Matiji Bećkoviću uručena Puškinova medalja za životno djelo

Viktor

8. jun 2026. | 08:47

Srpskom akademiku Matiji Bećkoviću uručena je danas u Novom Sadu prestižna književna nagrada, Puškinova medalja za 2024. godinu, koju Međunarodni slovenski forum “Zlatni vitez” dodjeljuje najznačajnijim piscima sa slovenskog jezičkog područja za životno djelo.

Matija BećkovićFoto: SRNA

U Sali za sjednice Matice srpske održan je svečani program uručenja nagrada Međunarodnog slovenskog foruma umjetnosti “Zlatni vitez” iz Rusije. Uručene su statue “Zlatni vitez2 Vladimiru Kršljaninu i Mili Milosavljević, dok je Zlatnu diplomu dobio Radisav Јevrić.

Organizatori programa bili su Matica srpska i Biblioteka Matice srpske, a svečanosti je prisustvovao veliki broj posjetilaca.

Na samom početku prisutnima se obratio prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske. Nikolaj Burljajev, predsjednik Međunarodnog slovenskog foruma umetnosti “Zlatni vitez”, velikan filmske umjetnosti, pisac, reditelj, član Odbora za kulturu Ruske Dume, član Patrijaršijskog savjeta za kulturu Ruske pravoslavne crkve, kao i pokretač i rukovodilac Kulturnog fronta Rusije, uručio je priznanja srpskim dobitnicima.

Veliko književno priznanje, Puškinova medalja za 2024. godinu, koju Međunarodni slovenski forum “Zlatni vitez” dodjeljuje najznačajnijim piscima sa slovenskog jezičkog područja za životno djelo, pripalo je srpskom akademiku Matiji Bećkoviću.

Nagradu “Zlatni vitez” za publicistiku dobio je gospodin Vladimir Kršljanin, diplomata, pjesnik, političar i naučni radnik.

Nagrada mu je pripala za knjigu “Novi svet”, koju je na ruskom jeziku objavila izdavačka kuća “Balkanski diplomat”. U ime laureata nagradu je primio gospodin Dušan Opačić.

Statua “Zlatnog viteza” za izuzetan doprinos medijskoj afirmaciji Foruma “Zlatni vitez” pripala je novinarki Mili Milosavljević.

Za poseban doprinos kulturnoj saradnji među slovenskim narodima Zlatnu diplomu Foruma “Zlatni vitez” dobio je Radisav Јevrić, reditelj i pisac iz Crne Gore.

Proslavljena glumica Ivana Žigon, potpredsjednica Međunarodnog foruma “Zlatni vitez”, na ruskom jeziku je pročitala pjesmu “Vera Pavladoljska” akademika Matije Bećkovića, uz klavirsku pratnju Marije Andrejeve. Program je vodila dr Milena Kulić.

Basketaši Srbije pobijedili Francusku i osvojili bronzanu medalju na SP u Varšavi

Viktor

8. jun 2026. | 08:45

Basket 3×3 reprezentacija Srbije osvojila je bronzanu medalju na Svjetskom prvenstvu u Varšavi, pošto je večeras u meču za treće mjesto savladala Francusku rezultatom 20:19.

Basketaši Srbije (foto: EPA/Piotr Nowak)

Za selekciju Srbije igrali su Nemanja Barać, Andreja Milutinović, Nenad Nerandžić i Strahinja Stojačić.

Srbija je u polufinalu poražena od Letonije 20:19 posle produžetka, dok je Francuska izgubila od Njemačke 19:18.

U grupnoj fazi Srbija je pobijedila Madagaskar (21:14), Španiju (16:12), Australiju (20:16) i Austriju (21:11), a u četvrtfinalu Holandiju (21:19).

BDP otvorilo letnju scenu predstavom “Naši roditelji”

Viktor

7. jun 2026. | 08:48

Beogradsko dramsko pozorište, otvorilo je sezonu na letnjoj sceni. Predstava „Naši Roditelji” u režiji Patrika Lazića, istražuje pitanja ljubavi, porodice, starenja i straha od samoće.

Na luskuznom brodu koji plovi po grčkim ostrvima, među putnicima su i tri para. U kabinama, njih šestoro se suočava sa pitanjima koja ih muče, da li su postigli ono što su želeli i da li će imati nekoga sa kim će dočekati kraj života.

„Mislim da je super priča, svi smo likovi na kruzeru gde se dešavaju razne stvari. Nekako smo dosta istraživali o tome i vidimo te parove, svako je zatvoren svojoj kabini, tu na kruzeru”, rekao je Amar Ćorović,glumac

„To su sve parovi koji očekuju dete ili žele dete, te i razni odnosi prema tom detetu, prema toj želji, prema nastojanju da se dobije dete, da se ostavi porod iza sebe”, rekao je Ivan Tomić,glumac.

Inspirisan sopstvenim životom, reditelj briše granicu između lične ispovesti i pozorišne fikcije.

“Mislim da je neuporedivo kakav efekat na publiku ima nešto što je toliko lično i važno, intimno važno umetniku da se to svakako preliva na publiku. Vvažna jedna mudrost koju ja kao umetnik istražujem već godinama, a to je kako nešto što je lično i intimno postaje nešto što se tiče većeg broja ljudi”, istakao je Patrik Lazić, reditelj i scenarista.

Tokom letnje sezone, predstava „Naši roditelji” imaće još devet izvođenja, od kojih je poslednje 28. juna.

Džinovska škorpija sa kleštima dugim 16 centimetara vladala je kopnom i vodama pre 415 miliona godina

Viktor

7. jun 2026. | 08:46

Three scorpions drawn in black and white.

Novo istraživanje pokazalo je da misteriozni fosili iz Engleske i Velsa pripadaju najvećoj poznatoj škorpiji svog vremena, dugačkoj oko jedan metar, koja je živela u doba kada su ostale kopnene životinje bile znatno manje.

Najveća poznata škorpija na svetu živela je pre oko 415 miliona godina na području današnje Velike Britanije, u periodu kada su životinje na kopnu još uvek bile relativno male, pokazuje novo naučno istraživanje.

Praistorijsko stvorenje, nazvano Praearcturus gigas, prema procenama naučnika dostigalo je dužinu od oko jednog metra, dok su njegova snažna klešta bila dugačka približno 16 centimetara.

Prema saopštenju Univerziteta u Mančesteru, ova škorpija je verovatno bila zastrašujući predator koji je lovio na poplavljenim ravnicama tokom ranog devona. U to vreme život na kopnu još je bio u ranoj fazi razvoja i uglavnom su ga činili mali zglavkari.

Zglavkari danas predstavljaju najraznovrsniju grupu životinja na Zemlji, a u njih spadaju insekti, rakovi, škorpije i pauci.

