MENISNC
Pretraga
15.6 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 608

Prosečne cene nekretnina u Kanadi rastu, a poslednji brojevi deluju depresivno

Od
Dara Milovanović
-
0

Prosečne cene nekretnina u Kanadi nastavljaju da rastu, a poslednje povećanje moglo bi biti obeshrabrujuće za buduće kupce.

Prema novom izveštaju kanadskog udruženja za nekretnine (CREA), prosečna nacionalna cena nekretnine skočila je na 668.754 dolara u julu. To je povećanje od 6,3% u odnosu na jul 2022

Ovo dolazi zajedno sa rastućim povećanjem prodaje nekretnina u julu u odnosu na prethodnu godinu.

Dom

CREA

“Jul je nastavio istim trendom koji smo videli poslednjih meseci, sa vraćanjem oglasa u normalnijim brojevima,” rekao je Larry Cerqua, predsednik CREA, u izjavi. “Ovo je kupcima davalo veći izbor i balansiralo je tržište, koje je u julu usporavalo stopu rasta cena.”

Statistika koju je danas objavila CREA pokazuje, da je prodaja nekretnina u zemlji samo neznatno promenjena u julu 2023.

Promena u prodaji nekretnina između juna i jula bila je mala, jer je pala na 0,7%, navodi se u izveštaju.

To se pripisuje blagom padu prodaje kuća u području Toronta (GTA). Prodaja je takođe opala u dolini Fraser, koja je “zajedno sa GTA-om ostvarila rast u Montrealu, Edmontonu i Calgary-ju”.

„Rast prodaje i cena već pokazuju znakove usporavanja u avgustu, kao odgovor na povećanje kamatne stope Banke Kanade sredinom jula i poruke u vezi sa inflacijom, da je iznad cilja duže nego što se očekivalo,“ objasnio je Shaun Cathcart, viši ekonomista CREA-e, u izvestaju.

“Verovatno gledamo na još jedan krug `povratka na marginu` za neke kupce dok ne bude višeg nivoa sigurnosti oko kamatnih stopa u budućnosti.”

Na sreću potencijalnih kupaca nekretnina, broj novih nekretnina na trzistu je u julu porastao za 5,6% u odnosu na jun.

Dom

CREA

Nažalost, s nacionalnom prosečnom cenom koja se približava 700.000 dolara, mnogi se osećaju turobno, oko ideje da bi mogli sebi priuštiti svoj prvi dom.

I iznajmljivanje je postalo izazovno, s prosečnim cenama koje su dostigle vrhunac svih vremena .

Još uvek postoje mesta u Kanadi gde svako ko ima osrednji prihod može priuštiti kuću , prema nedavnom izveštaju Zoocase.

SERBIANNEWS/CANADA

Ambrozija alergičnima pravi probleme od sredine avgusta do kraja septembra

Od
miki
-
0

Ako se ne osećate najbolje ovih dana, muči vas svrab, curi vam nos i često kijate… Ovo je vreme ambrozije i moguće je da ste alergični na njen polen.

Ambrozija je korovska biljka koja kako navodi specijalista plućnih bolesti prim. dr Slavicu Plavšić za Nova.rs, nema nikakvih koristi, a pravi veliku štetu ljudima izazivajući veoma teške alergije, najteže od svih polenskih alergija.

„Od svih ljudi koji su alergični na polen, više od 50 odsto je alergično na ambroziju„, kaže doktorka.

Ovaj korov najviše problema ljudima pravi od sredine avgusta do kraja septembra.

„Alergija na ambroziju kreće nespecifično, tako što najpre počnu da svrbe oči, da peku, a zatim pocrvene. Dolazi do sekrecije iz nosa, javlja se i zapušenost nosa, kao i kijanje. Kao posledica svega može da dođe do glavobolje i jednog disfunkcionalnog stanja koje remeti kvalitet života“, objašnjava dr Plavšić i dodaje da je alergija na ambroziju slična prehladi, samo što se kod nje ne javlja temperatura.

Kako navodi doktorka ukoliko osoba u poslednjih nekoliko godina u isto vreme ima slične simptome, trebalo bi da pomisli na alergiju.

