SRBIN OTIŠAO U KANADU I ZA 3 GODINE KUPIO STAN NA ZLATIBORU! Otkrio koliki su troškovi – ovo je ubedljivo najskuplje
Srbin, koji živi i radi u Vankuveru, otkrio je koliko su troškovi života u Kanadi, ali i kolika je cena nekretnina u Kanadi.
Šta može da se kupi za poštarsku platu u Srbiji?
Prosečna plata u Srbiji iznosi 86.112 dinara. Polovina zaposlenih u celoj zemlji radi za manje od 66.401 dinar. Pošta traži nove poštare nudeći im platu od 60.000 dinara, a postojeći im rade – za oko 50.000 dinara. Istovremeno, država je izračunala da za tročlanu porodicu za mesečnu potrošačku korpu treba – više od sto hiljada dinara.
Kad se saberu sve plate isplaćene u Pošti Srbije za godinu dana i napravi „školski“ prosek, dođemo do 57.000 dinara zarade po zaposlenom na nivou celog javnog preduzeća. U ovaj iznos, naravno, uračunate su i one najviše plate, poput direktorske, koja dobro premašuje 200.000 dinara.
Potpisnici Deklaracije o plati za život još prošle godine naveli su da je za dostojanstven život potrebno oko 115.000 dinara, što omogućava mesečno pokriće troškova hrane, stanovanja, odevanja, transporta, obrazovanja, zdravstva (ukoliko se plaća) i omogućava odvajanje male količine novca sa strane za nepredviđene troškove ili štednju.
Poštari koji su u obustavi rada od 24. oktobra traže povećanje plata od 30 odsto, ne pristajući ni na jednu, pa ni poslednju ponudu od 10 plus 10 odsto povećanja koju je u njihovo ime sa Vladom potpisalo tri sindikata, dok su tri odbila da idu na sastanak.
Da li će se nešto promeniti ukoliko premijerka prihvati poziv koji su joj uputili ovi radnici – za sastanak u nedelju – ostaje da se vidi.
I dok postojećim poštarima koji protestuju tražeći poboljšanje uslova rada stižu suspenzije, Pošta raspisuje konkurs tražeći nove poštare, dostavljače, vozače i šalterske radnike. Nudi početnu platu od 60.000 dinara, dok im postojeći, iskusni radnici, rade za desetak hiljada dinara manje.
Prema podacima iz Izveštaja o stepenu realizacije programa poslovanja Pošte Srbije za prvih devet meseci ove godine, plate u ovom javnom preduzeću se kreću u rasponu od 45.273 dinara, koliko iznosi najniža pojedinačna zarada pa do 148.037 dinara, koliko iznosi najviša zarada koja ne uključuje poslovodstvo.
Plate direktora su značajno veće.
Najniža plata u rukovodstvu Pošte je 110.697 dinara, a najviša, koju prima direktor Zoran Đorđević je 248.324 dinara.
U ove plate koje je Pošta prikazala u svom izveštaju uračunat je i topli obrok, regres i uvećanje po osnovu minulog rada za deset godina radnog staža.
foto Amir Hamzagić/ATAImages
Vrednost prosečne potrošačke korpe za tročlanu porodicu je u avgustu ove godine (poslednji dostupan zvaničan podatak) bila 100.157,59 dinara, na nivou cele Srbije.
Postoje gradovi gde su troškovi života skuplji, pa je ovaj iznos i veći: Beograd 104.138,38 dinara, Novi Sad – čak 112.153,35 dinara, Pančevo i Zrenjanin (nešto više od 109.000 dinara), Subotica (107.318,70 dinara), Sremska Mitrovica (105.538,91 dinar).
Najniža vrednost potrošačke korpe je u Leskovcu, ali to, na žalost, ne znači da su u toj opštini najjeftiniji uslovi života, pošto je prosečna zarada u tom gradu ispod proseka Republike, pa je i dalje potrebno više od jedne prosečne plate da bi se kupila hrana za tročlanu porodicu i platile dažbine, tačnije – 1,35.
