Priča iz srpskog rasejanja: SRBI OSVAJAJU KANADU
Piše: Marko Lopušina
Срби су једна од мањих, али једна од најстаријих етничких
компоненти које сачињавају канадски мултиетнички мозаик.
Канаду су открили још педесетих година деветнаeстог векa – чак и
пре него што су се канадски Оци конфедерације први пут састали
1864. године у Чарлтауну, Принц Едвард Острву, да започну
преговоре о уједињењу бритаксих колинија у једну државу, која се
данас зове Канада.
– Od tada do danas Kanada se puni srpskim narodom i srpskim
stručnjacima ubrzanim tempom. Ko god završi studije IT u
srpskim zemljama seli se na rad u Torono ili Vankuver. Kanada je
privlačna i za naše pilote, inženjere, matematičare i sve druge
stručnjake sa profila Nikole Tesle – rekao mi je dr Radoje Rajko
Radojević, nacionalni radnik i pisac iz Toronta.
Radojević piše novu istoriju Srba u Kanadi, jer je kaže, poslednjih
godina migracija naših ljudi toliko brojna da nije proebrojana,
definisana, niti identifikovana.
– Mi smo stari narod Kanade i treba da to pokažemo Kanađanima.
Постоји популарно веровање да smo se doselili u ovaj kraj Severne
Amerike u 15. veku. Naime, неки Срби из Далмације били su у
саставу колумбових бродских посада кад је он открио Нови Свет
1492, године али о томе не постоје поуздани писани подаци. У
списку посаде “Cartier-Roberval”- експедиције у Канади 1542-43,
помиње се извесни Giovanni Malogrudici из Сења. Проблем је што
нема разјашњења да ли је овај Малогрудић био Србин или Хрват, а по презимену би могао бити или једно или друго. Ако је био Србин,
то би га учинило првим регистрованим Србином који је крочио на
тло Канаде – objašnjava mi Radojević i pokazuje ruopis svoje knjige
“Srbi u Kanadi”.
Kanadski list “Le Courrier du Canada” известио је 18. јула
1870. о доласку барге “Sansego” у луку Квебека који је испловио из
Марсеја и којим је капетан био извесни Mircovich. И овде презиме
Мирковићби могло бити или Србина или Хрвата. У сваком случају,
будући да је био морнар, град Квебек је за њега био само лука
пристајања без икаквих доказа о његовој намери да се тамо
настани.
I sam moj sagovornik je emigrant, iseljenik i kanadski doseljenik.
Rođen je u Jugoslaviji 1945. godine. Završio je osnovnu školu u Crnoj
Gori. Emigrirao sa porodicom u Kanadu 1957. Diplomirao je istoriju i
englesku literaturu u na Tehnološkom institutu u Detoritu. Magistrirao je
na ruskoj istoriji na Univerzitetu Vaterlo. Doktorske studije iz balkanske
istorije završio na Londonskom univerzitetu 1974. Predavao je na
Institutu za tehnologiju u Detroitu, St. Clair koledžu u Vindzoru i
Hamver koledžu u Torontu. Radio od 1977. u vladinim institucijama za
zapošljavanje i za imigraciju u Kanadi. Penzionisan je kao menadžer
Državne komisije za imigraciju. Bio je aktivista Kongresa srpskog
uijedinjenja i predsednik Srpske nacionalne akademije. Živi u Torontu i
Aranđečovcu.
U svojim istraživanjima kanadskih Srba otkrio je da je prvi
doseljenik 1850. godine boi Шпиро Обрадовић из Боке Которске, koji
je дошао у Реку Кутенеј, у Британској Колумбији. Drugi Srbi su se
pre 1860. године doseljavali u Ванкуверу је било н. A veći srpski talas
migracija stigao je krajem 19. века када су откривена налазишта злата
у Британксој Колумбији око реке Фрејзер.
– То је добо када се златна грозница сели из Калифорније, где су
поља злата већ била пресушила, на север. Међу привим
Србима, али и првим српским бизнесменина, су Саво
Милетић, пореклом из Далмације, и Илија Ћеловић, родом из
Боке Которске. Они су и у Сан Франциску били развили
послове трговином алкохолних пића. У Ванкуверу су отворили луксузно опремљене салуне, што им је омогућило да
стекну завидно богатство – tvrdi dr Radojević.