Ispitivanje alergija se rade pomoću testova, radi se i kompletna dijagnostika kako bi se njeno prisustvo potvrdilo.Takođe je važno napomenuti da alergije nisu izdvojene, pa je tako jedna osoba koja je alergična na inhalatorne alergene, zapravo alergična i na polen drveća i trave, ali i na ambroziju.

„Testovi se rade u kasnu jesen, i tokom zime, nikako sada kada je njena polenska aktivnost veoma izražena“, ističe doktorka.

Jedini efikasan način da se zaštitimo od ove korovske biljke je, prema rečima dr Plavšić, da je izbegavamo, što je veoma teško.

Terapija
„Kada se utvrdi alergija na ambroziju, koristi se adekvatna terapija, poput antihistaminika koji se piju, zatim se koriste kapi za nos, sprejevi, dekongestivi koji dovode do toga da nosni kanali postanu prohodni, da bi moglo lakše da se diše. To pomaže kod lakših slučajeva alergije“. objašnjava doktorka i dodaje da su nus pojave ove terapije pospanost i dezorjentisanost, pa ne bi trebalo upravljati motornim vozilom dok traje terapija ili uzimati terapiju pred spavanje.

Doktorka kaže da do ovoga dolazi u početku terapije, a da se ljudi kasnije naviknu, pa im to ne stvara problem.

„Ukoliko je u pitanju teži oblik alergije koriste se kortikosteroidni preparati u inhalatornom obliku ili u obliki tableta, a najbolje rešenje kod težih alergija je imunološka terapija, odnosno desenzibilizacija koja se radi kod alergologa, ali u kasnu jesen i tokom zime“, kaže dr Plavšić.

Koliko dugo bi trebalo kuvati kukuruz

Od
miki
-
0
corn on white ceramic plate

Omiljena grickalica na plaži ili u šetnji gradom mnogima je kuvani kukuruz, ali je mnogo jeftinije kupiti klipove kukuruza i skuvati ih kod kuće.

Ali, ako ga nikad niste kuvali sebi i svojim ukućanima, možda se pitate koliko bi dugo zapravo trebalo da ga kuvate, piše Stvar ukusa, prenosi sajt Skuhaj.hr.

Sve zavisi od toga da li kuvate mladi ili zreli kukuruz, kao i od toga da li koristite običan ili ekspres lonac. Ako kuvate mladi kukuruz u običnoj posudi, stavite ga u vruću vodu i kuvajte oko 10-15 minuta.

Ako zreli kukuruz kuvate u običnom loncu, stavite ga u hladnu vodu, ali kuvate ga i znatno duže, oko 40 minuta.

Mladi kukuruz se kuva prilično brzo, za najviše deset minuta, ali je važno plamen uključiti na najjače. Mnogi greše jer kod kuvanja dodaju so u vodu, a zbog nje zrna postaju tvrđa i tako se produžuje vreme termičke obrade. Kukuruz posolite na kraju.

Kada ga čistite pre kuvanja, nemojte očistiti sve listove, ostavite barem dva da ga pokrivaju, a preostalo lišće posložite na dno lonca u kojem ćete ga kuvati. Tako ćete stvoriti „izolaciju“ i klipovi će brže biti skuvani, a imaće i poseban ukus. Kuvanog ga ostavite u vodi, da se ne osuši na vazduhu.

Najveća ptica Balkana ponovo na Staroj planini, decenijama je nije bilo

Od
miki
-
0

Na području Stare planine primećen je crni lešinar, nekada najveća ptica Balkana, za koju se šest decenija smatralo da je iščezla u Srbiji.

Stručnjaci tvrde da se na Staroj planini uvećao broj beloglavih supova, koji su se do sada gnezdili isključivo na jugozapadu naše zemlje.

„Utisak je neverovatan. Ptica sa rasponom krila od skoro tri metra. Stvarno je neverovatan osećaj kada vidite da krstari nebom jedan takav div“, naglašava biolog Danilo Penić.

Crni lešinar je bio u društvu velikog broja beloglavih supova, koji su se do sada gnezdili isključivo u jugozapadnoj Srbiji.

„Jedino objašnjenje je njihova migracija između hranilišta u Bugarskoj i hranilišta u Srbiji. Jednostavno sve im je poželjnije i lepše stanište na Staroj planini“, navodi Slobodan Marković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Drugi razlog je odličan višedecenijski rad ornitologa iz Bugarske i Španije. Oni su sa druge strane Stare planine uspeli da uvećaju populaciju supova i bele kanje.

