EXIT festival, kulturni i muzički simbol Novog Sada i čitavog regiona, po prvi put posle 25 godina, zbog podrške studentskom pokretu i prošlogodišnje najave da je usled političke represije primoran da napusti Srbiju – svoj rođendan neće proslaviti u završnim pripremama pred čuveno otvaranje festivalskih kapija Tvrđave za još jedno višednevno festivalsko izdanje.
Naslovna Blog
Jedan gutljaj vraća u detinjstvo: Recept za domaći sirup od višnje koji ćete praviti svake godine
Kada višnje stignu na pijace, malo šta može da nadmaši domaći sirup napravljen od svežeg voća. Intenzivna boja, prijatna kiselkasto-slatka aroma i široka primena – od osvežavajućih napitaka do prelivanja kolača – čine ga jednim od omiljenih recepata za zimnicu.
Da bi sirup bio bistar, postojan i pun ukusa, važno je pridržavati se proverenih mera i pravilnog postupka pripreme. U nastavku je recept koji daje oko tri litra kvalitetnog sirupa, uz odgovarajuću količinu šećera i limunske kiseline koja doprinosi očuvanju boje i svežine.
Recept za domaći sirup od višnje
Sastojci:
-
3 kg zrelih višanja
-
2 l vode
-
2 kg šećera
-
20 g limunske kiseline (1 kesica)
Priprema:
-
Višnje operite, odstranite peteljke i stavite ih u veću šerpu ili posudu. Prelijte ih sa 2 litra vode.
-
Lagano ih izgnječite gnječilicom ili varjačom kako bi pustile sok, pa ostavite da odstoje 12 do 24 sata na hladnom mestu.
-
Sutradan procedite tečnost kroz gusto sito ili gazu, bez jakog ceđenja, kako bi sirup ostao bistar.
-
U dobijeni sok dodajte šećer i limunsku kiselinu. Mešajte dok se šećer potpuno ne rastvori.
-
Stavite na šporet i zagrevajte do ključanja. Kada provri, kuvajte još 5 do 10 minuta na umerenoj vatri, skidajući penu koja se stvara na površini.
-
Vreo sirup sipajte u prethodno sterilisane, zagrejane staklene flaše ili tegle. Odmah zatvorite sterilnim čepovima i okrenite flaše naopako nekoliko minuta, a zatim ih vratite u normalan položaj i ostavite da se potpuno ohlade.
Kako se služi?
Za osvežavajući napitak, sirup razblažite hladnom vodom u odnosu približno 1:5, prema ukusu. Može se koristiti i kao preliv za sladoled, palačinke, čizkejk ili kao dodatak koktelima i domaćim limunadama.
Savet:
Čuvajte zatvorene flaše na tamnom i hladnom mestu. Nakon otvaranja sirup držite u frižideru i potrošite u roku od nekoliko nedelja.
Počinje HIGHLANDER Stara planina: Avanturisti iz celog sveta stižu u Srbiju
HIGHLANDER Stara planina, jedinstveni višednevni planinarski događaj za sve ljubitelje avanture pod otvorenim nebom, održaće se šesti put u Srbiji, od 1. do 5. јula 2026. godine.
Kao deo čuvene planinarske franšize, koja je nastala 2017. godine i spoj je pešačenja i kampovanja, HIGHLANDER Srbija će ponovo svetu prikazati svo bogatstvo i raznolikost veličanstvenog gorostasa na istoku naše zemlje i to kroz tri formata.
U godini kada je HIGHLANDER na svetskom nivou pokrenuo ove planinarske događaje u Nepalu gde učesnici mogu da osete duh magičnih Himalaja, te duž čuvenog Kineskog zida u Pekingu što je vanserijski doživljaj, u društvu više od 34 zemlje na svim kontinentima HIGHLANDER Stara planina već je dobro poznat domaćin.
Foto: Vladimir Vilimonović
Opravdavajući slogan „Hod po ivici“ jer rute idu grebenom, prirodnom granicom između Srbije i Bugarske, HIGHLANDER Stara planina sve više privlači i strane ljubitelje prirode. Za prethodnih pet godina stazama ovog očaravajućeg predela prošlo je više od 1300 učesnika iz Srbije i zemalja u okolini – Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske, Slovenije, Bugarske, Mađarske, preko Rusije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Nemačke, Sjedinjenih Američkih Država, a za predstojeće izdanje, pored gostiju iz nekih od pomenutih država, prijavljeni su i budući nosioci HIGHLANDER titule iz Španije, Portugala i prvi put iz daleke Južne Amerike i Australije.
