Farmerke koje su bile sinonim devedesetih, ponovo se nose
Model farmerki koji je devedesetih bio sinonim za kul minimalizam danas se vraća na velika vrata. Komad koji su tada nosile modne insajderke, a koji je Kerolin Beset Kenedi pretvorila u simbol „tihog luksuza“, ponovo je među najtraženijima.
Jednostavne, ravnog kroja i bez suvišnih detalja, ove farmerke dokaz su da pravi stil nikada ne izlazi iz mode.
Kerolin Beset Kenedi, ikona minimalizma devedesetih, i danas se smatra uzorom besprekornog stila. Njena jednostavna i pročišćena estetika bila je oštar kontrast šarenilu i maksimalizmu prethodnog desetleća, a danas je popularnija nego ikada – jer je još pre nego što je pojam „tihi luksuz“ postao trend, upravo njega utelovljavala. Jedan od ključnih komada u njenoj garderobi bile su Levi’s farmerke, koje su i danas dostupne u prodaji, piše PageSix.
Foto: Screenshot Levis
Foto: Screenshot LevisKerolin je obožavala retro model Levi’s 517, kroj koji vizuelno izdužuje noge. Bivša direktorka CK često ih je kombinovala sa čizmama, stvarajući ležeran izgled. Uz farmerke je nosila kapute sa pojasom, jednostavne majice, rolke ili klasične bele košulje, stvarajući bezbroj kombinacija.
Preferirala je srednje i tamne nijanse ispranog trapera, koje su se savršeno uklapale u njenu garderobu neutralnih tonova, bilo da je šetala ulicama Menhetna ili provodila vikende u Hemptonu.
Kako pronaći savršen par
Zanimljivo je da je Levi’s 517 zapravo muški model, što je bio originalan način nošenja takozvanih „bojfrend“ farmerki. Struk nije uzak, pa farmerke ležerno padaju preko bokova, a po želji se mogu stegnuti kaišem.
Iako je model prvi put predstavljen još 1969. godine, Levi’s ga i danas proizvodi. Dostupne su verzije od 100 odsto pamuka, kao i kombinacije sa elastinom. Pri izboru veličine važno je imati na umu da je kroj muški, sa drugačijim odnosom struka i bokova, pa je preporučljivo proveriti mere pre kupovine.
Norveška najuspešnija učesnica: Svečano zatvorene 25. Zimske olimpijske igre u Milanu i Kortini
Svečana ceremonija zatvaranja Zimskih olimpijskih igara u Milanu i Kortini održana je večeras u areni u Veroni pod sloganom „lepota u akciji“.
Ceremonija je započela uz zvuke opere Travijata, a zatim se nastavilo sa drugim italijanskim arijama.
Usledilo je unošenje italijanske zastave, koju je nosilo osmoro stanovnika domaćih gradova u kojima su se održavala ovogodišnja takmičenja.
Na scenu su zatim stupili italijanski sportisti, koji su na ovim Igrama zauzeli četvrto mesto sa 10 zlatnih, šest srebrnih i 14 bronzanih medalja.
Foto. EPA/SALVATORE DI NOLFI EDITORIAL USE ONLY
Foto. EPA/SALVATORE DI NOLFI EDITORIAL USE ONLYOlimpijski plamen, koji se nalazio u vazi u obliku kapljice vode izrađenoj od Murano stakla, u Arenu su donela četvorica članova muške italijanske štafete u skijaškom trčanju, koji su 1994. godine na Igrama u Lilehameru osvojili zlato.
Usledio je defile sportista praćen zvucima italijanskih pesama, a procena je da je na svečanosti zatvaranja učestvovalo oko 1.500 sportista od ukupno blizu 3.000 učesnika Igara u Milanu i Kortini.
Na ceremoniji zatvaranja dodeljene su i medalje za najbolje u skijaškom trčanju u disciplini masovni start na 50 kilometara, uključujući i Norvežanina Johanesa Hesflota Kleba, koji je na Igrama u Milanu i Kortini osvojio svih šest zlatnih medalja i tako postavio novi rekord.