„Nemamo gnezdeće parove u tom kraju i to je gubitak za celu našu zemlju, jer su lešinari kod nas nastanjeni u zapadnom delu Srbije, a na istoku ih nema već šezdesetak godina zbog nekih trovanja koja su se tamo dešavala“, napominje Marković.

„Ono što mi treba da uradimo jeste da formiramo hranilišta. Imamo godišnje preko 250 tona biološkog otpada, tako da su to neka minimalna ulaganja“, kaže Penić.

Lešinari su čistači prirode i bio bi veliki gubitak za ekosistem kada ne bi ponovo naselili budući Nacionalni park Stara planina.

Fizičari demonskim česticama ušli u trag unutar superprovodnika

Od
miki
-
0

Naučnici su konačno pronašli „demonsku“ subatomsku česticu za koju se nagađalo da postoji još pre skoro sedam decenija i spekulisalo se da će igrati važnu ulogu u ponašanju niza metala i legura, uključujući superprovodnike.

Fizičar Dejvid Pajns je 1956. godine izneo teoriju da elektroni, koji obično imaju masu i negativan električni naboj, mogu pod nekim uslovima da se udruže formirajući kompozitnu „demonsku“ česticu koja je bez mase, neutralna i ne reaguje sa svetlošću.

Ova, u teoriji, zanimljiva svojstva, međutim, učinila su da ove čestice izmiču detekciji – sve do sada.

Nakon skoro 70 godina potrage za ovim subatomskim entitetima, istraživači, uključujući i one sa Univerziteta Urbana-Šempejn u Ilinoisu, konačno su pronašli tragove „demonskih“ čestica dr Pajnsa u metalu stroncijum rutenatu.

„O ’demonima‘ se dugo maštalo, ali nikada nisu proučavani u eksperimentima. U stvari, nismo ih ni tražili. Ali ispostavilo se da radimo baš pravu stvar i našli smo je“, rekao je koautor studije Piter Abamonte.

Studije su takođe pokazale da, uz neku količinu neophodne energije, elektroni mogu formirati kompozitne čestice zvane plazmoni sa novim nabojem i masom.

Demonski plazmoni skoro neuhvatljivi – neutralni, a bez mase  
Međutim, njihova masa je toliko velika da se ove čestice plazmona ne mogu sjediniti uz energiju koja je dostupna na sobnoj temperaturi.

Otkrića o superprovodnicima na sobnoj temperaturi smatraju se jednim od Svetih gralova fizike.

Jedna od teorija dr Pajnsa je bila zasnovana na tvrdnji da ako čvrsta materija ima elektrone u više od jednog energetskog pojasa, kao što je to kod mnogihmetala, njihovi odgovarajući plazmoni mogu da se kombinuju u obrascu van faze da bi formirali novi plazmon koji je bez mase i neutralan – takozvanog demona.

Pošto su ove posebne čestice bez mase, Pajns je tvrdio da se mogu formirati bilo kakvom energijom i da mogu postojati na svim temperaturama – što je dovelo do spekulacija da demoni imaju važne uticaje na ponašanje nekih metala sa više energetskih pojasa.

„Većina eksperimenata se izvodi uz prisustvo svetlosti i mere se optička svojstva, ali električna neutralnost znači da demoni ne stupaju u interakciju sa svetlom“, objasnio je dr Abamonte.

Dakle, bio je potreban potpuno novi eksperiment da bi se oni otkrili.

Tokom istraživanja, naučnici su proučavali jedinjenje stroncijum rutenata jer ima slične osobine kao superprovodnici na visokim temperaturama. To je posebna vrsta materijala gde električni otpor nestaje.

Za ispitivanje elektronskih svojstava metala, naučnici su sintetizovali visokokvalitetne uzorke metala. Zatim su primenili tehniku za proučavanje metala koji koristi energiju iz elektrona ubačenih u metal da bi direktno posmatrali karakteristike metala, uključujući plazmone koji nastaju.

Demoni iz stroncijum rutenata 
Tokom posmatranja interakcija elektrona, naučnici su otkrili nešto neobično – periode kada su bez mase.

