Fudbaleri Crvene zvezde dočekaće danas od 17 časova Partizan na stadionu “Rajko Mitić” u meču 24. kola Superlige Srbije i 178. večitom derbiju.
Vječiti derbi – duel Partizana i Crvene zvezdeFoto: Twitter
Obradović: Najbolja, najsjajnija medalja, jer je ostvarena sa mojom Zvezdom
Pošto sam u već nekoliko zemalja osvojio Kup, ipak je ovo najbolja, najsjajnija medalja, jer je ostvarena sa mojom Zvezde, izjavio je trener košarkaša Crvene zvezde Saša Obradović poslije osvajanja Kupa Radivoja Koraća.
Saša Obradović (foto: TANJUG/ JADRANKA ILIĆ/nr)
Košarkaši Crvene zvezde osvojili su Kup Radivoja Koraća, pošto su u finalu u Nišu pobijedili Megu rezultatom 106:84 (35:25, 30:25, 16:20, 25:14).
– Obično bi trebalo da se zahvalim svim ljudima koji su mi pomagali da budem trener svoje Zvezde, prije svega. Hvala mojim pomoćnicima… Hvala i ovoj fenomenalnoj publici na izvanrednoj podršci, bili su naš šesti igrač. Pored svega, pored ovog jako napornog rasporeda utakmice, izdržali smo i ovde. Fizički je zahtjevno i naporno – rekao je Obradović na konferenciji za medije.
– Naravno, sve čestitke svima koji su bili ovdje prisutni i koji nas podržavaju. Htio bih da čestitam Megi na velikom uspjehu i ulasku u finale, mislim da su napravili sjajan uspjeh. Ovo što se vidi kroz ove mlade igrače, da Vule Avdalović radi fenomenalan posao. Ove medalje budu i prođu, a jedna stvar ostane, a to je kad te neko poštuje i cijeni. To su lijepe riječi koje sam čuo od njega, to uvijek postaje, to ima veći značaj od bilo koje medalje. Njemu želim sve najbolje, posjeduje veliki talenat i kao igrač i da ga ima. Ubijeđen sam da će materijalizuje to u budućnosti još više – dodao je Obradović.
Zvezda je osvojila šesti trofej u nizu, 12. od kada nosi ime Radivoja Koraća, a ukupno 15. nacionalni Kup u istoriji kluba.
– Mislim da smo mogli bolje da igramo, ne treba gledati, ne treba ulaziti u detalje, igrali smo dovoljno da iskoristimo naš kvalitet, naše iskustvo u odnosu na Megu. Računam na ove koji su napravili pauzu da imaju energiju i da će vući druge. Ovaj trofej je drag, ali ostaće samo ovu noć. Imamo velike ciljeve ispred sebe, imamo 10 finala, mogao sam još koliko-toliko da iskalkulišem sa minutažom, dobro je da se niko nije povrijedio – rekao je trener Zvezde.
Košarkaši Crvene zvezde će 25. februara u Beogradu dočekati Efes u 29. kolu Evrolige.
– Vodićemo računa kroz treninge, poslije ovog Efesa imamo jedan dio pauze koji ćemo dobro da iskoristimo. Baš se radujem i jedva čekam, ovaj dio sezone je onaj gdje se sve mjeri, gdje treba da budeš najbolji. Treba da imaš vrhunsku atmosferu u svlačionici. Da su momci kliknuli zajedno, da se podržavaju, da to znači za oba takmičenja – istakao je Obradović.
Kapiten Crvene zvezde Ognjen Dobrić postigao je 21 poen.
– To je dio trenerskog majstorstva da prepozna kad, šta i kako može da uključi. Bitno je da imamo ljude koji razumiju svoje uloge, pitali ste me oko Dejana Davidovca, teško je da igraš pod tim okolnostima, rekao bih i da neko sa manjom ulogom gubi nadu. To je moj zadatak isto, rekao bih da ne uvijek kroz minutažu, već i kroz odnos, važno je održati atmosferu. Ognjen je sigurno čovjek koji s pravom ima ulogu kapitena, on to radi na odličan način, ne samo na terenu , već i van njega. Veliki dio i ono što se najviše gleda što se tiče sezone, što se mene tiče, nisam se bojao jednog više igrača, već samo jednog manje. Sam čist kvalitet i na treningu, on će i meni da pokaže ko treba da bude favorizovano. Dobrić je imao problema, nije trenirao sa ekipom, utoliko je njegova ova partija još više iznenađujuća znajući pod kojim okolnostima je igrao – istakao je trener Zvezde.
Obradović je potom govorio i o Nikoli Kaliniću.
