Dan ruskog jezika i rođendan Aleksandra Sergejeviča Puškina obeležavaju se istog datuma s razlogom. Puškin se s pravom smatra utemeljivačem savremenog ruskog književnog jezika – upravo je on ruskom jeziku dao živost, lepotu i izražajnost, približivši ga običnom čoveku i obogativši ga novim rečima i stilskim mogućnostima. Zahvaljujući njegovom stvaralaštvu, ruski jezik je postao ono što danas jeste – bogat, melodičan i snažan instrument književnog izraza.
Rusija 6. juna će obeležava 227. godišnjicu rođenja Aleksandra Sergejeviča Puškina. Zbog izuzetnog doprinosa razvoju savremenog ruskog književnog jezika, njegov rođendan obeležava se i kao Dan ruskog jezika
Od 1997. godine ovaj datum je državni praznik, a od 2011. godine tog dana se obeležava i Međunarodni dan ruskog jezika. Dan ruskog jezika je poseban praznik koji obeležava više od 260 miliona ljudi ne samo u Rusiji već i širom sveta, jer je ruski jedan od šest službenih jezika Organizacije ujedinjenih nacija. Pored toga, ruski jezik spada među najrasprostranjenije jezike na svetu i nalazi se među pet vodećih svetskih jezika.
Puškinov doprinos savremenom ruskom književnom jeziku
Puškin je izveo pravu jezičku revoluciju. Hrabro je približio književni jezik živom narodnom govoru, odbacio nepotrebnu kitnjastost i stvorio jasan, precizan i melodičan jezik koji je postao temelj savremenog ruskog izraza. Ruskom jeziku podario je posebnu fleksibilnost, živost i izražajnost. Upravo posle njegovih dela ruski jezik je dobio skladan oblik koji omogućava prenošenje i najsuptilnijih nijansi misli i osećanja. Zato se Puškin s pravom smatra utemeljivačem velikog i moćnog ruskog jezika koji se izučava i kojem se dive širom sveta.
Ovaj praznik poznat je i kao Puškinov dan. Kako se sam pesnik odnosio prema svom rođendanu, gde ga je dočekivao i u kakvom raspoloženju?
“Zar ću uskoro napuniti trideset?”
Aleksandar Sergejevič rođen je 26. maja 1799. godine po starom kalendaru (6. juna po novom), na praznik Vaznesenja Gospodnjeg. Kasnije je ovaj crkveni praznik povezivao sa najvažnijim događajima u svom životu. Prema svedočenju njegove sestre, Puškin je govorio da su se i njegovo progonstvo iz Peterburga (6. maja 1820) i rođenje prvenca (19. maja 1832) dogodili upravo na Vaznesenje. Međutim, sam pesnikov rođendan tokom njegovog života više nikada nije pao na taj praznik.
Većinu od svojih 37 rođendana Puškin je dočekivao na putovanjima, na drumu i u najneočekivanijim mestima.
Tako je svoj 21. rođendan dočekao u Jekaterinoslavu, teško bolestan nakon kupanja u hladnom Dnjepru. General Nikolaj Rajevski, koji se slučajno našao u tom kraju putujući sa porodicom, zatekao je Puškina “u bunilu, bez lekara”, ali, što je zanimljivo, sa papirom na stolu. Upravo je Rajevski predložio pesniku putovanje na Kavkaz i Krim, a taj slučajni susret podario je ruskoj književnosti poeme “Kavkaski zarobljenik” i “Bahčisarajska česma”.
Njegov 22. rođendan zabeležen je u kišinjevskom dnevniku:
“Ujutro je kod mene bio Aleksejev. Ručao sam kod Inzova. Posle ručka su mi došli Puščin, Aleksejev i Pestelj – potom sam bio u ovdašnjem zatvoru… Veče kod Krupenskih.”
Dvadeset peti rođendan pesnik je dočekao u neobičnim okolnostima: general-gubernator Voroncov poslao ga je u borbu protiv najezde skakavaca. Prema legendi, Puškinov izveštaj bio je kratak:
“Skakavci su leteli, leteli i sleteli. Sedeli su, sedeli, sve pojeli i ponovo odleteli.”
Međutim, na svoj 29. rođendan 1828. godine pesnik je bio u potpuno drugačijem raspoloženju. Proslavio ga je sam i napisao jednu od svojih najmračnijih pesama:
“Dare zaludni, dare slučajni, Živote, zašto si mi dat?”
Razlog su bile cenzura, zabrana putovanja u inostranstvo i dve neuspešne prosidbe.
Stihom iz Evgenija Onjegina, “Zar ću uskoro napuniti trideset?” Puškin je razmišljao o prolaznosti vremena, a svoje rođendane najčešće je dočekivao na putu, u najrazličitijim krajevima Ruskog carstva. Upravo trideseti rođendan zatekao je Puškina na Vojno-gruzijskom drumu. U delu “Putovanje u Arzrum” opisuje kako je oko ponoći stigao kod varoškog starešine u Dušetu i, tražeći sobu, čašu vina i novac za vodiča, zamalo bio smatran razbojnikom.
Poslednji rođendan – 26. maja 1836. godine po starom kalendaru – Puškin je dočekao u Peterburgu. Vratio se iz Moskve samo nekoliko sati pre rođenja kćerke Natalije, a taj događaj postao je njegov najdragoceniji rođendanski poklon. Čestitao je supruzi i poklonio joj ogrlicu. Osam meseci kasnije odjeknuo je kobni hitac…
Verovao u znake, izazivao sudbinu: Mistična strana velikog Puškina
Puškin je izazvao ili bio izazvan na dvoboj oko 30 puta, iako se mnogi od njih nisu dogodili zahvaljujući pomirenju koje su postigli sekundanti.