Први Србин који се настанио у Торонту био је Матија Херцег
који је дошао из Ирига 1903. У знак обележавања тог историјског
датума, Срби у Торонту су 2022. саградили споменик посвећен
свим генерацијама Срба који су сачували српско наслеђе и
традицију у Канади.
– Jедан од првих Срба који је посетио Нијагарине Водопаде био
нико други до Николa Теслa. Došao je 19. јула 1896. како би
прегледао новоизграђени пројекат, прву хидроелектрану на
наизменичну струју. Електрана је била његова замисао, јер ју
је Tesla дизајнирао за компанију “Вестингхаус Електри”.
Канадски Срби су 2006. подигли Тесли споменик у Викториа
парку поред водопада. Већ 1898. канадски град Хамилтон је
imao Teslinu електричнu енергијu, pa od 2016. године једна
улица са излазом на аутопут ка Нијагари понесе име Николе
Тесле.
Према записима Боже Марковића укупан број Срба у Канади
пред избијање Првог српског рата био је негде око 2.000. U gradu
Торонтo, као највећој српској насеобини живело je неких 200 Srba.
Када је почео Veliki rat naši ljudi su се добровољно пријавиli у
канадску војску i придружили Sрпској војсци на Солунском
фронту.
– Дана 22. августа 1914. године, канадски парламент је донео
Закон о ратним мерама, којим је све појединце рођене у
Аустроугарској означио као „непријатељске странце“, чиме је
суспендовао њихове грађанске слободе. То је довело до
масовних хапшења, затварања и интернирања. Срби који су
рођени у Хабзбуршком царству, што је био случај већине
Срба, нашли су се у апсурдној ситуацији: били су Срби и, иако
се Србија борила на страни савезника, сматрани су
„непријатељским странцима“ и били су интернирани у неким
од логора за “непријатељске странце”. Ослобођени су тек
после интервенције проф. Михаила Пупина, српског почасног
конзула. Када је Veliki рат завршен 1918. велики број Срба напустио је Канаду и вратио се у новоформирану државу,
Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца – opisuje ovu mučnu
situaciju dr Rajko Radojević.
Нови талас српских усељеника догодио се између 1924. и
1929, када су почеле да долазе целе породице. Тридесетих година
Коминтерна шаље др Мирка Марковића са задатком да се
југословенска левица у Канади, која је нарасла за време
Великеекономске депресије, разбије по етничким линијама на Србе,
Хрвате и Словенце. Геноцид спроведен од старне Хрвата против
Срба за време Другог светстког рата ће проузроковати
непремостиви јаз између канадских Срба и Хрвата за сва времена.
Тако да су канадски Срби расчистили са појмом “југословенство”
или “братство и јединство” много пре него што се то догодило у
матици.
– После Другог светстког рата српско исељеништво у Канаду ће
се манифествовати кроз три таласа: послератна политичка
емиграција, онда економска емиграција током 70-их, и
последљи талас, 90-их, Срби прогнани са својих вековних
огњишта током ратова везаних за распад Југославије, њима се
придружују и високообразована тенолошка елита из Србије,
која није видела перспективу за будућност у матици – tvrdi dr
Radoje Rajko Radojević iz Toronta.
Срби много улажу у високо образовање своје деце. Међутим,
тај драгоцен интелектуални потенцијал није увек максимално
искоришћен за колективну добробит српске заједнице. Као
пренаглашени индивидуалисти, они су несклони слози,
заједништву и колаборативном раду памноги од њих су успели да
остваре изузетна индивидуална, лична достигнућа; у просвети,
научном истраживању, ИТ, медицини, државном апарату,
банкартству, бизнису и многим другим делатностима.
– Мана је да из тог пренаглашеног индивидуализма изостају
већа достигнућа која су могла да буду остварена уједињеним и
сложним напорима. Као и у матици тако и у дијаспори, Срби
вековима вапе за слогом и јединством које им стално измиче.