„U početku nismo imali pojma šta je to. Demoni nisu u mejnstrimu. Mogućnost za to se pojavila u ranoj fazi istraživanja i mi smo je u suštini odbacili smejući se. Ali, kako smo počeli da isključujemo druge stvari, javila se sumnja da smo zaista pronašli demona“, rekao je Ali Husain, drugi autor studije.

Istraživači su zatim pokušali da izračunaju kako su elektroni raspoređeni po energetskim pojasima unutar stroncijum rutenata.

Predviđanja dr Pajnsa ukazuju na to da postoje specifični uslovi kada će se verovatno formirati „demoni“, a ostalo je nejasno da li će stroncijum rutenat imati tu česticu.

„Morali smo da izvršimo mikroskopski proračun da bismo razjasnili šta se dešava. Kada smo to uradili, pronašli smo česticu koja se sastoji od dva elektronska pojasa koji osciliraju van faze sa skoro jednakom veličinom, baš kao što je Pajns opisao“, otkrio je Edvin Huang, jedan od autora studije.

„Naša studija potvrđuje predviđanje staro 67 godina i ukazuje da demoni mogu biti sveprisutna karakteristika metala sa više energetskih pojasa“, naveli su naučnici u studiji.

RTS prenosi utakmice Orlova na Mundobasketu

Od
miki
-
0

Radio-televizija Srbije prenosiće sve utakmice reprezentacije Srbije sa predstojećeg Svetskog prvenstva u košarci.

Uz veliku zahvalnost kompaniji MTS, koji je ustupio prava prenosa RTS-u, svi gledaoci televizije u Srbiji moći će da navijaju za ekipu Svetislava Pešića, koju ove godine predvodi novi kapiten i NBA zvezda — Bogdan Bogdanović.

Osim utakmica naše reprezentacije, RTS će prenositi i završnicu prvenstva — sve utakmice četvrtfinala, polufinalna, kao i veliko finale.

Ovaj sportski događaj od nacionalnog značaja, koji ove godine zajednički organizuju čak 3 azijske zemlje — Filipini, Japan i Indonezija, cela Srbija pratiće od 25. avgusta do 10. septembra, uživo na Prvom programu RTS-a.

NATO: Ukrajina može ući u Alijansu ako se odrekne dela svoje teritorije

Od
miki
-
0
NATO, Stoltenberg

Šef kancelarije generalnog sekretara NATO-a Stijan Jensen smatra da bi Ukrajina mogla da dobije članstvo u alijansi u zamenu za ustupanje dela svoje teritorije Rusiji, piše norveški list VG.

„Verujem da bi jedno od rešenja moglo biti da se Ukrajina odrekne teritorije i zauzvrat dobije članstvo u NATO“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, to bi moglo da dovede do okončanja sukoba u Ukrajini.

„Ne kažem da tako treba i da bude, ali to je moguće rešenje“, dodao je Jensen.

Prema njegovim rečima, postoji značajan napredak po pitanju budućeg članstva Ukrajine u vojni blok, a ustupanje regiona Rusiji može postati jedan od mogućih kompromisa između sukobljenih strana.

Šef kancelarije je dodao da su svi zainteresovani da se vojni sukob u istočnoj Evropi ne ponovi.

Za duži život dovoljno je i 4.000 koraka dnevno

Od
miki
-
0
silhouette of person walking under white clouds

Onaj ko napravi 10.000 koraka dnevno ostaće zdrav – to je opšte prihvaćeno mišljenje. Već duže vreme naučnici u to sumnjaju. Jedna meta-analiza sada je pokazala da su i mnogo kraće šetnje sasvim dovoljne.

Kretanje je zdravo – to je opšte poznato. Već i obična šetnja doprinosi boljem protoku krvi, poboljšava metabolizam, jača imuni sistem i sprečava hronične bolesti.

Dok su se nekada brojale kalorije, danas se broje koraci, tačnije: 10.000 koraka dnevno. Do sada se verovalo da svako ko peške pređe toliko koraka dnevno – u zavisnosti od dužine koraka, oko šest do osam kilometara – ostaje u formi i zdrav.

Već duže vreme naučnici sumnjaju u tu navodno magičnu vrednost – nova meta-analiza objavljena u Evropskom žurnalu preventivne kardiologije (European Journal of Preventive Cardiology) sada pokazuje da je nešto manje od 4.000 koraka dnevno dovoljno da se smanji rizik od rane smrti.

