U naučnom radu nedavno objavljenom u vodećem nacionalnom naučnom časopisu Acta Entomologica Serbica prvi put je za teritoriju Srbije potvrđeno prisustvo vrste Carabus scabrosus, poznate pod nazivom „veliki ljubičasti trčuljak”. Ova vrsta pripada porodici trčuljaka (Carabidae) i redu tvrdokrilaca (Coleoptera).
Potvrđeno da Srbijom trčkara nova vrsta insekta: veliki ljubičasti trčuljak uočen kraj Nišave
Autori rada su dr Nikola Vesović, viši naučni saradnik, dr Srećko Ćurčić, redovni profesor i dr Katarina Stojanović, docent, svi iz Instituta za zoologiju Univerziteta u Beogradu – Biološkog fakulteta, kao i dr Boris Novaković iz Agencije za zaštitu životne sredine Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije. Sakupljena je svega jedna odrasla jedinka ove izuzetno atraktivne vrste u jesen 2015. godine na levoj obali reke Nišave, kod sela Gradinje kod Dimitrovgrada, svega 1,5 km od bugarske granice, što ukazuje na to da je vrsta prisutna u Srbiji više od jedne decenije.
Tokom rutinskog godišnjeg monitoringa kvaliteta vode Nišave kod Dimitrovgrada, dr Boris Novaković primetio je na svoje veliko iznenađenje jednog mužjaka „velikog ljubičastog trčuljka” u priobalnoj vegetaciji na ivici reke, blizu vode, a potom ga je i sakupio.
Uprkos brojnim ciljanim naporima tokom protekle decenije, uključujući ručnu pretragu i postavljanje klopki u dolini Nišave od Dimitrovgrada do Pirota, autori naučnog rada nisu uspeli da sakupe dodatne primerke ove vrste, što govori u prilog tome da se vrsta za sada može smatrati retkom u Srbiji.
„Veliki ljubičasti trčuljak” pripada rodu Carabus, koji predstavlja jedan od vrstama najbogatijih rodova tvrdokrilaca i insekata uopšte, sa skoro 1.000 prepoznatih vrsta. Samo na Balkanu su poznate 44 vrste iz ovog roda, od kojih je skoro jedna petina endemična. Podrod Procerus, kome pripada C. scabrosus, predstavlja jasno definisanu grupu krupnih, neletećih i robustnih vrsta, koje karakterišu duge, zakrivljene mandibule, dvorežnjevita gornja usna, grubo naborana leđna površina glave i vratnog štita i kvrgasta pokrilca, što ih čini posebno vizuelno prepoznatljivim među trčuljcima.
Grupa najkrupnijih evropskih tvrdokrilaca
Podrod obuhvata pet vrsta i veći broj podvrsta rasprostranjenih od Italije na zapadu do Irana na istoku, često sa veoma lokalizovanim rasprostranjenjem. U Srbiji je do sada bila zabeležena samo jedna vrsta ovog podroda – Carabus gigas („džinovski ili gigantski trčuljak”). Kod nas je široko rasprostranjena, od Fruške gore na severu do šumovitih područja širom ostatka zemlje, a najčešće naseljava listopadne šume na većim nadmorskim visinama.
Veliki ljubičasti trčuljak levo i džinovski trčuljak desno
Sa dužinom tela odraslih jedinki većom od 50 milimetara, C. scabrosus spada među najkrupnije evropske tvrdokrilce i insekte. Vrstu karakterišu ispupčena, grubo kvrgasta pokrilca i metalnoplav ili ljubičast odsjaj površine tela, za razliku od „džinovskog trčuljka”, koji je potpuno crn.
Glava i mandibule su izduženi i služe za uvlačenje u ljušturu kopnenih puževa, jer su i odrasle jedinke i larve malakofagne, odnosno hrane se puževima. U poređenju sa „džinovskim trčuljkom”, „veliki ljubičasti trčuljak” poseduje i nešto manje ispupčena pokrilca, a razlikuje se od njega i po obliku vratnog štita i edeagusa (kopulatornog organa mužjaka).
Osim na Balkanu, C. scabrosus živi i u Maloj Aziji, na Kavkazu i severnoj obali Crnog mora, uključujući Krim. Vrsta se prevashodno javlja u listopadnim šumama (posebno bukovim i hrastovim) sa dubokim slojem stelje, na kamenitim padinama planina, obično od nizija do približno 1.500 metara nadmorske visine.
