Šok sa električnim automobilom: Čovek iz Ontarija kaže da će ga nova baterija koštati više od $50.000
Simrat Sooch iz Stoney Creeka, ON, bio je istinski vernik u električna vozila.
“Prvi auto koji sam imao bio je vrlo pouzdan,” rekao je Sooch, tako da nije oklevao da zameni vozilo. Kupio je Ioniq iz 2017. koji je napravio Hyundai. Sooch je bio njegov drugi vlasnik. Vozilo je već prešlo 69.000 kilometara, ali je garancija na sistem električnog punjenja i akumulatora bila na 160.000 kilometara.
Sooch je za Global News rekao da je bio siguran u kupovinu.
„Mislio sam da neću imati nikakvih problema s tim“, rekao je.
Ali u oktobru se na njegovoj instrument tabli pojavila lampica upozorenja. Odvezao je auto kod dilera, ali tehničari nisu mogli pronaći problem. Svetlo se ugasilo.
Dve sedmice kasnije, Sooch je rekao da je vozilo prestalo da se puni i da je Ioniq vratio u prodajni salon.
Nakon dijagnostičkih provera, rekao je da su tehničari utvrdili da treba zameniti bateriju. Navedeni trošak, uključujući bateriju, instalaciju i poreze, iznosio je više od 50.000 dolara.
Otkazivanje baterije dogodilo se na 172.345 kilometara. Nedavno je istekla garancija od 160.000 kilometara.
„Osećao sam se kao da su me šutnuli “, rekao je Sooch u intervjuu. Rekao je da ima dva izbora: platiti popravku vozila ili ga rastaviti.
Sooch je izabrao ovo drugo jer su troškovi popravke premašili vrednost vozila.
Obratio se Hyundai Canada, nadajući se da će platiti sve ili deo popravke, iako je garancija istekla. Rekao je da su ga uputili nazad u salon i da je zatim odustao.
Global News je kontaktirao Hyundai i dao korejskom proizvođaču automobila nekoliko dana da istraži Soochov slučaj.
Jennifer McCarthy, nacionalna menadžerka za odnose s javnošću Hyundaija Kanade, rekla je da “sveobuhvatni dijagnostički testovi na vozilu su odbačeni od strane kupca pre nego što su ove dijagnostičke procedure mogle biti završene, što onemogućuje konačnu procenu potrebnih usluga.”
Rekla je da procena dostavljena Soochu “nije reprezentativna za verovatne stvarne troškove u ovom slučaju”.
McCarthy je rekao da je slučaj “trebao odmah eskalirati radi dodatnog razmatranja”.
“Iskreno se izvinjavamo gospodinu Soochu za ove propuste u komunikaciji i usluzi,” rekla je.
McCarthy je za Global News rekao da je kompanija spremna “rešiti ovu situaciju plaćanjem fer tržišne vrednosti za njegovo vozilo bilo u gotovini ili kupovinom novog Hyundaijia, kao deo naše posvećenosti našim kupcima.”
Dok se proizvođači automobila širom sveta spremaju da prodaju na milione novih potpuno električnih vozila u godinama koje dolaze, mnogi kupci se drže konvencionalnih i hibridnih vozila zbog zabrinutosti zbog visokih troškova popravki kada baterije izgube svoj životni vek.
SERBIANNEWS/CANADA
Godišnja stopa inflacije u oktobru pala na 3,1 odsto u Kanadi
Godišnja stopa inflacije u Kanadi je u oktobru pala na 3,1 odsto, sa septembarskih 3,8 odsto, saopštio je danas kanadski zavod za statistiku.
Tržišta su očekivala oktobarsku inflaciju od 3,2 odsto.
Cene transporta su godišnje pale za 0,4 odsto, što predstavlja značajan pad u odnosu na međugodišnji rast od 3,2 odsto koliko je zabeleženo u septembru.
Prema podacima objavljenim na sajtu Statistiks Kanada, cene benzina su u oktobru pale za 7,8 odsto međugodišnje, dok je u septembru zabeležen rast cena za 7,5 odsto.
Cene hrane su međugodišnje porasle za 5,6 odsto, usporivši sa septembarskih 5,9 odsto, a trosak stanovanje je porastao 6 %.
Godišnja stopa bazne inflacije u Kanadi je usporila na 2,7 odsto sa septembarskih 2,8 odsto.
Na mesečnom nivou je inflacija porasla za 0,1 odsto, a bazna inflacija za 0,3 odsto u odnosu na septembar.
SERBIANNEWS/CANADA
Ljudi koji su se pridržavali pravila tokom koronavirusa imaju najgore mentalno zdravlje
Ljudi koji su najstrožije pridržavali pravila karantina za vreme pandemije koronavirusa, danas imaju najgore mentalno zdravlje, pokazalo je istraživanje koje je danas objavio britanski “Gardijan”.
Oni koji su pomno pratili ograničenja kada je počela pandemija najverovatnije će patiti od stresa, anksioznosti i depresije, otkrili su akademici sa Univerziteta Bangor. Kako su utvrdili, ljudi sa osobinama brižnosti, osetljivosti i svesti za potrebe drugih, najrigoroznije su se pridržavali protokola karantina.
S druge strane, ljudi koji su nezavisniji, sa takmičarskim sklonostima i oni koji vole da imaju kontrolu nad svojim životima, najmanje su bili skloni da ispolje takvo ponašanje.
Istraživači su svoje nalaze zasnovali na studiji o 1.729 ljudi u Velsu, o tome koliko su se oni pridržavali pravila za vreme prvog zatvaranja širom Velike Britanije, u periodu od marta do septembra 2020. godine, i merili stres, anksioznost i depresiju među njima od februara do maja ove godine.
Stručnjaci kažu da je široko rasprostranjena šteta koju je koronavirus naneo mentalnom zdravlju u Britaniji glavni razlog zašto je potražnja za psihološkim i psihijatrijskim uslugama porasla poslednjih godina.
Dodik: Republika Srpska ne planira secesiju, BiH će se sama mirno raspasti
Republika Srpska danas obeležava datum parafiranja Dejtonskog mirovnog sporazuma, obeležava dan svog međunarodnog priznanja, rekao je predsednik Srpske Milorad Dodik i poručio da je Dejtonski sporazum međunarodni i time sastavni deo međunarodnog prava.
“Republika Srpska je kroz SRJ potpisala Opšti okvirni sporazum i sve anekse, što je kasnije poslužilo Venecijanskoj komisiji da utvrdi da Republika Srpska ima međunarodno priznat status, jer je potpisinica međunarodnog ugovora i kao takva je pozvana da sa drugom stranom – FBiH, menja određene odredbe tog sporazuma, ali to se nije desil”, rekao je Dodik.
On je istakao da državna zajednica BiH već 28 godina pokazuje nesposobnost da funkcioniše, za razliku od Republike Srpske koja je sposobna da funkcioniše uprkos pritiscima i napadima.
“Republika Srpska je dala tada svoja ovlašćenja SRJ da u njeno ime potpiše Opšti okvirni sporazum. Taj sporazum je potpisala SRJ, Hrvatska i tada nepostojeća Republika BiH koju je predstavljao Alija Izetbegović koji nije imao legitimitet ni Srba, ni Hrvata”, naveo je Dodik na konferenciji za novinare u Banjaluci.
On je naglasio da je Republika Srpska opstala uprkos kontinuiranom pritisku.
“Danas je Rusija, kao jedan od svedoka parafiranja i potpisa Dejtonskog sporazuma, potvrdila da se radi o nesnošljivim i antidejtonskim pritiscima onoga što zovemo kolektivni Zapad, predvođen SAD i Velikom Britanijom. Republika Srpska od Dejtona nema nijednu godinu u kojoj bi mogla da se posveti razvoju i stabilnosti”, kazao je Dodik.
On je istakao da se BiH nalazi u kolonijanom statusu i da kolonijalni upravnici koji stoluju u Sarajevu pokušavaju kroz razne mahinacije da dovedu Srpsku u poziciju prazne ljušture koja ne bi imala smisao.
“To se najbolje vidi kroz proces koji se pokušava provesti kroz proces javne imovine. Javna imovina po Dejtonskom sporazumu pripada entitetima”, rekao je Dodik.
Dodik je rekao da se “kolonijalna uprava, predvođena američkim ambasadorom, služi lažima”, podsećajući da je Republika Srpska donela odluku da se njeni zvaničnici neće sastajati sa osobljem američke Ambasade koje, kako kaže, podriva ustavni poredak i ruši BiH.
Dodik je istakao da se danas za kršenje Dejtonskog sporazuma optužuju oni koji oduvek brane slovo ovog sporazuma.
“Vidimo na koji način se vrši satanizacija Republike Srpske. Da li je moguće da se sve i jedno rukovodstvo Republike Srpske i srpskog naroda na ovim prostorima satanizuje i kriminalizuje do mere progona kroz razne međunarodne, pa i loklane pravosudne institucije. Gotovo da nije bilo važnog političara u Srpskoj u ovih 28 godina da nije imao problem sa međunarodnom kolonijalnom upravom. Zato ova naša borba predstavlja borbu protiv kolonijalne uprave ovde”, naglasioje predsednik Republike Srpske.
Dodik je rekao da “vrhunac svega predstavlja neklegitimni privatni visoki predstavnik”.
“Sve oko visokih predstavnika u prošlosti je bilo potpuno nakaradno, osim prvog koji je imenovan na predviđen način”, naveo je Dodik i podsetio da je pitanje viskog predstavnika regulisano Aneksom 10 Dejtonskog sporazuma.
Dodik je poručio da Republika Srpska ne planira secesiju, ali da će se BiH sama mirno raspasti.
“Nametanje visokog predstavnika smatramo korakom bliže mirnom razlazu BiH i BiH će, nažalost, imati epilog mirnog razlaza”, rekao je Dodik, prenela je RTRS.
Najjači četvrti šešir ikada! Orlovi na EP izbegavaju prvaka Evrope, brojne “mine”, a možda i Hrvate: Ipak nije loše što smo u poslednjem “potu” na žrebu
U ponedeljak se igra poslednjih sedam mečeva kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2024. u Nemačkoj, posle kojih ćemo znati 21 od ukupno 24 učesnika kontinentalne smotre (preostala tri stižu kroz baraž).Takođe, biće definitivno poznat i izgled šešira za žreb koji je na programu drugog decembra u Hamburgu.
Srbija će rivale čekati iz četvrtog šešira. Za poslednji „pot“ se uglavnom kaže i da je najslabiji, ali to sada nije slučaj. Štaviše, mogli bismo dobiti i najjači četvrti šešir ikada!
U četvrtom šeširu je za sada sigurna jedino Srbija, a ogromne šanse da tu bude ima aktuelni šampion Evrope Italija. Potrebno je da Hrvatska ne izgubi kod kuće od Jermenije kako bi se Azuri našli u istom potu kao Orlovi. Time bismo automatski izbegli izuzetno teškog rivala u grupnoj fazi EP.
Međutim, Hrvati mogu i u četvrti šešir. Poraz od Jermena ili nerešen ishod, uz trijumf Velsa nad Turskom, Vatrene šalje u baraž i samim tim četvrti šešir, Azuri u tom slučaju idu u treći.
O trećoj selekciji u četvrtom šeširu rešavaće Rumunija i Švajcarska u direktnom duelu. Ukoliko Rumuni pobede ili bude nerešeno, Švajcarska ide u poslednji pot, a Rumunija u drugi. U slučaju trijumfa Sajdžija, situacija će biti obrnuta.
Preostale tri selekcije u poslednji pot stižu kroz baraž. To bi mogle da budu Poljska, Ukrajina, Grčka, Izrael, Gruzija…
Dakle, u nekom očekivanom raspletu, četvrti šešir bi trebalo da čine Srbija, Italija, Švajcarska, Ukrajina, Grčka i Poljska. Sve su to selekcije protiv kojih Orlovi onda ne mogu grupi na EP.
O snazi takvog četvrtog pota govori i poređenje sa, recimo, drugim. Tamo su Mađarska, Albanija, Austrija i Danska sigurni, a trebalo bi da budu i Rumunija i Turska.
Kada je reč o prvom šeširu, u njemu su fiksirane sve reprezentacije: Nemačka, Portugal, Francuska, Španija, Engleska i Belgija.
U trećem su sigurne Škotska, Holandija, Češka, Slovenija, Slovačka i najverovatnije Hrvatska.
ZLATNA SIGURSNOST: Narodna banka Srbije jača rezerve u vreme krize
Prošle godine su naša i centralne banke širom sveta kupile preko 1.000 tona zlata. Da li je to znak da i građani razmisle o investiranju u plemenite metale
Poslednjih nekoliko godina naša Centralna banka ubrzano je vratila sve zlato čuvano u inostranstvu i kupovinom na domaćem i stranom tržištu znatno uvećala zlatne fondove. Sa vrednošću od oko 2,3 milijarde evra, naše zlatne rezerve su porasle dva i po puta u odnosu na 2012. godinu. Slični trendovi su i u Holandiji, Austriji, Poljskoj, Mađarskoj, Rumuniji, a izuzetna tražnja za ovim plemenitim metalom vlada u Nemačkoj, Kini, Americi gde se zlato smatra jednim od najsigurnijih čuvara vrednosti među svim kategorijama investicija.
Ekonomski analitičari kažu da to i ne treba da čudi, jer je upravo zlato ključni element u jačanju ekonomske stabilnosti zemlje, ali i poručuju da je vreme da i naši građani razmisle o čuvanju i investiranju u plemenite metale.
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije premašile su rekordnih 22,5 milijardi evra. Zlato, kao deo strukture ovih rezervi, u vreme globalnih kriza, nestabilnosti, inflacije, ima poseban značaj. Proces vraćanja zlata u zemlju završen je sredinom 2021. godine, u jeku pandemije korona virusa.
U NBS kažu da je razlog pre svega zbog povećanja sigurnosti i raspoloživosti zlatnih rezervi u periodima globalne neizvesnosti. Ova inicijativa sledi primer drugih centralnih banaka koje su takođe vratile svoje zlatne zalihe radi osnaživanja domaćih ekonomija, poput nemačke, holandske, austrijske, poljske, mađarske i rumunske centralne banke.
„Povećanjem deviznih rezervi na rekordne nivoe, pojačava se otpornost domaćeg finansijskog sistema na eksterne šokove. Vodi se računa i o pravilnom rasporedu i strukturi deviznih rezervi. Dokaz tome je povećanje rezervi zlata na rekordno visoke nivoe“– kažu iz Narodne Banke Srbije. “ Sredinom ove godine, zlatne rezerve težile su 38,5 tona, što je dva i po puta više nego krajem 2012. godine, kada je ta količina iznosila 15,3 tone. Sve domaće zlato sada se čuva u našim trezorima i takva je situacija od jula 2021. godine, kada je uneta i poslednja tona zlata koja je stajala u inostranstvu.“
NAJVEĆE ZLATNE REZERVE IMA SAD
Prema podacima Svetskog saveta za zlato, najveće zlatne rezerve u svetu imaju SAD sa 8.133 tone, zatim Nemačka sa 3.355 tona, a na trećoj i četvrtoj poziciji su Italija i Francuska sa nešto manje od 2.500 tona. Peta je Rusija sa 2.298 tona, a šesta Kina sa 2.010 tona. Na Zapadnom Balkanu prvo mesto drži Srbija sa 38,5 tona, zatim Severna Makedonija sa 6,8 tona, pa slede Slovenija sa 3,7 tona, Albanija sa nešto više od tri tone, BiH sa 1,5 i Hrvatska koja ne poseduje rezerve zlata.
Kako iz Narodne banke Srbije podvlače, u ambijentu pojačane globalne neizvesnosti, vraćeno je u zemlju svih 13 tona zlata.
„Na ovaj način želeli smo da dodatno povećamo sigurnost i dostupnost svog monetarnog zlata – kažu u NBS. – Iz ugla centralne banke, kao institucionalnog investitora, zlato je i garancija poverenja u centralnu banku.“
Šta ovo znači za građane?
Stručnjaci sugerišu da bi sada moglo biti vreme da i građani razmisle o čuvanju i investiranju u zlato.
„Kupovina i vraćanje zlata u svoje trezore globalni je trend poslednjih nekoliko godina. Osim što predstavlja sigurnu aktivu u turbulentnim vremenima, služi i kao oblik zaštite od inflacije na duži rok.“ kaže Drago Matović iz “Tavex Zlato & Srebro” vodeće svetske kompanije koja se bavi investicionim zlatom.
Prošle godine je tražnja za zlatom od strane centralnih banaka bila najviša od 1950. godine. Ove institucije kupile su ukupno 1.140 tona žutog metala. Kako naš sagovornik kaže, veliki interes za zlatom bio je rezultat geopolitičke neizvesnosti i visoke inflacije širom sveta. Isti trend se nastavlja u prva tri kvartala 2023, jer količina zlata kupljena od strane centralnih banaka iznosi 800 tona, što je za 14 procenata više nego u istom periodu prošle godine.
„Pojedinci imaju istu korist od zlata za svoje lične finansijske portfolije kao i banke – smatra Matović. – „Zbog toga ljudi u zemljama sa veoma visokim stopama inflacije kupuju zlato kako bi zaštitili svoju kupovnu moć. Primer je Turska, gde godišnja stopa inflacije iznosi neverovatnih 60 odsto. Zato se turska domaćinstva okreću investicionom zlatu i tražnja za kovanicama i polugama u prvoj polovini ove godine je pet puta veća nego pre godinu dana.“
Slični trendovi su i u Kini, Nemačkoj i na Balkanu gde je tražnja za investicionim zlatom takođe veoma jaka.
Istraživanje među Amerikancima pokazalo je da oni zlato smatraju jednim od najsigurnijih čuvara vrednosti među svim kategorijama investicija. Kako naš sagovornik kaže, prethodne godine mnogo više su se kupovale male pločice od jednog do pet grama, zbog straha izazvanog ratom u Ukrajini i logike da se manji proizvodi mogu lako zameniti za druge potrepštine.
„Ove godine stvari su drugačije – ljudi kupuju više poluge zlata od 50 i 100 grama za veća ulaganja. U Srbiji su i dalje najpopularniji austrijski dukati Franc Jozef, bez obzira na cenu i uprkos povoljnijoj ponudi. Ipak sve ovo ukazuje na to da ne samo institucionalni investitori i centralne banke veruju u zlato, već i pojedinci.“ dodaje sagovornik iz kompanije “Tavex Zlato & Srebro”. „Postoji dobar razlog za to. Takvo poverenje proizilazi iz snažnog istorijskog performansa zlata, koje je u poslednje 52 godine ostvarilo rast cene od 5.500 odsto, i koje se pokazalo kao čuvar vrednosti i zaštitnik od inflacije, uključujući i tokom kriznih perioda, svakako je investicija koju bi domaćinstva i pojedinci trebalo da razmotre, kako kao oblik štednje, tako i kao dugoročnu investiciju.“
Frankfurter algemajne cajtung o popisu u Crnoj Gori: Srbija pokušava da poveća broj Crnogoraca koji se izjašnjavaju kao etnički Srbi
Na dan kada je predsednik Jakov Milatović u poseti Berlinu, „Frankfurter algemajne cajtung“ piše o tome da se Beograd meša u predstojeći popis stanovništva u Crnoj Gori.
Popis deli stanovništvo
Crna Gora ima samo oko 625.000 stanovnika, manje nego Frankfurt. Zato popis stanovništva koji bi konačno trebalo da počne krajem novembra, nije veliki logistički zadatak, piše Frankfurter algemajne cajtung. „Politički, međutim, (popis) duboko deli stanovništvo. Ključno pitanje je da li su Crnogorci (i) Srbi. Odgovor na to pitanje varira u zavisnosti od istorijskih okolnosti.“
Beli i zeleni
Predsednik Jakov Milatović, koga se ovog utorka (21. novembar) u Berlinu sastao s predsednikom Frank-Valterom Štajnmajerom i drugim nemačkim zvaničnicima, sebe definiše kao Crnogorca u nacionalnom smislu, kao i relativna većina njegovih sunarodnika, navodi frankfurtski list i zatim iznosi podatke s poslednjeg popisa iz 2011. godine: „45 odsto ispitanika izjasnili su se kao Crnogorci, 30 odsto kao Srbi, 8,6 odsto kao Bošnjaci i nešto manje od pet odsto kao Albanci. S izuzetkom poslednje grupe, svi govore istim maternjim jezikom, ali ga različito zovu. To da li neko govori crnogorski, srpski ili bosanski nije lingvističko, već političko pitanje.“
Autor članka ukazuje da je „rasprostranjen stav prema kojem, iako svaki Srbin nije Crnogorac, svaki Crnogorac jeste Srbin – i to ne samo među Crnogorcima koji žive u Srbiji“.
„U Crnoj Gori, koja je na referendumu 2006. glasala 55,5 odsto za nezavisnost, ti stavovi razlikuju se politički i po boji. Još u prošlom veku vodile su se borbe ’belih’, koji su se zalagali za zajedničku državu sa Srbijom i videli crnogorski narod kao srpsko pleme, protiv ’zelenih’, koji su se borili za državnu nezavisnost Crne Gore.“
„Srpski nacionalistički krugovi u Beogradu“, piše nemački list, „škrgućući zubima prihvatili su secesiju Crne Gore, ali je nikada nisu preboleli. Srbija pokušava da poveća broj Crnogoraca koji se izjašnjavaju kao etnički Srbi.“
Na dan kada je predsednik Jakov Milatović u poseti Berlinu, „Frankfurter algemajne cajtung“ piše o tome da se Beograd meša u predstojeći popis stanovništva u Crnoj Gori.
Popis deli stanovništvo
Crna Gora ima samo oko 625.000 stanovnika, manje nego Frankfurt. Zato popis stanovništva koji bi konačno trebalo da počne krajem novembra, nije veliki logistički zadatak, piše Frankfurter algemajne cajtung. „Politički, međutim, (popis) duboko deli stanovništvo. Ključno pitanje je da li su Crnogorci (i) Srbi. Odgovor na to pitanje varira u zavisnosti od istorijskih okolnosti.“
Beli i zeleni
Predsednik Jakov Milatović, koga se ovog utorka (21. novembar) u Berlinu sastao s predsednikom Frank-Valterom Štajnmajerom i drugim nemačkim zvaničnicima, sebe definiše kao Crnogorca u nacionalnom smislu, kao i relativna većina njegovih sunarodnika, navodi frankfurtski list i zatim iznosi podatke s poslednjeg popisa iz 2011. godine: „45 odsto ispitanika izjasnili su se kao Crnogorci, 30 odsto kao Srbi, 8,6 odsto kao Bošnjaci i nešto manje od pet odsto kao Albanci. S izuzetkom poslednje grupe, svi govore istim maternjim jezikom, ali ga različito zovu. To da li neko govori crnogorski, srpski ili bosanski nije lingvističko, već političko pitanje.“
Autor članka ukazuje da je „rasprostranjen stav prema kojem, iako svaki Srbin nije Crnogorac, svaki Crnogorac jeste Srbin – i to ne samo među Crnogorcima koji žive u Srbiji“.
„U Crnoj Gori, koja je na referendumu 2006. glasala 55,5 odsto za nezavisnost, ti stavovi razlikuju se politički i po boji. Još u prošlom veku vodile su se borbe ’belih’, koji su se zalagali za zajedničku državu sa Srbijom i videli crnogorski narod kao srpsko pleme, protiv ’zelenih’, koji su se borili za državnu nezavisnost Crne Gore.“
„Srpski nacionalistički krugovi u Beogradu“, piše nemački list, „škrgućući zubima prihvatili su secesiju Crne Gore, ali je nikada nisu preboleli. Srbija pokušava da poveća broj Crnogoraca koji se izjašnjavaju kao etnički Srbi.“
Srbiji dobro dođu crnogorski studenti (i pacijenti)
Frankfurter algemajne ocenjuje da Beogradu „dobro dođe“ to što je Crna Gora još uvek veoma okrenuta Srbiji, na primer u zdravstvu i obrazovanju: mnogi Crnogorci odlaze u sprsku prestonicu radi delikatnih medicinskih zahvata, ili na studije Beograd ili Novi Sad.
„Beograd to podstiče: Crnogorci koji se na formularu definišu kao Srbi mogu besplatno da studiraju u Srbiji. To koriste i Crnogorci s nacionalno izraženim crnogorskim identitetom.“
Kako se navodi u članku, „tu dolazi do pritiska koji formalno ne dolazi od Vlade Srbije, ali ga ona podržava“. Reč je o predlogu da za besplatno studiranje u Srbiji više ne bude dovoljna obična izjava u formularu, već da se traži da osoba dostavi kopiju upitnika s popisa u kojem se navodi da se izjasnila da je srpske nacionalnosti. Do sada se o tome govorilo samo u vezi s visokim obrazovanjem, ali „mada se o tome ne govori, postoji mogućnost da to važi i za zdravstveni sistem“.
„Predlog formalno dolazi od ’Udruženja studenata Crne Gore u Srbiji’, koje nigde nije registrovano i nikada se ranije nije pojavljivalo u javnosti. Stoga je upadljivo da su delegate te nepoznate grupe primili potpredsednik Vlade Srbije (i ministar odbrane) Miloš Vučević i ministar rada Nikola Selaković“, piše nemački list i primećuje da je taj „beogradski sastanak dobio veliku pažnju u crnogorskim medijima. Podgoričke ’Vijesti’ citirale su profesora s Beogradskog univerziteta i bivšeg savetnika u Ministarstvu prosvete Srbije, da bi obavezno dostavljanje popisnih obrazaca bilo jasno mešanje Srbije u crnogorski popis“.
foto EPA/BORIS PEJOVIĆ
foto EPA/BORIS PEJOVIĆNezavisnost Crne Gore nije u pitanju
Za sada je to samo zahtev nepoznate studentske organizacije, ali je, kako ocenjuje list, „poruka da bi bilo pametnije da se na popisu registruju kao Srbi verovatno primljena“.
Na kraju, Frankfurter algemajne cajtung navodi: „Ako crnogorsko istraživanje objavljeno u maju odražava raspoloženje u zemlji, predstojeći popis zaista bi mogao da pokaže veći udeo Srba nego 2011. Međutim, nezavisnost zemlje nije u pitanju, jer Crnogorci i dalje čine većinu.“
Obilježen Dan oslobođenja Banjaluke u Prvom svjetskom ratu
Polaganjem vijenaca na spomen-obilježje žrtvama Veleizdajničkog procesa u Banjaluci, na groblju Sveti Pantelija, obilježen je 21. novembar – Dan oslobođenja Banjaluke u Prvom svjetskom ratu. Vijence su položili predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, gradonačelnik Draško Stanivuković kao i brojne delegacije iz Srpske i Srbije.
Dan oslobođenja BanjalukeFoto: RTRS
Nakon proboja Solunskog fronta 1918., oslobođenja Beograda – 21. novembra oslobođena je i Banjaluka. Zahvaljujući herojima sa Kumanova, Bregalnice, Kajmakčalana održan je korijen srpskog naroda na ovim prostorima i dolazak slobode u Banjaluku.
– Danas kada gradimo Banjaluku kao drugu srpsku prestonicu, ona je naš najzapadniji bedem. Gradeći Banjaluku, gradimo i duhovne i spomeničke vrijednosti, možemo da pošaljemo poruku da bez obzira nas ve naše razlike, čvrsto stojimo kao i 1918. kada smo zajedno ušli u ovaj grad – istakao je Nenad Stevandić, predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske.
Gradonačelnik Draško Stanivuković rekao je da su se danas, baš kao i prethodnih godina, mogle čuti snažne poruke o slobodi srpskog naroda, i da to svjedoči o činjenici da se srpski narod kroz istoriju mnogo puta morao za nju boriti.
– Vječno pamtiti i nikada zaboraviti znači da danas kao narod budemo proaktivni da budemo hiperaktivni kada govorimo o odbrani naše zemlje, kulture, tradicije. Danas, više nego ikada treba toga da budemo svjesni – istakao je Draško Stanivuković, gradonačelnik Banjaluke.
Predsjednik Udruženja potomaka i poštovalaca ratnih dobrovoljaca 1912-1918. godine, Nebojša Kuštrinović podsjetio je da je na današnji dan u Banjaluku ušla oslobodilačka Srpska vojska. Oni koji su dali život za slobodu, koju živimo, ne smiju biti zaboravljeni.
– Ponosan dan, nakon 3,5 vijeka ponovo smo ugledlai slobodu, srećni smo što smo zajedno – poručio je Nebojša Kuštrinović, predsjednik Udruženja potomaka i poštovalaca ratnih dobrovoljaca 1912-1918. godine.
Ulazak Srpske vojske u Banjaluku 1918. godine predstavlja veliki istorijski događaj koji je označio slobodu za srpski narod sa ovih prostora nakon viševjekovnog ropstva pod Turcima, te od 1878. godine pod Austrougarskom.
Ona je apsolvent koja žonglira između 3 posla. Troškovi života u Kanadi mogli bi je naterati da se preseli negdje drugde