A šta ima u toj mesečnoj prosečnoj potrošačkoj korpi za koju poštar treba da radi cela dva meseca, a koja je nedostižna i za one sa većom platom – prosekom na nivou države?
Prosečna potrošačka korpa računa da tročlana porodica – dvoje odraslih sa detetom – pojede za ceo mesec jedan kilogram testenine, 800 grama graška, 800 grama boranije, 300 grama kačkavalja, 700 grama junetine, četiri kilograma svinjetine, 4,5 kg piletine, 1,5 kg banana, pola kilograma bureka i dr.
Dok na hranu mesečno ide više od 40.000 dinara, za troškove stanovanja i komunalija predviđeno je 20.329,53 dinara, za restorane i hotele 1.184,89 dinara.
Na spisku su, između ostalih, i troškovi za zdravstvo tek nešto veći od 3.000 dinara mesečno, 3.396,25 dinara za odeću i obuću, ali i – 506 dinara mesečno na ime obrazovanja (detaljni sastav prosečne potrošačke korpe pogledajte ovde).
A poštarska plata pokriva samo pola ovakve korpe.
Mario Reljanović, predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za radno pravo iz Beograda, nedavno je za portal N1 rekao da postoje statistički proračuni koji mogu da daju odgovor na pitanje koliko je prosečnoj porodici potrebno za normalan život u nekom proseku troškova koje jedna porodica može, odnosno mora da ima.
Svakako da će, kako je dodao, pojedinačni troškovi zavisiti od specifičnih potreba konkretne porodice, okolnosti života, zdravstvenog stanja, uzrasta dece…
Reljanović je istakao da ni minimalna, ni prosečna potrošačka korpa nisu statističke kategorije koje se vezuju za preporučenu potrošnju, već pokazuju kolika (kakva) je potrošnja najsiromašnijih u Srbiji (minimalna korpa) odnosno srednjeg imovinskog staleža (prosečna korpa).
„To su količine i vrste namirnica koje se troše u određenom sloju stanovništva, a ne preporučeni iznosi da bi neko živeo ‘prosečno’. Samim tim je i struktura takve korpe poražavajuća jer pokazuje nizak standard čak i onih koji raspolažu prosečnim budžetom u Srbiji“, naveo je Mario Reljanović.
Koncept „Plata za život“ zasniva na pokriću uobičajenih troškova ishrane, stanovanja, zdravstvene zaštite, odeće i obuće, prevoza i obrazovanja, kao i da uključuje oko 10 odsto dodatnog novca za nepredviđene troškove.
On je istakao da, u odnosu na proračune rađene pre samo godinu, ili dve, treba uzeti u obzir i realan rast troškova života, pošto su mnogi proizvodi koji su sastavni deo uobičajene svakodnevne potrošnje značajno poskupeli.
Tako je plata za život pre godinu dana iznosila oko 115.000 dinara, tačnije – 114.752 dinara.
Danas, godinu dana kasnije, ovaj iznos može biti samo veći, s obzirom na rastuću inflaciju koja je počela da se smanjuje tek od aprila 2023, posle martovske međugodišnje stope od 16,2 odsto.
Inflacija u oktobru ove godine, u odnosu na oktobar prošle, iznosi 8,5 odsto.
Misteriozni noćni zvuk zbunjuje stanovnike Omagha u Severnoj Irskoj
Lokalni odbornik Stiven Doneli rekao je da mučni i misteriozni zvuk možda deluje trivijalno, ali je postao ozbiljna briga za neke stanovnike.
“Ono što treba da uradimo je da utvrdimo činjenice i da dođemo do dna ovoga, a zatim da preduzmemo mere da to rešimo“, rekao je Doneli za BBC.
