Kada avion preleti kanadsku teritoriju, putnik ispod sebe vidi nešto što liči na ogromno plavo ogledalo razbijeno na milione komadića. Jezera su svuda, od velikih, mirnih površina Velikih jezera pa sve do sićušnih bara u tundri koje se jedva vide na satelitskim snimcima. Kanada nije samo zemlja sa najviše jezera na svetu – ona je zemlja u kojoj voda bukvalno definiše pejzaž, istoriju i svakodnevni život.
Ali koliko tačno jezera ima u Kanadi? Zašto ih je toliko? I šta se dešava kada ih ima toliko da kartografima ponestane imena? Sva ova pitanja vekovima zanimaju istraživače i turiste.
Prema Kanadskoj enciklopediji, zemlja ima čak do dva miliona jezera, što čini oko 14 odsto svih jezera na planeti. Ali taj broj zavisi od toga šta tačno smatramo “jezerom”.
Ako se držimo strogih kriterijuma HydroLAKES baze podataka, objavljene u studiji u časopisu Nature Communications 2016. godine, Kanada ima oko 879.800 jezera većih od 10 hektara (0,1 kvadratni kilometar). To je neverovatnih 62 odsto svih takvih jezera na svetu.
Ako spustimo prag na jezera veća od tri kvadratna kilometra, Atlas Kanade navodi tačno 31.752 jezera, od kojih je 563 veće od 100 kvadratnih kilometara.
Keith Levit / ImageSource / Profimedia
Deveto odsto ukupne površine Kanade prekriveno je slatkom vodom, što je više nego u bilo kojoj drugoj državi. Samo Velika jezera (od kojih četiri leže delimično ili potpuno u Kanadi) sadrže 18 odsto svetskih zaliha slatke površinske vode.
Ali većina kanadskih jezera nisu ona poznata turistička čuda poput jezera Louise ili Moraine. Većina su mala, skrivena u šumama ili tundri, nastala pre nekoliko hiljada godina i danas gotovo nepoznata čak i lokalnom stanovništvu.
Prema podacima kanadske vlade, ova jezera nisu samo lepa slika, već predstavljaju ogromne rezervoare vode, regulišu klimu i predstavljaju ključni deo ekosistema. Bez njih bi se promenila čitava slika severnoameričkog kontinenta.
Zašto Kanada ima više jezera nego ostatak sveta zajedno?
Odgovor na pitanje zašto druga najveća zemlja na svetu ima toliko jezera leži duboko u geologiji i istoriji. Veći deo Kanade leži na Kanadskom štitu – drevnoj stenovitoj podlozi staroj milijardama godina, sastavljenoj od granita i metamorfnih stena koje teško erodiraju.
Za razliku od drugih delova sveta gde reke brzo odvode vodu, ovde je drenaža loša, tj. ima tanki sloj zemlje, mnogo pukotina i gotovo ravan teren, koji znače da voda nema gde da ode. Ali pravi “tvorac” jezera je poslednje ledeno doba.
Naime, pre oko 12.000 godina, Laurentijski ledeni pokrivač prekrio je gotovo celu Kanadu. Kada se led povukao, ostavio je za sobom hiljade udubljenja, od kojih su neka duboka, a neka plitka, te koja su se napunila otopljenom vodom.
Michael Jones / ImageSource / Profimedia
Upravo tako su nastali milioni malih i srednjih jezera raštrkanih po oblastima Ontario, Kvebek, Manitoba i severnim teritorijama. Kako navodi studija HydroLAKES, ova glacijalna prošlost čini da Kanada ima više jezera nego bilo koja druga zemlja pojedinačno.
Ipak, jezera nisu statična. Mnoga u severnim krajevima zavise od permafrosta, te ako se on otopi zbog klimatskih promena, neka će nestati, a nova će se pojaviti.
Najčudnija imena kanadskih jezera
Kada imate milione jezera, imena moraju da budu kreativna. Jedno od najpoznatijih (i najsmešnijih) je Crotch Lake u Ontariju. Prema opisima u turističkim vodičima, jezero je dobilo ime jer se iz vazduha ili sa povišenog terena račva u dve “noge”, podsećajući na ljudsko međunožje ili račvanje drveta. I pored imena, to je popularno mesto za kampovanje i ribolov u North Frontenac Parklands, i ima preko 70 turističkih kampova.
U Algonquin Provincial Parku naićićete na Ooze Lake, močvarno jezero, puno plutajućih ostrvaca od treseta i vegetacije, opisano u brojnim izveštajima kanuista kao “mali muljeviti bazen”.
Nedaleko je Eerily Wet Lake, tj. “Sablasno mokro jezero”, koje je dobilo ime zbog stalne vlažnosti i neobične atmosfere. Tu je i “Go Home Lake” u Muskoka regionu, čije ime potiče iz vremena drvoseča 19. veka, jer bi radnici dovezli drva do Go Home Baya, odakle bi parobrodi odlazili “kući”.
Hans-Peter Merten / robertharding / Profimedia
Ali šampioni ove kategorije su svakako dva susedna jezera u Britanskoj Kolumbiji, zapadno od Okanagan Lakea – Another Lake (Još jedno jezero) i And Another Lake (I još jedno jezero). Oba imena su zvanično priznata od 1991. godine, a lokalno su se koristila još od 1946. godine, pa se danas nalaze i na Google mapama.
Lokalni kartografi su 1968. prvobitno odbili “Another Lake” kao “nezadovoljavajuće”, ali su na kraju popustili pred dugogodišnjom tradicijom. “And Another Lake” je čak eksplicitno nazvano tako da se ne meša sa susednim.
Međutim, nisu sva čudna imena na engleskom. U Manitobi postoji jezero sa jednim od najdužih imena na svetu iz krije jezika – Pekwachnamaykoskwaskwaypinwanik Lake (“gde se divlje ptice okupljaju na obali”).
Ima i onih po uzoru na crtani film Vini Pu, pa tako postoje Pooh Lake, Tigger Lake i slična.
Jezera bez imena: Kada broj prevaziđe maštu
Sa tolikim brojem jezera, nije iznenađujuće što mnoga nemaju nikakvo ime. U Manitobi, prema podacima Geographical Names Boarda, ima više od 100.000 jezera. Od toga, samo oko 10.000 ima zvanično registrovano ime, tj. približno 90.000 jezera su anonimna.
Slična situacija je i u Ontariju, gde provincija ima stotine hiljada neimenovanih geografskih objekata, jezera, ostrva, plaža i zaliva. Ontario Geographic Names Board odobrava samo nekoliko desetina novih imena godišnje. Razlog je jednostavan – birokratija, udaljenost i činjenica da mnoga jezera leže u nenaseljenim područjima gde niko nije imao potrebu da ih imenuje.
Unsplash