Učesnici će najdužim planinskim masivom u Srbiji pešačiti, sa svim potrebnim stvarima u rancu, bez obzira na vremenske uslove, jednom od tri ponuđene staze – najkraći format 2DAY je dvodnevno pešačenje do 37 km, uz jedno noćenje u kampu, 3DAY do 63 km je avantura od tri dana i dve noći pod zvezdanim nebom, dok je najduži izazov 5DAY i 98 km sa četiri noći u kampovima.
Prijave za ove avanture su zatvorene i čekamo početak događaja koji je planiran za 1. jul na Babinom zubu.
Foto: Vladimir Vilimonović
HIGHLANDER nije trka, niti takmičenje i nema pobednika, već je smisao da se ide svojim tempom, uživa u prirodi, druženju i nesvakidašnjem ambijentu koji ovaj događaj, pa i Staru planinu, čini posebnim. Staze su bogate vidikovcima koji oduzimaju dah, hukom vodopada i nepreglednim prostranstvom. Vode preko vrhova Babin zub, Kopren, Tri čuke, Midžor, kroz autentična planinska sela Zaskovci, Topli Do, Dojkinci, pored više vodopada – Tupavica, Draganov vir, Piljski vodopad, Ponor i Tri kladenca, preko Beleđa i kroz neopisivi raj Arbinja.
Događaj je podržan od strane velikog broja nacionalnih institucija kao što su Opština Knjaževac, Turistička organizacija Knjaževac, Turistička organizacija Pirot, Planinarski savez Srbije, Turistička organizacija Srbije, a realizovan je i uz neminovnu podršku i partnerstvo različitih privrednih brendova okrenutih outdoor aktivnostima.
Glavobolja koja može biti opasna po život: Simptomi zbog kojih treba odmah potražiti pomoć
Iako su glavobolje najčešće povezane sa stresom, umorom ili dehidracijom, neurolog upozorava da jedna njihova vrsta može biti znak ozbiljne infekcije. Prepoznavanje simptoma i blagovremeno javljanje lekaru može biti od presudnog značaja za sprečavanje ozbiljnih komplikacija.
U videu objavljenom na društvenim mrežama, neurolog dr Bajbing Čen ističe da je glavobolja izazvana meningitisom hitno medicinsko stanje. „Ova glavobolja može biti opasna po život u veoma kratkom vremenskom periodu. To su znaci koje nikada ne treba ignorisati“, rekao je, prenosi Index.hr.
„Većina glavobolja nije razlog za paniku, ali meningitis je sasvim druga priča“, dodao je.
Meningitis je infekcija membrana koje okružuju mozak i kičmenu moždinu i bez brzog lečenja može postati opasan po život. „Može ga izazvati virus, bakterija ili gljivica“, objasnio je Čen.
„Bakterijski meningitis je najopasniji jer se može veoma brzo pogoršati. Zato su vakcine protiv bakterija kao što su Haemophilus influenzae tip B, pneumokokus i meningokokus spasile mnoge živote“, rekao je.
Simptomi na koje treba obratiti pažnju
Ako se glavobolja javi zajedno sa drugim simptomima, važno je odmah potražiti medicinsku pomoć. „Klasični znaci su jaka glavobolja, groznica, ukočen vrat i osetljivost na svetlost“, rekao je Čen. Britanska Nacionalna zdravstvena služba (NHS) opisuje glavobolju meningitisa kao „jaku glavobolju koja se pogoršava“.
„Neki pacijenti takođe razvijaju konfuziju, ekstremnu pospanost ili ljubičasti osip koji ne bledi pritiskom“, dodao je. Takođe je istakao da u ranim fazama bolest može izgledati kao običan virus. „Zato ljudi često kasno traže pomoć“, rekao je.
„Stoga, ako se ovi simptomi pojave, posebno kod nevakcinisanih osoba, potrebno je odmah otići u hitnu pomoć. Brza reakcija daje najbolju šansu za lečenje“, rekao je.
Uzroci i rizične grupe
Prema Nacionalnoj zdravstvenoj službi (NHS), meningitis se širi bliskim kontaktom sa zaraženom osobom, kao što je putem pljuvačke, deljenjem pića ili dužeg bliskog kontakta u istom domaćinstvu. Često ga šire ljudi koji nemaju simptome.