Zanimao se za mistiku i gatanje, verovao je u predznake. Smatra se da su i njegov poslednji dvoboj pratila zlokobna predskazanja.
Puškin je bio poznat kao veoma sujeverna osoba koja svoje rituale nikada nije krila. U svojim memoarima Vladimir Dalj, Puškinov prijatelj, zapisao je pojedine piščeve “bubice” kojih se on nikada nije odrekao, a koje su, kako je govorio, bile nepogrešive. Kada bi izlazio iz kuće i nailazio na pogrebnu povorku, Puškin je verovao da to donosi sreću, a ukoliko bi u putu video mesec sa svoje leve strane, uzeo bi odmah da se moli i krsti tri puta. Nije se rukovao levom rukom i nikada nije davao ili uzimao nešto preko praga – smatrao je da je to loša sreća. Čak nije želeo ni da seda za sto za kojim sedi trinaestoro ljudi, jer – 13 je baksuzan broj. Međutim, sujeverje nije jedino što je bilo mistično u Puškinu: naime, pored tih svakodnevnih i pomalo besmislenih rutina, pisac je imao veoma izraženu intuiciju, pa čak i predskazanja.
Ima još mnogo, mnogo onih koji su želeli da dođu i da se poklone ovoj svetinji, ali zbog bolesti, neki zbog starosti, nemoći ili drugih bilo kakvih životnih okolnosti to nisu mogli. Neka znaju da mi – koji smo dolazili i vi – koji ste dolazili: došli smo i za njih, poručio je patrijarh Porfirije.
Nakon što se više od 800.000 vernika poklonilo Časnom pojasu Presvete Bogorodice, ova velika svetinja će danas, uz najviše crkvene i državne počasti, biti ispraćena iz Hrama Svetog Save nazad na Svetu Goru, u manastir Vatoped.
Svečani ispr.aćaj će, uz najviše crkvene i državne počasti, uslediti posle liturgije i akatista Presvetoj Bogorodici, uz učešće Garde Vojske Srbije, orkestra Ministarstva unutrašnjih poslova, folklornih društava, horova.
Patrijarh Porfirije i episkopi Srpske pravoslavne crkve i igumani i monasi manastira Vatoped, odakle je Pojas stigao, služili su liturgiju jutros u Hramu Svetog Save.
U besedi nakon liturgije u Hramu Svetog Save patrijarh Porfirije zahvalio je Gospodu što je i ovog puta pokazao da smo dostojna deca Svetog Save i Svetog kneza Lazara i njihovog zaveta.
“Časni Pojas Presvete Bogorodice se vraća u Svetu Goru, u sveštenu svetogorsku obitelj manastir Vatoped, ali mi znamo da blagoslov koji nam je taj Pojas doneo ne odlazi od nas. Ono što smo svi primili verom, molitvom i pokajanjem ostaje u našim srcima, u našem biću kao neprocenjivi i neprolazni dar Božji”, rekao je patrijarh Porfirije.
Napomenuo je da su se ovih dana reke ljudi slivale ka Hramu, dolazi su i stari i mladi, deca i roditelji, bolesni i zdravi, oni koji nose radost u srcu i oni koji nose težak krst svog života.
“Ima, mi to dobro znamo, i još mnogo, mnogo onih koji su želeli da dođu i da se poklone ovoj svetinji, ali zbog bolesti, neki zbog starosti, nemoći ili drugih bilo kakvih životnih okolnosti to nisu mogli. Neka znaju da mi – koji smo dolazili i vi – koji ste dolazili: došli smo i za njih! Neka znaju da će Presveta Bogorodica i njih blagosloviti i da njih nije zaboravila. Ona čuje i molitvu iz bolesničke postelje i uzdah iz porodičnog doma i suzu onog koji pati i koji strada u tišini. Njen pokrov nije ograničen mestom, prostorom i vremenom, niti njena ljubav zavisi od toga da li smo mogli telom da stanemo pred Nju, pred ovu svetinju. Tamo gde je živa vera, gde je molitva, tamo je i blagoslov Presvete Bogorodice, jer tamo je i blagodat Božja”, poručio je patrijarh Porfrije.
Kako je istakao, u vremenu koje je često ispunjeno bukom, nemirima, podelama i sukobima, ovde smo danima gledali jednu sasvim drugačiju sliku.
“Stotine hiljada ljudi su hodočastile u tišini, miru i slozi. Strpljivo su čekali noseći molitvu u srcu ne samo za sebe, nego i za svoje bližnje, za dobro svih, za mir među ljudima, za slogu u porodicama, za radost dece, za zdravlje bolesnih, za utehu onih koji stradaju i za svaki istinski duhovni napredak i rast. Mnogi su čekali i po deset, dvanaest, pa i četrnaest sati da bi celivali ovu svetinju. Čekali su u miru, strpljenju, u molitvi. Nikome nije bilo teško, jer tamo gde postoji ljubav, tamo gde postoji vera, ljubav prema Bogu, čovek ne broji ni korake, ne broji ni sate. Kada čovek stoji pred tajnom Božjom, tj. kada mi stojimo pred tajnom Božjom, pred živim Bogom, vreme prestaje da se meri časovnikom, a srce naše počinje drugačije da kuca i da živi drugačijim ritmom”, rekao je patrijarh.
Dodaje da su se mnogi pitali otkud to i to u Srbiji, kakva je to sila koja je pokrenula stotine hiljada ljudi da dolaze i strpljivo čekaju satima kako bi se poklonili jednoj svetinji.