Otkriće da je tako velika škorpija živela pre 415 miliona godina, mnogo pre pojave složenih kopnenih ekosistema i šuma, pruža nove uvide u evolucionu istoriju gigantizma kod zglavkara.

„Potvrda da je ova životinja zaista škorpija suštinski menja naše razumevanje toga kako i kada su ova stvorenja dostigla tako izuzetne dimenzije“, izjavio je Ričard Hauard, prvi autor studije i kustos fosilnih zglavkara u Prirodnjačkom muzeju u Londonu.

Više od jednog veka naučne nedoumice

Ostaci vrste Praearcturus gigas, koji su do sada pronađeni na više lokacija u Engleskoj i Velsu, prvi put su opisani još sedamdesetih godina 19. veka. Međutim, naučnici su decenijama raspravljali o tome kojoj životinji ti fosili zapravo pripadaju.

„Praearcturus je više od jednog veka zbunjivao nas paleontologe“, rekao je koautor studije Rasel Garvud, paleontolog sa Univerziteta u Mančesteru.

Jedan od fosila nekadašnjeg predatora

Istraživači su u početku smatrali da ostaci pripadaju velikom raku. Osamdesetih godina prošlog veka pojavila se hipoteza da je reč o škorpiji, ali je ta ideja kasnije dovedena u pitanje zbog nepotpunosti fosila i nedostatka karakterističnog škorpijskog repa.

U najnovijoj studiji, objavljenoj 2. juna u naučnom časopisu Palaeontology, autori su ponovo analizirali ključne primerke koji se čuvaju u Prirodnjačkom muzeju u Londonu, koristeći savremene tehnike snimanja i analize.

Pored toga, uporedili su ih sa drugim fosilnim materijalom i nedavno opisanim praistorijskim životinjama koje su sa većom sigurnošću identifikovane kao škorpije. Analiza je pokazala da je P. gigas zaista najverovatnije bio škorpija. Istraživači su istoj vrsti pripisali i nekoliko drugih fosilnih primeraka pronađenih u istoj geološkoj formaciji.

Naučnici su takođe zaključili da je ova životinja možda bar deo života provodila u vodama. Na tu mogućnost ukazuje prisustvo rožnatih struktura poznatih kao epimere na pojedinim fosilima. Slične strukture kod današnjih rakova i jastoga služe za podršku i zaštitu tvrdog gornjeg oklopa.

„Bez složenih kopnenih ekosistema koji bi mogli da podrže Praearcturus, ove životinje su verovatno deo svog života provodile loveći u vodi“, rekao je Hauard.

Takav način života mogao bi delimično da objasni njegovu veličinu, jer voda omogućava lakše održavanje masivnog tela. Istovremeno, naučnici smatraju da je nedostatak drugih velikih kopnenih predatora mogao da omogući ovoj škorpiji da dostigne dimenzije koje bi u drugačijim uslovima bilo teže postići.

„Kombinovanjem materijala iz više kolekcija i primenom najsavremenijih tehnika snimanja uspeli smo da stvorimo mnogo jasniju sliku o ovoj životinji nego što je to ranije bilo moguće, što je zaista uzbudljivo“, izjavio je Garvud i dodao: „Ono što Praearcturus čini tako zanimljivim jeste činjenica da je dostigao ogromne razmere u vreme kada su brojni oblici života na kopnu inače bili relativno malog obima. Ipak, to je bio svet koji je na neki način mogao da podrži tako velikog predatora”.

Mehurići pod lupom: Da li je gazirana voda zdrava kao i obična

Viktor

7. jun 2026. | 08:40

Sve veća popularnost gazirane vode kao alternative zaslađenim napicima pokrenula je brojna pitanja o njenom uticaju na zdravlje. Iako je svakako bolji izbor od sokova, stručnjaci analiziraju da li mehurići mogu parirati blagodatima obične, negazirane vode.

Poslednjih godina svedoci smo prave ekspanzije gazirane vode. Od klasičnih kiselih voda do onih sa aromama, potrošači sve češće posežu za penušavim osveženjem kao zdravijom alternativom gaziranim sokovima i drugim zaslađenim pićima.

Ova promena navika je za svaku pohvalu, jer smanjenje unosa šećera direktno smanjuje rizik od gojaznosti, dijabetesa tipa dva i srčanih oboljenja. Međutim, dok mehurići prijaju nepcima, u javnosti se često vode debate o tome da li je gazirana voda zaista bezazlena.

Postavljaju se pitanja o uticaju gazirane vode na hidrataciju, zdravlje zuba, gustinu kostiju i sistem za varenje.

Hidratacija – da li mehurići prave razliku?

Osnovno pitanje koje se postavlja je da li gazirana voda hidrira telo efikasno kao i obična voda. Nauka je rekla da.

Brojne studije, uključujući i analizu koju je objavilo Američkog udruženja za srce, potvrđuju da nema značajne razlike u sposobnosti hidratacije između ove dve vrste vode.

„Za mnoge ljude koji ne vole ukus obične vode, gazirana varijanta može biti odličan saveznik i doprineti količini tečnosti koju unosimo na dnevnom nivou. Privlačnost mehurića može podstaći ljude da piju više vode tokom dana i tako ostanu adekvatno hidrirani“, objasnila je dr Kolin Munjos, profesorka zdravstvenih nauka sa Univerziteta u Hartfordu.

Карбонизација ствара осећај ситости у организму

Karbonizacija stvara osećaj sitosti u organizmu

Karbonizacija stvara osećaj sitosti, što može biti korisno za kontrolu apetita, ali istovremeno može umanjiti osećaj žeđi. To, u nekim situacijama, može dovesti do toga da osoba unese manje tečnosti nego što joj je zaista potrebno.

Ovu činjenicu je važno ne zanemariti tokom vrelih letnjih dana ili intenzivnih fizičkih aktivnosti, kada je potreba za vodom povećana. Zbog toga se preporučuje kombinovanje obe vrste vode kako bi se osigurala optimalna hidratacija.

Mitovi o kostima i o zubima

Jedan od najupornijih mitova jeste da gazirana pića “izvlače” kalcijum iz kostiju i smanjuju njihovu gustinu. Ova zabluda verovatno potiče iz poznate Fremingemske studije o osteoporozi iz 2006. godine, koja je povezala konzumaciju koka kola napitaka sa smanjenom gustinom kostiju kod starijih žena. Međutim, ključna reč je “kola”. Istraživači su zaključili da problem nije u karbonizaciji, već u fosfornoj kiselini koja se nalazi u ovim pićima.