“Smatram da kada je ovakva priča na neki način obavijena misterijom i intrigom, vrlo lako može postati predmet trivijalizacije, ali svakako od ljudi sa kojima sam razgovarao… oni su veoma zabrinuti zbog sposobnosti koju moraju da se postaraju da dobro se naspavaju”
“Ovo može biti da je to sezonsko ili povezano sa vremenskim prilikama, ali ove stvari često ne ispadnu jednostavne i mogu biti iz mnoštva izvora.”
Gospodin Doneli je rekao da ga je kontaktirala grupa stanovnika jedne oblasti Omaga krajem oktobra, ali se taj fenomen od tada proširio na druge delove grada.
Stanovnici gradića Omahu, ga “obično karakterišu kao uporno zujanje“ koje se razlikuje od uobičajene buke kao što je saobraćaj, rekao je on.
Jedan čovek je opisao zvuk kao “kao vibrirajuća buka, veoma glasna noću, oko 12 ili 1sat svake noći“, rekavši za BBC da ga je probudio noću.
Okružno veće Fermana i Oma pokrenulo je istragu o zujanju, ali do sada nije uspelo da pronađe njegov izvor. Pošto je dosadašnja istraga bila neuspešna, savet kaže da se sprema da pozove stručnjake za audio.
Zbog širokog područja gde je prijavljen zvuk, teško je odrediti tačan izvor(e)“, rekla je ona.
“Službenici trenutno istražuju upotrebu specijalističke opreme ili nabavku specijalizovane kompanije kako bi pomogli u otkrivanju izvora buke.
Situacija podseća na “bristolsko brujanje” iz 1970-ih, kada je stotine ljudi u britanskom gradu Bristolu prijavilo čudno zujanje. Nakon što je decenijama utihnulo, bristolsko brujanje niskog nivoa vratilo se 2016.godine pre nego što se ponovo nestalo prenosi new york post
Fenomen, naširoko poznat kao “The Hum”, bio je prijavljen širom sveta u poslednjih pet decenija, uključujući i Australiju.
Postoji nekoliko teorija o tome odakle dolazi čudna buka, u rasponu od tinitusa do fabričke buke do teorija zavere. Portparolka gradskog veća je rekla da je pronalaženje izvora zujanja bi bilo veoma izazovno.
Recept za čuveni bakin kolač
Vafli ili bakin kolač je lak za pripremu, jedino što iziskuju je da imate aparat za vafle, piše allrecipes.com.
Sastojci:
– 2 šolje brašna
– 1 kašičica soli
– 4 kašičice praška za pecivo
– 2 kašike belog šećera
– 2 jaja
– 1 1/2 šolje toplog mleka
– 1/3 šolje rastopljenog putera
– 1 kašičica vanilin ekstrakta
Priprema:
Pripremite sve sastojke. U velikoj posudi pomešajte brašno, so, prašak za pecivo i šećer; stavite sa strane. Ugrejte aparat za vaflje na željenu temperaturu.
U posebnoj posudi umutite jaja. Dodajte mleko, otopljeni puter i vanilu. Sipajte smesu sa mlekom u smesu sa brašnom; mešajte dok se ne sjedini.
Kutlačom sipajte smesu u unapred zagrejan aparat za vaflje. Pecite vaflje dok ne postanu zlatno smeđi i hrskavi.
Poslužite odmah.
Prijatno!
Hrana koja može da podigne nivo energije
Nizak nivo energije i stalni umor mogu biti izuzetno frustrirajući za suočavanje, posebno ako ne možete tačno da odredite koren problema.
Bez obzira koliko spavate ili koliko kofeina konzumirate, možda ćete se boriti sa umorom tokom dana. Kako se ispostavilo, jedna od najvažnijih oblasti na koje treba obratiti pažnju je vaša ishrana.
Unošenje pravih hranljivih sastojaka u obroke je ključni deo omogućavanja vašem mozgu da funkcioniše na najbolji mogući način, posebno kada je u pitanju nivo energije.
