Jedinstven događaj u Srbiji: Izložba „Nadrealizam na papiru: Oko u divljem stanju“ u Francuskom institutu
Izložba „Nadrealizam na papiru: Oko u divljem stanju“, koja po prvi put u Srbiji predstavlja izuzetan izbor radova na papiru povezanih sa nadrealizmom i njegovim razvojem tokom 20. veka, biće otvorena 10. juna u 19 časova u Francuskom institutu u Beogradu. Postavka će biti dostupna publici do 10. jula.
Izložba prati razvoj nadrealizma od istorijskog pokreta do njegovih posleratnih nastavaka i zbog svog obima i koncepta predstavlja jedinstven kulturni događaj na domaćoj umetničkoj sceni.
Izložba je realizovana u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti u Beogradu, koji je za ovu priliku ustupio šest dela Stevana Živadinovića Vanea Bora, jednog od najznačajnijih predstavnika srpskog nadrealizma i važne figure kulturnih i umetničkih veza između Srbije i Francuske.
Kao član beogradske nadrealističke grupe tridesetih godina 20. veka, Vane Bor zauzima značajno mesto u istoriji evropskih avangardi i predstavlja jedno od najvažnijih imena nadrealizma izvan Francuske. Njegova dela na ovoj izložbi osvetljavaju intenzivne veze između pariske i jugoslovenske umetničke scene i potvrđuju važnu ulogu Beograda u razvoju evropskog nadrealističkog pokreta.
Izložba „Nadrealizam na papiru: Oko u divljem stanju“ priređena je povodom 130 godina od rođenja i 60 godina od smrti Andre Bretona (1896–1966), pesnika, teoretičara i osnivača nadrealističkog pokreta. Svojim idejama o nesvesnom, snu i automatskom pisanju, Breton je snažno uticao na razvoj umetnosti 20. veka, a njegovo nasleđe i danas predstavlja jedno od ključnih uporišta moderne i savremene umetnosti.
Naslov izložbe preuzet je iz Bretonovog teorijskog teksta „Nadrealizam i slikarstvo“ (1928), u kojem piše da „oko postoji u divljem stanju“. Ova misao sažima jednu od centralnih ideja nadrealizma – pogled oslobođen racionalnih ograničenja, otvoren prema nesvesnom, imaginaciji i novim načinima sagledavanja stvarnosti.
Nadrealizam se razvija u kontinuitetu evropskih avangardi početka 20. veka, nadovezujući se na radikalne eksperimente pokreta Dada. U kontekstu intelektualnih i političkih previranja nakon Prvog svetskog rata, od 1924. godine oblikuje se oko Andre Bretona kao umetnički i poetski pravac zasnovan na istraživanju nesvesnog, sna, automatizma i imaginacije. Time postaje prostor radikalnog preispitivanja umetničkih formi i tradicionalnih načina predstavljanja.
U okviru izložbe posebno mesto zauzima papir, kao i u samoj nadrealističkoj praksi. Kao neposredan i dostupan medij, on postaje prostor slobodnog stvaranja u kojem se razvijaju automatsko pisanje i crtež, kolaž, grafika, tuš i eksperimentalna fotografija. Papir omogućava direktan izraz nesvesnog, slobodnih asocijacija i oniričkih slika, čineći ključni nosilac nadrealističke poetike.
Postavka obuhvata dela iz istorijskog nadrealizma i njegovih posleratnih transformacija, predstavljajući kontinuitet i razvoj ovog umetničkog pravca tokom 20. veka. Zastupljeni su umetnici kao što su Andre Mason, Maks Ernst, Salvador Dali, Roberto Mata, Hans Belmer, Oto Vols, Žak Baron, Žak Erold i Leonor Fini, kao i autori posleratnog perioda i novih reinterpretacija nadrealizma, među kojima su Jaroslav Serpan, Marijan Ivsić, Raul Ubak, Anri Mišo, Radoje Vukadinović, Emil Malespin, Evgenio Fernandez Granel i Seigle. Izložba na taj način prikazuje kontinuitet nadrealističkih istraživanja i njihove transformacije u drugoj polovini 20. veka.
Izložba proširuje perspektivu nadrealizma izvan istorijske grupe i uključuje umetnike čiji rad pokazuje bliskost sa njegovim idejama. Njihova dela istražuju imaginarno, transformacije tela, hibridne forme i simboličke konstrukcije, kao i eksperimentalno slikarstvo, informel i apstrakciju. Među njima su Henri Kombi, Pjer de Marija, Dominik d’Ašer i Karel Mašalek, kao i umetnici povezani sa informelom i lirskom apstrakcijom, poput Kloda Vizea, Dragojle Vukadinović, Kristine Bumeester i Anrija Goeca.