Obična gazirana voda ne sadrži ovu kiselinu i naučni dokazi ne podržavaju tvrdnju da ona na bilo koji način šteti zdravlju kostiju.

S druge strane, zabrinutost za zdravlje zuba je opravdanija, ali zahteva precizno objašnjenje. Procesom karbonizacije, ugljen-dioksid se u vodi pretvara u slabu ugljenu kiselinu, što snižava pdž vrednost vode na 5 ili 6 , a normalna vrednost je 7.Ova kiselost može, tehnički, oštetiti zubnu gleđ.

Američka stomatološka asocijacija ovu kiselost klasifikuje kao “minimalno korozivnu”. Poređenja radi, gazirani sokovi sa šećerom i voćni sokovi imaju daleko nižu ph vrednost i znatno su agresivniji prema zubnoj gleđi. Da bi se rizik sveo na minimum, stomatolozi savetuju da se gazirana voda pije uz obrok, da se ne pije polako tokom celog dana i da se nakon konzumacije usta isperu običnom vodom.

Uticaj na varenje i kontrolu telesne težine

Gazirana voda ima i određene prednosti za digestivni sistem. Istraživanja su pokazala da može da poboljša sposobnost gutanja, kako kod mlađih tako i kod starijih osoba.

Gazirana voda pomaže u varenju hrane

Neke od studija ukazuju na pomoć kod lošeg varenja.

Mehurići podstiču osećaj sitosti, što znači da hrana duže ostaje u stomaku. Ovaj efekat može biti koristan za one koji žele da kontrolišu telesnu težinu, jer može da pomogne u smanjenju ukupnog unosa kalorija.

Za neke benefit, za neke problem

Zbog karbonizacije, gazirana voda može da izazove nadimanje i gasove u stomaku kod osetljivih osoba. Ljudima koji pate od sindroma iritabilnog creva (IBS) ili su skloni gorušici i gastroezofagealnoj refluksnoj bolesti (GERB) generalno se savetuje da izbegavaju ili ograniče unos gaziranih napitaka.

Izbor gazirane ili obične vode svodi se na lične ukuse i potrebe, kao i individualno zdravstveno stanje. Najvažniji savet je uvek čitati deklaracije. Prava opasnost ne leži u mehurićima, već u onome što se ponekad dodaje u bocu – šećer, veštački zaslađivači ili visoke količine natrijuma. Čista, nezaslađena gazirana voda je bezbedna i zdrava opcija za hidrataciju.

Škotski Forest Gamp uoči Mundijala pešači 5000 kilometara zbog muškog mentalog zdravlja

Viktor

7. jun 2026. | 08:37

silhouette of person walking under white clouds

Škot Kreg Ferguson privodi kraju nesvakidašnji podvig – pešačenje od Los Anđelesa do Bostona, dugo više od 5.000 kilometara. Cilj njegovog putovanja nije da stigne na prvu utakmicu svoje selekcije, već da skrene pažnju na značaj mentalnog zdravlja i prikupi novac za podršku ljudima u krizi.

Ferguson je “Tartan trek“ putovanje započeo 24. februara na doku Santa Monike u Kaliforniji, a posle 105 dana na putu i više od 5.100 prepešačenih kilometara, očekuje se da u Boston stigne neposredno pred prvu utakmicu Škotske na Svetskom prvenstvu, prvom na kojem će nastupiti posle 28 godina.

Posebnu pažnju privlači činjenica da celim putem nosi tradicionalni škotski kilt, sa namerom da postane prvi čovek koji je u toj odeći prepešačio čitave Sjedinjene Američke Države.

Iza podviga stoji i lična priča.

Škotlanđanin je šetnju posvetio prevenciji samoubistava i podizanju svesti o mentalnom zdravlju muškaraca, inspirisan tragedijom koja je pogodila porodicu njegovog najboljeg prijatelja Struana.

“Gubitak oca je verovatno najteža stvar koja može da zadesi jednog muškarca”, rekao je Ferguson, objašnjavajući šta ga je motivisalo da se upusti u ovaj izazov.

Ideja je nastala gotovo slučajno. Posle plasmana Škotske na Evropsko prvenstvo 2024. godine, Ferguson i njegov prijatelj razmišljali su kako da stignu do Nemačke. U šali mu je predloženo da do turnira – prošeta.

Ono što je počelo kao dosetka preraslo je u ozbiljan poduhvat.

Sa samo 20 godina prepešačio je put od Glazgova do Minhena i tom prilikom prikupio oko 100.000 dolara za humanitarne svrhe.

Novi plasman Škotske na Svetsko prvenstvo doneo je i novu ideju. Kada je postalo jasno da će Škoti jedan od mečeva igrati u Bostonu, Ferguson je odlučio da pređe čitav američki kontinent.

Svakodnevna borba sa umorom

Njegova rutina se nije menjala mesecima. Dan počinje u pet ujutru, nakon čega slede doručak i priprema stopala za novu deonicu. Do pola sedam već je na putu, a tokom dana prelazi i do 60 kilometara.

Na putu su ga čekali pustinja Mohave, visoke temperature na obodu Doline smrti, usponi kroz Stenovite planine i naporne deonice Apalača.

Ipak, kako ističe, fizički napor nije najteži deo izazova.

“Motivacija dolazi u talasima. Lako je biti odlučan na početku dana, ali posle nekoliko sati hoda bez pauze misli mogu brzo da se promene. Upravo ta borba sa samim sobom najveći je izazov”, objašnjava Ferguson.

Cilj – milion funti za podršku muškarcima u krizi

Sredstva prikuplja za dobrotvornu organizaciju koja se bavi mentalnim zdravljem u Škotskoj, a cilj je milion funti.

Novac će biti uložen u centre u kojima će ljudi moći bez uputa i dugih lista čekanja da razgovaraju sa stručnjacima kada im je pomoć najpotrebnija.

Do početka juna već je prikupio gotovo 300.000 funti, a veruje da bi završnica putovanja mogla da donese dodatnu podršku.

Ukoliko sve bude teklo po planu, Ferguson će u Boston stići neposredno pred meč Škotske i Haitija 13. juna. Potom će bodriti nacionalni tim i protiv Maroka, a dan posle te utakmice proslaviće 23. rođendan.

Njegov podvig dobija dodatno na simbolici jer će se završiti u junu, koji se obeležava kao mesec posvećen podizanju svesti o mentalnom zdravlju muškaraca.

Više od 700,000 ljudi godišnje izvrši samoubistvo, najmanje 600,000 njih su muškarci.

Genije koji je spojio kamen i nebo – Antoni Gaudi

Viktor

7. jun 2026. | 08:33

Genijalni arhitekta Antoni Gaudi stvorio je čuda, promenio lice katalonske metropole Barselone. Njegova dela, u kojima se spajaju priroda, simbolika i duboka vera, i 100 godina nakon njegove smrti fasciniraju milione.