Iako može da pogodi bilo koga, najčešći je kod beba, male dece, tinejdžera i mladih odraslih, starijih osoba i osoba sa oslabljenim imunološkim sistemom, kao što su oni koji se podvrgavaju hemoterapiji ili osobe koje žive sa HIV-om. Važno je napomenuti da je moguće oboleti više puta.
Kada potražiti hitnu pomoć
NHS savetuje da odmah pozovete hitnu pomoć ili odete u odeljenje za hitne slučajeve ako odrasla osoba ili dete starije od pet godina ima visoku ili veoma nisku temperaturu, groznicu, jaku glavobolju, konfuziju, ukočen vrat, osetljivost na svetlost, nerazgovetni govor, osip koji ne bledi na pritisak ili prvi napad.
Kod beba i male dece, upozoravajući znaci uključuju visoku ili nisku temperaturu, neuobičajenu pospanost, slabost, odbijanje jela, neuobičajen plač, letargiju, teškoće sa buđenjem ili osip koji ne bledi na pritisak.
U tri grada u Srbiji danas izmereno 39 stepeni
Najviša temperatura u Srbiji danas u 15 časova bila je u Zrenjaninu, Kikindi i Ćupriji, gde je zabeleženo 39 stepeni Celzijusa, pokazuju podaci Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).
Temperatura od 38 stepeni izmerena je u Novom Sadu, Loznici, Sremskoj Mitrovici, Valjevu, Beogradu, Smederevskoj Palanci, Velikom Gradištu, Negotinu i Nišu, a sa 37 stepeni slede Palić, Sombor, Bela Crkva, Kragujevac, Kruševac, Leskovac, Zaječar i Vranje.
U Kraljevu, Kuršumliji i Dimitrovgradu izmereno je 36 stepeni, dok je u Požegi 35 stepeni Celzijusa.
Nešto niže temperature zabeležene su u planinskim predelima i višim područjima – na Crnom Vrhu i Zlatiboru izmeren je 31 stepen, u Sjenici 30, dok je najniža temperatura u 15 časova registrovana na Kopaoniku, gde je temperatura vazduha 24 stepena.
Prema prognozi RHMZ, toplotni talas nastavlja se do 2. jula, do kada će maksimalna temperatura u većini mesta biti od 36 do 39 stepeni.
U sredu, 1. jula, očekuje se manji pad temperature, ali će i dalјe biti veoma toplo vreme, dok se od četvrtka u većini mesta očekuju najviše dnevne temperature ispod 30 stepeni.
Sedam jahača naše tihe apokalipse: Kako smo Gandijevu opomenu pretvorili u biznis plan
Pre bezmalo jednog veka, Mahatma Gandi je seo i na parčetu papira ispisao sedam društvenih grehova, sedam smrtonosnih zamki koje garantuju sporu, ali temeljnu demontažu ljudskog duha. Nije to bilo proročanstvo u stilu Nostradamusa, već hladna, hirurški precizna dijagnoza.
Danas, u 2026. godini, taj spisak ne deluje kao upozorenje, već kao ček-lista za uspeh. Svet se promenio, digitalizovao i kvantifikovao, ali ovih sedam jahača naše tihe apokalipse i dalje galopiraju istim stazama, samo što danas nose brendirana odela, hrane se algoritmima i kopaju nam jamu dok im se mi zahvalno osmehujemo.
Hajde da prođemo kroz taj spisak bez anestezije, ali sa zrnom gorkog humora. Jer ako se ne budemo smejali sopstvenim apsurdima, preostaće nam samo da zaplačemo nad sopstvenom entropijom.
1. Bogatstvo bez rada (Klikom do miliona, dušom do bankrota)
Nekada se bogatstvo sticalo generacijama, znojem i žuljevima. Danas je vrhunac ekonomske evolucije postao „pasivni prihod“. Kupiš kriptovalutu koja ne postoji, sačekaš tvit ekscentričnog milijardera i odjednom si bogat. Ili još bolje: postaneš Instagram influenser koji „manifestuje“ pare snimajući sebe kako leži u krevetu do podneva.
Izmislili smo ekonomiju u kojoj stvarna vrednost nema nikakve veze sa stanjem na računu. Dobili smo svet pun bogatih tinejdžera i siromašnih profesora, gde se rad tretira kao nedostatak snalažljivosti. Ali novac koji nema težinu brzo postaje otrov. Kada ga potrošiš, shvatiš da ti duša izgleda kao napušteni tržni centar, prepuna skupih stvari, a jezivo prazna.