U ovom kontekstu, nadrealizam se predstavlja kao trajna matrica moderne i savremene umetnosti – ne samo kao istorijski pokret, već kao živ prostor stvaranja i mišljenja koji i dalje oblikuje umetničke prakse i percepciju stvarnosti.
Na izložbi će biti prikazana dela sledećih umetnika: André Masson, Max Ernst, Salvador Dalí, Roberto Matta, Hans Bellmer, Oskar Völkel (Volf), Jacques Baron (Žak Baron), Jacques Hérold (Žak Erold), Leonor Fini, Stevan Živadinović (Vane Bor), Jaroslav Serpan, Marijan Ivšić, Raoul Ubac, Henri Michaux (Anri Mišo), Radoje Vukadinović, Emil Malespin, Evgenio Fernández Granell (Evgenie Fernandeza Granel), Seigle, Henri Combi (Henri Kombi), Pierre de Maria (Pjer de Marija), Dominique d’Acher (Dominik d’Ašer), Karel Mašálek (Karel Mašalek), Claude Viseux (Klod Vize), Dragojlo Vukadinović, Kristina Bumeester i Henri Goetz (Anri Goec).
Nisu sve namirnice iste: Ove mogu biti posebno rizične nakon što im istekne rok trajanja
Koliko dugo vam u frižideru stoje otvorena tegla majoneza ili boca preliva za salatu? Ako je odgovor „već neko vreme“, možda je pravi trenutak da proverite zalihe. Stručnjaci upozoravaju da pojedini često korišćeni dodaci jelima nakon isteka roka trajanja ne samo da gube ukus, aromu i kvalitet, već mogu predstavljati i potencijalni zdravstveni rizik.
Ponekad najveći rizik nije ono što zaboravimo da kupimo, već ono što zaboravimo da bacimo. Pre nego što pripremimo sendvič ili roštilj, možda bi bilo vredno pogledati police frižidera, proveriti rok trajanja i stanje boce – posebno onih boca koje mesecima stoje u uglu. Neki proizvodi u frižideru deluju gotovo „besmrtno“, ali kada se jednom otvore, pravila se menjaju. Evo koji su aditivi u pitanju:
Stari majonez predstavlja najveći rizik
Majonez je jedan od proizvoda kojima je potrebna posebna pažnja. Nakon otvaranja, preporučuje se da se upotrebi u roku od 2 meseca, a ako je duže vreme bio van frižidera – vreme je da se baci. Sastojci poput jaja povećavaju rizik od rasta bakterija, uključujući salmonelu. Isto važi i za proizvode na bazi majoneza kao što su tartar sos i ajoli, piše Miss7.
Kremasti prelivi za salatu ne traju dugo kada se otvore
Cezar i ranč sos, kao i drugi kremasti prelivi, često sadrže mlečne proizvode ili jaja, što ih čini podložnijim kvarenju. Nakon otvaranja, obično traju do 2 meseca. Ako primetite neobičan miris ili gorak ukus u ovim prelivima, verovatno su oksidirali i vreme je za novu bocu.
Kečap i BBQ sos ne traju večno
Iako šećer deluje kao prirodni konzervans, neotvoreni kečap, BBQ sos i slični proizvodi ne mogu trajati večno. Mogu trajati i do godinu dana kada su zatvoreni, ali kada se jednom otvore, preporučuje se da se upotrebe u roku od 6 meseci. Promena boje, čudan miris ili tragovi buđi su jasni znaci da ih je potrebno zameniti.
Senf i Vorčester sos traju duže, ali ne zauvek
Zbog visokog sadržaja sirćeta, senf i Vorčester sos spadaju među trajnije proizvode. U zatvorenoj ambalaži mogu trajati godinama, ali nakon otvaranja i čuvanja u frižideru, preporučuje se potrošnja u roku od godinu dana. Kao i kod svih ostalih aditiva, neobičan ukus ili miris je najbolji alarm.
Soja sos takođe ima rok trajanja
Mnogi misle da soja sos može trajati neograničeno zbog soli, ali to nije izuzetak. Nakon otvaranja, preporučuje se da ga upotrebite u roku od godinu dana. Ako retko koristite soja sos, čuvanje u frižideru može pomoći u očuvanju njegovog kvaliteta i ukusa.
Veliko finale uspešne sezone Baleta Srpskog narodnog pozorišta: U junu “Vragolanka” i “Negde izvan planeta”
Poslednji mesec ove pozorišne sezone koja se upisuje među najdinamičnije i najuspešnije u istoriji novosadskog baletskog ansambla, donosi predstavu „Vragolanka“.
U koreografiji Kalina Hančua i pod dirigentskom palicom Aleksandra Kojića, ova duhovita priča o ljubavi, mladosti i pobedi srca nad nametnutim pravilima i dalje osvaja publiku svojom vedrinom, virtuoznom igrom i nezaboravnim likovima.