Barselona, 7. juna 1926. godine. Ulice katalonske prestonice preplavljene su suncem. Među prolaznicima je i stariji čovek u iznošenom odelu. Dok zamišljeno prelazi preko šina na ulici, na njega naleće tramvaj linije 30. Niko ne prepoznaje starca koji leži na tlu bez svesti. Zbog zapuštenog izgleda prvo mu niko mu ne prilazi, taksisti odbijaju da ga voze u bolnicu.

Tri dana kasnije, 10. juna, starac umire u bolnici za sirotinju „Santa Kreu“. Tek tada gradom odjekuje vest: Barselona je izgubila svog najvećeg genija – Antonija Gaudija. Sahranjen je nekoliko dana pred 74. rođendan, u kripti Sagrade familije, u samom srcu svog životnog dela. Ispratila ga je cela Barselona čije je lice trajno oblikovao.

Njegova dela, u kojima se spajaju priroda, simbolika i duboka vera, i danas fasciniraju milione.

Vizionar i ekscentrični čudak

Antoni Gaudi, rođen 25. juna 1852. godine u Reusu na jugu Katalonije u Španiji, rano je razvio arhitektonski izraz koji je daleko iza sebe ostavio istorijske uzore.

Njegova stvaralačka energija bila je ogromna: istovremeno je radio na stambenim zgradama, sakralnim objektima i urbanističkim projektima. Stvarao je prostore u kojima statika, ornamentika i simbolika čine jedinstvo. Njegov stil se svrstava u katalonski modernizam, varijantu secesije koja zanatstvo, umetnost i simboličko oblikovanje stapa u sveobuhvatno umetničko delo.

Gaudi iz mlađih dana

Fasade koje se izvijaju poput talasa, stubovi koji se granaju kao šumsko drveće i krovovi koji podsećaju na zmajeva leđa – Gaudi je u svemu tražio zakone prirode, verujući da oni pružaju najbolja rešenja za statiku i estetiku.

Kao mladi arhitekta, Gaudi je u Barseloni bio poznat kao pravi dendi. Uživao je u luksuzu, nosio skupocena odela krojena po meri, negovao bradu sa posebnom pažnjom, jeo u najboljim restoranima i kretao se u visokim krugovima.

Guelj – prijatelj i mecena

U to vreme 1878. slučajno je upoznao Eusebija Guelja industrijalca sa istančanim osećajem za umetnost. Bilo je to jedno od najplodonosnijih prijateljstava i pokroviteljstava u istoriji. Iz ovog odnosa između naručioca i arhitekte razvilo se duboko uzajamno divljenje i Gaudiju omogućilo da razvije svoj puni umetnički potencijal.

Radikalna transformacija i okretanje dubokoj veri, skromnosti i izolaciji nastupili su tek kasnije, prvenstveno podstaknuti tragedijama – smrću njegove majke, brata i sestre, i prijatelja Guelja – ali i potpunom opčinjenošću poslom na Sagradi familiji.

Још једно Гаудијево ремек-дело је парк Гуељ

Još jedno Gaudijevo remek-delo je park Guelj

Javnost je još za njegova života bila oštro podeljena. Za jedne je bio vizionarski inovator, za druge ekscentrični čudak. Njegov pustinjački život, ignorisanje društvenih normi i radikalno novi vizuelni jezik donosili su mu kritike i podsmeh.

Savremene karikature su njegove kuće ponekad prikazivale kao groteskne građevine ili kulise iz bajki.

Uprkos svemu, ovaj večiti neženja ostao je nepokolebljiv, pronalazeći oslonac u svojoj veri. Danas je čak sedam njegovih građevina uvršteno na Uneskovu listu svetske baštine.

Sagrada familija: „Biblija u kamenu“

Nijedna građevina ne predstavlja oličenje Gaudijeve vizije kao slavna bazilika Sagrada familija, njegovo poslednje i najznačajnije delo.

Sagrada familija 2019. godine

Gaudi je crkvu zamislio kao „Bibliju u kamenu“. Njeni tornjevi, portali i skulpture govore o Hristovom rođenju, stradanju i vaskrsenju. Od 18 planiranih tornjeva, do skoro je bila završena tek polovina, a od 2016. silueta Barselone počela je ubrzano da se menja podizanjem velikih tornjeva posvećenih Bogorodici, evanđelistima i Isusu Hristu.

Upravo ove, 2026. godine, istorija ispisuje nove stranice. Glavni toranj Isusa Hrista (Torre de Jesucristo) biće svečano otvoren tačno na stogodišnjicu arhitektine smrti, 10. juna. Sa ukupnom visinom od 172,5 metara – uključujući i 17 metara visok krst na vrhu u koji se može ući – ovaj toranj je od sada najviši crkveni toranj na svetu, svrgnuvši sa trona katedralu u nemačkom Ulmu (162 metra).

Papa Lav XIV će 10. juna svečano blagosloviti toranj, a planirano je da krst težak oko 100 tona, izrađen u Nemačkoj, uveče po prvi put zasvetli iznad Katalonije. Zanimljivo je da ovaj toranj, po izričitoj želji samog Gaudija, namerno ne nadvisuje obližnje brdo Monžuik (173 metra). Arhitekta je smatrao da ljudsko delo nikada ne sme da „nadmaši prirodna dela koja je stvorio Bog“.

Impozantna građevina danas raste u jedinstvenoj mešavini novokatalonske neogotike, secesije i moderne, a njeni delovi su od 2005. na listi Uneska. Papa Benedikt XVI osveštao je objekat 2010. A potpuni završetak celokupnog hrama planiran je za tridesete godine ovog veka, verovatno kada se navrši 200 godina od početka gradnje.

Unutrašnjost bazilike Sagrada familija

Budžet od oko 25 miliona evra godišnje danas se u potpunosti pokriva od ulaznica oko četiri miliona posetilaca koji svake godine dođu da svedoče ovom čudu.

Kasa Batljo: Anatomija mita i organska estetika

Da Gaudijev stil izmiče svakoj uobičajenoj klasifikaciji, najbolje pokazuje Kasa Batljo u srcu Barselone. Talasasta fasada, svetlucavi keramički mozaici i krov nalik zmaju odlikuju ovaj arhitektonski dragulj.

U unutrašnjosti zgrade, organska linija se nastavlja bez ijednog ravnog zida. Tavanice, prozori i stepenice se pretapaju jedni u druge, stvarajući utisak da se krećete kroz živo telo ribe ili zmaja. U potkrovlju ovaj princip postaje posebno očigledan: parabolični lukovi nose krov, a često se porede sa kičmom ili ribljom kosti.