Nakon nekoliko muzičkih nastupa, olimpijskom i himnom Grčke zatvaranje Igara u Milanu i Kortini ušlo je u završnu fazu, tokom koje je olimpijska zastava predata domaćinima narednih Zimskih olimpijskih igara – Francuskoj (francuski Alpi).
Publici su se obratili predsednik Organizacionog odbora Igara u Milanu i Kortini Đovani Malogo i predsednica Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) Kirsti Koventri.
„Pokazalo se da su Igre u Milanu i Kortini 2026. godine otvorile novo poglavlje u našoj zajedničkoj olimpijskoj istoriji i zbližile gradove, regije, provincije i različite kulture kao nikad do sad“, istakao je Malogo.
Koventri, prva žena na čelu MOK-a, svojim govorom proglasila je kraj 25. Zimskih olimpijskih igara.
„U skladu s tradicijom, pozivam sve mlade sveta i sve vas ovde večeras da se okupimo za četiri godine u francuskim Alpima kako bismo zajedno proslavili 26. Zimske olimpijske igre. Vidimo se 2030. godine“, rekla je Koventri, posle čega je ugašen olimpijski plamen.
Ceremonija je nastavljena muzičkim nastupima, a veče su između ostalog obeležili italijanski pevač Akile Lauro, baletski igrač Roberto Bole i di džej Gabri Ponte.
Foto: EPA/ROBERT GHEMENT
Foto: EPA/ROBERT GHEMENTNajuspešnija nacija na Igrama u Milanu i Kortini bila je Norveška, koja je osvojila rekordnih 18 zlatnih medalja, 12 srebrnih i 11 bronzanih, ukupno 41 medalju.
Drugo mesto zauzele su Sjedinjene Američke Države sa po 12 zlatnih i srebrnih medalja, uz devet bronzi, dok se na trećem mestu našla Holandija sa 10 zlatnih, sedam srebrnih i tri bronzane medalje.
Srbiju je na Igrama u Milanu i Kortini predstavljalo troje sportista, dvoje u nordijskom skijanju – Anja Ilić i Miloš Milosavljević, kao i Aleksa Tomović u alpskom skijanju, koji je i ostvario najbolji plasman (47. mesto u veleslalomu).
Arena u Veroni biće domaćin ceremonije otvaranja Zimskih paraolimpijskih igara 6. marta.
Tripl-dabl Nikole Jokića kakav je do sada ostvaren samo jednom u NBA istoriji i to davne 1976. godine
Košarkaši Golden Stejta pobedili su Denver 128:117 i prekinuli niz od dva poraza u Američkoj profesionalnoj košarkaškoj ligi (NBA).
Voriorse su predvodili Mozes Mudi sa 23 poena, sedam skokova i pet asistencija i Brendin Podžemski sa 18 poena, od kojih je 12 postigao u poslednjih pet minuta utakmice, a imao je i 15 skokova i devet asistencija.
Al Horford pobedi je doprineo sa 22 poena i sedam asistencija, a Gi Santos sa 17 poena, sedam asistencija i pet skokova. U ekipi zbog povreda nije bilo Stefona Karija, Drejmonda Grina i Kristapsa Porzingisa.
U ekipi Denvera srpski centar Nikola Jokić ostvario je tripl-dabl učinak od 35 poena, 20 skokova i 14 asistencija uz tri osvojene lopte i dve blokade. To je bio njegov peti tripl-dabl u poslednjih sedam utakmica, 19. u sezoni i 183. u karijeri.
Ovakav učinak poput Jokića protiv Golden Stejta ostvario je do sada jedino Karim Abdul Džabar u martu 1976. godine.
Džamal Marej dodao je 21 poen, a Kristijan Braun 18 poena i pet skokova.