“Neki su na osnovu svojih kapaciteta i mogućnosti pokušavali da ovaj događaj, jer to je događaj kao što je i Crkva događaj, objasne sociološkim, neki psihološkim ili čak političkim kategorijama i razlozima. Svako od njih je možda i prepoznao i pogodio poneki spoljašnji aspekt ovog našeg sabiranja, svetog sabiranja. Međutim, suština ostaje dublja od svakog spoljašnjeg objašnjavanja, suština ostaje neshvatljiva i nerazumljiva samo golom logikom ovog sveta i samo našim ljudskim raciom”, rekao je patrijarh.
Ističe da se ne radi o fenomenu koji može do kraja da se razume statistikom, logikom ili matematičkim formulama.
“Ovde je reč o veri. A vera je, draga duhovna deco, uvek veća od onoga što možemo izmeriti i izračunati. Ona je šira od našeg razuma, dublja od naših osećanja i uzvišenija od svega što možemo videti golim okom i što možemo dodirnuti svojom rukom. Ona naravno ne odbacuje ni razum ni telo, ali sve to preobražava, uzdiže u duhovnu sferu postojanja gde važi drugačija logika i postoje drugi zakoni. Vera ne obuhvata samo jedan deo našeg bića, nego nas obuhvata celovito, obuhvata čitavog našeg čoveka, i naš um, i naše srce, i dušu, i telo. Vera je, u krajnjoj liniji, sinonim ili druga strana ljubavi. A tamo gde postoji ljubav, nije dovoljna samo logika, logika ovog sveta, jer ljubav se ne dokazuje argumentima, isključivo i samo vidljivim. Ona je tajna, ona se živi, ona je iskustvo, ona je odnos, ona je susret i zajednica. Tako je isto i sa verom. Vera je živo iskustvo naše zajednice sa Bogom, a vera i ljubav zajedno rađaju poznanje, rađaju znanje. Nije obrnuto, ne prethodi znanje pa tek onda dolazi vera i ljubav. Vera i ljubav daju istinsko i pravo, potpuno i celovito znanje, poznanje Boga i poznanje čoveka. Tek kada istinski verujemo i istinski ljubimo, tada možemo i da poznajemo, kako nas uči Sveti apostola Pavle”, napomenuo je patrijarh.
Patrijarh je istakao da se Pojas Presvete Bogorodice vraća u manastir Vatoped, ali blagoslov ovih dana ostaje sa nama.
“Ostaje kao poziv da i mi budemo bolji ljudi, istinski hrišćani, narod molitve, narod mira, narod Božji. Neka bi molitva Presvete Bogorodice i Prisnodjeve Marije bila sa nama. Neka bi nas one ukrepile i sačuvale našu svetu Crkvu, naš narod i sve ljude dobre volje. Neka bi ostala molitva u našim srcima: Presveta Bogorodice, spasi me! Presveta Bogorodice, spasi nas! Neka se molitva srodi sa našim bićem, neka postane naše drugo ja i prožme sve, neka bude stub i stožer našeg života, a onda će sve doći na svoje mesto i onda ćemo moći svi zajedno, zajedno sa svima svetima, a najpre sa Presvetom Bogorodicom, da slavimo Jednog u Trojici Boga, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin”, poručio je patrijarh.
Uoči liturgije, u Hramu Svetog Save okupio se veliki broj vernika, a Pojas je sinoć podignut na postolje, ispod kojeg vernici i dalje prolaze kako bi dobili blagoslov.
Posle liturgije, oko 13 časova, uslediće moleban i nakon toga će Pojas biti ispraćen uz nastup orkestra i hora.
“Dođimo u naš zavetni hram na Vračaru da dostojno ispratimo veliku svetinju i visokoprepodobnog igumana vatopedskog Jefrema i njegovo sveto bratstvo”, navodi se u pozivu.
TANJUG/ JADRANKA ILIĆ
Pripreme za svečani ispraćaj Pojasa Presvete Bogorodice, su obavljene po blagoslovu patrijarha srpskog Porfirija, a uz saglasnost visokoprepodobnog arhimandrita Jefrema, igumana manastira Vatoped.
Zbog nezapamćenog interesovanja i vernika koji su satima strpljivo čekali u redovima kako bi celivali relikviju, boravak Časnog pojasa u Srbiji je, na inicijativu patrijarha Porfirija, produžavan čak dva puta.
Od jednog od najboljih novinara regiona oprostili se brojni sportisti, sadašnji i bivši, novinari, ali i ljudi iz drugih sfera društva
Jedan od najboljih i najpoznatijih komentatatora, ali i sportskih novinara u regionu, Edin Avdić, napustio je ovaj svet u sredu, a komemoracija povodom njegove smrti održana je danas u beogradskoj Kraun Plazi.
Na poslednjem oproštaju od Edina našla su se brojna imena iz sveta košarke poput Dejana Bodiroge, koji je sedeo u prvom redu, košarkaša Boston Seltiksa Nikole Vučevića, nekadašnjeg košarkaša Partizan Mozzart Beta Aleksandra Saše Pavlovića, trenera Spartaka Vlade Jovanovića, te Dejana Radonjića… Tu je bio i Goran Ćakić, zatim Nenad Kostić, koji je bio Avdićev najbliži saradnik i sa njim činio komentatorski duo, kao i Darko Plavšić, te Edinove bivše kolege sa Arene Sport, ali i iz drugih novinarskih redakcija.
Među prisutnima su se našli i bivši košarkaši Milutin Aleksić, Dušan Kecman, Luka Pavićević, ali i ljudi iz drugih sfera društva mimo sporta, poput glumca Sergeja Trifunovića.
Avdić je bio prepoznatljiv po načinu na koji je prenosio svoje utakmice, uvek je bio strastven, iskren, a veliki broj kontakata i prijateljstava koje je stekao tokom života i rada bio je evidentan na ovom tužnom događaju, u njegovu čast.
