Zbog inserata iz filma „Heroji Halijarda“, prikazanih na prezentaciji kompanije „Telekom“ na poslovnom forumu Festivala, prava bura pred zatvaranje. Organizatorima je film neprihvatljiv, mada ga nisu odgledali. Za autora Radoša Bajića reakcija nije iznenađenje. A Telekom saopštava – sve je urađeno po pravilima.

Na osnovu dva minuta ratne drame Heroji Halijarda srajevski filmski festival presudio je filmu koji traje duže od dva sata. I to na osnovu inserata prikazanih na prezentaciji Telekoma Srbije u čijoj produkciji je snimljen film.

„Date su osnovne informacije o projektu i prikazana tri inserta pred oko 70 prisutnih. Sadržaj prezentacije je bio isključiva odgovornost Telekoma Srbije. Sadržaj ovog projekta nikada nije spomenut. Jasno je da je ovim podmetnutim revizionističkim sadržajem poslovno poverenje narušeno“, navodi se u saopštenju SFF.

Telekom – iznenađen reakcijom organizatora festivala, tvrdi da je po ustaljenoj proceduri kao i prethodnih godina prijavio inserte filma.

„To možemo potvrditi zvaničnom prepiskom između predstavnika Telekoma Srbija i organizatora Festivala. Takođe, organizatori festivala bili su upoznati sa filmom Heroji Halijarda jer su samoinicijativno još 8. juna poslali upit izvršnim producentima koji su se interesovali kako napreduje film i da bi ga rado pogledali i uzeli u razmatranje za Festival“, navodi se u saopštenju Telekoma Srbije..

Autor filma, reditelj Radoš Bajić nije iznenađen. Kaže da istorijska distanca od gotovo osam decenija nije stavila tačku na nacionalne i ideološke raskole.

„Reč je o insertima koji nagoveštavaju dramsku radnju filma iz kojih se apsolutno ništa sto nam se imputira ne može zaključiti. Radi se o manipulaciji u dnevnopolitičke svrhe i nema nikakve veze ni sa umetnošcu, ni sa filmom Heroji Halijarda čija premijera je 10.oktobra  i koji niko sem autorskog i kreativnog tima naše produkcije nije video“, navodi se u saopštenju Radoša Bajića.

Film nije videla ni gradonačelnica Sarajeva, ali je zatražila ostavke odgovornih za puštanje inserata zbog, kako kaže, širenja četničke propagande.

„Mi ovde imamo situaciju da se postavlja pitanje političke podobnosti filma koji čak nije prikazan koji je samo predstavljen kao projekat u postprodukciji.

Mi ne govorimo uopšte o tome da je prikazan neki film pa da je uočeno nešto problematično, iz perspektive etike estetike istorijskog revizionizma a ovde se reaguje na samu temu filma , a temu filma , njenu istorijsku utemeljenost opet niko ne poriče“, rekao je Muharem Bazdulj, pisac i publicista.

Operacija Halijard koja je bila inspiracija za film, jedna je od najvećih akcija spasavanja američkih i savezničkih pilota u Drugom svetskom ratu.

U Pranjanima kod Gornjgeg Milanovca, u akciji Jugoslovenske vojske i lokalnog stanovništva spaseno je više od 500 pilota čiji se potomci u znak zahvalnosti i danas okupljaju na tom mestu.

Šta je moglo, a šta danas može da se kupi za “jednu crvenu”, odnosno za 1.000 dinara. I kako guvernerka koristi faktor “Oktanisepta” da računa inflaciju? Jorgovanka Tabaković najavljuje pad inflacije za po jedan odsto mesečno i tvrdi da je država učinila sve da inflacija ne ide na teret građana. A građanima je najbolja statistika novčanik, iz kojeg za isti novac mogu da kupe znatno manje proizvoda nego pre samo godinu dana.

Koliko danas vredi jedna crvena novčanica u Srbiji? Iz dana u dan je sve manji broj namirnica koji njom može da se plati.

N1: Šta možete da kupite za 1.000 dinara danas?

„Ništa“.

„Malo nekog voća, povrća. U svakom slučaju količina ne može da bude velika“.

„Mogu da kupim recimo šest kiselih mleka, balansa ili nekog jogurta. Mogu da kupim 10 hlebova, mogu da uzmem svašta nešto, ne mnogo ali može da se uzme“.

N1: A pre tri godine?

„Uh, duplo više“.

„Kad vidite da se začudite koliko je sve skupo“.

„Najviše je poskupelo pomalo, ono, znate, Infostan, struja i tako. To što je sigurno plaćanje jer država od toga živi, mislim najsigurnije. A ovi ostali dižu marže, nema ko da ih kontroliše, privatne radnje rade i nedeljom ali to ne znači da su marže manje“.

Tako odgovaraju građani koje smo sreli ispred Narodne banke Srbije. Unutar nje, guvernerka na isto pitanje odgovara:

„To zavisi od preferencija svakog pojedinačnog građanina. Znate, kad se isečete dok nešto radite u kući, vi možete oktanisept da kupite… To je sprej za dezinfekciju, odličan je antibiotski, možete da ga kupite u jednoj apoteci, neću navoditi imena, za 418 dinara 200 mililitara. U drugoj apoteci 920“, kaže guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

Stvar preferencije je, veruje ona i za životne namirnice. Brojke kažu da je između jula prošle i ove godine hrana najviše poskupela: povrće za 42,9 odsto, jaja, mleko i sir za 28,4 odsto.

Projekcija Narodne banke je da će inflacija sa sadašnjih 12,5 odsto do kraja godine pasti na osam, a da se u drugom tromesečju naredne godine vrati u granice cilja. A da li će pad inflacije oboriti i cene u prodavnicama?

„Kratko i jasno – ne. Dakle, kada pričamo o padu inflacije, to ne znači da će cene da se smanje i da se vrate na nekadašnji nivo od pre godinu dana recimo ili dve, kada su bile mnogo niže nego danas, nego to samo znači da će buduće cene sporije da rastu nego što je to do skoro bio slučaj“, objašnjava direktor ekonomske istraživačke jedinice Libek Mihailo Gajić.

Osim skupljih životnih namirnica, na jesen se očekuje i poskupljenje energenata, koji su za godinu dana već poskupeli za oko 22 odsto. Najave su da će električna energija biti skuplja za osam, a gas za deset odsto.