Ako se redovno borite sa umorom, možda vam nedostaje nekoliko osnovnih namirnica.
Registrovani dijetetičar i nutricionista Krutika Nanavati rekla je da namirnice bogate gvožđem, složenim ugljenim hidratima, zdravim mastima i proteinima treba da budu prioritet.
Hrana bogata gvožđem
Nedostatak gvožđa je jedan od čestih uzroka umora. Ovaj mineral ima važnu ulogu u brojnim telesnim funkcijama, uključujući transport kiseonika u krvi, koji je od vitalnog značaja za snabdevanje energijom.
Zbog toga, uključujući hranu bogatu gvožđem, kao što je lisnato povrće, crveno meso i obogaćene žitarice, može pomoći u ublažavanju umora uzrokovanog nedostatkom gvožđa.
Složeni ugljeni hidrati
Ugljeni hidrati su još jedna vredna komponenta koja treba da bude prisutna u svim vašim obrocima, posebno ako želite da zadržite visok nivo energije. Cela zrna i složeni ugljeni hidrati stabilno oslobađaju energiju, izbegavajući uspone i padove izazvane prostim šećerima.
Međutim, važno je zapamtiti da je odabir složenih ugljenih hidrata ključan. Rafinisani ugljeni hidrati, kao što su oni koji se nalaze u belom hlebu i drugoj prerađenoj hrani, mogu biti štetni po vaše zdravlje.
Srećom, postoji mnogo ukusnih zdravih ugljenih hidrata koje možete izabrati, kao što su smeđi pirinač, hleb od celog zrna pšenice, kinoa i još mnogo toga.
Zdrave masti
Nemojte se plašiti masti, čak i ako pokušavate da smršate. Uvek je važno uključiti zdrave masti (poznate kao omega-3 i omega-6) u svoje obroke, jer su one neophodne za funkciju mozga, raspoloženje, regulaciju i proizvodnju energije.
Ima mnogo zdravih masti, a mnoge od njih su ukusne. Opcije kao što su avokado, orašasti plodovi, semenke, maslinovo ulje i još mnogo toga ne samo da će pomoći vašem mozgu da pravilno funkcioniše, već mogu i promovisati zdravije srce.
Proteini
Dobro je poznato da su proteini jedna od najvažnijih stvari u vašoj ishrani. Ovaj makronutrijent pomaže u pripremi mišića i kostiju, stvaranju hormona i enzima i snabdeva telo i mozak energijom.
Konzumiranje hrane bogate proteinima poput nemasnog mesa, mahunarki i mlečnih proizvoda pomaže u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi i smanjuje umor.
Dok su nemasno meso poput piletine i ćuretine neke od najpopularnijih proteinskih opcija, postoji mnogo proteina na biljnoj bazi koji su podjednako zdravi i ukusni. Bez obzira odakle ga dobijate, važno je da svaki dan dodate neki oblik proteina u tanjir.
Veoma je “teško prodati nekretnine” na mnogim tržištima širom Kanade. Evo zašto
Usporena tržišta nekretnina u mnogim delovima Kanade teraju neke prodavce nekretnina da naprave teške ustupke u pogledu cena – ili da odlože svoje planove za prodaju do sledeće godine.
Stručnjaci za nekretnine koji su razgovarali za Global News kažu da su strpljenje i fleksibilnost cena, ključni za postizanje prodaje na današnjem tržištu, te da je čekanje do proleća u nadi za boljom ponudom daleko bolja stvar.
Podaci o prodaji u oktobru kanadske asocijacije za nekretnine (CREA) objavljeni ove sedmice pokazuju “znatan pad” aktivnosti na većini najvećih tržišta u zemlji.
Obim prodaje je pao za 5,6% od septembra, prema CREA, a predsednik Larry Cerqua je rekao da su kupci možda ušli u ranu “hibernaciju” jer više kamatne stope ograničavaju kupovnu moć u celoj zemlji.