Dve podvrste „velikog ljubičastog trčuljka” se javljaju na području Balkana: Carabus scabrosus bureschianus („Burešov veliki ljubičasti trčuljak”) – naseljava južne Rodope severoistočne Grčke i centralne i zapadne Rodope južne Bugarske; i C. scabrosus scabrosus („veliki ljubičasti trčuljak” u užem smislu) – javlja se u južno-centralnoj Bugarskoj oko Stare Zagore, istočnim Rodopima južne Bugarske i na planini Strandža u jugoistočnoj Bugarskoj i evropskom delu Turske.
Iako oblik edeagusa „srpskog” primerka nije identičan obliku kod bliskih podvrsta, autori rada su ga ipak svrstali u podvrstu C. scabrosus bureschianus, uz napomenu da su potrebni dodatni primerci, posebno mužjaci, da bi se procenila njegova morfološka varijabilnost i potvrdio njegov definitivni taksonomski status.
Distribucija C. scabrosus u Srbiji
Prisustvo C. scabrosus u jugoistočnoj Srbiji ukazuje na postojanje odgovarajućih mikrostaništa i adekvatnih izvora hrane za održavanje populacije ovog krupnog predatorskog tvrdokrilca. U okolini lokaliteta gde je „veliki ljubičasti trčuljak” pronađen zabeležen je i kopneni puž Helix lucorum („šumski ili turski puž”), kojim se trčuljak najverovatnije hrani.
Autori u radu razmatraju i moguće puteve dolaska ove vrste trčuljka u Srbiju. Glavnu dilemu je predstavljalo pitanje kako je vrsta uopšte dospela u Srbiju, s obzirom na to da su najbliži poznati lokaliteti C. scabrosus udaljeni gotovo 200 kilometara istočno od Dimitrovgrada, na teritoriji Bugarske.
Intriga o migraciji
Posebno je intrigantno kako je prešla tako značajnu udaljenost imajući u vidu da nema sposobnost letenja i da je isključivo vezana za tlo, a postavlja se i pitanje da li je uopšte migrirala. Nakon detaljnih razmatranja, tri potencijalna scenarija mogu da pojasne pojavu ove vrste kod nas: prirodno širenje njenog areala prema zapadu; slučajni antropogeni transport; i postojanje autohtone lokalne populacije u pograničnom području sa Bugarskom.
Mesto gde je prvi put uočen veliki ljubičati trčuljak kod Nišave
Dostupnost plena i pogodna klima verovatno su olakšali uspostavljanje populacije C. Scabrosus u Srbiji. Na pitanje koji scenario se desio u slučaju pojave „velikog ljubičastog trčuljka” u Srbiji daće definitivan odgovor nova istraživanja u pograničnom području Srbije i Bugarske i eventualni novi nalazi ove vrste, koji bi popunili praznine u dosadašnjem rasprostranjenju ove vrste.
Ovo otkriće predstavlja važan doprinos poznavanju faune insekata Srbije i regiona i ukazuje na značajno proširenje poznatog areala vrste ka zapadu, koja je do sada na Balkanu bila beležena jedino u Bugarskoj, Grčkoj i Turskoj. Iako nalaz C. scabrosus iz 2015. godine predstavlja najraniji potvrđeni dokaz o postojanju ove vrste u Srbiji, naknadna zapažanja na platformama za građansku nauku (nalaz iz Dimitrovgrada 2018. godine i nalaz iz Pirota 2020. godine) ukazuju na to da je ova vrsta već šire rasprostranjena u jugoistočnoj Srbiji. S obzirom na geografski položaj navedenih lokaliteta i datume evidentiranja vrste, ovi nalazi podržavaju scenario postepenog širenja areala vrste ka zapadu.
Na kraju, kao zaključak, autori naglašavaju potrebu za daljim terenskim istraživanjima radi procene stanja populacije ove vrste u Srbiji i razmatranja njene zaštite u okviru nacionalne legislative.
Nova Željezara Zenica obavestila je zaposlene da obustavlja rad pogona i postrojenja integralne proizvodnje čelika. Time će biti okončana proizvodnja čelika u nekadašnjem regionalnom gigantu, osnovanom 1892. godine.