U naslovnim ulogama 5. i 6. juna debituju mladi igrači Srpskog narodnog pozorišta Žaklin Robu kao Liza i Džibrail Sančez kao Kolen. Lik mame Simone, jedan od najupečatljivijih u ovoj predstavi, tumači Samjuel Bišop, koji je sa ovom ulogom već osvojio domaću publiku, ali i nagrade.
@ Marija Erdelji fotograf – Vragolanka 12
@ Marija Erdelji fotograf – Vragolanka 12Samo nedelju dana kasnije, 12. juna, u okviru 53. izdanja festivala INFANT, biće izveden triptih „Negde izvan planeta“, autorski projekat koreografkinje Anabel Lopez Očoe.
Kroz tri koreografske celine, ova autorka istražuje granice mašte, identiteta i ljudskih emocija. Nova predstava novosadskog baletskom ansambla, takođe je i deo selekcije Viminacijum festa, gde će se izvesti već 15. juna.
Od baletske klasike koja decenijama osvaja publiku, do savremenih postavki važnih koreografa, završnica sezone Baleta Srpskog narodnog pozorišta još jednom potvrđuje repertoarsku raznovrsnost, ali i spremnost igrača da odgovore različitim umetničkim poetikama.
Praznik Svetog cara Konstantina i carice Jelene: Dan kada je promenjena istorija hrišćanstva
Pravoslavni vernici danas slave Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu. Ovaj praznik podseća na istorijsku odluku cara Konstantina Velikog, koji je Milanskim ediktom 313. godine ukinuo progon hrišćana i omogućio slobodu veroispovesti, zbog čega su on i njegova majka Jelena uvršteni među svetitelje.
Car Konstantin Veliki rođen je 274. godine u Nišu, tadašnjem Naisusu, u nehrišćanskoj porodici. Živeo je na dvoru cara Dioklecijana, gde je, kao talac koji će osigurati vernost oca, stekao izuzetnu učenost, piše rts.rs.
Kao mladić učestvuje u vojnim pohodima, što ga je dovelo do ranga vojnog tribuna. Posle očeve smrti, 306. godine, vojska ga proglašava za savladara severozapada Rimskog carstva.
Carevanje Konstantinovo nije teklo mirno – vodio je tri presudne bitke, protiv Maksencija, tiranina u Rimu, Skita na Dunavu i treću protiv Vizantinaca.
Prema hrišćanskom učenju, na nebu mu se javio sjajan krst, sav okićen zvezdama, na kome je pisalo „Ovim pobeđuj“.
Car Konstantin Veliki rođen je 274. godine u Nišu, tadašnjem Naisusu, u nehrišćanskoj porodici. Živeo je na dvoru cara Dioklecijana, gde je, kao talac koji će osigurati vernost oca, stekao izuzetnu učenost.
Sveti car Konstantin i carica Jelena, praznik koji slavi slobodu vere
Kao mladić učestvuje u vojnim pohodima, što ga je dovelo do ranga vojnog tribuna. Posle očeve smrti, 306. godine, vojska ga proglašava za savladara severozapada Rimskog carstva.
Carevanje Konstantinovo nije teklo mirno – vodio je tri presudne bitke, protiv Maksencija, tiranina u Rimu, Skita na Dunavu i treću protiv Vizantinaca.
Prema hrišćanskom učenju, na nebu mu se javio sjajan krst, sav okićen zvezdama, na kome je pisalo „Ovim pobeđuj“.
Car zadivljen naredi da se skuje veliki krst, sličan onome što mu se javi, i da se nosi pred vojskom. Silom krsta, zadobio je slavnu pobedu nad brojno nadmoćnim neprijateljima. Kasnije se i sam krstio.
Odlučio je tada da preduzme sve kako bi pronašao krst na kome je razapet Isus Hristos. Poslao je svoju majku, caricu Jelenu u Jerusalim, sa velikim blagom, da traži Krst Gospodnji. Kada ga je našla, sazidala je na Golgoti crkvu Vaskrsenja i još mnoge druge crkve po Svetoj zemlji.
Milanskim ediktom 313. godine car Konstantin proglasio je hrišćanstvo zvaničnom verom i zabranio progon hrišćana. Na prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. godine, pomagao je u borbi protiv jeresi.
Umro je u 65. godini i sahranjen je u crkvi Svetih Apostola u Carigradu. Njihov kult je posebno negovan kod Grka i Rumuna.
Slavi se kao krsna slava, gradska je slava Niša.