Kuća Batljo (La Casa Batlló)

Ipak, Kasa Batljo nije samo estetska fantazija; ona je i trijumf inženjeringa. Sistem ventilacije bio je neobično moderan za to vreme – cirkulacija vazduha i regulacija temperature bile su precizno planirane kako bi prostorije bile funkcionalno optimalne.

Pogled u budućnost i Svetski kongres

Ova godina u Barseloni je proglašena za Gaudijevu godinu. Pored stogodišnjice smrti i otvaranja monumentalnog tornja, grad krajem meseca postaje i epicentar svetske arhitekture. Od 28. juna do 2. jula održaće se Svetski kongres arhitekata (UIA), koji će okupiti preko 10.000 stručnjaka, urbanista i više od 250 svetskih predavača.

Kroz stotine panela i radionica, oni će raspravljati o održivoj gradnji, klimatskim promenama i rešavanju stambenih kriza – temama koje bi i samog Gaudija, koji je u prirodi video održivo rešenje za sve probleme, sigurno duboko zanimale.

Vek nakon što je tiho otišao, Antoni Gaudi – za koga od 2000. godine teče i proces beatifikacije (proglašenja za blaženog) – življi je nego ikada. Njegova vera, pretočena u kamen, i dalje stoji kao večni most između prirode, ljudske mašte i Božije krive linije.

Drugi uzastopni poraz Krunićeve i Daniline u finalu Rolan Garosa

Viktor

7. jun 2026. | 08:29

Srpska teniserka Aleksandra Krunić i Kazahstanka Ana Danilina poražene su u finalu ženskog dubla na Rolan Garosu od Čehinje Katerine Sinjakove i Amerikanke Tejlor Taunsend rezultatom 2:0, po setovima 6:2 i 7:5.

Iako su imale svoje šanse u drugom setu, Krunićeva i Danilina su drugu godinu zaredom ostale bez trofeja u finalu Otvorenog prvenstva Francuske.

Srpsko-kazahstanski par je odlično otvorio meč i bez izgubljenog poena osvojio prvi gem. Uvodni deo seta protekao je u izjednačenoj borbi, a oba para su sigurno čuvala svoje servise.

Prelomni trenutak dogodio se u šestom gemu, kada su Sinjakova i Taunsend iskoristile pad u igri Krunićeve na servisu i napravile prvi brejk za vođstvo od 3:2. Nakon toga su podigle nivo igre, posebno sa osnovne linije, a novim brejkom u osmom gemu stigle su do ubedljivih 5:2.

Krunićeva i Danilina su u završnici prvog seta imale i brejk loptu, ali nisu uspele da produže neizvesnost, pa su favoritkinje posle 42 minuta igre povele sa 1:0 u setovima.

Mnogo bolju igru prikazale su prošlogodišnje finalistkinje na početku drugog seta. Odmah su napravile brejk za 2:0, a potom sigurnim servisima stigle do vođstva od 4:1.

U tim trenucima delovalo je da se meč potpuno okreće. Krunićeva i Danilina igrale su agresivnije, koristile greške rivalki i kontrolisale dešavanja na terenu.

Međutim, usledio je odgovor iskusnog tandema Sinjakova-Taunsend. Posle maratona u sedmom gemu, tokom kojeg su Krunićeva i Danilina spasle čak četiri brejk lopte, Čehinja i Amerikanka su ipak uspele da oduzmu servis protivnicama i smanje na 4:3.

Usledilo je potpuno izjednačenje na 4:4, iako su Krunićeva i Danilina imale priliku da ranije prelome set u svoju korist.

Najveću šansu propustile su pri rezultatu 5:4. Srpsko-kazahstanski par izborio je dve brejk, a ujedno i set lopte, ali ih nije iskoristio, što se pokazalo kobnim po njihovo samopouzdanje.

Kazna je stigla već u narednom gemu. Sinjakova i Taunsend su napravile novi brejk za vođstvo od 6:5, a zatim sigurnim servis gemom privele meč kraju i stigle do titule šampionki Rolan Garosa.

Sinjakova je tako nastavila niz uspeha u dublu i osvojila novi grend slem trofej, dok su Krunićeva i Danilina, uprkos porazu, još jednom potvrdile da pripadaju samom svetskom vrhu u konkurenciji parova.

Alarmantni podaci: Na preglede i operacije u Evropi čeka se mesecima, negde i godinama

Viktor

6. jun 2026. | 07:57

Svako ko se razboli očekuje da će potrebnu medicinsku pomoć dobiti u razumnom roku, međutim, dostupnost zdravstvenih usluga širom Evrope sve više postaje pitanje kapaciteta sistema, pa pacijenti često moraju da budu veoma strpljivi. U praksi to znači da se na pojedine preglede i operacije u nekim evropskim zemljama čeka mesecima, pa čak i godinama, zbog čega stručnjaci upozoravaju na posledice koje takva kašnjenja mogu imati po zdravlje i kvalitet života pacijenata.

Alarmantni podaci: Na preglede i operacije u Evropi čeka se mesecima, negde i godinama

Svima su zdravlje i prevencija veoma važni u životu, zato većina ljudi vode računa o ishrani, pokušavaju da treniraju i spavaju bar 7 sati. Ipak, kad dođe do toga da organizam zaista treba sačuvati ili lečiti, mnogi u Evropi se susreću sa dugim čekanjima i sistemskim problemima.

Statistike govore da više od jednog od deset pacijenata u Ujedinjenom Kraljevstvu koji treba da vide specijalistu čekaju duže od godinu dana na termin. Jedan od najvećih problema evropskih zdravstvenih sistema su liste čekanja, govori izveštaj Health at a Glance 2025.

“Odlaganje očekivanih koristi lečenja znači da pacijenti duže žive sa bolom i invaliditetom nego što je potrebno, a to može i pogoršati ishod lečenja”, navodi se u izveštaju, a piše Juronjuz.

Koliko se čeka na preglede

Čak i zakazivanje kod lekara opšte prakse ili medicinske sestre u nekim zemljama traje najmanje nedelju dana.

U Nemačkoj i Francuskoj, petina pacijenata čeka nedeljama samo da bi posetili lekara opšte prakse. U Švedskoj, 23 odsto pacijenata čeka više od nedelju dana da bi posetili lekara opšte prakse ili medicinsku sestru. U Francuskoj i Nemačkoj, to je jedan od pet (20 odsto), a u Velikoj Britaniji je blizu tog nivoa sa 18 odsto.

Kada se uračunaju i oni koji čekaju šest do sedam dana, udeo dodatno raste: Švedska (30 odsto), Francuska (28 odsto), Velika Britanija (27 odsto) i Nemačka (26 odsto).