Rukovodstvo Nove Željezare Zenica saopštilo je da će u sredu uslediti plansko gašenje visoke peći, a dan kasnije i pogona čeličane.
Mediji u BiH navode da to neće imati uticaj samo na radnike preduzeća, već i na poslovanje železnica Republike Srpske i Federacije BiH, ali i drugih dobavljača.
Iz Uprave su neveli da su proteklih šest meseci upućivali zahteve za zaštitu domaće proizvodnje čelika, ali da je Vijeće ministara Bosne i Hercegovine u martu u dva navrata odbilo predloženu uredbu.
“S obzirom na izraženu nekonkurentnost na tržištu, kompanija više ne može ulaziti u dodatne finansijske gubitke, te Uprava zaključuje da je nastavak integralne proizvodnje neodrživ i da je njeno gašenje postalo neminovno”, navodi se u saopštenju.
Ipak, iz kompanije poručuju da fabrika neće biti u potpunosti zatvorena. Naglašavaju da će se u narednom periodu raditi na uspostavi novog modela poslovanja, uz pokušaj očuvanja radnih mesta u skladu s finansijskim mogućnostima i zakonskim okvirima.
Pojasnili su kako ne planiraju u potpunosti da zatvore železaru, odnosno da će pokušati s prenamenom njenog proizvodnog programa. Međutim, otpuštanje dela od oko 1.900 radnika opisali su neizbežnim.
Da podsetimo, Gordan Pavlović Goci, biznismen iz Foče, kupio je “ArcelorMittal” u Zenici preko svoje firme “H&P” iz Zvornika, za 10,7 miliona evra.
Ipak, najveći i najznačajniji privredni poduhvat koji je ostvaren u Zenici za vreme austro-ugarske uprave, bilo je podizanje železare 1892. godine, koja će dati pečat daljem industrijskom i urbanom razvoju grada.
Železara – Zenica – postrojenja, radnici 1951.
Železara je osnovana 1892. godine tokom austro-ugarske vladavine i njeno pokretanje je dalo pečat kako industrijskom, tako i urbanom razvoju grada.
Pred početak Drugog svetskog rata železara postaje najveće preduzeće u kraljevini, sa više od 4.000 radnika. Tokom SFRJ bila je i jedno od najvećih preduzeća u celoj Evropi.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je otvaranju novog železničkog mosta na reci Tamiš kod Tomaševca. Predsednik je poručio da je izgradnja mosta koštala 12,5 miliona evra i da je reč, posle mnogo godina, o mostu koji su samostalno izgradile srpske firme.
Otvoren novi železnički most na Tamišu – Vučić: Srpske firme ga samostalno izgradile
Kod Tomaševca je otvoren novi železnički most preko Tamiša. Otvaranju je, između ostalih, prisustvovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Predsednik je naveo da su na tom zahtevnom projektu prvi put posle mnogo godina samostalno radile domaće firme i naveo da je vrednost projekta 12,5 miliona evra.
“Posle mnogo godina ovo je prvi put da su naše kompanije radile samostalno bilo gde ovako zahtevan objekat. Da se vratimo onome što smo nekad znali. Čestitam na dobro izvedenom poslu”, rekao je Vučić u obilasku novog železničkog mosta.
Predsednik je istakao da će se raditi na obnove kompletne železničke infrastrukture u Srbiji i graditi moderne železničke stanice i najavio da će u narednih 15 dana obići železničku stanicu u Orlovatu.
“Železnica skoro da nije postojala, sad ćemo polako sve da obnavljamo”
Vučić je rekao da skoro 40 godina nije ulagano u železnicu u Srbiji.
“Skoro da nije postojala. I sad ćemo polako sve da obnavljamo, polako da gradimo moderne železnice i da gradimo moderne železničke stanice”, rekao je Vučić.
Vučić je rekao da će novi železnički most preko Tamiša omogućiti da vozovi između Orlovata i Tomaševca, na čitavom pravcu Pančevo–Zrenjanin–Kikinda, saobraćaju brže, bezbednije, pouzdanije, brzinom do 100 kilometara na čas.