Nova Forbes lista: Ovo su najbogatije Amerikanke koje su same stvorile bogatstvo
Raketni brodovi. AI čipovi. Kineska hrana. Odeća. Građevinarstvo. Četbotovi. Američke milijarderke koje su same stekle svoje bogatstvo pronašle su na desetine načina da uspeju. Na našoj prvoj listi koja se fokusira isključivo na žene sa bogatstvom od najmanje milijardu dolara, Forbes je identifikovao 43 „self-made“ kraljice kapitalizma, u odnosu na 38 godinu dana ranije. Mnoge od njihovih kompanija dostigle su nove vrhunce. To se dogodilo uprkos smrti dve legendarne žene – suosnivačice kompanije Gep, Doris Fišer (preminula u maju 2026. u 94. godini), i Alis Švarc iz kompanije Bio-Rad Laboratoris (preminula u septembru 2025. u 99. godini).
Među novim milijarderkama nalaze se Bijonse Karter-Nouls. Ona je dospela na listu zahvaljujući uspehu svoje turneje Kauboj Karter iz 2025. godine. Tu je i finansijska direktorka Envidije Kolet Kres, koja profitira od buma veštačke inteligencije. Karin Sajdman-Beker vodi kompaniju Klir Sekjur, specijalizovanu za identifikacione tehnologije koje se koriste na bezbednosnim kontrolama na aerodromima i drugim lokacijama. Kao i Luana Lopes Lara, 30-godišnja brazilska balerina i diplomac MIT-a. Ona je koosnovala kompaniju Kalši, specijalizovanu za tržišta predviđanja.
Nisu sve žene imale istu startnu poziciju
Nisu sva bogatstva stvorena iz istih početnih pozicija. To svakako važi za milijarderke sa Forbes liste najbogatijih američkih žena za 2026, koje su same stekle bogatstvo. Neke su rođene u bogatim ili slavnim porodicama. To im je pružilo prednost na startu. Kim Kardašijan, koja je stekla bogatstvo pokretanjem kozmetičke linije, a zatim i sve uspešnijeg brenda veša Skims, imala je sreću da poseduje oba oblika privilegije. Bila je ćerka pokojnog Roberta Kardašijana, uspešnog advokata najpoznatijeg po odbrani svog prijatelja O. Dž. Simpsona, a istovremeno i zvezda rijaliti programa koji je nosio prezime njene porodice.
Druge su rođene u krajnjem siromaštvu i prevazišle ogromne prepreke. Poput Opre Vinfri, koja je rođena kao dete tinejdžerke, odrasla bez vodovoda u kući, sa devet godina bila žrtva silovanja od strane rođaka, a sa 14 godina rodila sina koji je ubrzo preminuo. Zbog toga što je uspela da preživi takve okolnosti i kasnije izgradi izuzetno uspešan život, Vinfri je proglašena za najveću živu američku ličnost koja je sama stvorila svoje bogatstvo na listi Forbes. To je priznanje koje je proslavila kratkim plesom objavljenim na društvenim mrežama. Većina ovih žena odrasla je negde između ta dva ekstrema, kao pripadnice srednje ili više srednje klase.
Najbogatija – Dajen Hendriks; Foto: Ron Sachs – Cnp For Ny Post / Zuma Press / Profimedia
Najbogatija – Dajen Hendriks; Foto: Ron Sachs – Cnp For Ny Post / Zuma Press / ProfimediaMetodologija
U okviru naše analize o tome kako su ove inspirativne preduzetnice, direktorke i zabavljačice izgradile kompanije ili karijere, Forbes je procenio koliko je daleko svaka od njih morala da stigne da bi dospela na listu. Zato je svakoj dodelio odgovarajući rezultat na skali „samostalno stečenog bogatstva“. Cilj je da se pruži kontekst o njihovom socioekonomskom poreklu i broju prepreka koje su morale da savladaju kako bi dostigle tako visoke domete.
Ovaj sistem ocenjivanja prvi put smo kreirali 2014. za godišnju listu Forbes 400 najbogatijih Amerikanaca. Ocene od 1 do 5 označavale su osobe koje su nasledile bogatstvo, dok su ocene od 6 do 10 predstavljale različite stepene samostalno stečenog bogatstva. To za nas znači da je osoba sama stvorila svoje bogatstvo, a ne da ga je nasledila. Naša lista za „self-made“ žene, po definiciji, uključuje samo takve osobe, pa se njihove ocene kreću od 6 do 10. U nastavku je objašnjenje značenja svake ocene.
Ocene za najuspešnije žene
Ocena 6:
Plaćeni rukovodilac koji nije osnovao kompaniju
Jedanaest žena sa liste izgradilo je bogatstvo kroz izvršne funkcije u kompanijama. Među njima je Gvin Šotvel, predsednica i glavna operativna direktorka Spejs X. Tu su i Kolet Kres, finansijska direktorka Envidije i Rut Porat, glavna investiciona direktorka Alfabeta, matične kompanije Gugla.