Istina je na sredini: Pravi bogataš nije onaj koji ima najviše, već onaj koji najmanje mora da kupuje da bi se osećao živim.
2. Zadovoljstvo bez savesti (Dopaminska petlja na aparatima)
Živimo u eri instant zadovoljenja (u svetu gde moramo da dobijemo sve i odmah), i najopasnijih droga 21. veka, onih potpuno legalnih. To su lajkovi, pornići na klik, brza hrana, brze emocije i ono hipnotisano skrolovanje ekrana dok palac ne utrne. Sve je podređeno našem užitku, odmah i sada.
Ali iz te jednačine smo izbacili savest. Koga briga što je majica od tri evra nastala izrabljivanjem dece na drugom kraju sveta? Koga briga što naša potreba za stalnim komforom pretvara planetu u deponiju? Važno je samo da je dopamin isporučen direktno u mozak. Savest tiho šapuće da si prešao granicu, ali mi samo pojačavamo muziku. Na kraju ostajemo sa ukusom pepela u ustima i osećajem da smo se izdali na sitno, ali svakodnevno.
Shutterstock/d_odin
Shutterstock/d_odin3. Znanje bez karaktera (Genijalci bez kompasa)
Obrazovni sistem nas uči kako da nešto uradimo, ali nas retko uči zašto i sa kakvim posledicama. Dobili smo generacije tehnokrata, eksperata i ljudi sa tri fakulteta koji imaju enciklopedijsko znanje, ali nemaju moralni kičmeni stub. To su genijalci koji pravdaju korupciju, pišu softvere za diktatore i menjaju mišljenje brže nego čarape.
Znanje bez karaktera je najopasnije oružje na svetu, kao superbrzi auto bez kočnica. Impresivno je dok ne udariš u zid. Kada visoki koeficijent inteligencije operišete od bazične čestitosti, ne dobijete rešenje problema, već savršeno spakovan, elokventan problem koji je nemoguće rešiti.
Istina je na sredini: Pravi intelektualac nije onaj koji sve zna, već onaj koji zna šta ne sme da uradi čak i ako to može.
4. Religija bez žrtvovanja (Pretplata na spasenje)
Gandi je pod žrtvovanjem podrazumevao unutrašnju transformaciju, pobedu nad sopstvenim egom, sujetom i sebičnošću. Umesto toga, mi smo od duhovnosti napravili komforni ritual i spiritualni hedonizam. Najtužniji prizor su ljudi koji idu u hramove da bi se Bogu požalili što im život nije dovoljno lak, dok istovremeno nisu spremni da mrdnu prstom za čoveka pored sebe.
Religija je postala neka vrsta kosmičkog osiguranja. Uplatimo premiju kroz nekoliko spoljašnjih manifestacija, kupimo sveću, osudimo onog ko je drugačiji i očekujemo da nas univerzum automatski stavi na spisak za raj. Religija koja ne boli i koja te ne košta ništa, ni vremena, ni ega, ni ponosa, verovatno služi tebi, a ne Bogu.
5. Politika bez principa (Demokratija u mutnoj vodi)
Ovu stavku više ne treba ni dokazivati, dovoljno je uključiti vesti na pet minuta. Politika je od plemenite veštine uređenja zajednice postala čista tehnologija osvajanja moći. Principi se menjaju brže od vremenske prognoze. Danas si levo, sutra desno, prekosutra u centru, zavisno od toga šta kaže algoritam javnog mnjenja.
Gledamo ljude koji bi prodali rođenu majku za procenat glasova, da bi se već sledećeg sekunda zaklinjali u porodične vrednosti. Reč je izgubila težinu, obećanje je postalo marketinški trik, a država se polako pretvara u bordel u kome svi glumimo da je to „demokratija“, vodeći se jedinim preostalim pravilom: „Cilj opravdava sredstva, a sredstva su ionako državna“.
6. Nauka bez ljudskosti (Pametne mašine, zaglupljeni ljudi)
Nalazimo se na pragu veštačke superinteligencije, mapiramo genom, planiramo kolonizaciju Marsa, a nismo u stanju da obezbedimo pijaću vodu za trećinu čovečanstva. Kada AI postane efikasniji u laganju od političara, kada pravimo sisteme koji sami biraju mete, a profit diktira smer medicinskih istraživanja, to nije progres. To je sofisticirana stranputica.