Prema toj analazi i 2.300 koraka dnevno je dovoljno da se smanji rizik od smrti od kardiovaskularne bolesti.

Istraživači su analizirali ukupno 17 studija i imali su pristup podacima gotovo 227.000 ljudi iz različitih delova sveta. Otkrili su da je svakodnevno hodanje usko povezano sa boljim šansama za duži i zdraviji život – bez obzira na godine, pol ili mesto stanovanja.

U osnovi važi, što više hodate, to bolje. Dodatnih 1.000 koraka dnevno za 15 odsto smanjuje rizik od prevremenog umiranja iz bilo kog razloga, pokazuje analiza. Povećanjem dnevnog broja koraka za 500 rizik od smrtonosnih srčanih bolesti se smanjuje za sedam odsto.

Pravilo o 10.000 koraka potiče iz marketinga
Inače, pravilo o 10.000 koraka dnevno nikada nije bilo naučno dokazano, već verovatno potiče od marketinške strategije japanske kompanije.

U vreme održavanja Olimpijskih igara u Tokiju, kompanija Yamasa je 1964. predstavila prvi brojač koraka nazvan „Manpo-kei“ – što znači „brojač 10.000 koraka“. Taj broj koraka održava ljude u formi i izraz je zdravog načina života, objasnio je tada proizvođač. Ta teza se brzo pretvorila u opštu preporuku – ali je sada opovrgnuta.

Bivši britanski ambasador Roberts: Navodi Ališe Kerns o SPC su besmislice

Od
Dara Milovanović
-
0

Bivši britanski ambasador u SR Jugoslaviji Ajvor Roberts, izjavio je danas da su besmislene tvrdnje britanske poslance Ališe Kerns, kojima navodi da je Srpska pravoslavna crkva učestvovala u švercu oružja iz centralne Srbije na KiM, i to tako što je navodno koristila vozila hitne pomoći.

„Balkan u celini je plodno područje za teorije zavere, lažne vesti i dezinformacije. Ne mislim da bi parlamentarci Velike Britanije ili drugih zemalja trebalo da se uključe u pogoršanje situacije i sprečavanje dogovora širenjem očigledno lažnih informacija. Tvrdnje Ališe Kerns o švercu oružja su besmislica”, rekao je Roberts u intervjuu za Demostat.

Povodom navoda pojedinih medija da britanska obaveštajna služba navodno priprema novi rat na KiM, kao i da je Kerns agentica službe, Roberts je ocenio da bi ”i ne baš bistro dete, primetlio da su te priče besmislene”.

Govoreći o francusko-nemačkom planu, kao i o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO), on je rekao da mora doći do konačnog sporazuma dve strane, kao i da Priština mora da ispoštuje obavezu i osnuje ZSO.

„Obaveze koje je jedna strana preuzela moraju se poštovati. Ali, realizacija Zajednice srpskih opština nije sama sebi cilj. Ono što je važno jeste da se zadrži zamah ka konačnom sporazumu i zbog toga moramo da nastavimo da razgovaramo o obliku tog sporazuma”, rekao je Roberts.

Smatra da je najbolje rešenje za pitanje KiM, kao što je bilo i za probleme u Hrvatskoj i Bosni, da se ljudima omogući da ostanu u svojim domovima i da se njihova ljudska prava i prava kao manjine poštuju od strane većine dok oni, zauzvrat, prihvate vladavinu prava države u kojoj žive.

„Masovne migracije, kakve smo videli iz Krajine, nisu dobro rešenje i ako su teritorijalne razmene konsenzusom bile jedini način da se to izbegne, onda im treba dati pravo da budu razmatrane”, rekao je Roberts.

Misli da će srpska manjina na KiM dobiti autonomiju, što je, kako je naveo, bolan kompromis koji će prištinsko rukovodstvo morati da napravi.

„Srpska manjina sa svoje strane mora da prihvati da se autonomija odnosi i na kulturu i privredu i na lokalnu samoupravu, a ne na pravo na otcepljenje. To je gorka pilula koju srpska strana mora da proguta zauzvrat. Biće teško finalizirati sporazum, ali svi moraju da misle o dugoročnim koristima, a ne o kratkoročnim bolovima”, rekao je bivši britanski ambasador u Beogradu.