Ocena 7:
Samostalno stečeno bogatstvo, ali uz prednost bogatih roditelja i imućnog porekla
Četiri žene sa liste, uključujući Kim Kardašijan i Elizabet Ujlajn, dobile su ovu ocenu. Kimin pokojni otac Robert bio je uspešan advokat, najpoznatiji po odbrani O. Dž. Simpsona. Ujlajn je, s druge strane, odrasla na bogatoj severnoj obali Čikaga. Njen otac bio je rukovodilac u automobilskoj industriji.
Ocena 8:
Samostalno stečeno bogatstvo uz poreklo iz srednje ili više srednje klase
Gotovo polovina žena sa liste – ukupno njih 18 – dobila je ovu ocenu. Među njima su muzička zvezda Bijonse Nouls-Karter, magnatkinja zdravstvenih informacionih tehnologija i ženskog sporta Mišel Kang, kao i novajlija Luana Lopes Lara. Najmlađa članica liste, Lara je suosnivačica i glavna operativna direktorka platforme za tržišta predviđanja Kalši.
Ocena 9:
Samostalno stečeno bogatstvo uz poreklo iz radničke klase; put od gotovo ničega do velikog uspeha
Osam žena sa liste spada u ovu kategoriju. Marijan Ilič, ćerka makedonskih imigranata, radila je u očevom restoranu i pohađala lokalni koledž u Dirbornu, u saveznoj državi Mičigen, pre nego što je sa suprugom 1959. osnovala lanac picerija Little Caesars. Eren Ozmen i njen suprug emigrirali su iz Turske. Oni su 1994. kupili vazduhoplovnu i odbrambenu kompaniju Sierra Nevada Corporation kroz menadžerski otkup. Školovanje u oblasti biznisa finansirala je prodajom baklava i čišćenjem kancelarija kompanije SNC.
Ocena 10:
Samostalno stečeno bogatstvo uz siromašno detinjstvo i prevazilaženje velikih životnih prepreka.
Samo dve žene sa liste dobile su ovu ocenu. Opra Vinfri, koja je rođena kao dete tinejdžerke u ruralnom Misisipiju i odrasla bez vodovoda u kući. I pevačica i preduzetnica u oblasti kozmetike Rijana, koja je odrasla u siromaštvu na Barbadosu.
Dajen Hendriks
Neto bogatstvo: 21,7 milijardi dolara; Izvor bogatstva: građevinski materijal
Prodaja kompanije ABC Supply, veleprodajnog distributera građevinskog materijala koji je osnovala sa suprugom Kenetom (preminuo 2007. godine), pala je za 2,3% na 20,2 milijarde dolara u 2025. godini. To je prvi pad za više od jedne decenije. Ipak, devetu godinu zaredom Hendriksova – koja takođe ulaže u nekretnine, proizvodnju, logistiku i reciklažu, te poseduje golf teren u Beloitu u Viskonsinu – ostaje ubedljivo na poziciji najbogatije žene u Americi koja je sama stekla bogatstvo. Kao tinejdžerka je sa 17 godina postala majka. Jedno vreme radila je i kao Plejboj zečica kako bi izdržavala svoje dete.
Danijela Amodei
Neto bogatstvo: 15,5 milijardi dolara; Izvor bogatstva: Antropik
Izuzetno uspešna godina za kompaniju Antropik – koja sada vredi 965 milijardi dolara – vinula je njenu suosnivačicu i predsednicu Danijelu Amodei znatno više na listi, sa 28. mesta koje je zauzimala godinu dana ranije. Rođena u San Francisku, Amodeijeva je do tehnologije stigla neuobičajenim putem. Kao dete je svirala klasičnu flautu, studirala englesku književnost na Univerzitetu Kalifornije u Santa Kruzu i radila kao politički saradnik jednog kongresmena iz Pensilvanije. Kasnije se pridružila svom bratu u OpenAI. Tu je bila potpredsednica za bezbednost i politike, pre nego što je zajedno s njim i još pet kolega osnovala Antropik. Takvo iskustvo oblikovalo je njen nekonvencionalan pogled na svet. Dok veštačka inteligencija menja čitave industrije, ona veruje da će humanističke nauke biti važnije nego ikada, kao i doslednost sopstvenim principima, čak i kada to znači sukobljavanje sa Ministarstvom rata.