Lorna Willis, agent Re/Max Finest Realty u Kingstonu, Ont., kaže da je broj prodatih kuća u tom gradu u oktobru pao za devet posto u odnosu na prethodnu godinu.
Glavna stvar koja se promenila u regiji je koliko je vremena potrebno za prodaju kuće, kaže Willis. Dok je prosečno čekanje na prodaju u Kingstonu iznosilo 24 dana, ona kaže da sada to može potrajati između tri i šest meseci.
CREA je napomenula da je nacionalni odnos prodaje prema novim oglasima u oktobru dosegao najniži nivo od 49,5 % u poslednjih 10 godina.
„To je definitivno šok za prodavce, šta se promenilo“, kaže Willis za Global News. Šire područje Vancouvera takođe doživljava usporavanje, kaže Realtor Elliott Chun iz The Partners Real Estate.
Dok je obim prodaje na tržištu rastao i iz meseca u mesec i iz godine u godinu, u oktobru 2023 napominje da je tržište skoro 30 % ispod desetogodišnjeg proseka za mesec.
Broj kupaca na tržištu se “smanjivao” od proleća i leta, kaže on, a situacije višestrukih ponuda su sve ređe i rezervisane samo za vrhunske kuće.
Nije svako tržište suočeno s dubokim zahlađenjem: prodaja u Kalgariju je i dalje povišena, napominje Hanif Bayat, izvršni direktor platforme za finansijsku analizu WOWA.ca. Ponuda stambenih objekata u Calgary-ju i dalje je oskudna, a prodaja relativno pristupačnih stanova pojačava aktivnost u gradu, navodi lokalni odbor za nekretnine.
Ali Bayat kaže za Global News da se prodavci u Ontariju i BC-u suočavaju sa velikim izazovima i dužim čekanjem pokušavajući da prodaju svoje domove u okruženju s višim kamatnim stopama. Kupci se ovde suočavaju sa većim izazovima pristupačnosti usred povišenih cena kuća i viših troškova života.
Manje kupaca je u mogućnosti da se kvalifikuje za hipoteke po današnjim visokim stopama, u isto vreme dok se prodavci kojima predstoji obnavljanje hipoteke bore da isplate svoje mesečne uplate, kaže Bayat.
Prodavci koji su pod stresom – posebno investitori čiji prihodi od iznajmljivanja više ne pokrivaju njihove hipoteke – pokušavaju da prebace nekretnine kada je potražnja ugušena višim troškovima zaduživanja, kaže on.
“Imamo više prodavaca, a manje kupaca. A to obično znači da je teško prodati”, kaže Bayat.
Prodavci moraju biti ‘oštri’ u pogledu cene
Uprkos znakovima da se neke jurisdikcije pomeraju ka kupcima, Bayat kaže da prodavci ne “prilagođavaju svoju cenu tako brzo”.
U Ontariju, kaže on, mnogi prodavci su još navikli na tržište od pre godinu ili čak šest meseci kada su imali više pregovaračke moći suočeni sa žarkom potražnjom kupaca. „Prodavci nisu navikli na ovakvo okruženje… ne znaju da nemaju tu moć koju su imali ranije“, kaže on.
Chun u Vancouveru takođe kaže da postoji osećaj “FOMO” na tržištu – strah prodavaca da ne žele propustiti cenu koju je njihov komšija dobio pre mesec dana. On upozorava da ovakav način razmišljanja može dovesti do „ustajale liste“ sa 30 ili više dana na tržištu bez značajnog prometa.
„Ako ostavimo po strani jučerašnje cene, možete kontrolisati samo ono što je pred nama, a to je trenutno stanje na tržištu i šta će kupac platiti“, kaže on.