Распарчанини на разне организације, они тренутно раде на
четвртом покашају да оформе једну кровну организацију, као
што су то учинили Грци, Украјинци, Пољаци и друге етничке
групе, која би артикулисала интересе српске заједнице и
бранила их пред канадским властима – tvrdiu dr Rajko
radojević, profesor iz Toronta, koji ekluzivno za naš list otkriva
pravu istoriju doseljeavanje i života Srba u Kanadi.
Тој српској дисхармонији су током Хладног рата активно
допринела и два спољна фактора: тадашње југословенске власти, као и западне обавештајне службе. Милован Ђилас у својим
мемоарима се присећа времена када је Александар Ранковић држао
предику Слободану Пенезић Крцуну о неопходности разбијања и
уништавања „непријатељске емиграције“:
– Ако се удруже – рекао је Лека – нико од нас неће имати миран
сан.
Зато су komunisti своје „кртице“ подметали у емигрантске
организације да прате и по могућности утичу на њихову активност.
Montirali su „спаваче“, који би се по потреби активирали и спровели
неки задатак у дело. Западне обавештајне службе су се такође
инфилтрирале у руководство српских организација како би их
„усмериле“ ка остварењу својих циљева и задатака.
– Западни лидери су били веома забринути да би после разлаза
између Тита и Стаљина 1948. године, када су западне силе
намеравале да искористе југословенске комунисте као „тројанског
коња“ у совјетској констелацији, да би српски емигранти могли да
поремете њихове планове неким њиховим непредвиђеним испадом
– kaže Radojević.
I objašnjava da je zbog svega toga nеслога била и остала српска рак
рана, kako u Kanadi, tako u ćitavoj srpskoj emigraciji. Срби се само у
тренутку катастрофе сложе и уједине. Тако је било и 1999. за време
НАТО агресије када су Срби у Торонту сваког дана од 24. марта до
10. јуна демонстрирали против канадске владе која је активно
учествовала у агресији. Срби из Отаве су и тужили канадску владу
због агресије али тужба није прошла.
– Као у матици тако и у дијаспори Srpska pravoslavna crkva је
била и остала једини и прави стожар јединства и саборности
srpskoj naroda u Kanadi. Iako je Crkva претрпела
тридесетогодишњи раскол, nekoliko afera i pokušaja umanjenja
njenog ugleda, ostala je istrajna u svojoj zaštiti i razvoju srpskog nacionalnog identiteta u rasejanju. Danas SPC u dijaspori ima preko 20
eparhija sa stotinu hramova i predstavlja najače uporište srpskog
naroda u tuđini – tvrdi dr Rajko Radojević.
Једна од најзначајнијих српских организација у Канади свих
ових деценија је Српска национална академија у Канади. Основао је
Никола Пашић, унук нашег славног државника, са још неколико
сарадника 1981, године као културно-просветни центар Срба на
свереноамеричком континенту. Регистрована код канадских власти
као неполитичка, непрофитабилна, хуманитарна, културна и
просветна организација, СНА већ четири деценије успева да
превазиђе српске поделе и неслогу.
– Много је учинила на очувању српског етнокултурног
идентитета, да афирмише српску заједницу унутар ширег
канадског друштва али и да допринесе изградњи мостова
између матице и канадске дијаспоре. Ужива одличну сарадњу
са САНУ, Матицом српском, Матицом исељеника и
Културно-просветном заједницом Србије. Угостла је читаву
плејаду српске интелектуалне елите: академике, професоре
универзитета, књижевнике, песнике, ликовне уметнике,
истакнуте драмске и филмске посленике из матице.
Председник Вучић је 2019. одликовао Сретењским орденом
СНА председника г. Жарка Брестовца, а 2021. поводом 40-
годишњице СНА постојања, доделио јој Златну медаљу –
otkriva nam profesor Radojević.
Na moje pitanje каква је будућност Срба у Канади, profesor Rajko
radojević izjavljuje da je to teško reći, jer se Srbi još nalaze pod uticajem
pandemijske bolseti i postpandemijskog oporavka, koji u Kanadi teče
sporo.