Najveći zločini u istoriji nisu uvek počinjeni iz čiste mržnje, već često iz hladne, „naučne objektivnosti“. Ako tehnologija ne služi da smanji ljudsku patnju i oplemeni našu egzistenciju, onda rizikujemo da stvorimo savršeno racionalan svet koji je istovremeno potpuno nehuman. Ljudskost mora biti granica nauke, inače postajemo najpametnije životinje koje su ikada same sebe istrebile.
Shutterstock/Carlos_Pascual
Shutterstock/Carlos_Pascual7. Posao bez etike (Profit kao jedino božanstvo)
Ovo je najpodmukliji jahač jer se u njemu svi prepoznajemo i lako kapituliramo pred izgovorima: „Samo radim svoj posao“, „Tako funkcioniše sistem“ ili „Ako neću ja, hoće neko drugi“. U korporativnom rečniku, reč „etika“ se nalazi u fusnotama, odmah pored društvene odgovornosti, i služi uglavnom za slikanje.
Realnost je surovija: ako prevara donosi profit, a kazna je manja od zarade, to postaje legitimna poslovna odluka. Posao bez etike nas uči da je uspeh opravdanje za sve, da je radnik samo trošak na bilansu koji treba minimizovati, a čovek pored nas prepreka koju treba pregaziti.
Istina je na sredini: Pravi uspeh nije kada se popneš na vrh lestvice. Pravi uspeh je kada se popneš gore, a da pritom nisi postao đubre.
Gde smo sada?
Gandijevih sedam grehova nisu moralisanje starog mudraca, već matematički precizan opis gubitka ravnoteže. Svaka od ovih stavki predstavlja situaciju u kojoj smo uzeli ono što je privlačno i lako (bogatstvo, zadovoljstvo, znanje, moć), a odbacili cenu koju za to moramo platiti u ljudskosti (rad, savest, karakter, etiku).
Nismo uništeni zato što smo slabi, već zato što smo izabrali lakši put. Zamenili smo dubinu za lajkove, karakter za sertifikate, a smisao za komfor. Ako izgubimo čoveka u procesu modernizacije, ostaće nam samo savršeno funkcionalan mehanizam koji juri ka ambisu, ali sa fenomenalnim pregledom i u prvoj klasi.
Ali evo dobre vesti: još uvek možemo da biramo drugačije.
Možemo da radimo pošteno i kada niko ne gleda. Da uživamo, a da ne gazimo druge. Da učimo, a da ostanemo ljudi. Da verujemo, a da žrtvujemo sopstveni ego. Da radimo posao na koji možemo da ponosno ukažemo svojoj deci.
Na kraju, nije pitanje hoćemo li biti savršeni. Pitanje je hoćemo li bar imati hrabrosti da prestanemo da budemo predvidivo licemerni.
Španci ne pale klime, svaki dan u 11 sati urade ovo: “Savršeno funkcioniše, kao frižider”
Metoda koju Španci koriste decenijama održava dom prijatno rashlađenim bez klime.
Dok se veliki deo Evrope bori sa letnjim vrućinama i sve više uključuje klima-uređaje, u Španiji se mnogi i dalje oslanjaju na jednostavnu metodu koja ne troši električnu energiju. Reč je o svakodnevnoj navici koju primenjuju čim sunce počne jače da greje, a tvrde da upravo zahvaljujući njoj uspevaju da zadrže prijatniju temperaturu u svom domu.
Letnje temperature u Španiji najčešće se kreću između 28 i 35 stepeni Celzijusa, dok u centralnim i južnim delovima zemlje neretko dostižu i 45 stepeni. Uprkos tome, prema istraživanju stručnjaka za nekretnine Idealista, klima-uređaj ima samo 41 odsto španskih domaćinstava. Zbog toga se mnogi oslanjaju na proverene tradicionalne načine rashlađivanja doma tokom toplotnih talasa.
Jedna od najpoznatijih tehnika naziva se metoda potpunog zatvaranja ili blackout metoda, piše Dnevno.hr.
Njen cilj je da spreči ulazak toplote u kuću tokom najtoplijeg dela dana. Zato Španci između osam i devet sati ujutru, ili odmah nakon buđenja, spuštaju spoljne roletne i zatvaraju žaluzine kako bi blokirali sunčeve zrake. Prozore ponovo otvaraju tek uveče, kada spoljašnja temperatura počne da opada.