Chun je nedavno pronašao neke prodavce spremne da pregovaraju – on navodi jednu nekretninu sa cenom blizu 1,4 miliona dolara, gde su prodavci spustili cenu na 1,25 miliona, pre nego što su njegovi kupci dali ponudu i uspeli se cenkati za čak i malo niži iznos.
Razlog prodaje ima veliki uticaj na to da li je prodavac spreman da pregovara o ceni, kaže on. „Mislim da sat otkucava mnogim prodavcima, posebno investitorima,“ kaže on.
U Kingstonu, Willis kaže da se kuće prodaju u proseku po 97 % tražene cene. To je “nisko” prema istorijskim standardima, kaže ona, i ukazuje da postoji prostor za kupce da pregovaraju.
Prodavci moraju biti “oštri” u određivanju cena, kaže ona, jer kupci nisu voljni da preplate na trenutnom tržištu. Za one koji imaju na umu određenu cifru u dolarima koju trebaju pogoditi, Willis savetuje „strpljenje“. To je uticalo i na redosled rada mnogih prodavaca, dodaje ona.
“Tokom pandemije, naš savet je bio, vaš dom će se prodati u roku od nekoliko minuta, pa idite nađite onu koju želite kupiti jer je to ređe”, kaže Willis. “Sada je preokrenuto da ne znamo koliko će vremena trebati da prodamo vaš dom, a na tržištu ima mnogo kuća.”
I Willis i Chun kažu da su uslovi za finansiranje i inspekcije uobičajeni na tržištu, kao i uslovi da se klijentov dom prvo proda pre zaključivanja posla. Chun napominje da ovo može stvoriti lanac uslovnih ponuda za prodaju jednog doma jer kupci žele da oslobode svoj vlastiti dom pre zatvaranja.
Hoće li proleće biti bolje za prodavce?
Kada klijent dođe u Willis da proda svoj dom u Kingstonu, prvo pitanje koje im postavlja je: zašto trebate prodati? Ako neko nije u nekom roku i može čekati da dobije cenu koju želi, ona preporučuje da sačeka “dok im tržište ne bude naklonjenije”.
Willis očekuje da bi se tipično prometnije prolecno tržište moglo poklopiti sa znacima da bi kamatne stope Banke Kanade mogle pasti. Iako je centralna banka upozorila da će njena referentna stopa možda morati dalje da raste kako bi ukrotila inflaciju, neki ekonomisti predviđaju da bi smanjenje stope moglo početi do sredine 2024.
Kada kupci budu imali tu “stabilnost”, Willis očekuje da će se potražnja vratiti na tržište, što bi opet moglo dovesti do povećanja cena.
Dok su mnogi kupci trenutno izbačeni sa tržišta zbog tih viših stopa, i Chun i Willis kažu da kupci koji se danas mogu kvalifikovati imaju svoj izbor na listi i mogu sami pregovarati o solidnim poslovima.
Prodavci mogu biti zabrinuti ako njihov dom neko vreme stoji na tržištu, kaže Chun, i mogu biti zahvalni ako prodaju pre praznične gužve i Nove godine. „Neke od najboljih ponuda koje sam osigurao za kupce bile su od prodavaca koji su zaista spremni za rad i sretni da primaju ponude kada je tržište tiše“, kaže on.
Bayat je manje uveren da će prodavci na proleće moći dobiti bolje cene.
Kanadska ekonomija poslednjih meseci pokazuje jasne znakove zahlađenja. Bayat kaže da ako se na tržištu rada nastave stvarati pukotine i poraste stopa nezaposlenosti, kupci koji dožive gubitak prihoda mogli bi biti gurnuti na margine na proleće.
Rastući stres na hipoteku bi takođe mogao dovesti više prodavaca na tržište, kaže on – dodajući više ponude sve manjem broju kupaca i dodatno snižavajući prodajne cene.
