Tokom vrelih letnjih noći, kada temperature ostaju visoke i nakon zalaska sunca, san može postati pravi izazov. Ipak, stručnjaci otkrivaju jednostavan trik koji može rashladiti spavaću sobu za manje od pet minuta, bez ikakvih dodatnih troškova.

Leto je sve bliže, a kada skoče temperatue mnogima prave problem tokom noći. Jedna od najneprijatnijih stvari jeste kada zbog vrućine ne možete da zaspite, pa se satima preznojavate i okrećete po krevetu pokušavajući da pronađete makar malo svežine, piše nova.rs.

Većina ljudi u takvim situacijama odmah uključuje ventilator ili klima uređaj ali mnogima smeta buka tokom spavanja, dok dodatni rad uređaja znači i veću potrošnju struje. Osim toga, ventilatori i klima uređaji često podižu prašinu i polen, pa prostorija može da postane zagušljiva.

Džon Loless iz kompanije Best Heating koja se bavi sistemima za grejanje i hlađenje tvrdi da postoji mnogo jednostavnije rešenje za rashlađivanje prostorije tokom noći, a potreban vam je samo jedan običan manji peškir.

„Ako otvorite prozor i okačite vlažan peškir ili čaršav natopljen hladnom vodom ispred njega, prostorija može značajno da se rashladi“, objasnio je.

Kako kaže, topao vazduh koji ulazi spolja prolazi kroz vlažnu tkaninu i pritom se hladi pre nego što uđe u sobu.

Tokom dana sunce zagreva vazduh oko prozora, a toplota se zadržava unutar prostorije. Kada uveče zatvorimo zavese ili roletne, veliki deo te toplote ostaje „zarobljen“ u sobi.

Ovaj trik funkcioniše zbog procesa isparavanja vode. Da bi voda isparila, potrebna joj je energija, a uzima je iz toplote koja se nalazi u okolnom vazduhu.

Na taj način vlažan peškir praktično „izvlači“ toplotu iz vazduha pre nego što on uđe u prostoriju, što može značajno da rashladi spavaću sobu i olakša uspavljivanje.

Kako pravilno koristiti trik sa peškirom?

1. Najpre sipajte hladnu vodu u lavabo ili posudu, pa nakvasite peškir. Važno je da bude vlažan, ali ne potpuno mokar i da iz njega ne curi voda.

2. Ako je peškir previše natopljen, vazduh neće moći lako da prolazi kroz njega, pa soba može postati sparna i vlažna.

3. Zatim okačite peškir pored otvorenog prozora kako bi vazduh mogao da prolazi kroz njega. Čak i slab protok vazduha dovoljan je da metoda funkcioniše.

4. Po želji, vlažan peškir možete okačiti i na vrata sobe kako biste dodatno poboljšali efekat rashlađivanja.

5. Kada se peškir osuši, dovoljno je samo da ga ponovo nakvasite i soba bi tokom večeri trebalo da bude znatno prijatnija za spavanje, čak i tokom veoma toplih noći.

Masovni podsticaj u ovom veku za alternative fosilnim gorivima, uglavnom vetrenjače i solarne panele, bila je jedna od najvećih ludosti u ljudskoj istoriji. Trošak ovih navodnih obnovljivih izvora energije u poslednjih 25 godina premašuje 10 biliona dolara, a politički i ekonomski rezultati su užasni, ocenjuje glavni urednik magazina Forbes – Stiv Forbs.

Potrošeni novac i nametnuti propisi izazvali su pustoš u evropskim ekonomijama. Na primer, troškovi energije u Nemačkoj i Britaniji dva do tri puta su veći od onih u SAD-u. Ovi veštački nametnuti tereti ključni su faktor za mizerne stope rasta u EU. Stagnirajuće ekonomije podstakle su zloslutni uspon ekstremističkih političkih stranaka u Nemačkoj i drugde.

Iranski rat je slikovito pokazao koliko je ceo ovaj pokret bio smešan. Uprkos svim tim solarnim panelima i turbinama, globalna potrošnja nafte porasla je za gotovo trećinu, a potrošnja po glavi stanovnika ostala je otprilike ista od početka 21. veka.

Nafta i dalje ključna

Mark Mils, pronicljivi stručnjak za energetiku i tehnologije, nedavno je primetio, citiram: „Svet je danas više zavisan o nafti nego kada je započeo veliki i skupi eksperiment energetske tranzicije“.

Razmislite na trenutak o ogromnim oportunitetnim troškovima koje je ova ludost nametnula. Zamislite da su ti bilioni dolara uloženi u nove proizvode, nove usluge, nove medicinske uređaje, nove lekove za bolesti i, naravno, veću proizvodnju nafte i gasa, kao i razvoj nuklearne energije, koja je ultimativni izvor čiste energije. Srećom, Ujka Sem (SAD) nikada nije poverovao u ovu glupost u tolikoj meri koliko su to učinile mnoge druge nacije. Sada dolazi na naplatu još jedna cena ove gluposti, a može se sažeti u naslovu izveštaja Nacionalnog centra za energetsku analitiku, NCEA. Neprofitne organizacije koju je osnovao i na čijem je čelu Mark Mils. Citat: „Ko plaća kada se vetroturbine i solarni paneli istroše?“.

Skrivena energetska odgovornos

Ono što se uglavnom ignoriše kod ovih obnovljivih izvora energije jeste to da nisu besmrtni i da će biti potrebno da ih zamenimo. To je lakše reći nego učiniti, a implikacije na okolinu nisu ugodne. Temelj tipične vetroturbine dubok je i do devet metara. Svaka turbina je obložena sa 2.500 tona armiranog betona. Zamislite da pokušavate da se nosite s tim. Među ostalim izazovima su i propeleri izrađeni od nereciklirajuće plastike. Zapravo, nekoliko tipičnih vetroelektrana ima više nereciklirajuće plastike nego sve plastične slamčice i plastične čaše na svetu zajedno.

Tipično, vlade su po tom pitanju bile poput nojeva s glavom u pesku. S obzirom na zatvorene rudnike uglja i zatvorene naftne i gasne bušotine, vlade imaju neke oblike zahteva za razgradnju. Kako bi saznala stanje stvari u SAD-u, NCEA je angažovala Kurtisa Šuba, izvršnog direktora Veća za modernizaciju vlada, da sprovede istraživanje među državama kako bi utvrdila koja pravila i propise svaka od njih ima u vezi sa dekomisijom vetro i solarnih elektrana.

Ocenjene su. Nije iznenađenje da je dve trećine država palo. To je u oštroj suprotnosti sa procesima koje većina država ima u vezi s postrojenjima za fosilna goriva. Još jedno, ne baš, iznenađenje. Savezna vlada, koja ima nadležnost za instaliranje vetroelektrana na moru, takođe je dobila negativnu ocenu. Od početka do kraja, ovi obnovljivi izvori energije ne samo da ne zamenjuju fosilna goriva, već se pokazuje da nisu doneli nikakvo opšte dobro za okolinu. Čišćenje istrošenih lokacija obnovljivih izvora takođe će koštati desetine milijardi dolara.