– Tri године smo провели у изолацији, лишени слободе и
ограничени на кућни притвор. Tада смо били лишени
могућности да славимо славе, Божић, Васкрс јер нам је окупљање било забрањено. To je uništavalo srpske традиционалне вредности. Ништа више није као што је било,
нити ће бити. А сада политички лидери раде упорно на
„великом ресетовању“ које прети да промени канадску
стварност до непрепознатљивости. На Светском економском
форуму 2021. Карл Шваб је похвали канадског премијера
Џастина Трудоа као најперспективнијег будућег лидера новог
светског поретка, што је овај свим срцем прихватио. Он сад од
Канаде покушава да створи авангардни глобалистички
експеримент – kaže Radojević.
Upozorava da se u Kanadi јавно размишља о
егалитаристичком обрасцу који трeба да замени приватну
својину са друштвеном, државном својином. У ту сврху
размишља се о замени чврсте валуте дигиталном валутом која
ће бити под тоталном контролом државе. Наводно због
“културолошке осетљивости”, канадске власти већ две године
склањају или уништавају историјске споменике – уништавају
своја историјска обележја – уништавају своју културу.
– Ове године обележавање Дана Канаде, дана канадске
државности неће се прославити на традиционални начин уз
патриотске говоре, параде и са ватрометом, наводно због
финансијских ограничења, жалбе на буку, загађивање и
поремећај животне средине, пандемије КОВИД-19, као и
забринутост да се не увреде неке политичке и етничке
мањине. Али оно што је још више застрашујуће је какав ће
бити исход конфронтације између глобалиста и суверениста
који се већ сад назире. Када се неко нађе у вртлогу
катаклизмичке промене, као ове кроз коју пролазимо у овом
тренутку, тешко је човеку да препозна оријентире и мерила,
одреднице за сналажење и излазак из ћорсокака srpske nacije,
koja je zatečena ovakvim promenama uslova život u Kanadi –
objašnjava dr Rajko Radojević.
Prema popisu iz 2016. godine u Kanadi živi oko 200.000 Srba.
Najviše ih je u Onatariju, Alberti iBritanskoj Kolumbiji. Najugledniji
Srbi poslednjuh decenija u Kanadi su Boro Dragašević, Sofija Škorić,
Đorđe Jerić, vladika Georgije, vladika Mitrofan, Boris Spremo, Dragana
Varagić Dušan Petričić, Mila Pivnički Malruni, Radomir Baturan, Stana
Katić, Danijel Nestor i Milan Borjan.
Српска заједница у Канаден nије имуна на сва ова превирања и
турбуленције. Као што је случај општег канадског дрштва,
протоколи и мандат пандемије poslednjih 3 године је исцрпео њену
енергију и виталност и бацио тамни облакнањену будућност. Она
се данас налази на раскрсници опстанка. Њен вековни изазов био је
борба за очување њеног етнокултурног идентитета. Таји зазов и
даље постоји, али глобалистички експеримент подривања
суверенитета и етничког партикуларизма сада тај идеал чини
анахронизмом. Интернет је, сасвим својим пратећим платформама
и апликацијама, нарушио личну приватност. Ефекат вештачке
интелигенције се не да ни замислити.
– Коначно, мандати пандемије, нарушавање личнихслобода,
економски пад и галопирајућа инфлација су многе приморали
на интроспекцију, испитивање, преиспитивање и
самопреиспитивање. Уморни од неизвесне будућности, они
почињу да истражују друге опције – istakao mi je dr Radojević.
С друге стране, са на изглед политичком стабилношћу и
економским напретком који Србија доживљава у протеклој
деценији, otadžbina је постала снажан магнет за неке од својихи
сељеника. I to толико да неки од Srba повлаче своје улоге и
враћају се у топлину старог огњишта. Србија први пут у својој
историји доживљава обрнути тренд: усељавање уместо
емиграције.
– Нисам могао да поверујем када ми је канадски амбасадор у
Београду рекао 2014. године да је од 5. октобра до те године у Србију дошло да ради и живи неких 10.000 Канађана српског порекла. Тај је број данас много већи. И то није само случај са канадским Србима. То исто чине и Срби из Америке и Срби из
Аустралије. Још увек опчињени западном митологијом, виовде u otadžbini то не примећујете – otkriva nam profesor Radoje Rajko Radojević nove strane srpske istorije u Kanadi.