“Mislim da je pametno prihvatiti realnost da se tržište promenilo”, kaže Bayat, tvrdeći da bi vlasnici kuća koji razmišljaju o prodaji to trebaju učiniti “pre nego kasnije”. I Chun je oprezan kada je u pitanju povećanje cena u proleće. Cene nekretnina oblikuju mnoge sile koje su van kontrole kupaca i prodavaca, pa je bolje da se zaobiđete raspored koji odgovara vašem domaćinstvu, tvrdi on.
„Određivanje vremena na tržištu je zaista teško i mnogi ljudi pogreše, a ja to pokušavam da izbegnem“, kaže on. „Kažem ljudima, idite i radite ono što je najbolje za vas. I ako je taj dan sada, uradimo to.”
SERBIANNEWS/CANADA
Napoleonov šešir prodat za 1,9 miliona evra
Šešir koji je pripadao Napoleonu Bonaparti u vreme dok je vladao francuskim carstvom u 19. veku prodat je za 1,9 miliona evra na aukciji u Parizu, objavio je BBC.
Šešir od crne dabrovine procenjen je između 600.000 i 800.000 evra.
Osoba koja je kupila šešir nije se oglasila.
Istoričari kažu da je šešir bio deo Napoleonovog brenda, a nošenje postrance učinilo ga je prepoznatljivim u borbi.
Tokom godina posedovao je oko 120 dvorogih šešira, ali se smatra da ih je ostalo samo 20, od kojih su mnogi u privatnim kolekcijama.
Srbija na Evropskom prvenstvu, prvi put posle 24 godine
Fudbalska reprezentacija Srbije plasirala se na Evropsko prvenstvo, prvi put posle 24 godine, pošto je danas u Leskovcu u poslednjem kolu kvalifikacija odigrala nerešeno sa Bugarskom 2:2.
Srbija je takmičenje u Grupi G kvalifikacija završila kao druga sa četiri pobede, dva remija i dva poraza, odnosno sa 14 sakupljenih bodova.
Pogotkom Miloša Veljkovića u 17. minutu Srbija je povela na stadionu “Dubočica”, preokret Bugarskoj doneli su Georgi Rusev u 59. i Kiril Despodov u 69. minutu, dok je konačan rezultat postavio Srđan Babić u 82. minutu.
Utakmicu su iz lože stadiona “Dubočica” gledali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i prvi čovek Evropske fudbalske unije (Uefa) Aleksander Čeferin.
Srbija je 16. reprezentacija koje je obezbedila plasman na EURO, posle Albanije, Austrije, Belgije, Danske, Engleske, Francuske, Mađarske, Holandije, Portugala, Rumunije, Škotske, Slovačke, Španije, Švajcarske, Turske i domaćina Nemačke.
Novakova dominacija u Torinu, Siner bez šanse u finalu Završnog mastersa
Srpski teniser Novak Đoković osvojio je Završni masters u Torinu pošto je u finalu savladao Janika Sinera sa 2:0 u setovima (6:3, 6:3).
Ovo je bilo deveto učešće Đokovića u finalima Završnog mastersa i čak sedma titula, po čemu se apsolutno izdvojio kao najbolji igrač u tom segmentu u Open Eri.
Đoković je sjajno započeo meč i već u četvrtom gemu je iskoristio brejk loptu te je poveo 3:1 u gemovima.Potom je potvrdio brejk, a onda na rutinski način priveo kraju prvu deonicu igre. Drugi set je započeo isto onako kao i prvi.Odmah je oduzeo brejk Italijanu, a u prva dva gema drugog seta Đokoviću su pripali svih osam odigranih poena.Potom je svako čuvao gem na svoj servis, a u šestom gemu je Siner imao dve brejk lopte, međutim nije ih iskoristio.Potom je usledio sedmi gem drugog seta koji je ujedno bio i najduži gem u čitavom meču.