U sali je bilo nekoliko stotina ljudi, a objavljeno je da će sahrana biti održana u Sarajevu. Prisutnima se pored bliskih prijatelja obratio i Dejan Bodiroga: “Poštovana porodico Avdić, poštovani skupe, danas se opraštamo od našeg Edina. Kažem našeg, jer smo ga svi doživljavali kao bližnjeg člana naše košarkaške porodice. Edin je bio jedinstven, autentičan u svojim nastupima. U svakoj kolumni koju je pisao unosio je celoga sebe. Legendarni prenosi obeležili su njegovu karijeru. Prepoznatljiv stil, nesporno košarkaško znanje, unosio je u svaki prenos. Emociju, strast i ljubav prema košarci – koja je izgubila puno. Regionalna, evropska, svetska. Ušao si u domove mnogih svojim znanjem, šarmom, a prenosio si košarku na najbolji mogući način i uspeo si da dopreš do srca mnogih navijača širom regiona i Evrope, i postavio si visoke standarde u svom poslu. Uvek se osećala ta ljubav prema košarci koja je bila iskrena, a pratio si sve – Evroligu, regionalnu ligu, NBA, NCAA, reprezentacije, bukvalno sve. Edin je bio više od novinara koji se svakodnevno usavršavao, i kroz razgovore s igračima, trenerima, košarkaškim radnicima, uvek tražio nova saznanja. Njegov rani odlazak ostavlja neizbrisiv trag u novinarstvu, gde je bio jedan od stubova svoje profesije. Ono što je izdvajalo Edina jeste njegova emocija, odnosno duša. Ta emocija je bila retka, velika iskrena. Bez glume, tanana za ovo vreme. Unosio je radost u svaku prostoriju u kojoj bi se pojavio, širok osmeh, specifičan humor i toplina je izvirala iz Edina i njegove duše. Dragi prijatelju, proveli smo mnogo sati, dana i noći zajedno. Sa mojim bratom i tvojim prijateljem pričali smo o životu, prijateljstvu, ali najviše o košarci. Ostaju mi prelepe uspomene na svaki naš trenutak proveden zajedno. Ostaje nam tvoj osmeh, glas, duboko urezan u našim srcima. Nedostajaće nam tvoj šarm, toplina, energija i emocija koju si nesebično delio. Dragoj porodici i prijateljima želim da izrazim najiskrenije saučešče. Počivaj u miru dragi prijatelju”.
(Starsport)
Pored predsednika Evrolige, na komemoraciji je pričao i Miloš Jovanović, koji je zajedno sa Avdićem vodio košarkaški podkast “Udvajanje”. Ceo govor je protekao u izuzetno emotivnom tonu, a među prisutnima se osetio muk prožet dubokim emocijama.
“Kakav je život nekada. Edin i ja smo intenzivno radili zajedno pet-šest godina. Šta mogu da kažem o njemu kroz tu prizmu. Kao komentatora vi ga znate daleko bolje od mene. Bio je Fredi Merkjuri komentatorskog posla. U hiljadu glasova koji biste čuli u popularnoj muzici, jedan bi se izdvojio. U hiljadu glasova koji biste čuli u košarkaškom prenosu, jedan bi se izdvojio i niste mogli da ga pomešate ni sa jednim drugim. Bio je izuzetno jedinstven. Kada smo počeli da radimo zajedno, kako je on to voleo da kaže, kada se dva čoveka sakriju u malom prostoru sa nekoliko kamera, ne možete prevariti hemiju i ono što se dešava između njih. Kažu da je sa velikim igračima lako igrati. Sa Edinom je bilo najlakše. Šta god sam ja počeo da pričam, on je znao, šta god je on počeo da priča, ja sam znao. Nadovezivali smo se i nadopunjavali, ako se ikada za bilo šta u ovom životu budu pisale nekakve zasluge, neka to bude što sam odškrinuo vrata formata, što je mogao da pokaže boju svoje ličnosti i svog smeha koji možda ljudi nisu naučili u prenosima” rekao je Jovanović, a zatim u dahu nastavio:
“Kako smo odmicali sa našim radom, ljude je počelo da zanima ne samo kakav je Zvezdin novi igrač, kakvo je novo pojačanje Partizana, šanse za titulu Bostona, Lejkersa, Barselone, Fenerbahčea… Već je ljude zanimalo kakav je, šta misli o Nuteli, Denzelu Vašingtonu, Tomu Kruzu, Bajagi i Instruktorima, Đorđu Balaševiću. I zahvaljujući tim pitanjima, ljudi koji su pratili njegov rad, on je uspeo da pokaže puno toga što će moći da se vidi dok god internet postoji, a nadam se da će to biti dugo. Oprostićete mi što ovo sve govorim kroz prizmu košarke, ljudi koji su ga znali možda malo bolje privatno su rekli svoje. Košarka je nešto što mu je dalo sve, on je dao sve njoj. Zahvaljujući košarci je došao u Beograd, zasnovao porodicu i postao to što jeste. Kada to kažem, ovih poslednjih par dana nakon tog događaja, bio sam na prvoj liniji komentara ljudi koji su upućivali sve vezano za Edina. To nije bilo 10, nije bilo 15, nego hiljade i desetine hiljada komentara koji dolaze i dolaze i dan-danas. Jedna stvar je zajednička. A to je da ljudi plaču bez obzira na godine, da li mlađi ili stariji, muškarci ili žene. Osećamo se kao da nam je umro neko iz kuće. Da ti to kaže pet ili 10 ljudi, rekli biste da su to emotivni ljudi, ali kada kažu svi, onda kažu da je takav utisak ostavljao na ljude koji su bili pored njega. Još jednu stvar koju sam pročitao jeste da su ljudi rekli da će im biti teško da prate sport i košarku sada kada Edina nema. Ne volim da se izražavam u tuđe ime, a posebno ne u ime onih koji nažalost više nisu sa nama, ali ovaj put ću uzeti sebi za pravo da kažem da bi vam Edin rekao da ne radite to. On je sve dao košarci i dao je ljubav za taj sport. Nas dvojica smo često umeli da pričamo u frazama, citatima i doskočicama, hoću da citiram autora kojeg smo često citirali ‘iako njega više nema, imamo mi još mnogo boljih utakmica’, slava mu” zaključio je emotivni Miloš Jovanović.