Košarkaši Bostona pobedili su Los Anđeles Lejkerse 111:89 i ostvarili osmu pobedu u poslednjih devet utakmica. Seltikse su predvodili Džejlen Braun sa 32 poena, osam skokova i sedam asistencija i Pejton Pričard sa 30 poena, od kojih šest trojki iz devet pokušaja, uz osam asistencija i četiri skoka. Derik Vajt dodao je 12 poena i osam asistencija.
U ekipi Lejkersa Luka Dončić postigao je 25 poena, a Lebron Džejms 20 poena i premašio je brojku od 43.000 poena u karijeri. Džejms je odigrao i 1.600 utakmicu regularnog dela lige i priključio se rekorderu iz Seltiksa Robertu Perišu koji je svojevremeno odigrao 1.611.
Ostin Rivs dodao je 15 poena i sedam skokova, a Luk Kenard devet poena za ekipu iz Los Anđelesa.
Lejkersi su tokom poluvremena svečanom ceremonijom odali počast legendarnom treneru Petu Rajliju za doprinos klubu, a ispred dvorane otkrili su njegovu bronzanu statuu. On je u dve decenije sa Lejkersima osvojio šest titula.
Košarkaši Toronta pobedili su Milvoki 122:94 i prekinuli niz Baksa od tri pobede. U ekipi Toronta, koju sa klupe predvdi srpski trener Darko Rajaković, najefikasniji je bio Imanuel Kvikli sa 32 poena uz devet asistencija, Brendon Ingram dodao je 22 poena i šest asistencija, a Džamal Šid 12 poena, šest skokova i šest asistencija.
U ekipi Milvokija, koja je pretrpela drugi poraz u poslednjih osam utakmica, Kevin Porter imao je 21 poen i 10 asistencija, Rajan Rolins 21 poen i devet skokova, a Kem Tomas 15 poena.
Košarkaši Filadelfije pobedili su Minesotu 135:108 i prekinuli niz od četiri poraza. Najefikasniji u ekipi Filadelfije bio je Tajris Maksi sa 39 poena uz osam asistencija, a Vi Džej Edžkomb dodao je 24 poena od kojih šest trojki iz sedam pokušaja.
Kventin Grajms pobedi je doprineo sa 19 poena i sedam asistencija, a Keli Ubre sa 18 poena. U ekipi nije bilo Džiela Embida, koji je propustio treću uzastopnu utakmicu posle ol-stara zbog problema sa potkolenicom.
Minesota je prekinula niz od tri pobede, a najefikasniji u ekipi bili su Entoni Dejvis sa 28 poena uz devet skokova, Džejden Mekdenijels sa 19 poena i šest skokova i Džulijus Rendl sa 18 poena.
U ostalim utakmicama Šarlot je pobedio Vašington 129:111 uz 37 poena Lamelo Bola od kojih je postigao 10 trojki, a za Vizardse nije igrao srpski centar Tristan Vukčević.
Orlando je uz 36 poena Dezmonda Bejna 111:109 pobedio Los Anđeles Kliperse za koje nije igrao srpski košarkaš Bogdan Bogdanović, Portland je bio bolji od Finiksa 92:77, a Dalas od Indijane 134:130.
Atlanta je pobedila Bruklin 115:104 i nanela mu četvrti uzastopni poraz, a Njujork je pobedio Čikago 105:99 uz dabl-dabl Karla-Entonija Taunsa od 28 poena i 11 skokova i vezao drugu pobedu.
Žreb za četvrtfinale Kupa Srbije: Zvezda na teškom ispitu, dva prvoligaša već u polufinalu
Žrebom u Staroj Pazovi određeni su parovi četvrtfinala Kupa Srbije u fudbalu.
Branilac trofeja Crvena zvezda gostovaće Novom Pazaru, koji sa klupe predvodi nekadašnji kapiten crveno-belih Nenad Lalatović.