– Dosta puta sam pričao o njemu, mislim da je onako baš čisto srce i duša Zvezde on. To ne bi bila ista ekipa da njega nema. Znali smo se pred ovaj moj posao ovdje u Zvezdi i ne toliko dobro, ali u ovom kratkom vremenu smo baš onako napravili onako, digli ga na veći nivo. Mnogo nam je potrebna njegova pomoć, on nije samo igrač, ne razmišlja kao igrač. Težak mu je boravak u hotelima, ima i on ako bude želio da bude trener, može da ima talenta za to – izjavio je Obradović.
On je istakao da ekipu Zvezde naredne nedjelje očekuje meč sa Efesom u Evroligi.
– Hiljadu odsto sam u ovome, ne radim ništa drugo. Maksimalno sam fokusiran, daću sebi oduška jedno pola dana, a onda ću uveče da gledam što bolje da spremim Efes. Teško je naravno, ako pričamo o onim favoritima koji su trebali da igraju, možda neke ekipe imaju manje šanse da budu u plej-ofu, a veoma su opasne, veoma su kvalitetne – rekao je trener Zvezde.
Zvezda je na Finalnom turniru Kupa Radivoja Koraća u Nišu odigrala tri meča sa istim rosterom.
– Dobar je razlog da se podsjetimo da to nije bilo dobro. Da odnos prema svakoj utakmici bude za neki nivo više. Mislim da to neće da bude problem sad. Јako vjerujem da ćemo sad sigurno više respektovati period i manje slaviti. Ako je do toga, ne znam šta je bilo prošle godine, što se mene tiče… Da li je loša stvar ili dobra stvar, vrlo brzo iza sebe stavljam sve to… Nije baš lako imati isti roster, imali smo parove koji su igrali i sve to. Nije lako bilo pogotovo sad, nismo imali vremena za trening, čak i u ovim fazama su djeca trenirala, dobili su je malo, volio bih da da dam i više, izuzetno su talentovani i budućnost su Zvezde – istakao je Obradović.
Zabrana društvenih mreža za decu – šta pokazuje primer Australije?
Nemačka se pridružila sve većem broju zemalja EU koje razmatraju mogućnost da se deci zabrani pristup društvenim mrežama. Australija je to već učinila za mlađe od 16 godina. Šta iz tog primera može da se nauči?
Zabrana društvenih mreža za decu – šta pokazuje primer Australije?
Nemački kancelar Fridrih Merc smatra da bi regulacija društvenih mreža mogla da pomogne u sprečavanju „deficita ličnosti i problema u socijalnom ponašanju mladih“. Španski premijer Pedro Sančez želi da zaštiti decu od „digitalnog Divljeg zapada“. Francuski predsednik Emanuel Makron insistira da „emocije naše dece i tinejdžera nisu na prodaju, niti smeju biti predmet manipulacije“.
Iako nijedna evropska zemlja još nije u potpunosti uvela zabranu društvenih mreža za decu, namera je jasna – a procesi uvođenja zabrane u toku. Norveška, Grčka, Velika Britanija, Danska, Italija i Holandija su među brojnim evropskim državama koje razmatraju neki oblik zabrane. Ujedno se i Evropska unija sve više okreće podršci takvoj politici.
Mnoge vlade verovatno će se osloniti na iskustvo Australije koja je u decembru prva na svetu uvela zabranu društvenih mreža za mlađe od 16 godina. Ta politika oslanja se na nadzor samih kompanija društvenih mreža. Platforme kao što su Fejsbuk, Instagram, Snepčet, Tik-tok, Iks, Jutjub i Redit – koji je podneo tužbu protiv zabrane – sada imaju starosna ograničenja, dok onlajn-igre i aplikacije za dopisivanje poput Votsapa nisu obuhvaćene zabranom.
Šefica australijske Komisije za elektronsku bezbednost, Džuli Inman Grant, prošlog meseca je izvestila da su kompanije koje stoje iza društvenih mreža „u prvoj polovini decembra uklonile pristup za oko 4,7 miliona naloga dece mlađe od 16 godina“. Dojče veleu ipak, nakon upita, nisu dostavljeni noviji podaci.
Udarne brojke ne govore celu priču
Tama Liver, profesor internet studija na Univerzitetu Kertin u Pertu, izjavio je za Dojče vele da te impresivne brojke, koje su privukle pažnju mnogih u Evropi, ne moraju nužno da budu odraz kompletne situacije.
„Nemamo detaljnu razradu tog broja, niti znamo koliko ima novih naloga otvoreno u istom periodu – moguće od strane tinejdžera koji se predstavljaju kao stariji“, ukazao je Liver.
Evropske zemlje koje razmatraju zabranu društvenih mreža za decu
On dodaje i da „mnogi mladi od 13 do 15 godina izgleda uspevaju da zaobiđu zabranu, dok su drugi blokirani na nekim platformama, ali na nekima nisu.“ Takvu procenu potvrđuju i izveštaji medija, ali drugi stručnjaci.
„Na tehničkom nivou, ograničenja i nepreciznost pokušaja verifikacije starosti putem selfija i drugih alata bili su uglavnom nepouzdani“, podseća Liver.
Da li druge zemlje prebrzo slede Australiju?
Talas evropskih, ali i zemalja sveta, poput Indije i Malezije – koje žele da slede australijski primer, iznenadio je Suzan Sojer iz najvećeg australijskog centra za istraživanje dečijeg zdravlja „Mardok“.
„Očekivala sam da će postojati mnogo veća opreznost u praćenju rezultata australijske zabrane pre nego što se druge vlade u to uključe“, rekla je za Dojče vele. „Ne znamo kakvi će biti efekti zabrane i moramo to pažljivo da evaluiramo. Vlade ne smeju da misle da su zabrane društvenih mreža čarobno rešenje za taj problem.“
Liver se slaže da bi Evropa za sada trebalo samo da prati razvoj situacije.
„Niko zapravo ne zna šta će ta zabrana da donese i kakvu će razliku da napravi u odnosu na period pre nje, ali znamo sigurno da će proći godine, a ne meseci, pre nego što se eventualno pojavi merljiva kulturna promena – ako se uopšte pojavi. Imalo bi više smisla da druge zemlje sačekaju i vide šta će se dogoditi u Australiji i koje se lekcije mogu izvući, pre nego što požure sa sopstvenim, nepreciznim zakonodavstvom“, rekao je.
Da li je zabrana zbunila tinejdžere?
Istraživanje koje je vodila Sojer, a predstavljeno je senatskom odboru pre uvođenja zabrane, pokazalo je da su deca uzrasta od 10 do 13 godina pokazivala najizraženije negativne posledice korišćenja društvenih mreža – naročito devojčice. Iako u evropskim predlozima starosne granice nisu iste kao u Australiji, ona smatra da će svaka promena biti „spora i postepena“.
Bolje sačekati i videti šta će se dogoditi u Australiji
„U narednih nekoliko godina sadašnja generacija dece od šest do deset godina, koja još nemaju pristup pametnim telefonima ili društvenim mrežama, biće starija u trenutku kada im roditelji prvi put dozvole pristup mrežama. To će biti promena društvenih normi koja se neće dogoditi preko noći.“
Liver se zalaže za postepeno uvođenje eventualnih zabrana i duži, dublji period konsultacija sa decom.
„Najzbunjenija grupa su oni od 13 do 15 godina, koji su već imali naloge na društvenim mrežama, pa su uklonjeni sa platformi, a zatim će se na njih vratiti kada napune 16 godina“, kaže on. „Imalo bi mnogo više smisla da se pravila uvode postepeno – da mlađi od 13 ne mogu da otvore naloge do 16. godine, ali da oni koji već imaju naloge zadrže pristup. Mislim da mnogi tinejdžeri od 13 do 15 godina osećaju da je zabrana doneta protiv njih, a ne sa njima i u njihovu korist.“
Može li australijski model da funkcioniše u Evropi?
S obzirom na brzinu kojom Evropa napreduje ka zabranama i dosadašnje odsustvo dečijih glasova u raspravi, to bi mogao biti problem.
Međutim, dr Štefan Drajer iz hamburškog Lajbnic instituta za istraživanje medija, rekao je za Dojče vele da, prema njegovom mišljenju, Nemačkoj i Evropi takve zabrane u stvari i nisu potrebne.
On ističe da evropski Zakon o digitalnim uslugama (Digital Services Act), koji je usvojen pre godinu dana, već tretira i reguliše mnoge bezbednosne brige, te da način na koji funkcioniše pravo Evropske unije čini prilično složenim obavezivanje platformi da sprovode nacionalne zabrane. Iako u EU postoje različiti načini za postizanje sličnih ciljeva, taj stručnjak smatra da su podaci i dalje nejasni.
„Pouka za Evropu je upozoravajuća: Australija pokazuje jaz između političkog poziva na odlučnu zabranu i tehničkih i pravnih složenosti njene primene. Verifikacija starosti u velikim razmerama zahteva ili sveobuhvatnu infrastrukturu kontrole, ili probabilističko profilisanje – pri čemu oba pristupa predstavljaju dubok upad u prava svih korisnika. Evropa, sa svojim snažnim okvirima zaštite osnovnih prava i GDPR‑om, suočila bi se sa tim tenzijama još izraženije. Treba da učimo iz poteškoća Australije, a ne da žurimo da ih ponovimo.
SAD ukidaju deo carina, Tramp uveo nove od 10 odsto
Američki predsednik Donald Tramp, reagujući brzo da bi zamenio carine koje je poništio Vrhovni sud, uveo je globalne uvozne dažbine od 10 odsto. U isto vreme, Bela kuća je saopštila da će ukinuti određene carinske mere posle odluke suda.
SAD ukidaju deo carina, Tramp uveo nove od 10 odsto
Donald Tramp je saopštio da je potpisao ukaz o uvođenju carina od 10 odsto na globalnom nivou u trajanju od 150 dana, nakon što je američki Vrhovni sud juče poništio široki spektar carina koje je on uveo prošle godine za veliki broj zemalja.
“Velika mi je čast što sam upravo u Ovalnom kabinetu potpisao globalne carine od 10 odsto za sve zemlje, koje će stupiti na snagu gotovo odmah”, napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži Truth social.
Tramp je nove carine uveo pozivajući se na Zakon o trgovini iz 1974. godine. Te mere delimično zamenjuju carine uvedene na osnovu Zakona o međunarodnim hitnim ekonomskim ovlašćenjima (IEEPA) iz 1977. godine, koje je Vrhovni sud proglasio nezakonitim.
Naložio je i istraživanje mogućnosti ponovnog uvođenja carina u okviru drugih zakona.
Bela kuća ukida deo carina
Istovremeno, Bela kuća je saopštila da će administracija ukinuti određene carinske mere.
U izvršnoj naredbi navodi se da dodatne ad valorem carine, uvedene u skladu sa Zakonom o međunarodnim ekonomskim ovlašćenjima u vanrednim situacijama (IEEPA) prethodnim izvršnim naredbama, “više neće biti na snazi i, čim to bude praktično, više se neće naplaćivati”, preneo je Rojters.
Nakon što je Vrhovni sud poništio carine koje je Tramp uveo prošle godine, on je juče na konferenciji za novinare u Beloj kući najavio da će potpisati naredbu o uvođenju globalnih carina od 10 odsto prema članu 122 Zakona o trgovini, koji dozvoljava američkom predsedniku da privremeno uvede “privremenu doplatu na uvoz” do 15 odsto ako utvrdi da postoje “veliki i ozbiljni” deficiti platnog bilansa, kako bi se sprečila “neposredna” i “značajna” deprecijacija američkog dolara na deviznim tržištima.
Ocenio je da presuda Vrhovnog suda “dodatno učvršćuje predsednička ovlašćenja u regulisanju trgovine i uvođenju carina.
“Vrhovni sud nije srušio carine kao takve, nego samo određenu primenu carina na temelju zakona IEEPA”, rekao je Tramp i naglasio je da ta odluka, prema njegovu mišljenju, potvrđuje mogućnost da se kroz taj zakon iz 1977. godine o saveznoj vanrednoj situaciji, koji je iskoristio za uvođenje recipročnih tarifa širom sveta, blokira, uvede embargo, ograniči ili na druge načine uslovi trgovanje stranih država sa SAD.
Klebo ispisao istoriju – šest zlata na jednim Igrama
Norveški skijaš Johanes Hesflot Klebo ostvario je istorijski uspeh na Olimpijskim zimskim igrama u Milanu i Kortini 2026. godine, osvojivši šestu zlatnu medalju na istim Igrama.
Klebo ispisao istoriju – šest zlata na jednim Igrama
Spektakularno izdanje u Italiji krunisao je trijumfom u trci na 50 kilometara masovnim startom u klasičnom stilu. Klebo je stazu prešao za 2.07,07,1 i snažnim finišem u završnici uspeo da se odvoji od sunarodnika Martina Levstrema Nigeta kog je pobedio sa 17,5 sekundi prednosti.
Treće mesto pripalo je još jednom Norvežaninu, Emilu Iversena, koji je kroz cilj prošao sa zaostatkom od 46,2 sekunde, čime je kompletiran norveški podijum.
Klebo je ovim podvigom postao prvi sportista u istoriji koji je osvojio šest zlatnih medalja na jednim Olimpijskm zimskim igrama. Ovim trijumfom nadmašio je učinak američkog brzoklizača Erika Hejdena, koji je na Igrama 1980. godine osvojio pet zlata.
Norvežanin je ujedno stigao do ukupno 11 zlatnih olimpijskih medalja u karijeri i postao najtrofejniji zimski olimpijac svih vremena, pretekavši legendarne sunarodnike Bjerna Daelija i Ole Ejnara Bjerndalena.
Pohod je započeo pobedom u skijatlonu, da bi potom odbranio titulu u pojedinačnom sprintu klasičnim stilom. Zlatni niz nastavio je na 10 kilometara intervalnim startom, a zatim je kao ključni član norveške ekipe trijumfovao u štafeti 4×7,5 km i u timskom sprintu. Istorijski podvig zaokružio je poslednjeg dana takmičenja pobedom u najtežoj disciplini, masovnom startu na 50 kilometara.
Olimpijski rekorder i najmlađi osvajač Svetskog kupa
Podsetimo, Norveška je postala prva zemlja koja je na jednim Olimpijskim zimskim igrama osvojila 40 medalja, čime je postavljen još jedan rekord u Milanu i Kortini.
Dodajmo, Johanes Hesflot Klebo je norveški kros-kantri skijaš, rođen 22. oktobra 1996. godine u Oslu, smatra se jednim od najvećih sportista svih vremena. Postao je najmlađi osvajač Svetskog kupa i olimpijski rekorder.
Dosadašnji deo karijere obeležio je dominantnim nastupima u sprint disciplinama, ali je vremenom postao podjednako superioran i na dugim stazama. Klebo je svetsku slavu stekao na Igrama u Pjongčangu 2018. i Pekingu 2022. godine, ali je vrhunac doživeo u Milanu i Kortini 2026.
Osim olimpijskih uspeha, Klebo je višestruki osvajač Velikog kristalnog globusa i svetski prvak.
Klebo je osvojio tri zlatne medalje 2018. godine, u svom debitantskom nastupu Olimpijskim zimskim igrama. Osvajač je 13 olimpijskih medalja, od kojih je jedanaest zlatnih.
Nalazi se na drugom mestu, iza plivača Majkla Felpsa, kao sportista sa najviše olimpijskih zlatnih medalja uopšte. Felps je vlasnik čak 28 olimpijskih odličja na pet Olimpijskih igara (Sidnej 2000, Atina 2004, Peking 2008, London 2012. i Rio 2016), a od toga 23 puta je osvojio zlatnu medalju.
Naučnici korak bliže univerzalnoj vakcini za prehladu, grip, kovid i alergije
Vakcinu, koja bi se mogla davati kao nazalni sprej, razvili su istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Stanford. Kako navode, jedna vakcina u obliku spreja za nos mogla bi da nas zaštiti od svih vrsta kašlja, prehlade i gripa, kao i od bakterijskih infekcija pluća, pa čak i da ublaži alergije.
Naučnici korak bliže univerzalnoj vakcini za prehladu, grip, kovid i alergije
Tim sa Univerziteta Stanford je testirao svoju „univerzalnu vakcinu“ na životinjama i još uvek treba da sprovede klinička ispitivanja na ljudima, pre nego što se može dokazati da je bezbedna i efikasna.
Vakcinisane životinje su bile zaštićene od kovida i drugih koronavirusa, stafilokoka, acinetobakter baumanije (koji može izazvati infekcije krvi, urinarnog traktg, pluća ili rana) i kućnih grinja.
Nova studija, objavljena 19. februara u časopisu Science, opisuje vakcinu u obliku nazalnog spreja koja deluje drugačije od većine vakcina.
Standardne vakcine treniraju imuni sistem da prepozna specifični antigen, kao što je protein na površini virusa. Imuni sistem zatim trenira ćelije da pamte i napadaju taj antigen ako naiđu na njega. Ovo dovodi do značajne, ali prilično uske imunološke odbrane – koja može da bude osujećena ako ciljni antigen mutira tokom vremena.
Pojedini naučnici rade na vakcinama koje ciljaju antigene koji su „visoko konzervirani“ između virusnih sojeva, što znači da se antigen ne menja mnogo tokom vremena i izgleda slično od virusa do virusa. Takve injekcije bi potencijalno mogle da ciljaju mnoge viruse gripa ili mnoge koronaviruse odjednom, na primer.
Ali naučnici koji stoje iza nove vakcine u obliku spreja za nos usvojili su drugačiji pristup: umesto da cilja samo „adaptivni“ imuni sistem, koji pamti specifične antigene, ona takođe pojačava urođeni imuni sistem, generičku, prvu liniju odbrane.
Jedna vakcina u obliku spreja za nos mogla bi da zaštiti od svih vrsta kašlja, prehlade i gripa
„Ono što je izvanredno kod urođenog sistema je to što može da zaštiti od širokog spektra različitih mikroba“, navodi u saopštenju viši autor studije dr Bali Pulendran, profesor mikrobiologije i imunologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Stanford.
Testiranje prednosti vakcine stare više od jednog veka
Ideja o vakcini koja aktivira i urođeni i adaptivni imunitet nije potpuno nova. Dobro je poznato da vakcina protiv tuberkuloze, nazvana Bacillus Calmette-Guérin (BCG), pokreće ovu dvostruku zaštitu. Zapravo, zbog tog efekta, naučnici su testirali da li BSŽ može da pruži široku zaštitu od kovida 19 u ranim danima pandemije.
Prof. Pulendran i kolege su prethodno proučavali BSŽ vakcinu na miševima i otkrili da je injekcija izazvala da imune ćelije u plućima emituju specifične signale. Ovi signali su podstakli urođene imune ćelije u plućima da ostanu aktivne nekoliko meseci, umesto da se smire nakon samo nekoliko dana.
Tokom pandemije kovida 19 uočene su prednosti BSŽ vakcine
Nova vakcina u obliku spreja za nos – nazvana GLA-3M-052-LS+OVA – deluje tako što imitira te posebne signale. Takođe sadrži bezopasni antigen proteina jajeta koji pomaže u pozivanju pravih imunih ćelija u pluća. Tim je otkrio da su miševi kojima su date tri doze vakcine tokom tri nedelje bili zaštićeni od SARS-CoV-2 (virusa koji izaziva kovid 19) i drugih koronavirusa, bakterija Staphylococcus aureus i Acinetobacter baumannii, i alergena iz kućnih grinja najmanje tri meseca nakon toga.
Kada su bili izloženi ovim klicama i alergenu, vakcinisani miševi su bili zaštićeni pripremljenim urođenim imunim odgovorom i takođe su brzo razvili adaptivni imuni odgovor. Poređenja radi, nevakcinisani miševi su prošli mnogo gore – kao odgovor na viruse i bakterije, imali su ozbiljnu upalu pluća, gubitak težine i rizik od smrti, a kao odgovor na alergene, imali su izraženije alergijske reakcije i nakupljanje sluzi.
Neophodna klinička studija na ljudima
Prof. Pulendran je takođe naglasila da su do sada testovi vakcine rađeni na laboratorijskim životinjama i da je potrebno više rada da bi se istraživanje prenelo na ljude.
„Ako se na kraju pokaže bezbednom i efikasnom kod ljudi, potencijalni uticaj bi mogao biti transformativan: pojednostavljivanje sezonske vakcinacije i poboljšanje spremnosti za nove respiratorne pretnje“, rekao je prof. Pulendran za Genetic Engineering and Biotechnology News.
Profesor smatra da bi dve doze vakcine verovatno bile dovoljne za ljude, navodi se u saopštenju istraživača Univerziteta Stanford, a dr Pulendran procenjuje da bi vakcina mogla biti dostupna za pet do sedam godina, ukoliko bude dovoljno sredstava za nastavak istraživanja.
Finale Kupa Radivoja Koraća – Zvezdin šesti trofej zaredom ili Megin povratak posle 10 godina
Košarkaši Crvene zvezde i Mege će se od 20.30 u niškoj dvorani “Čair” boriti za “Žućkovu levicu”. Finale nacionalnog kupa počinje možete pratiti iz časa u čas na našem portalu.
Iako bi “večiti derbi” doveo mnogo veću gledanost, “biti ili ne biti” sistem kup takmičenja doneo nam je peti sudar Mege i Crvene zvezde za “Žućkovu levicu”.
Crvena zvezda je u četvrtfinalu sa Borcem i polufinalu protiv Spartaka pokazala umešnost da se odbranom izvuče iz loših minuta. Odbijen je nalet Borca u poslednjoj deonici, a potom je samleven Spartak serijom 21:0, počevši od završnice treće deonice. Iskusni i motivisani domaći igrači su pokretači crveno-belih, na šta se nadovezuju kvalitetni stranci.
Klub sa Malog Kalemegdana je rekorder sa 11. titula Kupa Radivoja Koraća od njegovog sužavanja na teritoriju Srbije. Trijumf će pojačati razliku u trofejima KRK-a u odnosu na Partizan i istovremeno postaviti novi rekordni šampionski niz od šest godina bez poraza u finalima.
Kup Radivoja Koraća
“Čestitao bih obema ekipama, pokazale su dobar nivo igre, navijači su mogli da budu zadovoljni. Zaštitni znak nam je tokom sezone da u poslednjoj četvrtini pravimo razliku, podignemo nivo odbrane, ispostavilo se da smo napravili veliku seriju. Ta energija sa klupe, koju imamo u svakom igraču, sigurno je doprinela da se održi konstanta i da odigramo veoma kvalitetan meč“, rekao je Saša Obradović na konferenciji za medije posle meča.
Mega ulazi u svoje šesto finale KRK-a u istoriji kluba zahvaljujući lakom preskakanju OKK Beograda i potom impresivnom, zrelom partijom za tako mlad tim protiv Partizana. Već načet Partizan, izmoren posle četvrtfinalnog trilera sa FMP-om u kasnijem terminu, iscedili su do momenta Penjarojine predaje i ubacivanja u igru mlađih igrača sa kraja klupe u poslednjih par minuta. Nije ih je omeo ni prekid meča u četvrtoj deonici, na koji su svakako otišli sa 61:47.
Peti susret Zvezde i Mege u finalima nacionalnog kupa, prvo od 2023. godine. Okršaji rozih i crveno-belih za “Žućkovu levicu” datiraju od 2014. godine i svaki put je Zvezda slavila.
Jedini klupski trofej u seniorskoj košarci je Mega digla 2016, trijumfom nad Partizanom 85:80, koji je prethodno kao veliki autsajder eliminisao Zvezdu u polufinalu.
Naročit “začin” ovog duela posut je na prethodnom. Prvog dana najkraćeg meseca je Mega na domaćem terenu savladala Zvezdu 107:102, iskoristivši zamor materijala pod udarcima evroligaškog kalendara. Kucanje Bogoljuba Markovića za overu u poslednjoj sekundi i komentar tog poteza od strane Saše Obradovića doneli su podizanje određenog animoziteta. Zvezda je svakako svesna svojeg kvaliteta i iskustva u odnosu na Megu. Pritom je branilac titule igrao u ranijem terminu. Ekipi u roze dresovima ne preostaje ništa nego da opet prikaže mladalačku rasterećenost i drčnost, koji su im doneli nedavna slavlja nad “večitima”.
Meč počinje od 20.30 i možete ga pratiti iz časa u čas na našem portalu.
Dobili smo ono što su svi čekali – SAD i Kanada u finalu ZOI
Hokejaška reprezentacija SAD je ubedljivo savladala Slovačku sa 6:2 (2:0, 3:0, 1:2) u polufinalu ZOI.
Sjedinjene Američke Države u finalu će odmeriti snagu sa Kanadom, koja je nešto ranije posle preokreta savladala Finsku (3:2).
U prvoj trećini, golove su postigli Dilan Larkin i Tejdž Tompson, potom u drugom dva pogotka je postigao Džek Hjuz i jedan između Džek Ajkel za ubedljivih 5:0.
Opao je ritam u trećoj trećini, uspeo je Juraj Slafkovski da umanji zaostatak na 5:1, potom je Brejdi Tkačuk povisio na 6:1, da bi konačan rezultat postavio Pavol Regenda – 6:2.
Hokejaši Slovačke igraće u subotu od 20.40 časova protiv Finske za bronzanu medalju na ZOI.
Finale je na programu u nedelju od 14.10 sati, a sastaće se Kanada i SAD.
SERBIANNEWS/CANADA
Boja kose, stres, snaga? Od čega zavisi naš prag bola i da li možemo postati manje osetljivi
Zašto neko podnosi zubobolju danima, a neko jedva izdrži ubod igle? Odgovor leži u pragu bola – individualnoj granici na kojoj neprijatan nadražaj počinje da se doživljava kao bol. Ta granica nije fiksna, niti je ista kod svih. Na nju utiču genetika, psiha, umor, hormoni, muzika koju slušamo, pa čak i boja kose – a ruski stručnjak objašnjava da li postoji način da povećamo našu toleranciju na bol.
Prag bola je, najjednostavnije rečeno, minimalni nivo nadražaja nervnog sistema pri kojem počinjemo da osećamo bol. Kada toplota, hladnoća, pritisak ili hemijska supstanca dostignu određeni intenzitet, aktiviraju se nociceptori – specijalizovani nervni završeci koji signal šalju mozgu. Tek tada nastaje svesni osećaj bola.
Bol nije greška sistema, već njegov alarm, koji nas upozorava da je tkivo oštećeno ili da mu preti opasnost i tera nas da reagujemo – da povučemo ruku sa vrele ringle, da poštedimo povređeni zglob…
Zašto svi ne osećamo bol na isti način
Iako deluje kao nešto što bi se moglo objektivno izmeriti, bol je duboko subjektivan, kaže neurolog, psihijatar, doktor nauka i rukovodilac sekcije mladih naučnika Ruskog društva za proučavanje bola, Tatjana Nasonova, prenosi “RBK Trend”.
Isti nadražaj kod različitih ljudi izaziva različit doživljaj – sportista može nastaviti utakmicu sa ozbiljnom povredom, dok neko drugi teško podnosi i blaže tegobe.
Prag bola može biti niži ili viši. Osobe sa niskim pragom reaguju brže i intenzivnije, to jest bol osete već pri blagom nadražaju. To može uticati na kvalitet života i učiniti medicinske intervencije stresnijim. Sa druge strane, visok prag znači da je potreban jači stimulus da bi se bol osetio. Iako to na prvi pogled deluje kao prednost, može dovesti do odlaganja odlaska kod lekara i zanemarivanja problema.
Od čega sve zavisi prag bola
Genetika igra značajnu ulogu. Određeni geni utiču na prenos signala bola i na način na koji reagujemo na lekove protiv bolova, a mutacije u pojedinim genima mogu čak dovesti do retke, potpune neosetljivosti na bol.
Stanje nervnog sistema je takođe ključno. Hronični bol može “podesiti” sistem tako da postane osetljiviji, pa se prag snižava. Ekstreman umor, bolest ili depresija često pojačavaju osetljivost. Nasuprot tome, snažne pozitivne emocije mogu je ublažiti.
Pol i starost imaju određen uticaj – istraživanja pokazuju da su žene češće osetljivije na određene vrste bola, poput migrene, kao i da češće pate od hroničnih bolnih stanja, što se dovodi u vezu sa hormonskim i drugim biološkim faktorima. Što se tiče starosti, sa godinama se broj nervnih završetaka smanjuje, ali istovremeno slabe i sistemi koji kontrolišu bol, pa hronični bol može postati izraženiji.
Lekovi takođe menjaju prag bola. Antidepresivi i neki antiepileptici koriste se upravo zato što mogu da smanje percepciju hroničnog i neuropatskog bola, dok klasični analgetici deluju tako što utiču na upalu i centralne mehanizme bola.
Interesantno je i da muzika može biti od pomoći – studija iz 2022. godine pokazala je da muzika, kao i bilo koji zvuk niskog intenziteta (oko 50 decibela), može imati analgetski efekat, bez obzira na to da li je reč o prijatnoj melodiji, belom šumu ili čak neprijatnom zvuku. Istraživači su u eksperimentima na miševima utvrdili da tihi zvuci ublažavaju bol tako što prigušuju aktivnost određenih neuronskih puteva u mozgu, čime se percepcija bola menja na fiziološkom nivou.
Da li boja kose utiče na bol
Kod crvenokosih osoba češće se javljaju mutacije u genima povezanim sa melanocitima – ćelijama koje proizvode pigment. Ta promena može uticati i na aktivaciju opioidnih receptora u telu, odnosno na jači odgovor prirodnih analgetika organizma. Sličan mehanizam uočen je i kod crvenokosih miševa, što sugeriše da bi mogao važiti i kod ljudi, pokazala je studija sa Medicinskog fakulteta Harvard iz 2021. godine.
Može li menstrualni ciklus promeniti osetljivost na bol
Odgovor još nije konačan – mnoge studije daju različite rezultate, delom zbog različitih metoda merenja. Jedan od faktora koji se izdvaja je hidratacija: Manjak tečnosti u organizmu povezuje se sa nižim pragom bola. Pošto se nivo tečnosti može menjati tokom ciklusa, to bi moglo uticati i na doživljaj bola.
Može li se prag bola povećati
Potpuno reprogramiranje osetljivosti na bol nije moguće, ali određene navike mogu pomoći da se bol lakše podnosi. Redovna fizička aktivnost, naročito aerobne vežbe poput hodanja, trčanja ili plivanja, podstiču lučenje endorfina – prirodnih supstanci koje ublažavaju bol. Upravljanje stresom je podjednako važno, jer hronična anksioznost pojačava percepciju čak i blagog bola. Tehnike disanja i kognitivno-bihejvioralna terapija mogu pomoći da se promeni način na koji mozak obrađuje bolne signale.
Na kraju, tu su san i ishrana, faktori koji se često potcenjuju. Nedostatak sna, kao i manjak vitamina, magnezijuma ili gvožđa, mogu povećati osetljivost, dok sedam do devet sati kvalitetnog sna i raznovrsna ishrana podržavaju stabilniji nervni sistem, pa tako mogu ublažiti bol.
Ovaj most na Balkanu proglašen je za najlepši na svetu
Mostovi su više od pukog objekata urađenog od kamena i čelika – spajaju obale, govore o minulim vremenima, ponekad razdvajaju ljude. Bili su i tema kojom se bavio nobelovac Ivo Andrić i često nose zanimljive i teške priče o sudbinama, konfliktima i pomirenju. Predstavljaju liniju između prošlosti i sadašnjosti, sećanja i nade. Upravo jedan takav most sa Balkana, iz zemlje u komšiluku, proglašen je najlepšim, prema mazaginu “Tajm aut”.
Različite građevine koje je čovečanstvo stvaralo kroz istoriju predstavljaju trajan dokaz kreativnosti i inženjerske domišljatosti. Često one “pričaju priče”, a mostovi su odličan primer toga i mnogi od njih su pravi spektakli za posmatranje.
Magazin “Tajm aut” sastavio listu najimpresivnijih mostova na svetu. Od prepoznatljivih znamenitosti kao što su Sydney Harbour Bridge i Brooklyn Bridge, preko udaljenih skandinavskih hibridnih prostora koji spajaju galeriju i most, do tradicionalnih peruanskih visećih mostova od užadi – svet je pun građevina kojima se možemo diviti.
Ipak, koji je najlepši most na celoj planeti? Titulu je poneo Stari most u Mostaru u Bosni i Hercegovini i iako njegovo ime doslovno znači “stari most”, zapravo nije toliko star. Delo je turskog neimara Hajrudina i pravi je biser ne samo regiona, nego i celog sveta.