Godinama čekanja na pregled kod specijaliste

Čekanje duže od godinu dana na pregled kod specijaliste je realnost za neke pacijente širom Evrope. Velika Britanija se najviše ističe: 11 odsto pacijenata je prijavilo da čekaju duže od godinu dana na pregled kod specijaliste. U Francuskoj i Nemačkoj taj udeo je 2 odsto.

Ali i kraća čekanja su zapravo duga – više od dva od pet pacijenata u Francuskoj (43 odsto) čeka između dva meseca i godinu dana, zatim slede 32 odsto u Velikoj Britaniji, 29 odsto u Švedskoj i 22 odsto u Nemačkoj.

Meseci čekanja na operaciju katarakte

Vreme čekanja za operaciju katarakte govori sličnu priču. Indikator meri udeo pacijenata koji čekaju više od tri meseca od specijalističke procene do lečenja.

U Norveškoj, četiri od pet pacijenata (81 odsto) sa ovom potrebom čekalo je duže od tri meseca 2024. godine. Finska je bila odmah iza njih sa 71 odsto.

Većina pacijenata je takođe čekala duže od tri meseca u Velikoj Britaniji (58 odsto), Portugalu (58 odsto) i Španiji (53 odsto). Poljska (13 odsto), Mađarska (17 odsto), Švedska (22 odsto) i Italija (27 odsto) imale su znatno niže udele.

Vreme čekanja na kataraktu duže nego pre pandemije

Među devet praćenih evropskih zemalja, vreme čekanja na operaciju katarakte poraslo je 2024. godine u poređenju sa 2019. godinom u sedam njih, pri čemu je pad zabeležen samo u Poljskoj i Mađarskoj, što odražava trajni uticaj pandemije. U Velikoj Britaniji, udeo pacijenata koji čekaju duže od tri meseca se više nego udvostručio, sa 22 odsto na 58 odsto. U Norveškoj je porastao sa 65 odsto na 81 odsto.

Zamena kuka: Čekanje blizu dve godine u Sloveniji

Medijalno vreme čekanja na zamenu kuka je takođe zapanjujuće. U Sloveniji su pacijenti 2024. godine čekali u proseku 667 dana, što je blizu dve godine. Poljska je takođe čekala duže od godinu dana sa 343 dana, a slede je Mađarska (209 dana) i Velika Britanija (174 dana). Ovo su srednje vrednosti, što znači da je polovina svih pacijenata čekala čak duže od ovde navedenih dana.

“Vreme čekanja za zdravstvenu zaštitu koja nije hitna je značajan problem zdravstvene politike u mnogim zdravstvenim sistemima gde pacijenti moraju da čekaju nedeljama ili mesecima da bi pristupili zdravstvenim uslugama”, kažu stručnjaci.

Zašto se vreme čekanja toliko razlikuje od zemlje do zemlje? Liste čekanja najčešće nastaju zbog neravnoteže između potražnje za zdravstvenim uslugama i kapaciteta zdravstvenog sistema da na tu potražnju odgovori.

Stručnjaci ističu da na dužinu čekanja utiču brojni faktori, poput raspoloživih kapaciteta, načina finansiranja zdravstva, broja medicinskih radnika, ali i sve veće potrebe za zdravstvenom zaštitom usled starenja stanovništva i razvoja novih medicinskih tehnologija.

Dugo čekanje na preglede i lečenje jedan je od važnih razloga zbog kojih deo građana ne uspeva da dobije neophodnu medicinsku pomoć na vreme.

Koliko košta turistički let ruskom svemirskom letelicom na Međunarodnu svemirsku stanicu

Viktor

6. jun 2026. | 07:55

Većina nas još od detinjstva mašta da odleti u kosmos i bar na trenutak vidi delić te beskrajne vasione. Danas jeste moguće da odemo tamo, i to čak kao turista, ali takav “izlet” u orbitu nije ni približno jednostavan – neophodna je ogromna organizacija, strogo obučena posade, ali i dosta novca.

Koliko košta turistički let ruskom svemirskom letelicom na Međunarodnu svemirsku stanicu

Iza leta u kosmos stoje složene pripreme, visoki tehnološki zahtevi i stroga pravila koja određuju ko uopšte može da se nađe na letelici. Iako se svemirski turizam sve više približava široj javnosti, on i dalje ostaje ekskluzivno i veoma ograničeno iskustvo koje zahteva i profesionalne članove posade i ogromna finansijska ulaganja. Upravo zato ovakvi letovi nisu nešto što se organizuje često, niti nešto što je dostupno većini ljudi, bar za sada. Koliko zapravo košta let u svemir?

Let namenjen za svemirskog turistu ruskom svemirskom letelicom do Međunarodne svemirske stanice košta približno 2 milijarde rubalja (oko 2,5 milijardi dinara), prema rečima generalnog direktora Roskosmosa Dmitrija Bakanova. Zbog visoke cene, kako je naveo, malo je zainteresovanih za takav vid turizma, ali Rusija takođe obučava kosmonaute drugih zemalja i organizuje njihove letove.

“Troškovi lansiranja dele se između učesnika misije. Pošto u posadi moraju da budu i profesionalni kosmonauti, cena jednog mesta za svemirskog turistu iznosi oko dve milijarde rubalja”, rekao je Bakanov.

Roskosmos namerava da istraživanje svemira učini pristupačnijim i razumljivijim mladima

Mladi ljudi su glavni pokretač napretka u raketno-kosmičkoj industriji, pa će Roskosmos težiti da istraživanje svemira učini pristupačnijim i razumljivijim mlađoj generaciji, nedavno je izjavio Bakanov.

“Svemir nije samo o najsavremenijim tehnologijama i naučnim otkrićima, već je i izvor inspiracije za milione ljudi. Naš cilj je da ga učinimo pristupačnijim i razumljivijim svima koji sanjaju o zvezdama, jer je istraživanje svemira zajednički san i zajednički poduhvat. Mladi ljudi su glavni pokretači napretka u našoj industriji i mi ih vidimo kao budućnost ruske kosmonautike”, kaže.

123...1.517 Stranica 2 od ukupno 1.517

NewsWeekPRO

U Sali za sjednice Matice srpske održan je svečani program uručenja nagrada Međunarodnog slovenskog foruma umjetnosti “Zlatni vitez” iz Rusije. Uručene su statue “Zlatni vitez2 Vladimiru Kršljaninu i Mili Milosavljević, dok je Zlatnu diplomu dobio Radisav Јevrić.

Organizatori programa bili su Matica srpska i Biblioteka Matice srpske, a svečanosti je prisustvovao veliki broj posjetilaca.