Fudbaleri Vojvodine igraće u Novom Sadu protiv Trajala, Jedinstvo će na Ubu dočekati Zemun, a beogradski Grafičar će dočekati Mačvu. Sigurno je da će dva prvoligaša igrati u polufinalu masovnog takmičenja.
Četvrtfinalne utakmice Kupa Srbije su na programu 4. marta.
Četvrtfinale Kupa Srbije
Vojvodina – Trajal
Novi Pazar – Crvena zvezda
Jedinstvo (Ub) – Zemun
Grafičar – Mačva
Koncert duhovne muzike za djecu oboljelu od malignih bolesti
U Banjaluci će sutra biti održan koncert duhovne grupe “Bedem”, posvećen djeci oboljeloj od malignih bolesti.
Banski dvorFoto: RTRS
Pravoslavni muzički sastav “Bedem” iz Sombora izvodi autorsku muziku aranžmanski pisanu za tri akustične gitare i glas, a čine ga gitaristi Miroslav, Igor i Goran Marinić, te vokal Tanja Marinić, rečeno je Srni iz Udruženja roditelja djece oboljele od malignih bolesti “Iskra”, koje je organizator koncerta.
Na koncertu koji će biti održan Koncertnoj dvorani Banskog dvora će kao gosti nastupiti Dinko Blagojević /klavir/, Stefan Tešanović /gitara/, članice nekadašnje pojnice “Prepodobna mati Angelina Srpska”, vokalni sastav Akatist, Grupa Dar i hor učenika banjalučke Osnovne škole “Zmaj Јova Јovanović”.
Koncert, koji će biti održan okviru obilježavanja Međunarodnog dana djece oboljele od malignih bolesti, počinje u 20.00 časova.
Besplatne pozivnice mogu se preuzeti na biletarnici Banskog dvora, svakim radnim danom od 12.00 do 18.00 časova.
U Kozarskoj Dubici predstavljen “Rat za srpski jezik i pravopis”
U Kozarskoj Dubici obilježen je Dan maternjeg jezika u okviru kojeg je predstavljeno djelo “Rat za srpski jezik i pravopis”.
“Rat za srpski jezik i pravopis”Foto: RTRS
Povratak Vuku Stefanoviću Karadžiću i njegovom učeniku Đuri Daničiću doprinijelo je Vukovoj ideji o uvođenju narodnog jezika u književnost i podvučena važnost njegovanja jezika i pisma kao identiteta srpskog naroda.
– Ispričana je priča o Đuri Daničiću, o njegovoj sudbini kao nesumnjivo velikom filologu, ali se ta knjiga, zbornik, dotiče i nekih identitetskih pitanja srpskog jezika koja su važna u našem vremenu – rekao je Duško Pevulja, profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Banjaluci.
Obilježavanju Dana maternjeg jezika pridružio se ogranak Srpskog prosvjetnog i kulturnog društva Prosvjeta iz Kozarske Dubice koji se bavi izdavaštvom.
– Mi smo prošle godine odštampali sedam knjiga i štampanje dvije smo pomogli. “Pamtimo” od Mire Lolić Močević i ovu knjigu Đure Daničića smo zajedno sa Srpskim centrom iz Banjaluke odštampali. Tako svake godine. I ove godine imamo već tri knjige u planu – naveo je Zoran Sinkić iz dubičke Prosvjete.
Biblioteke su čuvari pisane riječi koje čuvaju jezik i predstavljaju književnost i kulturu izražavanja.
– U ovom vremenu kada se identitet često dovodi u pitanje jer maternji jezik nije samo sredstvo komunikacije, biblioteke su čuvari. To je temelj i našeg kulturnog i nacionalnog identiteta i kada kažemo da imamo borbu za jezik, to je zapravo borba pravo da budemo ono što jesmo – istakla je Danijela Mandić, direktorka Narodne biblioteke Kozarska Dubica.
Književno veče upotpunili su učenici šestog razreda Osnovne škole “Sveti Sava” iz Kozarske Dubice.
