Срби су једна од мањих, али једна од најстаријих етничких
компоненти које сачињавају канадски мултиетнички мозаик.
Канаду су открили још педесетих година деветнаeстог векa – чак и
пре него што су се канадски Оци конфедерације први пут састали
1864. године у Чарлтауну, Принц Едвард Острву, да започну
преговоре о уједињењу бритаксих колинија у једну државу, која се
данас зове Канада.
– Od tada do danas Kanada se puni srpskim narodom i srpskim
stručnjacima ubrzanim tempom. Ko god završi studije IT u
srpskim zemljama seli se na rad u Torono ili Vankuver. Kanada je
privlačna i za naše pilote, inženjere, matematičare i sve druge
stručnjake sa profila Nikole Tesle – rekao mi je dr Radoje Rajko
Radojević, nacionalni radnik i pisac iz Toronta.
Radojević piše novu istoriju Srba u Kanadi, jer je kaže, poslednjih
godina migracija naših ljudi toliko brojna da nije proebrojana,
definisana, niti identifikovana.
– Mi smo stari narod Kanade i treba da to pokažemo Kanađanima.
Постоји популарно веровање да smo se doselili u ovaj kraj Severne
Amerike u 15. veku. Naime, неки Срби из Далмације били su у
саставу колумбових бродских посада кад је он открио Нови Свет
1492, године али о томе не постоје поуздани писани подаци. У
списку посаде “Cartier-Roberval”- експедиције у Канади 1542-43,
помиње се извесни Giovanni Malogrudici из Сења. Проблем је што
нема разјашњења да ли је овај Малогрудић био Србин или Хрват, а по презимену би могао бити или једно или друго. Ако је био Србин,
то би га учинило првим регистрованим Србином који је крочио на
тло Канаде – objašnjava mi Radojević i pokazuje ruopis svoje knjige
“Srbi u Kanadi”.
Kanadski list “Le Courrier du Canada” известио је 18. јула
1870. о доласку барге “Sansego” у луку Квебека који је испловио из
Марсеја и којим је капетан био извесни Mircovich. И овде презиме
Мирковићби могло бити или Србина или Хрвата. У сваком случају,
будући да је био морнар, град Квебек је за њега био само лука
пристајања без икаквих доказа о његовој намери да се тамо
настани.
I sam moj sagovornik je emigrant, iseljenik i kanadski doseljenik.
Rođen je u Jugoslaviji 1945. godine. Završio je osnovnu školu u Crnoj
Gori. Emigrirao sa porodicom u Kanadu 1957. Diplomirao je istoriju i
englesku literaturu u na Tehnološkom institutu u Detoritu. Magistrirao je
na ruskoj istoriji na Univerzitetu Vaterlo. Doktorske studije iz balkanske
istorije završio na Londonskom univerzitetu 1974. Predavao je na
Institutu za tehnologiju u Detroitu, St. Clair koledžu u Vindzoru i
Hamver koledžu u Torontu. Radio od 1977. u vladinim institucijama za
zapošljavanje i za imigraciju u Kanadi. Penzionisan je kao menadžer
Državne komisije za imigraciju. Bio je aktivista Kongresa srpskog
uijedinjenja i predsednik Srpske nacionalne akademije. Živi u Torontu i
Aranđečovcu.
U svojim istraživanjima kanadskih Srba otkrio je da je prvi
doseljenik 1850. godine boi Шпиро Обрадовић из Боке Которске, koji
je дошао у Реку Кутенеј, у Британској Колумбији. Drugi Srbi su se
pre 1860. године doseljavali u Ванкуверу је било н. A veći srpski talas
migracija stigao je krajem 19. века када су откривена налазишта злата
у Британксој Колумбији око реке Фрејзер.
– То је добо када се златна грозница сели из Калифорније, где су
поља злата већ била пресушила, на север. Међу привим
Србима, али и првим српским бизнесменина, су Саво
Милетић, пореклом из Далмације, и Илија Ћеловић, родом из
Боке Которске. Они су и у Сан Франциску били развили
послове трговином алкохолних пића. У Ванкуверу су отворили луксузно опремљене салуне, што им је омогућило да
стекну завидно богатство – tvrdi dr Radojević.