“Uveren sam da ćemo nastaviti da gradimo i da razgovaramo i sa našim drugim i stranim partnerima, a ponosan sam na činjenicu što su ovo izgradile sve srpske kompanije. Sve firme koje su učestvovale u izgradnji ovog mosta su iz Srbije”, rekao je Vučić.
Pozvao je da, kada je već izgrađen železnički most, na Tamišu bude napravljen i drumski most, i ocenio da bi on zahtevao nešto manja ulaganja.
Novi most izgrađen od oko 500 tona čelika i 2.600 kubika betona
Železnički most preko Tamiša je dužine 120 metara, ima četiri stubna mesta, od kojih su dva u reci, a raspon između stubova je 40 metara. Osim mosta urađeno je još oko 1.200 metara pruge, odnosno koloseka, gde je ugrađeno 25.000 kubika nasipa, oko 170 tona šina i između 1.700 i 1.800 pragova.
Otvoren novi železnički most na Tamišu – Vučić: Srpske firme ga samostalno izgradile
Most je urađen od oko 500 tona konstruktivnog čelika i 2.600 kubika betona.
Ministarka građevine Aleksandra Sofornijević je rekla da je od Grada Zrenjanina potekla ideja da se stari železnički most sačuva i promeni namenu, odnosno da postane pešačko-biciklistički most.
Nikola Jokić, Šej Gildžes-Aleksander i Viktor Vembanjama finalisti su izbora za najkorisnijeg igrača regularnog dela sezone NBA lige.
Jokić je ove sezone u NBA ligi prosečno beležio 27,7 poena, 12,9 skokova i 10,7 asistencija.
Nikola Jokić u duelu sa Vembanjamom
On je postao prvi košarkaš u istoriji NBA koji je imao najviše skokova i asistencija u jednoj sezoni.
Srpski košarkaš je tri puta bio MVP NBA lige 2021, 2022. i 2024. godine.
Gildžes-Aleksander je ove sezone prosečno imao 31,1 poen, 4,3 skoka i 6,6 asistencija. Kanadski košarkaš je prošle sezone osvojio MVP priznanje.
Vembanjama je ove sezone prosečno beležio 25 poena, 11,5 skokova i 3,1 blokadu. Francuski košarkaš se prvi put nalazi u finalnom izboru za MVP nagradu.
U konkurenciji za najboljeg defanzivnog košarkaša NBA lige nalaze se Vembanjama, Čet Holmgren i Osar Tompson.
U konkurenciji za košarkaša koji je najviše napredovao su Deni Avdija, Nikel Aleksander-Voker i Džejlen Duren.
U konkurenciji za najboljeg “šestog igrača” nalaze se Tim Hardavej (Denver), Hajme Hakez (Majami) i Keldon Džonson (San Antonio).
U konkurenciji za rukija sezone nalaze se Vi Džej Edžkomb (Filadelfija), Kuper Fleg (Dalas) i Kon Knepel (Šarlot).
U konkurenciji za “klač” nagradu su Gildžes-Aleksander, Entoni Edvards (Minesota) i Džamal Marej (Denver).
U konkurenciji za trenera godine su Džej Bi Bikerstaf (Detroit), Mič Džonson (San Antonio) i Džo Mazula (Boston).
Izložbeni paneli su postavljeni u izloge Biblioteke grada Beograda, a prikazuju ulogu ruskih diplomata u zbivanjima uoči i tokom Prvog srpsko-turskog rata 1876. godine, jednog od ključnih trenutaka u borbi Srbije za nezavisnost
U Biblioteci grada Beograda otvorena je izložba “Diplomate Ruskog carstva i Srpsko-turski rat 1876. godine”. Autori su Irina Antanasijević i Aleksej Timofejev, a i izložba je plod saradnje Biblioteke Grada Beograda i ambasade Rusije.
Posetiocima su se na otvaranju obratili ministar savetnik ambasade Rusije Aleksandar Konanihin, direktor Biblioteke Grada Nenad Milenović i koautor izložbe Aleksej Timofejev.
Milenović je naveo da je u sumornoj situaciji koja vlada u celom svetu i negativnim vestima koje nam svakog dana stižu, ovakve stvari su izuzetno pozitivne.