Cicović: Srpska zauzima sve značajnije mjesto na regionalnoj turističkoj mapi
Šef Predstavništva Republike Srpske u Srbiji Mlađen Cicović ocijenio je veoma uspješnim nastup Republike Srpske na Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, navodeći da je veliko interesovanje posjetilaca, turističkih radnika i medija potvrdilo da Srpska zauzima sve značajnije mjesto na regionalnoj turističkoj mapi.
Mlađen CicovićFoto: Ustupljena fotografija
– Smatram da smo obavili dobar posao, kako u pogledu vidljivosti i promocije turističkih potencijala, tako i u pogledu ostvarenih kontakata i konkretno dogovorenih aktivnosti – rekao je Cicović Srni.
On je naveo da je zajedničkim i koordinisanim djelovanjem pokazano da Republika Srpska ima šta da ponudi tako da je prepoznata kao atraktivna pristupačna turistička destinacija za goste iz Srbije i šireg regiona.
Ističe da su posebnu pažnju privukli zimski turistički centri, prije svega, Јahorina, Ravna Planina i Igrišta, kao i ponuda banjskog turizma, koji sve više dobija na značaju zahvaljujući kvalitetnim smještajnim kapacitetima i razvijenoj zdravstveno-rekreativnoj ponudi.
Cicović je rekao da je ljubitelje prirode i aktivnog odmora privukao i Nacionalni park “Kozara”, dok je učešće turističkih organizacija lokalnih zajednica omogućilo da se na jednom mjestu predstave autentični turistički proizvodi i potencijali različitih krajeva Srpske.
– Veliko interesovanje iskazano je za turističku ponudu Trebinje, koja se prepoznaje kao jedna od najatraktivnijih destinacija juga Republike Srpske sa izuzetno bogatim kulturno-istorijsko nasljeđem, mediteranskim ambijentom, svojim vinarijama i gastronomijom – dodao je Cicović.
Prema njegovim riječima, kao poželjna destinacija nametnuo se i Višegrad, posebno Andrićgrad kao jedinstveni kulturno-turistički kompleks, ali i Bijeljina sa svojom raznovrsnom ponudom.
– Grad na Vrbasu se sve snažnije pozicionira kao regionalni centar avanturističkog turizma, posebno kada je riječ o raftingu – ukazao je Cicović.
On je naglasio da su u četiri sajamska dana organizovani promotivni događaji, prezentacije i susreti sa partnerima što će doprinijeti jačanju saradnje sa turističkim privrednicima iz Srbije i regiona, kao i kreiranju novih aranžmana i programa koji će dodatno unaprijediti turistički promet.
Cicović je naveo da će Predstavništvo Republike Srpske u Srbiji u saradnji sa Turističkom organizacijom Republike Srpske i lokalnim turističkim subjektima nastaviti sa promocijom turističkih potencijala i jačanjem turističkih veza između Srpske i Srbije.
Republika Srpska se u toku četiri sajamska dana predstavila kroz zajednički izložbeni prostor Turističke organizacije Republike Srpske i Predstavništva Srpske u Srbiji, te samostalne izložbene prostore turističkih organizacija gradova i opština.
Međunarodni sajam turizma pod sloganom “Јedno putovanje, hiljadu priča” otvoren je 19. februara, a završava se danas.
Više od 7.400 radnih dozvola za zapošljavanje stranaca u ovoj godini
Ukupna godišnja kvota radnih dozvola za produženje i novo zapošljavanje stranaca u BiH u ovoj godini iznosi 7.427, od čega se na Federaciju BiH odnosi 4.500, Republiku Srpsku 2.000, a na Brčko distrikt 927 radnih dozvola, rečeno je Srni iz Agencije za rad i zapošljavanje BiH.