Stručnjaci ističu da se sličan efekat može postići i u drugim zemljama spuštanjem roletni ili navlačenjem zavesa tokom najtoplijeg dela dana.
Stručnjaci portala Spainwise preporučuju da roletne, žaluzine i zavese ostanu zatvorene dok je sunce najjače, dok prozore treba otvarati tokom noći i rano ujutru kako bi se prostor prirodno rashladio.
Isti savet dele i brojni korisnici Reddita, koji tvrde da je to najčešći način rashlađivanja domova u Španiji. Jedan korisnik opisao je svoju rutinu:
„Otvorite prozore ujutru do otprilike 11 sati. Zatim spustite roletne tako da gotovo nimalo svetlosti ne ulazi u kuću. Uveče ih ponovo podignite i otvorite prozore.“
Drugi korisnik objasnio je zašto ova metoda daje dobre rezultate. Ako je kuća ujutru još uvek sveža, zatvaranjem prozora i roletni hladniji vazduh ostaje unutra, dok toplota mnogo teže prodire spolja.
„U suštini, funkcioniše kao vrata frižidera. Ako se kuća tokom popodneva ipak zagreje, ali je i dalje hladnija od spoljnog vazduha, držite je zatvorenom. Prozore otvorite tek kada spoljašnja temperatura bude jednaka ili niža od temperature u kući. Tako ćete, osim što ćete rashladiti prostor, napraviti i promaju koja će dodatno doprineti osećaju svežine“, napisao je.
Pored metode potpunog zatvaranja doma, mnogi tokom velikih vrućina koriste i druge jednostavne trikove, poput kačenja mokrog čaršava ispred otvorenog prozora kako bi dodatno snizili temperaturu u prostoriji, prenosi Jutarnji list.
Vučić objavio novi paket mera: Najavljeno povećanje plata i penzija, jednokratna pomoć i novi vaučeri za odmor
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je paket novih mera „za poboljšanje životnog standarda građana“.
Vučić je najavio značajno povećanje plata i penzija, ali nije želeo da iznese precizne procente, navodeći da će javnost o tome biti blagovremeno obaveštena.
„Penzije će i dalje da rastu. Te uvećane penzije biće odmah uručene najstarijim građanima, a ne moraju da čekaju 1. januar“, rekao je Vučić.
On je istakao da i naizgled manja procentualna povećanja danas predstavljaju značajne iznose.
„Pet posto plata je 50 evra, nije malo, a tek 10 posto. Kad pričate o povećanjima od dva ili pet posto, to više nisu mala povećanja“, rekao je Vučić.
Vučić je najavio i novi paket pomoći građanima, navodeći da će ukupna vrednost mera iznositi oko šest miliona evra i da bi njima moglo da bude obuhvaćeno gotovo tri miliona građana. Kako je rekao, isplata pomoći počeće najkasnije početkom oktobra, odnosno u roku od 90 dana, a prvi će novac dobiti penzioneri.
Za pomoć penzionerima, prema njegovim rečima, biće izdvojeno 377 miliona evra. Penzioneri sa minimalnim primanjima, kao i oni koji nemaju 15 godina radnog staža ili starosnu penziju, dobiće jednokratnu pomoć od 35.000 dinara.
„Verujem da ćemo time da osnažimo najsiromašnije penzionere, posebno samačka domaćinstva, ali bitno je da možemo da pomognemo njihovom socijalnom blagostanju“, rekao je Vučić.
Dodao je da će oko milion penzionera sa nižim primanjima, druga kategorija, dobiti jednokratnu pomoć od 27.500 dinara, dok će penzioneri čija su primanja iznad proseka dobiti po 20.000 dinara.
Jednokratna pomoć od 25.000 dinara namenjena je i korisnicima socijalne pomoći, primaocima dečjeg dodatka (po detetu) i korisnicima boračkog dodatka, dok će borci i vojni veterani dobiti po 10.000 dinara. Vučić je rekao da će i ove isplate biti realizovane pre kraja septembra.
Najavio je i novu podelu turističkih vaučera za penzionere koji primaju penziju do 80.000 dinara. Predlog je da bude podeljeno 30.000 vaučera u vrednosti od po 10.000 dinara.
„Ovi vaučeri biće podeljeni pod striktnom kontrolom nadležnih organa, zato što su ranije pojedini trgovali ovim vaučerima“, rekao je Vučić.