Gvin Šotvel
Neto bogatstvo: 1,3 milijarde dolara; Izvor bogatstva: Spejs X
Foto: John Sciulli/Getty Images
Foto: John Sciulli/Getty ImagesŠotvelova je u poslednje vreme bila pokretačka snaga mnogih najvećih poteza Ilona Maska. SpejsX, kojim upravlja kao predsednica već gotovo dve decenije, spojio se u februaru sa Maskovom kompanijom za veštačku inteligenciju xAI u transakciji koja je novu grupaciju procenila na 1,25 biliona dolara. Sada pomaže da proizvođač raketa izađe na berzu kroz inicijalnu javnu ponudu akcija. Ona se očekuje sredinom juna, uz navodnu ciljanu procenu vrednosti od 1,8 biliona dolara. Dovoljno da postane najveća javna ponuda akcija u istoriji. Šotvelova, koju je Mask zaposlio 2002. kao 11. zaposlenog u kompaniji, poseduje 0,11% Spejs X-a i zamalo nije prihvatila posao. Iako je verovala u njegovu viziju, tada je prolazila kroz razvod i imala dvoje male dece. Nakon što je oko mesec dana razmišljala, pozvala je Maska i prihvatila ponudu.
Bijonse Nouls-Karter
Neto bogatstvo: 1 milijarda dolara; Izvor bogatstva: muzika
Foto: Justin Sullivan/Getty Images
Foto: Justin Sullivan/Getty ImagesNjen hrabar zaokret ka kantri muzici doveo je do najuspešnije koncertne turneje u istoriji tog žanra. Kauboj Karter je ostvario 450 miliona dolara prihoda od prodaje ulaznica i robe. To je bilo dovoljno da „Kraljica Bej“ uđe u klub milijardera. Ona i još samo četvoro muzičara su dostigli taj nivo bogatstva, uključujući i njenog supruga Džej-Zija. Još jedan ključ njenog uspeha jeste činjenica da je 2010. osnovala kompaniju Parkwood Entertainment kako bi kontrolisala sve aspekte svoje karijere. Od produkcije sopstvene muzike i koncerata do upravljanja poslovnim i kreativnim odlukama.
Najbogatije „self-made“ žene u SAD
| Mesto | Ime | Bogatstvo | Godine | Sektor |
|---|---|---|---|---|
| 1 | Dajan Hendriks | $21.7 | 79 | Građevinarstvo i inženjering |
| 2 | Danijela Amodei | $15.5 | 38 | Tehnologija |
| 3 | Džudi Folkner | $9.6 | 82 | Tehnologija |
| 4 | Tai Li | $8 | 67 | Tehnologija |
| 5 | Marijan Ilič & porodica | $7.6 | 93 | Hrana i piće |
| 6 | Elizabet Ujlejn | $6.9 | 80 | Proizvodnja |
| 7 | Džejšri Ulal | $6.8 | 65 | Tehnologija |
| 8 | Džonel Hant | $6.7 | 94 | Logistika |
| 8 | Eren Ozmen | $6.7 | 67 | Proizvodnja |
| 10 | Pegi Černg | $6.5 | 78 | Hrana i piće |
| 11 | Linda Resnik | $5.4 | 83 | Hrana i piće |
| 12 | Gejl Miler & porodica | $5.2 | 82 | Auto industrija |
| 13 | Vejli Dai | $4.7 | 64 | Tehnologija |
| 14 | Meg Vitman | $4.2 | 69 | Tehnologija |
| 15 | Suzan Okampo & porodica | $3.7 | 68 | Tehnologija |
| 16 | Opra Vinfri | $3.4 | 72 | Mediji i zabava |
| 17 | Safra Kac | $3 | 64 | Tehnologija |
| 18 | Lisa Su | $2.9 | 56 | Tehnologija |
| 18 | Mišel Zatlin | $2.9 | 46 | Tehnologija |
| 20 | Luana Lopes Lara | $2.6 | 30 | Finansije i investicije |
| 21 | Šeril Sandberg | $2.4 | 56 | Tehnologija |
| 22 | Barbara Banki & porodica | $2.1 | 72 | Hrana i piće |
| 23 | Tejlor Svift | $2 | 36 | Mediji i zabava |
| 23 | Šuo Vang | $2 | 37 | Tehnologija |
| 25 | Kim Kardašijan | $1.9 | 45 | Moda i maloprodaja |
| 26 | Martina Rotblat | $1.8 | 71 | Zdravstvo |
| 27 | Lusi Guo | $1.5 | 31 | Tehnologija |
| 27 | Marisa Majer | $1.5 | 51 | Tehnologija |
| 29 | Sara Blejkli | $1.4 | 55 | Moda i maloprodaja |
| 30 | Loren Lajhtman | $1.3 | 76 | Finansije i investicije |
| 30 | Gvin Šotvel | $1.3 | 62 | Tehnologija |
| 32 | En Dajning | $1.2 | 63 | Finansije i investicije |
| 32 | Šejla Džonson | $1.2 | 77 | Mediji i zabava |
| 32 | Kolet Kres | $1.2 | 58 | Tehnologija |
| 32 | Nerdža Seti | $1.2 | 71 | Tehnologija |
| 36 | Tereza Gouv | $1.1 | 58 | Finansije i investicije |
| 36 | Mišel Kang | $1.1 | 66 | Tehnologija |
| 36 | Kerin Sidman-Beker | $1.1 | 53 | Usluge |
| 39 | Patriša Galup | $1 | 72 | Tehnologija |
| 39 | Bijonse Nouls-Karter | $1 | 44 | Mediji i zabava |
| 39 | Rut Porat | $1 | 68 | Tehnologija |
| 39 | Rijana | $1 | 38 | Moda i maloprodaja |
| 39 | Maki Zangane | $1 | 55 | Zdravstvo |
Iznosi su u milijardama dolara
Manet Ahudža, novinarka Forbes
Andrea Marfi, novinarka Forbes
Da li ste znali za ovo mesto u Vojvodini? Keltsko selo koje izgleda kao filmski set
U Sremu, nedaleko od Inđije, nalazi se jedno neobično mesto koje sve više privlači znatiželjne posetioce, ljubitelje istorije i one koji traže izlet van uobičajenih ruta – Keltsko selo.