Veliko književno priznanje, Puškinova medalja za 2024. godinu, koju Međunarodni slovenski forum “Zlatni vitez” dodjeljuje najznačajnijim piscima sa slovenskog jezičkog područja za životno djelo, pripalo je srpskom akademiku Matiji Bećkoviću.

Nagradu “Zlatni vitez” za publicistiku dobio je gospodin Vladimir Kršljanin, diplomata, pjesnik, političar i naučni radnik.

Nagrada mu je pripala za knjigu “Novi svet”, koju je na ruskom jeziku objavila izdavačka kuća “Balkanski diplomat”. U ime laureata nagradu je primio gospodin Dušan Opačić.

Statua “Zlatnog viteza” za izuzetan doprinos medijskoj afirmaciji Foruma “Zlatni vitez” pripala je novinarki Mili Milosavljević.

Za poseban doprinos kulturnoj saradnji među slovenskim narodima Zlatnu diplomu Foruma “Zlatni vitez” dobio je Radisav Јevrić, reditelj i pisac iz Crne Gore.

Proslavljena glumica Ivana Žigon, potpredsjednica Međunarodnog foruma “Zlatni vitez”, na ruskom jeziku je pročitala pjesmu “Vera Pavladoljska” akademika Matije Bećkovića, uz klavirsku pratnju Marije Andrejeve. Program je vodila dr Milena Kulić.

Beogradsko dramsko pozorište, otvorilo je sezonu na letnjoj sceni. Predstava „Naši Roditelji” u režiji Patrika Lazića, istražuje pitanja ljubavi, porodice, starenja i straha od samoće.

Na luskuznom brodu koji plovi po grčkim ostrvima, među putnicima su i tri para. U kabinama, njih šestoro se suočava sa pitanjima koja ih muče, da li su postigli ono što su želeli i da li će imati nekoga sa kim će dočekati kraj života.

„Mislim da je super priča, svi smo likovi na kruzeru gde se dešavaju razne stvari. Nekako smo dosta istraživali o tome i vidimo te parove, svako je zatvoren svojoj kabini, tu na kruzeru”, rekao je Amar Ćorović,glumac

„To su sve parovi koji očekuju dete ili žele dete, te i razni odnosi prema tom detetu, prema toj želji, prema nastojanju da se dobije dete, da se ostavi porod iza sebe”, rekao je Ivan Tomić,glumac.

Inspirisan sopstvenim životom, reditelj briše granicu između lične ispovesti i pozorišne fikcije.

Tokom letnje sezone, predstava „Naši roditelji” imaće još devet izvođenja, od kojih je poslednje 28. juna.

Novo istraživanje pokazalo je da misteriozni fosili iz Engleske i Velsa pripadaju najvećoj poznatoj škorpiji svog vremena, dugačkoj oko jedan metar, koja je živela u doba kada su ostale kopnene životinje bile znatno manje.

Najveća poznata škorpija na svetu živela je pre oko 415 miliona godina na području današnje Velike Britanije, u periodu kada su životinje na kopnu još uvek bile relativno male, pokazuje novo naučno istraživanje.

Praistorijsko stvorenje, nazvano Praearcturus gigas, prema procenama naučnika dostigalo je dužinu od oko jednog metra, dok su njegova snažna klešta bila dugačka približno 16 centimetara.

Prema saopštenju Univerziteta u Mančesteru, ova škorpija je verovatno bila zastrašujući predator koji je lovio na poplavljenim ravnicama tokom ranog devona. U to vreme život na kopnu još je bio u ranoj fazi razvoja i uglavnom su ga činili mali zglavkari.

Zglavkari danas predstavljaju najraznovrsniju grupu životinja na Zemlji, a u njih spadaju insekti, rakovi, škorpije i pauci.

Otkriće da je tako velika škorpija živela pre 415 miliona godina, mnogo pre pojave složenih kopnenih ekosistema i šuma, pruža nove uvide u evolucionu istoriju gigantizma kod zglavkara.

„Potvrda da je ova životinja zaista škorpija suštinski menja naše razumevanje toga kako i kada su ova stvorenja dostigla tako izuzetne dimenzije“, izjavio je Ričard Hauard, prvi autor studije i kustos fosilnih zglavkara u Prirodnjačkom muzeju u Londonu.

Više od jednog veka naučne nedoumice

Ostaci vrste Praearcturus gigas, koji su do sada pronađeni na više lokacija u Engleskoj i Velsu, prvi put su opisani još sedamdesetih godina 19. veka. Međutim, naučnici su decenijama raspravljali o tome kojoj životinji ti fosili zapravo pripadaju.

„Praearcturus je više od jednog veka zbunjivao nas paleontologe“, rekao je koautor studije Rasel Garvud, paleontolog sa Univerziteta u Mančesteru.

Jedan od fosila nekadašnjeg predatora

Istraživači su u početku smatrali da ostaci pripadaju velikom raku. Osamdesetih godina prošlog veka pojavila se hipoteza da je reč o škorpiji, ali je ta ideja kasnije dovedena u pitanje zbog nepotpunosti fosila i nedostatka karakterističnog škorpijskog repa.

U najnovijoj studiji, objavljenoj 2. juna u naučnom časopisu Palaeontology, autori su ponovo analizirali ključne primerke koji se čuvaju u Prirodnjačkom muzeju u Londonu, koristeći savremene tehnike snimanja i analize.

Naučnici su takođe zaključili da je ova životinja možda bar deo života provodila u vodama. Na tu mogućnost ukazuje prisustvo rožnatih struktura poznatih kao epimere na pojedinim fosilima. Slične strukture kod današnjih rakova i jastoga služe za podršku i zaštitu tvrdog gornjeg oklopa.

„Bez složenih kopnenih ekosistema koji bi mogli da podrže Praearcturus, ove životinje su verovatno deo svog života provodile loveći u vodi“, rekao je Hauard.

Sve veća popularnost gazirane vode kao alternative zaslađenim napicima pokrenula je brojna pitanja o njenom uticaju na zdravlje. Iako je svakako bolji izbor od sokova, stručnjaci analiziraju da li mehurići mogu parirati blagodatima obične, negazirane vode.

Hidratacija – da li mehurići prave razliku?

Mitovi o kostima i o zubima

Uticaj na varenje i kontrolu telesne težine

Za neke benefit, za neke problem

Posebnu pažnju privlači činjenica da celim putem nosi tradicionalni škotski kilt, sa namerom da postane prvi čovek koji je u toj odeći prepešačio čitave Sjedinjene Američke Države.

Iza podviga stoji i lična priča.

Škotlanđanin je šetnju posvetio prevenciji samoubistava i podizanju svesti o mentalnom zdravlju muškaraca, inspirisan tragedijom koja je pogodila porodicu njegovog najboljeg prijatelja Struana.