Podsećamo, ovo je najavio na skupu u organizaciji SNS-a u Beogradu, kada je rekao da će penzioneri biti zadovoljni novim merama.
Tada je precizirao da će se mere odnositi na one ljude koji imaju penzije do 35. 000 ili do 56.000 dinara, „za one koji bukvalno najteže žive“.
Ponovio je i da je „Srbija među najsnažnije rastućim zemljama u Evropi“.
„Srbija je najbrže rastuća u region, a četvrta u Evropi. Krajem godine bićemo treći, a sledeće godine prva po stopi rasta u Evropi. Nije kako ja kažem, već kako kaže Međunarodni monetarni fond“, naveo je Vučić.
On je među prioritetne zadatke u budućnosti naveo otvaranje novih data centara širom Srbije, uz obezbeđivanje elekrtoenergetskog sistema, izgradnjom novih gasnih elektrana i hidrocentara, kao i malih i velikih nuklearki, jer će, kako je istakao, „struja da bude najvažnije dobro u zemlji“.
Trebinje: Međunarodni festival folklora “Večeri folklora pored Trebišnjice”
U Trebinju se održava trinaesti po redu Međunarodni festival veterana folklora, izvođačkih ansambala, pjevačkih grupi i solista “Večeri folklora pored Trebišnjice”, koji organizuje Ansambl nacionalnih igara “Јovan Dučić”. Učesnici su stigli iz svih krajeva svijeta, Srpske i regiona.
Festival folklora u TrebinjuFoto: RTRS
Više od 2.000 učesnika, 29 ansambala, pjevačkih i folklornih grupa, veterani folklora, guslari i vokalni solisti učestvuje na trinaestoj smotri narodne pjesme, igre i stvaralaštva pored Trebišnjice. Stigli su iz SAD-a, Rusije, Bugarske, Poljske, bratska društva iz Srbije i Crne Gore – svi sa istom željom da prikažu kultruno nasljeđe svoga kraja.
Goran Veljković, umjetnički rukovodilac KUD “Mladost“ Gotovuša, iz opštine Štrpce sa Kosova i Metohije kaže da sa trebinjskim ANI “Јovan Dučić“, njeguju dugogodišnju tradiciju saradnje i prijateljstva.
– Naše društvo radi u veoma teškim uslovima, ali se trudimo da održimo našu tradiciju i običaje. Već 12 godina dolazimo u Trebinje i uvijek nam je prelijepo. Biće prilike da i vi budete naši gosti, da vam uzvratimo na gostoprimstvu – rekao je Veljković.
Organizatori su ANI “Јovan Dučić” koji su ponovo pokazali da su dobri domaćini. Osim dva koncerta na Trgu Slobode, upriličen je i defile učesnika na kome je prikazana sva raskoš i ljepota narodnih nošnji.
– Već 13 godina nam znači podrška Gradske uprave. Festival je značajan za naš grad i našu omladinu, kako bi očuvali naše običaje i tradiciju. Na festivalu biće izvedeno 56 tačaka, a nastupiće preko 2.000 učesnika, odnosno naše braće iz svih krajeva svijeta – rekao je Nebojša Ratković, predsjednik ANI “Јovan Dučić”.
Gradonačelnik Trebinja Mirko Ćurić zahvalio se ovom kulturno-umjetničkom ansamblu koji, kako je rekao, već godinama rade na ovom značajnom festivalu.
– Ovi ljudi rade veoma odgovoran posao, na ponos svih nas, čuvaju tradiciju i kulturu. Okupilo se preko 2.000 učesnika, svake godine sve više, što znači da smo na pravom putu i hvala svim učesnicima i Grad će ih i ubuduće podržavati – naveo je Ćurić.
Međunarodni festival je za 13 godina postojanja u Trebinju ugostio više od 360 kulturno-umjentičkih društava i na hiljade učesnika što organizatorima daje obavezu da i ovaj, 14. po redu, po kvalitetu ne zaostaje za prethodnim.
Započet projekat očuvanja autohtonih rasa i valorizacije mliječnih i mesnih proizvoda
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske započelo je realizaciju projekta “Autohtone rase” usmjerenog na očuvanje autohtonih rasa domaćih životinja, poput goveda buša i gatačko govedo, izjavio je načelnik Odjeljenja za stočarsku proizvodnju u resornom ministarstvu Milan Puzigaća.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike SrpskeFoto: RTRS