Upitan da prokomentariše pismo zapadnih parlamentaraca upućeno visokim zvaničnicima EU, Velike Britanije i SAD i specijalnim izaslanicima Miroslavu Lajčaku, Gabrijelu Eskobaru i Stjuartu Piču, a u kojem se traži da se ”pojača pritisak na Srbiju” u okviru rešavanja pitanja KiM, Robertson je naveo da ponekad pomisli kako ”postoje dve Srbije”.

Ponekad pomislim da mora da postoje dve Srbije,  jedna koja stvarno postoji i druga koja postoji samo u glavama Vučićevih kritičara. Prvo, svako ko je bilo koje vreme proveo u regionu zna da pritisak na Srbe jednostavno izaziva tvrdoglavost ”iz inata” koja ne može biti od pomoći. Drugo, trenutno ne postoji nijedna druga politička snaga u Srbiji koja može da ima većinu i neophodna ovlašćenja za postizanje dogovora o Kosovu”, rekao je Roberts.

„Ne znam odakle tim parlamentarcima informacije, ali ako su zainteresovani za trajno rešenje kosovskog pitanja, onda bi trebalo da puste Kurtija i Vučića da nastave sa razgovorima i da podrže međunarodne pregovarače. Sada moramo svi zajedno da radimo na zajedničkoj viziji regiona koji je povratio političku stabilnost, ekonomski rast i slobodu kretanja”, zaključio je Roberts.

Spajić bira podobne za vlast: Ima li mesta za Srbe koji su Đukanovića smenili pre tri godine

Od
Dara Milovanović
-
0

U Podgorici su održani prvi zvanični pregovori o novoj Vladi Crne Gore čiji je mandatar Milojko Spajić

Svi su zadovoljni, nije bilo specijalnih zahteva i niko nije spominjao resore, tako bi se ukratko mogle sumirati izjave nakon prvog zvaničnog kruga pregovora o novoj Vladi Crne Gore.

Lider Pokreta Evropa sad Milojko Spajić već pet dana je mandatar, ali je tek za danas zakazao zvanične pregovore sa onim strankama koje su mu javno dale podršku da sastavi novu vladu.

U taj krug mogućih činilaca nove vlasti ušli su Demokratska Crna Gora Alekse Bečića, Ujedinjena Crna Gora Gorana Danilovića, Socijalistička narodna partija (SNP) Vladimira Jokovića, Hrvatska građanska inicijativa (HGI) Adrijana Vuksanovića, Savez građana Civis Srđana Pavićevića, Force Gencija Nimanbegua, Albanska alternativa (AA) Nika Đeljošaja, Bošnjačka stranka Ervina Ibrahimovića i Mehmed Zenka iz DUA.

Ipak, odvojen sastanak održan je sa liderima koalicije “Za budućnost Crne Gore” Milanom Kneževićem i Andrijom Mandićem.

“Bilo je različitih mišljenja oko učešća ZBCG u vladi. Došlo je vreme za novu Crnu Goru bez podela sa jasnim ciljem i vizijom. Ako nastavimo ovim tempom uvereni smo da ćemo vladu sastaviti i brže nego što je zakonski rok”, istakao je Spajić.

Iako svestan da je potrebno vladu formirati što pre, Spajić je sam rekao da danas nije bilo reči o podeli resora. To su potvrdili i Mandić i Bečić.

Mesto predsednika Skupštine sporno?

Spajić ima 90 dana da sastavi novu vladu. Na pitanje da li će uspeti da okupi sve, Spajić odgovara: “Ko ne veruje nikad ne uspe”.

Navodno, pozicija koja trenutno koči dogovor je funkcija predsednika Skupštine. To mesto traži nosilac koalicije ZBCG Milan Knežević koji smatra da toj političkoj opciji ona pripada prema izbornom rezultatu. Prema nezvaničnim informacijama, Spajić je pak tu poziciju predvideo za lidera Demokrata Aleksu Bečića.

Takve pretpostavke dodatno je podgrejala činjenica da je na odvojeni sastanak sa predstavnicima ZBCG Spajić pozvao i predstavnike Demokrata.

Bečić i Knežević danas oči u oči na pregovorimaR.R./ATAImages

Ipak, Mandić negira da se razgovaralo o mestu predsednika Skupštine, kao i o eventualnim resorima u vladi.