Jasno je da je Edin bio jedan od najboljih u svom poslu, a u takvom maniru je i ispraćen. Časno, dostojanstveno, okružen dragim ljudima sa kojima je provodio vreme, ali i onima koje je često pominjao tokom svojih prenosa. Generacije će slušati njegove kultne prenose na Jutjubu, a nema sumnje da će se na košarkaškim terenima širom regiona i dalje čuti “Teletović, sa parkinga…”
Za razliku od brojnih evropskih destinacija koje svake godine obaraju turističke rekorde, jedna mala država ima potpuno drugačiji problem. Andora želi više turista i zato je pokrenula kampanju kojom poziva putnike da otkriju njene planine, prirodne lepote i bogatu istoriju.
Najveći broj posetilaca u Andoru dolazi na jednodnevne izlete iz Barselone i drugih delova Katalonije, pa vlasti žele da ih podstaknu da ostanu duže i bolje upoznaju ovu neobičnu državu smeštenu u srcu Pirineja.
Foto: Unsplash/kpesque9
Više od 90 odsto zemlje prekriveno je prirodom
Andora je jedna od najmanjih država na svetu i prostire se na svega 468 kvadratnih kilometara. Ipak, ono po čemu se izdvaja jeste impresivna priroda. Više od 90 odsto teritorije čine planine, šume i livade, dok je izgrađeno svega četiri odsto zemlje.
Naselja su uglavnom smeštena u dolinama, okružena planinskim vrhovima, kojih ima čak 65 viših od 2.000 metara. Oko deset odsto teritorije nalazi se pod zaštitom UNESCO-a, a zemlja je poznata i po velikom broju muzeja u odnosu na svoju veličinu.
Andora je omiljena među planinarima, ali i ljubiteljima zimskih sportova. Na raspolaganju je oko 300 kilometara uređenih skijaških staza, što je svrstava među najpoznatije ski-destinacije u ovom delu Evrope, kako prenosi Putni kofer.
Neobična država između Francuske i Španije
Glavni grad Andora la Velja nalazi se na više od 1.000 metara nadmorske visine, zbog čega nosi titulu najvišeg glavnog grada u Evropi.
Ova mala država smeštena je između Francuske i Španije i ima jedinstven politički sistem. Reč je o parlamentarnoj kneževini čiji su formalni suvladari predsednik Francuske i biskup španskog grada Urgelja, dok izvršnu vlast vodi demokratski izabrana vlada.
Zbog istorijske povezanosti sa obe susedne zemlje, većina stanovnika govori čak tri jezika – katalonski, španski i francuski.
Dug život, šoping i kvalitet života
Andora se često nalazi među zemljama sa najdužim životnim vekom stanovništva. Kao razlozi se navode čist vazduh, kvalitetna ishrana i aktivan način života.
Turizam predstavlja ključnu privrednu granu, ali značajnu ulogu imaju i bankarski sektor, trgovina i stočarstvo.
Ljubitelji kupovine posebno vole Andoru zbog velikog broja prodavnica i povoljnih cena. Na teritoriji ove male države nalazi se više od 1.000 radnji, koje su zatvorene svega četiri dana tokom godine.
U vremenu kada se mnoge evropske destinacije bore sa prenatrpanošću i dugim redovima, Andora pokušava da privuče posetioce upravo onim što joj ne nedostaje – mirom, prirodom i prostorom za uživanje bez gužve.
Tržište rada u Španiji nastavilo je da beleži pozitivne rezultate i tokom maja, meseca koji tradicionalno donosi povećano zapošljavanje zbog početka letnje sezone. Broj osoba prijavljenih na biroima za zapošljavanje smanjen je za 36.323 u odnosu na april i sada iznosi 2,32 miliona, što je najniži nivo za mesec maj još od 2007. godine, pokazuju podaci koje su objavila španska ministarstva rada i socijalne sigurnosti.
U poređenju sa istim periodom prošle godine, broj nezaposlenih manji je za 134.162 osobe. Pad nezaposlenosti zabeležen je u gotovo svim privrednim sektorima, dok je blagi rast registrovan jedino među osobama koje ranije nisu bile zaposlene.
Rekordan broj zaposlenih
Broj osiguranika u sistemu socijalnog osiguranja takođe je nastavio da raste. Tokom maja pridružilo se još 231.975 radnika, pa je ukupan broj zaposlenih dostigao 22,3 miliona, što predstavlja najviši nivo otkako se vodi uporediva statistika.
Sezonski prilagođeni podaci pokazuju da je zaposlenost dostigla 22,1 milion ljudi, uz čak 64 uzastopna meseca rasta.
Rekordni nivoi zaposlenosti zabeleženi su među mladima, ženama, muškarcima, preduzetnicima i stranim radnicima. Broj zaposlenih stranaca dostigao je 3,36 miliona i sada čini oko 15 odsto ukupne radne snage u zemlji.
Turizam i ugostiteljstvo pokreću rast
Najveći broj novih radnih mesta otvoren je u ugostiteljstvu, koje je tokom maja dobilo gotovo 66.000 novih radnika. Ukupan broj zaposlenih u ovom sektoru približio se brojci od 1,68 miliona, zahvaljujući rastu turizma i povećanoj aktivnosti tokom letnje sezone.