Први Србин који се настанио у Торонту био је Матија Херцег
који је дошао из Ирига 1903. У знак обележавања тог историјског
датума, Срби у Торонту су 2022. саградили споменик посвећен
свим генерацијама Срба који су сачували српско наслеђе и
традицију у Канади.
– Jедан од првих Срба који је посетио Нијагарине Водопаде био
нико други до Николa Теслa. Došao je 19. јула 1896. како би
прегледао новоизграђени пројекат, прву хидроелектрану на
наизменичну струју. Електрана је била његова замисао, јер ју
је Tesla дизајнирао за компанију “Вестингхаус Електри”.
Канадски Срби су 2006. подигли Тесли споменик у Викториа
парку поред водопада. Већ 1898. канадски град Хамилтон је
imao Teslinu електричнu енергијu, pa od 2016. године једна
улица са излазом на аутопут ка Нијагари понесе име Николе
Тесле.
Према записима Боже Марковића укупан број Срба у Канади
пред избијање Првог српског рата био је негде око 2.000. U gradu
Торонтo, као највећој српској насеобини живело je неких 200 Srba.
Када је почео Veliki rat naši ljudi su се добровољно пријавиli у
канадску војску i придружили Sрпској војсци на Солунском
фронту.
– Дана 22. августа 1914. године, канадски парламент је донео
Закон о ратним мерама, којим је све појединце рођене у
Аустроугарској означио као „непријатељске странце“, чиме је
суспендовао њихове грађанске слободе. То је довело до
масовних хапшења, затварања и интернирања. Срби који су
рођени у Хабзбуршком царству, што је био случај већине
Срба, нашли су се у апсурдној ситуацији: били су Срби и, иако
се Србија борила на страни савезника, сматрани су
„непријатељским странцима“ и били су интернирани у неким
од логора за “непријатељске странце”. Ослобођени су тек
после интервенције проф. Михаила Пупина, српског почасног
конзула. Када је Veliki рат завршен 1918. велики број Срба напустио је Канаду и вратио се у новоформирану државу,
Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца – opisuje ovu mučnu
situaciju dr Rajko Radojević.
Нови талас српских усељеника догодио се између 1924. и
1929, када су почеле да долазе целе породице. Тридесетих година
Коминтерна шаље др Мирка Марковића са задатком да се
југословенска левица у Канади, која је нарасла за време
Великеекономске депресије, разбије по етничким линијама на Србе,
Хрвате и Словенце. Геноцид спроведен од старне Хрвата против
Срба за време Другог светстког рата ће проузроковати
непремостиви јаз између канадских Срба и Хрвата за сва времена.
Тако да су канадски Срби расчистили са појмом “југословенство”
или “братство и јединство” много пре него што се то догодило у
матици.
– После Другог светстког рата српско исељеништво у Канаду ће
се манифествовати кроз три таласа: послератна политичка
емиграција, онда економска емиграција током 70-их, и
последљи талас, 90-их, Срби прогнани са својих вековних
огњишта током ратова везаних за распад Југославије, њима се
придружују и високообразована тенолошка елита из Србије,
која није видела перспективу за будућност у матици – tvrdi dr
Radoje Rajko Radojević iz Toronta.
Срби много улажу у високо образовање своје деце. Међутим,
тај драгоцен интелектуални потенцијал није увек максимално
искоришћен за колективну добробит српске заједнице. Као
пренаглашени индивидуалисти, они су несклони слози,
заједништву и колаборативном раду памноги од њих су успели да
остваре изузетна индивидуална, лична достигнућа; у просвети,
научном истраживању, ИТ, медицини, државном апарату,
банкартству, бизнису и многим другим делатностима.
– Мана је да из тог пренаглашеног индивидуализма изостају
већа достигнућа која су могла да буду остварена уједињеним и
сложним напорима. Као и у матици тако и у дијаспори, Срби
вековима вапе за слогом и јединством које им стално измиче.
