Onaj ko napravi 10.000 koraka dnevno ostaće zdrav – to je opšte prihvaćeno mišljenje. Već duže vreme naučnici u to sumnjaju. Jedna meta-analiza sada je pokazala da su i mnogo kraće šetnje sasvim dovoljne.
Kretanje je zdravo – to je opšte poznato. Već i obična šetnja doprinosi boljem protoku krvi, poboljšava metabolizam, jača imuni sistem i sprečava hronične bolesti.
Dok su se nekada brojale kalorije, danas se broje koraci, tačnije: 10.000 koraka dnevno. Do sada se verovalo da svako ko peške pređe toliko koraka dnevno – u zavisnosti od dužine koraka, oko šest do osam kilometara – ostaje u formi i zdrav.
Već duže vreme naučnici sumnjaju u tu navodno magičnu vrednost – nova meta-analiza objavljena u Evropskom žurnalu preventivne kardiologije (European Journal of Preventive Cardiology) sada pokazuje da je nešto manje od 4.000 koraka dnevno dovoljno da se smanji rizik od rane smrti.
Prema toj analazi i 2.300 koraka dnevno je dovoljno da se smanji rizik od smrti od kardiovaskularne bolesti.
Istraživači su analizirali ukupno 17 studija i imali su pristup podacima gotovo 227.000 ljudi iz različitih delova sveta. Otkrili su da je svakodnevno hodanje usko povezano sa boljim šansama za duži i zdraviji život – bez obzira na godine, pol ili mesto stanovanja.
U osnovi važi, što više hodate, to bolje. Dodatnih 1.000 koraka dnevno za 15 odsto smanjuje rizik od prevremenog umiranja iz bilo kog razloga, pokazuje analiza. Povećanjem dnevnog broja koraka za 500 rizik od smrtonosnih srčanih bolesti se smanjuje za sedam odsto.
Pravilo o 10.000 koraka potiče iz marketinga
Inače, pravilo o 10.000 koraka dnevno nikada nije bilo naučno dokazano, već verovatno potiče od marketinške strategije japanske kompanije.
U vreme održavanja Olimpijskih igara u Tokiju, kompanija Yamasa je 1964. predstavila prvi brojač koraka nazvan „Manpo-kei“ – što znači „brojač 10.000 koraka“. Taj broj koraka održava ljude u formi i izraz je zdravog načina života, objasnio je tada proizvođač. Ta teza se brzo pretvorila u opštu preporuku – ali je sada opovrgnuta.