Značajan rast zabeležen je i u administrativnim i pomoćnim uslugama, gde je zaposleno oko 27.000 novih radnika, pa se ukupan broj zaposlenih približio 1,5 miliona.
Na godišnjem nivou najveći doprinos rastu zaposlenosti dale su zdravstvene i socijalne službe, koje su dobile više od 77.000 novih zaposlenih.
Rekordan broj preduzetnika
Broj samozaposlenih dostigao je novi rekord od 3,46 miliona ljudi. Tokom poslednjih godinu dana sistemu se pridružilo gotovo 46.000 novih preduzetnika, najviše u profesionalnim, naučnim i tehničkim delatnostima.
Prema polu, u Španiji trenutno radi 11,7 miliona muškaraca i 10,6 miliona žena. Žene sada čine 47,45 odsto ukupno zaposlenih.
Nezaposlenost mladih na istorijskom minimumu
Broj nezaposlenih žena pao je na 1,4 miliona, što je najniži nivo za mesec maj od 2008. godine. Ipak, i dalje je veći od broja nezaposlenih muškaraca, kojih ima nešto više od 900.000.
Posebno ohrabruje podatak da je nezaposlenost među mladima mlađim od 25 godina pala na 164.955 osoba, što je najniži nivo od kada se vodi evidencija.
Balearska ostrva prednjače
Kada je reč o regionima, najveći mesečni pad nezaposlenosti i najveći rast zaposlenosti zabeleženi su na Balearskim ostrvima, gde je tokom maja registrovano gotovo 48.200 novih radnika.
Na godišnjem nivou Madrid predvodi po broju novootvorenih radnih mesta, sa 127.841 zaposlenim više nego godinu dana ranije.
Sve više ugovora na neodređeno
Tokom maja potpisan je 572.061 ugovor na neodređeno vreme, što čini 43,2 odsto svih novih ugovora. Ova vrsta zaposlenja nastavila je da raste i na mesečnom i na godišnjem nivou.
Najnoviji podaci o naknadama za nezaposlene, koji se odnose na april, pokazuju da je pomoć primalo 1,78 miliona ljudi. Prosečna mesečna naknada iznosila je 1.168,30 evra, što je za 22,6 evra više nego godinu dana ranije.
Jedna od najvažnijih inicijativa koja će pratiti XXI Svetski kongres ekonomista u Beogradu biće i RIDGE Summer School, međunarodna letnja škola namenjena studentima doktorskih i master studija ekonomije iz regiona.
Tokom održavanja Kongresa, Savez ekonomista Srbije, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu i Međunarodna ekonomska asocijacija (IEA) okupiće najperspektivnije mlade istraživače iz jugoistočne Evrope, pružajući im jedinstvenu priliku da uče od vodećih svetskih ekonomista i profesora najuglednijih univerziteta.
Polaznici škole imaće priliku da prisustvuju predavanjima i diskusijama sa nekim od najuticajnijih ekonomskih imena današnjice, uključujući i dobitnike Nobelove nagrade za ekonomiju, kao i da predstave sopstvena istraživanja i uspostave kontakte sa kolegama i mentorima iz različitih zemalja.
„Dugoročni značaj Svetskog kongresa ekonomista ne ogleda se samo u temama o kojima će se razgovarati tokom pet dana događaja, već i u prilikama koje će dobiti mladi ljudi koji će sutra kreirati ekonomske politike, istraživanja i razvojne strategije. Upravo zato RIDGE Summer School predstavlja važan deo celokupnog programa Kongresa“, izjavio je Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije.
Povezivanje mladih istraživača sa vodećim svetskim stručnjacima predstavlja jednu od najvrednijih dugoročnih investicija u razvoj akademske zajednice i budućih generacija ekonomista u Srbiji i regionu.
U svečanoj atmosferi Jugoslovenske kinoteke, premijerno je prikazan 44. digitalno restaursani film u okviru projekta A1 Kinoteka, dugoročnog partnerstva Jugoslovenske kinoteke i kompanije A1 Srbija posvećenog očuvanju domaće filmske baštine.
U punoj sali Jugoslovenske kinoteke, kultni film „O pokojniku sve najlepše“ zablistao je pred publikom u digitalno restaurisanom izdanju, sa unapređenim kvalitetom slike i zvuka, prilagođenim savremenim bioskopskim standardima. Projekciji su prisustvovali brojni predstavnici kulturnog života, umetnici, filmski saradnici i ljubitelji domaće kinematografije, koji su film pozdravili velikim aplauzom.
O pokojniku sve najlepše
„O pokojniku sve najlepše“ je jugoslovenska crna satirična komedija iz 1984. godine, u režiji Predraga Antonijevića, nastala u produkciji Centar filma.
Film kroz duhovit i oštar satirični prikaz društva donosi priču o ljudskim odnosima, interesima i licemerju koje isplivava nakon smrti glavnog junaka. Kroz crnohumornu priču o selu koje postaje žrtva političkih manipulacija, ličnih interesa i lažnog revolucionarnog zanosa, film „O pokojniku sve najlepše“ na upečatljiv način prikazuje apsurde sistema i društva tog vremena. Iako prožet humorom i grotesknim situacijama, film ostaje snažna kritika zloupotrebe moći, kolektivne poslušnosti i iluzije napretka, zbog čega i danas važi za jedno od značajnijih ostvarenja domaće kinematografije.
Glavne uloge tumače Zvonko Lepetić, Radmila Živković, Bora Todorović, Bogdan Diklić, Petar Kralj, Pavle Vuisić, Dragoljub Milosavljević, Sanja Vejnović, Tihomir Arsić i Boro Stjepanović, čije su interpretacije doprinele da film ostane jedno od prepoznatljivih ostvarenja domaće kinematografije.