Trajao je punih 16 minuta i u njemu je viđeno osam izjednačenja, te dve brejk prilike za Đokovića, ali Siner je odoleo pritisku prvog tenisera sveta i smanjio je rezultat na 4:3.
Ipak, Đokovića nije mogla da dekocentriše ni glasna publika u „Pala Alpitor Areni“ i poveo je sa 5:3 u gemovima, a u narednom je još ejdnom oduzeo servis protivniku i konačno potpuno zasluženo trijumfovao.
Blic-krig Partizana za pobedu u meču za zaborav
Košarkaši Partizana u 9. kolu Evrolige nisu blistali, ali su u “Štark areni” savladali Albu rezultatom 89:74 (18:20, 25:20, 22:15, 24:19) i duplu nedelju završilisa polovičnim učinkom.
Ekipa iz Humske je upisala četvrti trijumf u sezoni i na deobi je 11. pozicije sa Žalgirisom i Efesom, dok je nemački klub na začelju sa svega jednim trijumfom.
Crno-beli su duel sa Albatrosima počeli u identičnoj petorci (Jaramaz, Naneli, Trifunović, Ledej, Kaminski) kao pre dva dana protiv Bajerna, a i Obradovićev tim je prvo poluvreme odigrao skoro identrično kao u Bavarskoj.
Nije bilo lepote u napadu, energije i agresivnosti u odbrani, a i pored toga što su Beograđani u većem delu imali prednost, najviše plus 6, publika koja je najmanje ove sezone ispunila „Štark arenu“ nije mogla da se zagreje i bude zadovoljna. Daleko od toga.
Alba je serijom 12:2 u 9. minutu preokrenula rezultat i došla do maksimalnih šest poena viška – 20:14 pokazavši da i pored toga što je zakucana za dno tabele zna da zapreti, pogotovo kada rival ne može da se izbori sa njihovom zonskom odbranom. Crno-beli su u drugom periodu na krilima Alekse Avramovića preokrenuli, u 17. minutu poenima Zeke Ledeja obezbedili su plus 6 (34:28), međutim, i pored čak 11 izgubljenih lopti gostujučeg tima do odlaska na odmor nisu uspeli da dođu do osetnije prednosti.
Beograđani su u svlačionicu otišli sa svega tri poena viška 43:40 svesni da su ostali dužni publici. Polovinu poena postiglu su Avramović 11 i Naneli 10 uz šut domaćih za dva 11/14 i za tri 4/14.
Veći deo trećeg perioda protekao je u neatraktivnoj i na momente dosadnoj igri, a onda su crno-beli konačno proigrali. I to posle „čelendža“ gostujućeg trenera koji je „naterao“ navijače srpskog tima da se aktivno uključe u meč.
Ledej, Doužer i Anđušić su u poslednja dva i po minuta tog perioda pogodili tri trojke, Partizan je napravio ključnu seriju 13:1 i otišao na velikih 13 poena prednosti – 65:52.
Alba je u poslednjoj deonici u nekoliko navrata uspela da se vrati na jednocifreni minus, ali crno-beli su uvek imali spreman odgovor i nisu dozvolili da utakmica uđe u neizvesnu završnicu.
Avramović je bio najefikasniji sa 20 poena (6/7 za dva, 1/7 za tri, 5/5 slobodna bacanja) uz 3 skoka i asistenciju za 25 minuta, Anđušić je imao 16 (2/4 za dva, 4/7 za tr), Ledej i Naneli (6as) po 14, a Kaminski 9 uz 4 skoka i 3 asistencije. Partizan je pogodio 11 trojki iz 31 pokušaja, za dva je šutirao 19/27 uz samo jedno promašeno slobodno bacanje – 18/19.
U poraženom timu Timan je zabeležio 21 poen (8/10 za dva), Šnajder 12, Olinde 10, dok je Delou imao 8 asistencije.
Partizan u sledećem kolu (24.11) gostuje Efesu, a Alba ide u Madrid na noge šampionu Evrope.