“Gubitak oca je verovatno najteža stvar koja može da zadesi jednog muškarca”, rekao je Ferguson, objašnjavajući šta ga je motivisalo da se upusti u ovaj izazov.

Ideja je nastala gotovo slučajno. Posle plasmana Škotske na Evropsko prvenstvo 2024. godine, Ferguson i njegov prijatelj razmišljali su kako da stignu do Nemačke. U šali mu je predloženo da do turnira – prošeta.

Ono što je počelo kao dosetka preraslo je u ozbiljan poduhvat.

Sa samo 20 godina prepešačio je put od Glazgova do Minhena i tom prilikom prikupio oko 100.000 dolara za humanitarne svrhe.

Novi plasman Škotske na Svetsko prvenstvo doneo je i novu ideju. Kada je postalo jasno da će Škoti jedan od mečeva igrati u Bostonu, Ferguson je odlučio da pređe čitav američki kontinent.

Svakodnevna borba sa umorom

Njegova rutina se nije menjala mesecima. Dan počinje u pet ujutru, nakon čega slede doručak i priprema stopala za novu deonicu. Do pola sedam već je na putu, a tokom dana prelazi i do 60 kilometara.

Na putu su ga čekali pustinja Mohave, visoke temperature na obodu Doline smrti, usponi kroz Stenovite planine i naporne deonice Apalača.

Ipak, kako ističe, fizički napor nije najteži deo izazova.

“Motivacija dolazi u talasima. Lako je biti odlučan na početku dana, ali posle nekoliko sati hoda bez pauze misli mogu brzo da se promene. Upravo ta borba sa samim sobom najveći je izazov”, objašnjava Ferguson.

Cilj – milion funti za podršku muškarcima u krizi

Sredstva prikuplja za dobrotvornu organizaciju koja se bavi mentalnim zdravljem u Škotskoj, a cilj je milion funti.

Novac će biti uložen u centre u kojima će ljudi moći bez uputa i dugih lista čekanja da razgovaraju sa stručnjacima kada im je pomoć najpotrebnija.

Do početka juna već je prikupio gotovo 300.000 funti, a veruje da bi završnica putovanja mogla da donese dodatnu podršku.

Ukoliko sve bude teklo po planu, Ferguson će u Boston stići neposredno pred meč Škotske i Haitija 13. juna. Potom će bodriti nacionalni tim i protiv Maroka, a dan posle te utakmice proslaviće 23. rođendan.

Njegov podvig dobija dodatno na simbolici jer će se završiti u junu, koji se obeležava kao mesec posvećen podizanju svesti o mentalnom zdravlju muškaraca.

Više od 700,000 ljudi godišnje izvrši samoubistvo, najmanje 600,000 njih su muškarci.

Genijalni arhitekta Antoni Gaudi stvorio je čuda, promenio lice katalonske metropole Barselone. Njegova dela, u kojima se spajaju priroda, simbolika i duboka vera, i 100 godina nakon njegove smrti fasciniraju milione.

Njegova dela, u kojima se spajaju priroda, simbolika i duboka vera, i danas fasciniraju milione.

Vizionar i ekscentrični čudak

Antoni Gaudi, rođen 25. juna 1852. godine u Reusu na jugu Katalonije u Španiji, rano je razvio arhitektonski izraz koji je daleko iza sebe ostavio istorijske uzore.

Gaudi iz mlađih dana

Fasade koje se izvijaju poput talasa, stubovi koji se granaju kao šumsko drveće i krovovi koji podsećaju na zmajeva leđa – Gaudi je u svemu tražio zakone prirode, verujući da oni pružaju najbolja rešenja za statiku i estetiku.

Kao mladi arhitekta, Gaudi je u Barseloni bio poznat kao pravi dendi. Uživao je u luksuzu, nosio skupocena odela krojena po meri, negovao bradu sa posebnom pažnjom, jeo u najboljim restoranima i kretao se u visokim krugovima.

Guelj – prijatelj i mecena

Radikalna transformacija i okretanje dubokoj veri, skromnosti i izolaciji nastupili su tek kasnije, prvenstveno podstaknuti tragedijama – smrću njegove majke, brata i sestre, i prijatelja Guelja – ali i potpunom opčinjenošću poslom na Sagradi familiji.

Još jedno Gaudijevo remek-delo je park Guelj

Javnost je još za njegova života bila oštro podeljena. Za jedne je bio vizionarski inovator, za druge ekscentrični čudak. Njegov pustinjački život, ignorisanje društvenih normi i radikalno novi vizuelni jezik donosili su mu kritike i podsmeh.

Savremene karikature su njegove kuće ponekad prikazivale kao groteskne građevine ili kulise iz bajki.

Uprkos svemu, ovaj večiti neženja ostao je nepokolebljiv, pronalazeći oslonac u svojoj veri. Danas je čak sedam njegovih građevina uvršteno na Uneskovu listu svetske baštine.

Sagrada familija: „Biblija u kamenu“

Nijedna građevina ne predstavlja oličenje Gaudijeve vizije kao slavna bazilika Sagrada familija, njegovo poslednje i najznačajnije delo.

Sagrada familija 2019. godine

Unutrašnjost bazilike Sagrada familija

Budžet od oko 25 miliona evra godišnje danas se u potpunosti pokriva od ulaznica oko četiri miliona posetilaca koji svake godine dođu da svedoče ovom čudu.

Kasa Batljo: Anatomija mita i organska estetika

Da Gaudijev stil izmiče svakoj uobičajenoj klasifikaciji, najbolje pokazuje Kasa Batljo u srcu Barselone. Talasasta fasada, svetlucavi keramički mozaici i krov nalik zmaju odlikuju ovaj arhitektonski dragulj.

Kuća Batljo (La Casa Batlló)

Ipak, Kasa Batljo nije samo estetska fantazija; ona je i trijumf inženjeringa. Sistem ventilacije bio je neobično moderan za to vreme – cirkulacija vazduha i regulacija temperature bile su precizno planirane kako bi prostorije bile funkcionalno optimalne.

Pogled u budućnost i Svetski kongres

Kroz stotine panela i radionica, oni će raspravljati o održivoj gradnji, klimatskim promenama i rešavanju stambenih kriza – temama koje bi i samog Gaudija, koji je u prirodi video održivo rešenje za sve probleme, sigurno duboko zanimale.

Vek nakon što je tiho otišao, Antoni Gaudi – za koga od 2000. godine teče i proces beatifikacije (proglašenja za blaženog) – življi je nego ikada. Njegova vera, pretočena u kamen, i dalje stoji kao večni most između prirode, ljudske mašte i Božije krive linije.