Očuvanje filmske baštine
Aleksandar Saša Erdeljanović, v.d. direktora Jugoslovenske kinoteke istakao je značaj projekta A1 Kinoteke za očuvanje domaće filmske baštine i podsetio da je film „O pokojniku sve najlepše“ debitantsko ostvarenje reditelja Predrag Gaga Antonijević, koje je po pojavljivanju izazvalo veliko interesovanje publike.
„Na filmu su radila neka od najznačajnijih imena jugoslovenske kinematografije — direktor fotografije Tomislav Pinter, kompozitor Vojislav Voki Kostić, scenograf Milenko Jeremić, dok scenario, uz Antonijevića, potpisuje Dušan Perković. Glumačku ekipu činila su neka od najpoznatijih imena tadašnjeg jugoslovenskog glumišta. Film je nagrađen i na Filmskom festivalu u Puli Zlatnom Arenom za kostimografiju“, naveo je v.d. direktora Kinoteke.
A1 i projekat A1 Kinoteka
Generalna direktorka A1 Srbija, Judit Albers, istakla je da tehnologija ima najveću vrednost kada doprinosi očuvanju kulture i umetnosti.
„Kroz projekat A1 Kinoteka već godinama pokazujemo da digitalne inovacije nisu važne same po sebi, već zbog onoga što omogućavaju – da najvrednije priče i deo naše kulture ostanu dostupni budućim generacijama“, izjavila je Judit Albers.
Digitalnu restauraciju realizovao je stručni tim Odeljenja za digitalnu restauraciju filmske građe Arhiva Jugoslovenske kinoteke, primenom savremenih tehnologija i prema najvišim međunarodnim standardima zaštite audiovizuelnog nasleđa.
Od pokretanja projekta A1 Kinoteka 2017. godine, digitalno su restaurirana 44 kultna domaća filma, među kojima su „Ko to tamo peva“, „Maratonci trče počasni krug“, „Balkanski špijun“, „Nacionalna klasa“, „Petrijin venac“, „Varljivo leto ‘68“, „Davitelj protiv davitelja“, „Sabirni centar“ i mnoga druga ostvarenja koja predstavljaju temelje domaće filmske umetnosti i kolektivnog kulturnog pamćenja.
Projekcija filma za građanstvo biće održana 17. juna u Jugoslovenskoj kinoteci, u sali Makavejev, sa početkom u 17.00 i 19.00 časova.
Informacije o svim aktivnostima projekta, premijerama digitalno restauriranih filmova i pratećim programima dostupne su putem društvenih mreža kompanije A1 Srbija i Jugoslovenske kinoteke, dok se trejleri, inserti i video-materijali o restaurisanim ostvarenjima mogu pogledati na A1 Kinoteka YouTube kanalu.
Prvi posetioci ove sezone bili su tradicionalno predstavnici medija
Porodica Karađorđević i Turistička organizacija Beograda danas su zvanično otvorili još jednu sezonu turističkih obilazaka Dvorskog kompleksa na Dedinju.
Prvi posetioci ove sezone bili su tradicionalno predstavnici medija, koji su u pratnji profesionalnih turističkih vodiča Kraljevskog dvora imali priliku da se upoznaju sa zanimljivom istorijom i bogatom tradicijom ovog zdanja.
Standardna tura obuhvata obilazak Kraljevskog dvora, Belog dvora, Dvorske kapele Svetog Andreja Prvozvanog i Dvorskog parka, u trajanju od sat i po vremena, a posetioce vrlo često pozdrave i članovi porodice Karađorđević.
Princ Aleksandar Karađorđević izjavio je da je potomcima dinastije oduvek bilo važno da očuvaju vezu sa srpskim narodom, čak i u vreme izgnanstva.
„To je jedan od razloga zašto svake godine tako rado otvaramo vrata našeg doma svim ljudima dobre volje, koji žele da saznaju više o istoriji i tradiciji naše otadžbine, naroda Srbije i naše porodice kao njihovog neodvojivog dela“, rekao je Aleksandar Karađorđević.
On je istakao da je važno da se nasleđe Dvorskog kompleksa prenese i na mlađe generacije, ali i na strane prijatelje.
„Da svi mogu da vide koliko je Dvorski kompleks veliko istorijsko blago i da Srbija i naš narod mogu biti ponosni na njega. Srećni smo što vas možemo ugostiti u našem domu“, poručio je on.
Princ Filip Karađorđević naveo je da je Dvorski kompleks ujedno istorijsko nasleđe i dom porodice Karađorđević.
„Ovaj kompleks je sagradio moj pradeda, kralj Aleksandar Prvi. U njemu je živeo moj deda kralj Petar Drugi, zatim moj otac prestolonaslednik Aleksandar, a danas u njemu živimo i moja porodica i ja. Prvi put u istoriji naše dinastije, na ovom mestu žive tri generacije Karađorđevića: otac, sin i unuk“, rekao je princ Filip.
On je istakao da svi oni dele istu želju, a to je da kompleks bude otvoren za sve građane.
„To je naša obaveza prema precima koji su služili ovoj državi i narodu, ali i odgovornost koju danas imamo“, istakao je princ.
Turistička organizacija Beograda (TOB) organizuje obilaske Dvorskog kompleksa u danima prethodno dogovorenim sa kancelarijom Kraljevskog dvora, u terminima od 9:30 i 12:30 časova, a prvi dostupni datumi ovog meseca su četvrtak, 18. jun i subota, 27. jun.
Ulaznice kupljene kod Turističke organizacije Beograda uključuju organizovani autobuski prevoz sa obeleženog turističkog stajališta za autobuse na Trgu Nikole Pašića, ispred Skupštine grada Beograda, do Kraljevskog kompleksa. Cena ulaznice je 2.000 dinara, a broj posetilaca u grupi je ograničen na najviše 30.