“Danas je napravljen veliki iskorak u drugom pravcu, ne oko dogovora ko će šta dobiti, to je stajalo po strani, već oko važnije stvari koja će biti temelj buduće vlade”, rekao je Mandić.

Prema informacijama crnogorskih medija, Kneževiću i Mandiću su navodno ponuđena četiri ministarstva, mesto potpredsednika Skupštine i eventualno mesto potpredsednika vlade.

Nema zvanične potvrde o ovim ponudama, jer do sada niko od učesnika pregovora nije želeo otvoreno u javnosti da govori o tome šta se dogovara iza zatvorenih vrata.

Ima li razloga za optimizam

Deluje da su predstavnici svih političkih stranaka koji su danas razgovarali o izboru nove vlade veoma entuzijastični i to je dobro, ocenjuje politikolog Vladimir Pavićević u izjavi za RT Balkan.

“Građani očekuju da Spajić efikasno upravlja pregovorima i da finalni dogovor bude pravičan”, kaže Pavićević.

Naš sagovornik očekuje da bi obrisi strukture i sastava vlade mogli da budu vidljivi do kraja avgusta.

Posebno ističe to što će se 30. avgusta navršiti tri godine otkako je na parlamentarnim izborima 2020. godine sa vlasti smenjena Demokratska partija socijalista Mila Đukanovića.

Političke snage koje su uspele da posle 30 godina vlasti Đukanovića presele u opoziciju i danas su učesnici pregovora. Jedino izostaje Građanski pokret URA Dritana Abazovića koji je zbog sukoba sa Spajićem zbog afere Do Kvon ostao bez šanse da uđe u novu vladu.

Finalni dogovor i izbor vlade kojom će upravljati Spajić trebalo bi da bude načinjen u septembru, smatra Pavićević.

Nakon razvlašćivanja Đukanovića te 2020. godine, potpuno nepravedno, mesto u vlasti nije dobio tadašnji Demokratski front, uprkos teškoj političkoj borbi protiv Đukanovića koju je na svojim plećima nosio godinama.

Pitanje je da li će nepravda biti ispravljena i današnja koalicija “Za budućnost Crne Gore” naći svoje mesto u vladi, jer i pojedine stranke manjina, a posebno zapadne ambasade ne kriju da ne žele da vide lidere Mandića i Kneževića u njoj.

Predstavnici koalicije “Za budućnost Crne Gore” na današnjim pregovorimaR.R./ATAImages

“Pravičnost bi značila da ovog puta u vladi svoje predstavnike treba da ima i koalicija Za budućnost Crne Gore”, izričit je Pavićević.

Međutim, tako ne smatra američka ambasada u Podgorici. Tek što su počeli formalni razgovori ambasada se oglasila pisanom izjavom u kojoj je ponovila svoje želje kako bi nova vlada trebalo da izgleda, navodeći da podržava brzo formiranje Vlade Crne Gore koja je privržena evroatlantskim vrednostima i predstavlja multikulturalnu Crnu Goru.

“Podržavamo vladu čiji bi članovi osudili rusku agresiju, zalagali se za teritorijalni integritet Ukrajine i podržavali sankcije EU Rusiji, jačali aktivno učešće Crne Gore u NATO-u, štitili prava manjina i podržavali suverenitet susednih zemalja, uključujući Kosovo”, istakli su iz američke Ambasade u Podgorici.

Nažalost, u Podgorici više niko ne spominje da su lideri Pokreta Evropa sad Spajić i sadašnji predsednik Crne Gore Jakov Milatović bili nepoznati javnosti pre izbora 2020. godine.

Oni su šansu da uđu u vladu kao ministri dobili zahvaljujući odluci nosioca tadašnje izborne liste Andrije Mandića da svoju poziciju prepusti Zdravku Krivokapiću koji je postao premijer.

Zahvaljujući tome, ali i na krilima litija koje je prethodno organizovala Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori, Demokratska partija socijalista je doživela udarac od kojeg više nije mogla da se oporavi.

Da li je konačno došlo vreme da nepravda bude ispravljena, videće se kada zvaničnici sa pregovora u javnost izađu sa informacijama o podelama resora.

Do tada Spajić poručuje: nema vremena za gubljenje.

1...607608609...1.499Stranica 608 od ukupno 1.499

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković