Niš – U sklopu izložbe „HERstory”, otvorene 6. marta u Evropskoj kući u Nišu, i promocije istoimene publikacije najavljeno je snimanje dokumentarnog filma o Fevziji Veri Jašarević, niškoj umetnici romskog porekla i prvoj violinistkinji u istoriji Simfonijskog orkestra u Nišu.
– Motiv za snimanje filma je sama Vera. Njen život i njena istrajnost trebalo bi da budu inspiracija svima. O njoj sam više saznao tokom višemesečnog rada na pripremi publikacije „HERstory”, posvećene velikim ženama naše bliže istorije koje najčešće zbog društvenih stereotipa nisu bile dovoljno vidljive, prepoznate i priznate, jedna od takvih bila je i Vera. Mogu reći da sam postao očaran pričom o njoj i svime što je ona predstavljala – rekao je Nikola Gligorijević koji ostvarenje potpisuje kao reditelj i scenarista.
U snimanju filma u svojstvu saradnika učestvuju i potomci Vere Jašarević, unuk, praunuk i praunuka. Za kameru, ton i fotografiju zadužen je Mateja Jeremić Zuks, a premijera dokumentarca očekuje se sredinom aprila.
Ovo inače nije prvo delo ove ili slične vrste u Srbiji u poslednjih desetak godina posvećeno Veri Jašarević, ali prema rečima Gligorijevića, ima cilj da više nego druga i prethodna doprinese promovisanju njenog nasleđa.
Nažalost, sticajem okolnosti ime Fevzije Vere Jašarević danas većini ljudi u Srbiji, čak i u njenom rodnom Nišu, ne znači mnogo. Talenat, rad, beskompromisna posvećenost ravna „Don Kihotu” i na prvom mestu njena po svemu avangardna pojava zaslužili su istaknutije mesto u našem kolektivnom sećanju.
Zvali su je – dama sa violinom, dama sa mnogo šešira, dama sa osmehom i večiti osmeh Niša.
Fevzija je rođena u Nišu u romskoj porodici 1922. godine. Odrastala je okružena muzikom i od ranog detinjstva pokazivala je izuzetan talenat za nju.
U Nišu tog doba bilo je dosta romskih orkestara i muzičara koji su svirali šarenolik repertoar. Takvi su nastupali svuda, od ulica i vašara do pozorišta gde su svirali kao scenska pratnja. Među njima, gotovo poput atrakcije posebno su se izdvajale dve sestre Jašarević – mlađa Fevzija sa retkim darom za violinu i za solo pevanje i nešto starija Refija koja je odlično svirala klavir.
U godinama nakon Drugog svetskog rata, Fevzija, tada već poznata po nadimku Vera, mimo očekivanja svoje sredine, usmerila je sebe isključivo ka klasičnoj muzici i sticanju klasičnog muzičkog obrazovanja onoliko koliko su okolnosti dozvoljavale. Kada je 1960. osnovan Simfonijski orkestar u Nišu, Vera je postala prva žena i prva violinistkinja član stalne postavke orkestra.
Međutim, sve do svog penzionisanja 1978. često se selila zbog honorarnih nastupa sa brojnim ansamblima širom Jugoslavije i Evrope. Bila je pravi „nomad sa violinom” i „nomad na štiklama”. Sudbinu svojih sunarodnika iz lutajućih pleh orkestara doživela je na drugačiji način – svirajući Vivaldija i Čajkovskog.
Film o njoj biće zapravo emotivna priča o preživljavanju, o kori hleba, o ženi u klasičnoj muzici, o Romkinji u klasičnoj muzici i o gradu koji dotle klasičnu muziku nije dovoljno poznavao.
– Vera je simbol ljudske istrajnosti i borbe. Premda, ona još više simbolizuje prkos i snagu jedne žene, naizgled nežne i krhke koja uprkos brojnim ograničenjima živi svoj život onako kako ona to želi. Film doživljavam i vrlo lično kao otac devojčice. Njime želim da dam doprinos pravednijem i ravnopravnijem svetu. Ne bih voleo da se moja kćerka sutra susretne sa bilo kakvim ograničenjima i stereotipima – zaključio je u razgovoru za „Politiku” autor filma Nikola Gligorijević.
Pomenuto je da su saradnici na snimanju filma potomci Vere Jašarević. Nekoliko njenih porodičnih naslednika danas su uspešni muzičari. Verovatno najpoznatiji među njima je njen unuk, Josip Hartl, bubnjar legendarne rok grupe „Kerber”.
Fevzija Vera Jašarević, prva violinistkinja u istoriji Simfonijskog orkestra u Nišu i večiti osmeh Niša, preminula je 2004. godine.