SERBIANNEWS/CANADA
Ruski naučnici počeli da obrađuju prve podatke svemirske sonde Luna
Ruski naučnici počeli su da obrađuju prve podatke koje je svemirska letelica Luna-25 poslala sa svojih instrumenata na Zemlju, objavila je u nedelju ruska svemirska agencija Roskosmos, a prenosi državna novinska agencija Tass.
Svemirska sonda teška 1800 kilograma lansirana je prošlog petka iz svemirske luke Vostočni, a u orbitu oko Meseca trebalo bi da uđe sledeće srede, pre planiranog sletanja blizu južnog Mesečevog pola 21. avgusta.
Moskva je poslednji put poslala sondu Lunu-24 na Mesec pre gotovo pola veka, tačnije 1976. godine kada je Rusija još bila deo Sovjetskog Saveza.
„Luna-25 nastavlja svoj let prema Zemljinom prirodnom satelitu, a svi sistemi automatske stanice rade ispravno, komunikacija s njom je stabilna, energetski bilans je pozitivan“, navodi se u saopštenju Roskosmosa objavljenom na Telegramu.
Luna-25 deo je ruskog lunarnog programa kojim je predviđena izgradnja svemirske stanice na Mesecu do 2040. godine.
Ova bi sonda trebalo da doprinese što efikasnijem razvoju tehnologije za „meko sletanje“. Rusija će pokušati da postane prva nacija koja će realizovati „meko sletanje“ na južni pol Meseca, područje koje, kako se veruje ima „džepove“ vodenog leda.
Tamo će obaviti planirana naučna istraživanja kojima je, osim proučavanja površinskih slojeva područja Mesečevog južnog pola predviđeno i proučavanje njegove ekosfere.
Novak predvodi Dejvis kup reprezentaciju Srbije
Ostalo je mesec dana do mečeva reprezentacije Srbije u Valensiji u okviru grupne faze Dejvis kupa Svetske grupe 2023.
Uži spiskovi, ali ne i konačni sa imenima igrača na koje selektori Dejvis kup reprezenatacija računaju u predstojećim mečevima grupne faze turnira Svetske grupe Dejvis kupa poslati su na adresu Međunarodne teniske federacije (ITF).
Na užem spisku selektora Dejvis kup selekcije Srbije Viktora Troickog nalaze se: Novak Đoković (2. mesto na ATP listi), Laslo Đere (34), Miomir Kecmanović (41), Dušan Lajović (66) i Hamad Međedović (144), sa mogućnošću izmene tri igrača u odnosu na dostavljeni spisak pre početka takmičenja.
Grupna faza finalnog turnira Svetske grupe Dejvis kupa 2023. na programu je od 12. do 17. septembra 2023. u četiri grada domaćina (Bolonja, Mančester, Valensija i Split). Dejvis kup selekcija Srbije voljom žreba nalazi se u Grupi C čiji je domaćin Valensija (Španija) u kojoj su i timovi Španije, Južne Koreje i Češke.
Prvi meč u Valensiji Srbija igra protiv Južne Koreje 12. septembra, sledi meč sa Španijom 15. septembra i na kraju meč sa Češkom 16. septembra 2023.
Finalni turnir u kome će učestvovati osam selekcija iz grupnih faza biće održan u Malagi od 21. do 26. novembra 2023.
Treći mesec blokade Prištine na robu iz centralne Srbije, najviše trpe građani
Odluka prištinskih vlasti o blokadi srpskih proizvoda ulazi u treći mesec. Gubici su veliki, a šteta se svakodnevno uvećava.
Iz Privredne komore Srbije je potvrđeno da ona do sada iznosi bezmalo 50 miliona evra zbog čega trpe obe strane. Za sada još nema sigurnih naznaka da li će, i kada, zabrana prestati da važi.
Snežana Petrović iz Gračanice pre dva meseca platila je krevete u ovlašćenom “Simpovom” salonu na KiM koji joj još nisu isporučeni.
“Kontaktirala sam s vlasnikom salona više puta, on se izvinjava, ponudio je i da mi vrati novac i kaže da nije do njega jer kreveti ne mogu da stignu iz fabrike u Vranju zbog odluke o blokadi”, navodi Petrovićeva.
Posledice odluke prištinske vlade o blokadi robe proizvođača iz uže Srbije, iz dana u dan sve su osetnije i vidljivije na policama u trgovinama, i na severu Kosova i Metohije i u enklavama južno od Ibra.
“Nedostaju deterdženti, majonez… alkoholnih pića, piva i sokova poodavno nema, tu su i prehrambeni artikli, mnogo toga nedostaje”, kaže Dragan Josifić, vlasnik najvećeg srpskog marketa u Gračanici.
Potrošači traže srpske proizvode
Posledice osećaju i vlasnici manjih trgovina i marketa. Aca Vasić kaže da se najviše traže suhomesnati i mlečni proizvodi iz Srbije, čips, kolači i keks. Iako se trgovci trude da ponude robu iz regiona potrošači traže srpske proizvode.
“Rafovi ne mogu da stoje prazni, mi na upražnjena mesta izložimo robu proizvođača iz regiona ali kupci traže domaće i pitaju zašto nema, kada će da stigne“, kaže Josifović.
Trgovci kažu da su pristupačne cene i kvalitet kome su kupci ostali verni i kome veruju razlog zbog čega su srpski proizvodi traženiji od ostalih.
Odluku o zabrani ulaska kamiona sa srpskim registarskim oznakama na Kosovo i Metohiju na snazi je od 14. juna, a uvedena je zbog hapšenja kosovskih policajaca koji su prešli na teritoriju centralne Srbije. Budući da su oni pušteni, Priština je u međuvremenu izmenila odluku tako što je dozvolila ulazak kamionima sa srpskim tablicama. Protok robe je i dalje zabranjen.
Osim prehrambenih artikala, građevinskog materijala na Kosmet ne stiže ni srpska štampa. Stariji sugrađani spadaju u najvernije čitaoce dnevnih izdanja i njih je posebno pogodila ova zabrana.
Prištini se ne žuri da ukine zabranu
Jedan od posledica nepopustljivog stava Prištine je i nedostatak lekova i infuzionih rastvora u KBC Kosovska Mitrovica odakle su više puta upozoravali da su zalihe pri kraju.
Portparol Vlade u Prištini Prparim Krueziju izjavio je prošle nedelje da ne treba žuriti sa ukidanjem mera za promet robe iz centralne Srbije ali je pre nekoliko dana ukidanje zabrane u prištinskim medijima najavio Nenad Rašić, prištinski ministar za povratak i zajednice, naglasivši da je tu informaciju dobio od Aljbina Kurtija.
U međuvremenu se i albanski proizvođači žale da im ponestaje sirovina koje uglavnom na KiM stižu iz centralne Srbije.
“Meni su se lično žalili proizvođači koji mi isporučuju robu da im ponestaje ambalaže koju su pravili od sirovina iz (centralne) Srbije“, navodi Dragan Josifović.
Profesorka srpskog jezika iz Gračanice Mirjana Petković kaže da Priština nastoji da bukvalno zabrani sve što može da je asocira na Srbe te da nisu u pitanju samo prehrambeni proizvodi.
“Mi već par decenija svedočimo da se nastoji da se ugasi srpska reč, zgaženi smo od strane moćnika iz belog sveta koji imaju svoje alatke ovde u vidu gospode koja zabranjuje“, kaže Petkovićeva.
“Ne smeju da zaborave da i iz blata i prašine i ako trenutno ne čitamo jer su nam i štampa i knjige zabranjeni mi ipak Božjom promišlju znamo da blato i prašina i te kako daju vid“, naglašava Petkovićeva.
Privredne komore i udruženja pozvali su na ukidanje zabrane. Prethodno su poziv više puta ponovile Evropska unija i SAD. Trpe obe strane, a naznaka da će zabrana biti ukinuta za sada još nema.
Da li kafa zaista dehidrira naš organizam?
Doktor negira hipotezu po kojoj je jedan od navodnih nedostataka šoljice kafe to što iscrpljuje vaš sistem vode.
Ukoliko ste zavisnik od kafe, pa vas i sam miris može namamiti do kuhinjskog pulta, sigurno ste do sada popili neverovatne količine. Čak 70 odsto Amerikanaca tvrdi da pije kafu svake nedelje, dok 62 odsto navodi da je pije svakodnevno.
Međutim, iako je kafa često izbor broj jedan, odlikuje je jedan veliki nedostatak. Kafa je ponekad loše ocenjena kao nezdrava iz jednog razloga – dehidrira.
Mnoge zabune kreću od nesporazuma o tome šta kofein radi u vašem organizmu. „
„Kofein je blagi diuretik, što znači da povećava vašu potrebu za mokrenjem, tako da u tom smislu gubite više vode nego što biste gubili da niste popili kafu“, objašnjava S. Adam Ramin, urolog iz Los Anđelesa.
Međutim, kaže doktor, „ne znači da će vas automatski dehidrirati samo zato što je diuretik, efekat je u ovom slučaju mali. Kafa je uglavnom voda, tako da zamenjuje ono što izgubite”.
Šta kaže nauka?
Metaanaliza objavljena je u recenzionom časopisu „Plos One“, zaključila je da kafa, kada se konzumira u umerenim količinama, pruža slične hidratantne kvalitete kao i voda. Nalaz u delu ovog istraživanja bio je da odrasli koji su pili između tri i šest šoljica vode dnevno nisu pokazali nikakvu razliku u hidrataciji.
Na pitanje: „Da li vas kafa dehidrira?“, Amanda A. Kostro Miler, licencirani dijetetičar nutricionista u Nešvilu, odgovorila je: „U prošlosti je ljudima često savetovano da izbegavaju kafu ukoliko žele da ostanu hidrirani, međutim to je mit. Kafu možete rasporediti na osnovu svojih namera po pitanju hidratacije“, objasnila je ona.
Kafa ne sme da zameni vodu
Iako kafa može biti hidrantna, to ne znači da treba da je pijete kao jedini izvor hidratacije, objašnjavaju stručnjaci, piše The Healthy.
Ako pijete kafu umesto vode, možete da naštetite sopstvenom zdravlju, postanete nervozni, anksiozni i neispavani, prenosi City Magazine.
„Ne preporučujem da koristite kafu kao glavni izvor hidratacije, jer previše kafe može da naškodi vašim bubrezima. Može povećati rizik od kamena u bubregu i pogoršati simptome proaktivne bešike”, kaže dr Ramin.
Deljenje spavaće sobe sa strancima je nova stvar na marketu, zbog visoke cene rente u Torontu
Novi trend koji se pojavljuje na tržištu rentanja u Torontu je, jadan pokazatelj koliko je postalo teško priuštiti život u gradu, s cenama nekretnina u GTA, a sada i sa prosecnom cenom 1,18 miliona dolara i rentom oko 2600 dolara za jednosoban stan i 3,370 dolara za dvosoban.
Svako ko pretražuje stanove i traži nešto na pristupačnijem nivou, verovatno će primetiti da u poslednje vreme, ima mnogo više oglasa za zajednički smeštaj — i ne, ne samo da bi podelili prostor na više spavaćih soba, već i da se dele na pola spavaće sobe, a potencijalno čak i krevet.
Kijiji je poslednjih sedmica imao obilje objava koje prikazuju takve stambene aranžmane, sa stanodavcima koji traže određene vrste stanara (obično određenog pola i/ili etničke pripadnosti) koji bi delili spavaću sobu u kojoj drugi već žive.
Mnogi od takvih oglasa su stanovi u podrumu, koji se navode kao „zajedničke sobe” ili „dvokrevetne sobe” sa minimalističkim postavom u stilu studentskih domova, očito namenjeni međunarodnim studentima.
Čini se da sve više oglasa nudi „prostor za krevet“ u zajedničkim prostorima, bilo u zajedničkom dnevnom boravku ili spavaćoj sobi s drugima.
Ponekad je zajednički prostor dnevna soba ili hodnik naveden jednostavno kao „prostor za krevet“, ili mesto u krevetu na sprat ili cak, krevet za jednu osobu koji se deli sa strancem.