Ovo nije klasično turističko selo, već svojevrsni tematski prostor koji vraća posetioce u vreme kada su Kelti naseljavali ove krajeve i ostavili tragove koji se i danas istražuju.
Ono što prvo upada u oči jeste ambijent: drvene kolibe, jednostavne konstrukcije od prirodnih materijala, zemljani tonovi i osećaj kao da ste zakoračili u rekonstruisano naselje staro više od dve hiljade godina. Ideja Keltskog sela nije samo da pokaže kako se nekada živelo, već i da približi način razmišljanja, zanate i svakodnevicu jednog od najznačajnijih naroda starog Balkana.
Poseta ovom mestu često se pretvara u mali vremenski skok. Umesto modernog šuma i ubrzanog ritma, ovde dominiraju priroda, mir i edukativni sadržaji. U zavisnosti od organizovanih programa, posetioci mogu da vide radionice starih zanata, da saznaju kako su Kelti pravili oruđe, nakit ili oružje, ali i da čuju priče o njihovim verovanjima i običajima.
Keltsko selo kod Inđije često posećuju i porodice sa decom, jer sadržaji imaju interaktivan karakter. Deca mogu da učestvuju u radionicama, da vide kostime i replike predmeta iz gvozdenog doba i na taj način uče istoriju bez dosadnih učionica i udžbenika.
Poseban utisak ostavlja i okolina – tipični sremski pejzaž, ravnica koja se proteže do horizonta i blizina Dunava daju ovom mestu dodatnu autentičnost. Upravo taj spoj prirode i istorijske rekonstrukcije čini da Keltsko selo nije samo izlet, već i iskustvo koje se pamti.
Za one koji vole neobične destinacije, ovakva mesta nude savršenu priliku za kratko bekstvo iz grada. Bez gužve, bez buke, ali sa dovoljno sadržaja da se dan ispuni učenjem, šetnjom i istraživanjem.
Keltsko selo kod Inđije tako postaje jedna od onih skrivenih tačaka na mapi Srbije koje spajaju edukaciju, prirodu i dozu avanture – i podsećaju da istorija ne mora da se čita samo iz knjiga, već može i da se doživi.
Borba za tron ABA lige: Partizan se bori za deveti trofej, ali moraće da sruši tradiciju protiv Dubaija
Partizan i Dubai boriće se za pehar namenjen pobedniku ABA lige.
Šampionsku titulu, poneće tim koji prvi zabeleži tri pobede u finalnoj seriji, a Dubai će kao bolje plasirana ekipa u regularnom delu sezone imati prednost domaćeg terena.
Prve dve utakmice su na programu u četvrtak i subotu igrati u Dubaiju, nakon čega se finalna serija seli u Beograd, gde će Partizan 10. juna pred svojim navijačima nastaviti borbu za trofej.
Ukoliko pitanje pobednika ne bude rešeno u ova tri meča, sledi još jedan meč u Beogradu, 12. juna, a eventualna majstorica je zakazana za 16. jun, kada bi Dubai ponovo bio domaćin.
Za ekipu Dubaija je značajna činjenica da će u finalnoj seriji biti domaćin u Emiratima, jer su duži period svoje mečeve kao domaćini igrali u Bosni i Hercegovini zbog nestabilne političke situacije na Bliskom istoku. Partizan je prihvatio bezbednosne garancije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, pa se Dubai vraća u „Koka-Kola arenu“.