Škole, studenti i udruženja penzionera mogu da obiđu Dvorski kompleks na Dedinju u najavljenim grupnim posetama svakog radnog dana od devet do 15 časova uz obavezno obaveštenje Kancelariji Aleksandra Karađorđevića najmanje sedam do 10 dana unapred.
U Institutu „Gamaleja“ razvijen i prilagođen preparat, Moskva tvrdi da je situacija pod kontrolom
Rusija raspolaže prilagođenom vakcinom protiv novog soja ebole koji se širi u Demokratskoj Republici Kongo (DR Kongo), izjavio je ministar zdravlja Ruske Federacije Mihail Muraško.
Govoreći u intervjuu za blogerski studio „VK Video” u okviru Peterburškog međunarodnog ekonomskog foruma (PMEF-2026), Muraško je naveo da je vakcina razvijena u Institutu „Gamaleja” i naknadno prilagođena pojavi novog soja.
„Uopšteno, za prevenciju ebole Institut ‘Gamaleja’ je ranije razvio vakcinu. Sa pojavom novog soja, naše kolege su je adaptirale i ona je sada dostupna kao gotov proizvod”, rekao je Muraško, prenosi pres-služba „VK Video”.
On je dodao da za građane Rusije ne postoji direktna pretnja od ebole, kao i da je situacija u ovom trenutku lokalizovana. Prema njegovim rečima, Rospotrebnadzor sprovodi mere rane dijagnostike i jača sistem prevencije širenja infekcije.
Ministar zdravlja je istakao i da Rusija raspolaže savremenim vakcinskim platformama koje omogućavaju brzu izradu preparata za borbu protiv novih bioloških pretnji, naglašavajući da takvim kapacitetima raspolaže mali broj država u svetu.
U okviru istog programa na platformi „VK Video”, generalni direktor državne korporacije „Roskosmos” Dmitrij Bakanov govorio je o značaju lunarnog programa za Rusiju, ističući da se Mesec posmatra kao ključna tačka za razvoj tehnologija za održavanje života u svemiru.
„Sada svi govore o Mesecu. Moramo da naučimo da razvijamo infrastrukturu za održavanje života i da tu tehnologiju primenimo i na druga nebeska tela”, naveo je Bakanov.
On je dodao da je izgradnja baze na Mesecu znatno jeftinija u odnosu na slične projekte na Marsu, ali i da trenutno nijedna država ne poseduje neophodne tehnologije za realizaciju takvih planova.
Zamenik predsednika Vlade Rusije Dmitrij Grigorenko ukazao je na nastavak rasta ruskog IT sektora, navodeći da su profiti IT kompanija u protekloj godini porasli za 20 odsto, dok je ukupan prihod uvećan za 15 odsto.
On je istakao i sve veći uticaj digitalnih tehnologija na svakodnevni život.
„U nekom smislu, IT stručnjaci danas upravljaju svetom, jer kroz servise i aplikacije koje svakodnevno koristimo utiču i na naše ponašanje”, poručio je Grigorenko.
Parazit koji jede meso i hrani se toplokrvnim životinjama otkriven je u SAD prvi put od 1966. godine
Novosvetski crv (NWS) se širio Meksikom poslednjih godinu dana i sada je pronađen kod teleta u Teksasu, saopštilo je u sredu uveče Ministarstvo poljoprivrede SAD (USDA).
Napori da se odloži dolazak gliste u SAD su u toku otkako je broj slučajeva počeo da raste u Centralnoj Americi i Meksiku.
Slučaj je potvrđen u gradu La Prajor u Teksasu, otprilike 48 km od južne granice SAD i Meksika. Stočari u SAD strahuju da bi epidemija mogla da smanji stada, smanji proizvodnju govedine i poveća cene za potrošače.
Gliste su parazitske muve čije ženke polažu jaja u otvorene rane i sluzokožu na životinjama. Kada se jaja izlegu, stotine larvi se probijaju kroz živo meso oštrim ustima, na kraju ubijajući svog domaćina ako se ne leče.
NG može da zarazi i ljude i kućne ljubimce, ali je rizik za ljude nizak, a slučajevi gliste kod ljudi su retki. Muva ne predstavlja probleme za bezbednost hrane.
Ovaj prvi slučaj za 60 godina otkriven je kod teleta starog tri nedelje, a larve su pronađene u njegovom pupčanom području.
Kretanje zaraženih životinja je najčešći način njihovog širenja, pa vlasti Ministarstva poljoprivrede SAD i Teksasa uspostavljaju zonu za detekciju i karantin od 20 km.
Takođe su u toku planovi za puštanje miliona sterilnih muva šrafovaca, jer se ženke pare samo jednom u životu, a sva jaja koja polože biće neoplođena i neće se izleći.
Ministarstvo poljoprivrede SAD se već neko vreme priprema za moguću epidemiju i kažu da su napori odložili dolazak parazita za godinu dana.
Ministarka poljoprivrede Bruk Rolins uverila je stočare da je osoblje Ministarstva poljoprivrede SAD već stiglo u Južni Teksas kako bi podržalo operacije. Pozvala je proizvođače stoke da budu oprezni.
Međutim, komesar za poljoprivredu Teksasa Sid Miler kritikovao je savezni odgovor.
„Umesto da koristi svaki raspoloživi alat, Ministarstvo poljoprivrede SAD se kretalo presporo i oslanjalo se isključivo na delimično rešenje čija je potpuna implementacija trajala godinama“, rekao je za Rojters, misleći na puštanje sterilnih muva, prenosi Bi-Bi-Si.
(Starsport)
Starsport
Starsport