Распарчанини на разне организације, они тренутно раде на
четвртом покашају да оформе једну кровну организацију, као
што су то учинили Грци, Украјинци, Пољаци и друге етничке
групе, која би артикулисала интересе српске заједнице и
бранила их пред канадским властима – tvrdiu dr Rajko
radojević, profesor iz Toronta, koji ekluzivno za naš list otkriva
pravu istoriju doseljeavanje i života Srba u Kanadi.
Тој српској дисхармонији су током Хладног рата активно
допринела и два спољна фактора: тадашње југословенске власти, као и западне обавештајне службе. Милован Ђилас у својим
мемоарима се присећа времена када је Александар Ранковић држао
предику Слободану Пенезић Крцуну о неопходности разбијања и
уништавања „непријатељске емиграције“:
– Ако се удруже – рекао је Лека – нико од нас неће имати миран
сан.
Зато су komunisti своје „кртице“ подметали у емигрантске
организације да прате и по могућности утичу на њихову активност.
Montirali su „спаваче“, који би се по потреби активирали и спровели
неки задатак у дело. Западне обавештајне службе су се такође
инфилтрирале у руководство српских организација како би их
„усмериле“ ка остварењу својих циљева и задатака.
– Западни лидери су били веома забринути да би после разлаза
између Тита и Стаљина 1948. године, када су западне силе
намеравале да искористе југословенске комунисте као „тројанског
коња“ у совјетској констелацији, да би српски емигранти могли да
поремете њихове планове неким њиховим непредвиђеним испадом
– kaže Radojević.
I objašnjava da je zbog svega toga nеслога била и остала српска рак
рана, kako u Kanadi, tako u ćitavoj srpskoj emigraciji. Срби се само у
тренутку катастрофе сложе и уједине. Тако је било и 1999. за време
НАТО агресије када су Срби у Торонту сваког дана од 24. марта до
10. јуна демонстрирали против канадске владе која је активно
учествовала у агресији. Срби из Отаве су и тужили канадску владу
због агресије али тужба није прошла.
– Као у матици тако и у дијаспори Srpska pravoslavna crkva је
била и остала једини и прави стожар јединства и саборности
srpskoj naroda u Kanadi. Iako je Crkva претрпела
тридесетогодишњи раскол, nekoliko afera i pokušaja umanjenja
njenog ugleda, ostala je istrajna u svojoj zaštiti i razvoju srpskog nacionalnog identiteta u rasejanju. Danas SPC u dijaspori ima preko 20
eparhija sa stotinu hramova i predstavlja najače uporište srpskog
naroda u tuđini – tvrdi dr Rajko Radojević.
Једна од најзначајнијих српских организација у Канади свих
ових деценија је Српска национална академија у Канади. Основао је
Никола Пашић, унук нашег славног државника, са још неколико
сарадника 1981, године као културно-просветни центар Срба на
свереноамеричком континенту. Регистрована код канадских власти
као неполитичка, непрофитабилна, хуманитарна, културна и
просветна организација, СНА већ четири деценије успева да
превазиђе српске поделе и неслогу.
– Много је учинила на очувању српског етнокултурног
идентитета, да афирмише српску заједницу унутар ширег
канадског друштва али и да допринесе изградњи мостова
између матице и канадске дијаспоре. Ужива одличну сарадњу
са САНУ, Матицом српском, Матицом исељеника и
Културно-просветном заједницом Србије. Угостла је читаву
плејаду српске интелектуалне елите: академике, професоре
универзитета, књижевнике, песнике, ликовне уметнике,
истакнуте драмске и филмске посленике из матице.
Председник Вучић је 2019. одликовао Сретењским орденом
СНА председника г. Жарка Брестовца, а 2021. поводом 40-
годишњице СНА постојања, доделио јој Златну медаљу –
otkriva nam profesor Radojević.
Na moje pitanje каква је будућност Срба у Канади, profesor Rajko
radojević izjavljuje da je to teško reći, jer se Srbi još nalaze pod uticajem
pandemijske bolseti i postpandemijskog oporavka, koji u Kanadi teče
sporo.