Strani radniciFoto: RTRS
Godišnja kvota za produženje već izdatih radnih dozvola iznosi 2.350, i to za FBiH 1.500, Republiku Srpsku 500, a za Brčko distrikt 350 radnih dozvola, dok je za novo zapošljavanje stranaca u BiH u 2026. godini predviđeno 4.409 radnih dozvola, što je više za oko 15 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Od ukupnog broja godišnje kvote radnih dozvola za novo zapošljavanje stranaca na FBiH se odnosi 3.000, što je više za 25 odsto u odnosu na prošlu godinu, Republiku Srpsku 1.500, što je na nivou prošlogodišnje, a na Brčko distrikt 577 radnih dozvola, što je više za oko 13 odsto.
Najviše radnih dozvola za novo zapošljavanje stranaca u BiH u ovoj godini je za građevinarstvo, i to 1.760, od kojih 700 za FBiH, 710 Republiku Srpsku i 350 za Brčko distrikt.
Za prerađivačku industriju planirano je 1.060 dozvola, odnosno 700 za FBiH, 300 Republiku Srpsku, te 60 za Brčko distrikt, a za hotelijerstvo i ugostiteljstvo 560, odnosno 410 za FBiH, 110 za Republiku Srpsku i 40 za Brčko distrikt.
LANI IZDATE 6.702 RADNE DOZVOLE
U BiH su lani izdate 6.702 važeće radne dozvole, i to 4.584 nove i 2.118 produženih.
Od ovog broja, u okviru kvote je izdato 4.456 dozvola, od kojih novih 3.370, produženih 1.086, dok je 2.246 izdatih radnih dozvola koje ne ulaze u kvotu /1.214 novih i 1.032 produžene/.
Ukupna godišnja kvota radnih dozvola za produženje i novo zapošljavanje stranaca u BiH u 2025. godini iznosi 7.229 radih dozvola, od kojih je izdato navedenih 4.456 dozvola ili 62 odsto.
Godišnja kvota radnih dozvola za novo zapošljavanje stranaca u BiH u prošloj godini iznosila je 4.409 radnih dozvola, a izdato je 3.370 ili 76 odsto, dok je godišnja kvota za produženje već izdatih radnih dozvola iznosila 2.820, a izdato je 1.086 dozvola ili 39 odsto.
U BiH prošle godine radnu dozvolu imala su 933 državljanina Indije, 831 Nepala, 784 Turske, 663 Srbije, 639 Bangladeša, te 461 državljanin Kine.
Prema djelatnostima, lani su za građevinarstvo izdate 1.672 radne dozvole, 1.170 za prerađivačku industriju, 697 za ostale uslužne djelatnosti, 675 za trgovinu, 588 za djelatnost pružanja smještaja, te pripreme i usluge hrane, a 585 za umjetnost, zabavu i rekreaciju.
Tradicionalne pokladske maškare u Brodu
Tradicionalne pokladske maškare održane su danas u Brodu u prisustvu velikog broja djece i mladih.
Pokladske maškare u BroduFoto: SRNA
Učesnici su se okupili jutros ispred Doma kulture u Liješću, a uz blagoslov lokalnog sveštenika povorka je krenula prema zgradi opštinske uprave.
Načelnik Broda Milan Zečević izrazio je zadovoljstvo što su pokladske maškare okupile veliki broj mladih koji na taj način uče o srpskoj tradiciji.
On je naveo da je opština Brod dužna da podrži ovakve manifestacije.
– Naša istorija je povezana sa običajima, bez kojih nema jednog naroda i zato ih čuvamo – rekao je Zečević.
Foto: SRNA
Učesnik maškara Drago Grabovac rekao je da je suština ovog druženja očuvanje tradicije i pravoslavne vjere.
On je dodao da se maškarama svake godine pridružuje sve više mladih i izrazio nadu da će tako i ostati.
– Јoš su stari ljudi govorili da su maškare postojale od kako postoji Liješće, najveće selo u opštini Brod – rekao je Grabovac.
Šezdesetšestogodišnji Grabovac kaže da je najstarija maškara u selu i da učestvuje u na ovoj tradicionalnoj manifestaciji od sedme godine.
Foto: SRNA