“Dostupan zajednički ležaj u kući sa jednom spavaćom sobom. Delilo bih sa još jednim muskarcem”, stoji na jednom oglasu u blizini Hillcresta. „Delio bih sobu sa devojkom, ili grupni prostor za šest devojaka, ili tri sobe su na raspolaganju“, kaže drugi u Bramptonu, pokazujući sumorne fotografije više dušeka na podu. I još jedno : “Tražim 2 pandžabi devojke ili par da delimo sobu ili stan”
Nekolicina nudi opciju da sebi platite duplu cenu sobe, ali se oglašavaju za niske kirije ispod 1.000 dolara za deljenje prostora.
Iako ideja nije nova , čini se da ove vrste jedinica prevladavaju sada kada su zakupnine dostigle trenutne nivoe, a hipotekarne stope prisiljavaju vlasnike kuća da postanu kreativni u pokušaju da zarade nešto dodatnog novca kako bi izbegli prodaju.
Nažalost, čini se da mnogi stanari – posebno međunarodni studenti – smatraju da je Kanada skuplja nego što se očekivalo i da nisu u finansijskoj poziciji da potroše onoliko koliko je potrebno da osiguraju privatni prostor.
SERBIANNEWS/CANADA
СРПСКИ ДАНИ/ВАНКУВЕР-SERBIAN DAYS/VANCOUVER
Добродошли!
Добродошли на традиционалне тридесет треће Српске дане у Ванкуверу који су већ деценијама најмасовније окупљање локалних Срба где на најлепши начин представљамо нашу заједницу, веру, историју и културу у шару Ванкуверских народа.
И ове године ћемо опет имати прилику да се окупимо око наше цркве са богатим културно-забавним, верским, спортским и дечијим програмима.
Позивамо вас да својим присуством, спонзорством, волонтирањем и подршком будете део овогодишњег фестивала.
Welcome!
Welcome to the 33rd Serbian Days in Vancouver which for decades have been the most attended local Serbian event, during which we are able to present our community, religion, history and culture to all of our neighbours in Vancouver and area.
Тhis year we will again have an opportunity to gather together around our church with rich cultural, entertaining, heritage, sport, and children programs.
We invite you to be a part of this year’s Serbian Days by attending the festival, being a sponsor, and/or volunteering.
SERBIANNEWS/CANADA
Adriana Vilagoš osvojila zlato u bacanju koplja na šampionatu Evrope do 20 godina
JERUSALEM – Mlada srpska atletičarka Adriana Vilagoš osvojila je zlatnu medalju u bacanju koplja na Evropskom prvenstvu za starije juniore i juniorke (U20) u Izraelu.
Vilagoš je četvrtu medalju za Srbiju na prvenstvu, drugu zlatnu, obezbedila sjajnim hicem u četvrtoj seriji (58,38 metara).
Ona je nastavila niz sjajnih rezultata i evropsko zlato pridodala kolekciji u kojoj su dva svetska juniorska zlata, jedno evropsko srebro, kao i seniorsko srebro sa šampionata Evrope prošle godine u Minhenu, prenosi Tanjug.
Episkop Teodosije posetio pritvorenog Milenkovića u zatvoru
Episkop raško-prizrenski Teodosije, posetio je Miluna Milenkovića Luneta, koji se od juna ove godine nalazi u zatvorskoj jedinici u Podujevu.
Episkop Teodosije je u jednočasovnom razgovoru duhovno ohrabrio Milenkovića, preneo pozdrave porodice i izrazio nadu da će uspeti da dokaže svoju nevinost, saopštila je Eparhija raško-prizrenska.
Cilj posete Vladike Teodosija bio je da Milunu pruži duhovnu i moralnu podršku u ovim teškim trenucima koje proživljavaju on i njegova porodica, očekujući ishod suđenja.
Takođe, kako se dodaje, Eparhija raško-prizrenska na čelu sa Episkopom Teodosijem će nastojati da poseti i ostale pritvorene Srbe, čim to bude bilo moguće.
Milenkovića, trenera kik-boks kluba i osvajača brojnih medalja na međunarodnim takmičenjima, specijalne snage takozvane Kosovske policije uhapsile su još 13. juna, prenosi Tanjug.