– Tri године smo провели у изолацији, лишени слободе и
ограничени на кућни притвор. Tада смо били лишени
могућности да славимо славе, Божић, Васкрс јер нам је окупљање било забрањено. To je uništavalo srpske традиционалне вредности. Ништа више није као што је било,
нити ће бити. А сада политички лидери раде упорно на
„великом ресетовању“ које прети да промени канадску
стварност до непрепознатљивости. На Светском економском
форуму 2021. Карл Шваб је похвали канадског премијера
Џастина Трудоа као најперспективнијег будућег лидера новог
светског поретка, што је овај свим срцем прихватио. Он сад од
Канаде покушава да створи авангардни глобалистички
експеримент – kaže Radojević.
Upozorava da se u Kanadi јавно размишља о
егалитаристичком обрасцу који трeба да замени приватну
својину са друштвеном, државном својином. У ту сврху
размишља се о замени чврсте валуте дигиталном валутом која
ће бити под тоталном контролом државе. Наводно због
“културолошке осетљивости”, канадске власти већ две године
склањају или уништавају историјске споменике – уништавају
своја историјска обележја – уништавају своју културу.
– Ове године обележавање Дана Канаде, дана канадске
државности неће се прославити на традиционални начин уз
патриотске говоре, параде и са ватрометом, наводно због
финансијских ограничења, жалбе на буку, загађивање и
поремећај животне средине, пандемије КОВИД-19, као и
забринутост да се не увреде неке политичке и етничке
мањине. Али оно што је још више застрашујуће је какав ће
бити исход конфронтације између глобалиста и суверениста
који се већ сад назире. Када се неко нађе у вртлогу
катаклизмичке промене, као ове кроз коју пролазимо у овом
тренутку, тешко је човеку да препозна оријентире и мерила,
одреднице за сналажење и излазак из ћорсокака srpske nacije,
koja je zatečena ovakvim promenama uslova život u Kanadi –
objašnjava dr Rajko Radojević.
Prema popisu iz 2016. godine u Kanadi živi oko 200.000 Srba.
Najviše ih je u Onatariju, Alberti iBritanskoj Kolumbiji. Najugledniji
Srbi poslednjuh decenija u Kanadi su Boro Dragašević, Sofija Škorić,
Đorđe Jerić, vladika Georgije, vladika Mitrofan, Boris Spremo, Dragana
Varagić Dušan Petričić, Mila Pivnički Malruni, Radomir Baturan, Stana
Katić, Danijel Nestor i Milan Borjan.
Српска заједница у Канаден nије имуна на сва ова превирања и
турбуленције. Као што је случај општег канадског дрштва,
протоколи и мандат пандемије poslednjih 3 године је исцрпео њену
енергију и виталност и бацио тамни облакнањену будућност. Она
се данас налази на раскрсници опстанка. Њен вековни изазов био је
борба за очување њеног етнокултурног идентитета. Таји зазов и
даље постоји, али глобалистички експеримент подривања
суверенитета и етничког партикуларизма сада тај идеал чини
анахронизмом. Интернет је, сасвим својим пратећим платформама
и апликацијама, нарушио личну приватност. Ефекат вештачке
интелигенције се не да ни замислити.
– Коначно, мандати пандемије, нарушавање личнихслобода,
економски пад и галопирајућа инфлација су многе приморали
на интроспекцију, испитивање, преиспитивање и
самопреиспитивање. Уморни од неизвесне будућности, они
почињу да истражују друге опције – istakao mi je dr Radojević.
С друге стране, са на изглед политичком стабилношћу и
економским напретком који Србија доживљава у протеклој
деценији, otadžbina је постала снажан магнет за неке од својихи
сељеника. I to толико да неки од Srba повлаче своје улоге и
враћају се у топлину старог огњишта. Србија први пут у својој
историји доживљава обрнути тренд: усељавање уместо
емиграције.
– Нисам могао да поверујем када ми је канадски амбасадор у
Београду рекао 2014. године да је од 5. октобра до те године у Србију дошло да ради и живи неких 10.000 Канађана српског порекла. Тај је број данас много већи. И то није само случај са канадским Србима. То исто чине и Срби из Америке и Срби из
Аустралије. Још увек опчињени западном митологијом, виовде u otadžbini то не примећујете – otkriva nam profesor Radoje Rajko Radojević nove strane srpske istorije u Kanadi.