Dubai i Partizan su se do sada sastajali devet puta, a crno-beli imaju pobedu više (5-4). Zanimljivo je da su u svih devet utakmica domaćini izlazili kao pobednici.
Partizan je prošle godine slavio u polufinalnoj seriji plej-ofa ABA lige, a ove sezone u četiri međusobna meča obe ekipe imaju po dva trijumfa. Crno-beli su slavili u poslednja dva duela, jednom u ABA ligi i jednom u Evroligi, dok je Dubai pobedio u prvom kolu najjačeg klupskog takmičenja u Evropi, kao i u 5. kolu regionalnog šampionata.
– Očekivanja su velika, jer igramo protiv veoma kvalitetnog protivnika koji iza sebe ima odličnu sezonu. Dubai u svom sastavu ima mnogo talentovanih igrača i sigurno nas očekuje veliki izazov. Mislim da smo spremni za finale i za ono što nas očekuje. Naravno, želimo da dođemo do što više pobeda i ostvarimo krajnji cilj, ali u ovom trenutku sav fokus je na prvoj utakmici. Važno je da odigramo kvalitetan meč i pokušamo da napravimo prvi korak ka osvajanju titule – rekao je trener Partizana Penjaroja pred početak ove serije.
Košarkaš Partizana Aleksej Pokuševski je naveo da je iza crno-belih dobra serija protiv Crvene zvezde u polufinalu i da žele da nastave u tom ritmu.
– Dobro smo trenirali u poslednjih nekoliko dana i najvažnije je da su svi igrači zdravi. Još uvek nismo uspeli da pobedimo Dubai na njihovom terenu, ali verujem da sada imamo priliku da to promenimo – istakao je Pokuševski, prenosi klub iz Humske.
Kada je reč o Partizanu, on neće moći da računa na američkog beka Šejka Miltona, koji se povredio tokom četvrtfinala protiv Bosne, a pod znakom pitanja je i nastup centra Tonija Džekirija, koji je povredio primicač tokom polufinalne serije protiv Crvene zvezde.
Džekiri će gotovo sugurno propustiti prvi meč u četvrtak, a očekuje se da bude na raspolaganju treneru Penjaroji od druge ili treće utakmice.
Sa druge strane, košarkaši Dubaija su u plej-ofu bili bez pomoći povređenog Filipa Petruševa i neizvesno je da li će reprezentativac Srbije biti spreman za mečeve finalne serije.
Partizan je rekorder ovog takmičenja i boriće se za devetu titilu ABA lige, dok je Dubaiju ovo druga sezona u ABA ligi i prilika da dođe do prvog trofeja.
Kad i gde možete da gledate prenos meča Meksiko – Srbija?
Fudbaleri Srbije imaće u Meksiku “popravni ispit” protiv domaćina posle loše partije i poraza od Zelenortskih Ostrva (3:0) u Lisabonu.
Selektor Veljko Paunović ponovo će imati priliku da se uveri ko bi od igrača iz drugog plana mogao da dobije značajniju ulogu u takmičarskim utakmicama, a one su na programu u septembru na startu Lige nacija.
Duel sa jednim od domaćina Svetskog prvenstva igra se u Toluki u petak, u 4 sata po centralnoevropskom vremenu.
– Svakako da moramo da popravimo utisak. Momci su danas imali prvi trening, odlično su ga odradili, ali su se isto tako susreli sa poteškoćama zbog visoke nadmorske visine. U narednim danima to će ići na bolje, ali moramo biti spremni da će biti neophodan dodatni napor s obzirom na te okolnosti. Ambijent je sve bolji, oporavljamo se naravno od lošeg rezultata, ne toliko loših, generalnih tehničko – taktičkih zahteva koje smo hteli da ispunimo u meču sa Zelenortskim Ostrvima, ali to je sada sve iza nas. Sećaćemo se tog meča veoma malo u budućnosti, sada treba da se skoncentrišemo na utakmicu sa Meksikom i ono što tek dolazi. Svi znamo da je jun jako težak za nas, znamo da je i prilika za ovu grupu momaka, želimo da im pružimo sve što možemo kako bi ostavili i oni najbolji utisak, ne samo na stručni štab, već i na našu publiku – istakao je selektor Srbije Veljko Paunović.
Utakmicu Meksiko – Srbija direktno će prenositi RTS 2 i Arena 1 premium.
U Univerzitetskoj bolnici Foča još jedan iskorak u dijagnostikovanju i liječenju bolesti srca
U Univerzitetskoj bolnici Foča još jedan iskorak u dijagnostikovanju i liječenju bolesti srca. Uvedena je nova invazivna dijagnostička procedura pregleda srca ultrazvučnom sondom kroz jednjak, što omogućava bolji prikaz srčanih struktura i krvnih sudova.
Foča – Univerzitetska bolnicaFoto: SRNA