“Ovo je jedan naš mali doprinos kulturi, s jedne strane, i rusko-srpskim odnosima i vezama. Jedan aspekt ove izložbe jesu upravo srpsko-ruske veze i srpsko-ruski odnosi koji imaju više od hiljadu godina dugu tradiciju i to je ono što treba negovati. Ono što je kod nas, možda ne toliko dovoljno stavljeno u prvi plan, ne stavlja se akcenat u dovoljnoj meri, to je negovanje ovakvih stvari, pogotovo stvari koje su dobre i u kojima imamo kontinuitet. Srpsko-ruski odnosi, naravno, kao i svaki odnosi, prolaze kroz različite uspone i padove, ali ono u čemu mi možemo da doprinesemo tim odnosima i njihovom poboljšanju, jesu upravo ovakve izložbe i da običnim građanima približimo srpsko-ruske odnose”, naveo je Milenović.
РТ Балкан/Мина Ћурчић
Konanihin je istakao da je ovo prilika da se podseti kakav je bio doprinos ruske diplomatije.
“Bez obzira na to što je rat bio izgubljen, značaj je neverovatan, zato što je to jedna od osnova dobijanja definitvne nezavisnosti Srbije”, naveo je Konanihin.
Podsetio je na to da je prošlo 150 godina od Prvog srpsko-turskog rata, u kome su ozbiljno učešće uzeli ruski dobrovoljci i diplomate.
Pomenuo je pukovnika Rajevskog, generala Černjajeva i hiljada drugih Rusa koji su se borili za srpsku slobodu, rekavši da je učešće diplomata za većinu ostala tajna.
Timofejev je rekao da je Srbija stupila u rat u trenutku kada je vojska bila minimalna i da je najviše vojničko zvanje bilo pukovnik u tom trenutku.
“U takvoj situaciji, društvo i država su podeljeni. Srpska država hoće da očuva mir i stabilnost, a isto to preporučuje i ruska diplomatija. Društvo, srpsko i rusko, raspoloženo je drugačije. U toj komplikovanoj situaciji koja je dobila rasplet posle poraza srpskih trupa, ruska diplomatija je nastupila još jednom na pozornici i to kao snaga koja je uspela da zaustavi tursku vojsku u napredovanju. U ovom ratu Srbija je imala jednu malu, ali simboličnu tekovinu, a to je uklanjanje osmanske zastave sa Kalemegdana”, naveo je on i dodao da zahvaljujući ovoj izložbi možemo da vidimo kako su izgledali ovi ljudi.
U okviru programa su nastupili ruski umetnici violinistkinja Ekatarina Ivanenko, pijanistkinja Julija Kazanceva i harmonikaš Aleksej Mikitenko koji su, pored ostalih, izveli kompozicije “Ovo je Srbija” i “Tamo daleko”.
Izložbeni paneli postavljeni su u izloge Biblioteke grada Beograda, a prikazuju ulogu ruskih diplomata u zbivanjima uoči i tokom Prvog srpsko-turskog rata 1876. godine, jednog od ključnih trenutaka u borbi Srbije za nezavisnost.
Kroz arhivsku građu, istorijske fotografije, dokumente i ilustracije, izložba osvetljava diplomatske i političke okolnosti koje su oblikovale odnose između Srbije, Rusije i velikih evropskih sila u drugoj polovini 19. veka.
Poseban fokus izložbe je na ruskim diplomatama u Beogradu, poput generalnog konzula Andreja Nikolajeviča Karcova i sekretara konzulata Nikolaja Fjodoroviča Ladiženskog i drugim ličnostima.
Grupa ruskih naučnika razvila je metod za kontrolu dronova pomoću kompjuterskog miša kako bi poboljšala bezbednost operatera dronova. Ovakvo rešenje pojednostavljuje proces upravljanja i smanjuje zavisnost od visoke kvalifikacije operatera.
Ruski naučnici razvili metod za upravljanje dronom pomoću kompjuterskog miša
Kako su naveli programeri, metod podrazumeva ručno upravljanje dronom-presretačem pomoću standardnog kompjuterskog miša.
“Ovo rešenje smanjuje zavisnost sistema od visokokvalifikovanih operatera i značajno pojednostavljuje proces upravljanja, omogućavajući korišćenje poznatog interfejsa ličnog računara za generisanje komandi leta”, navodi se u elektronskoj bazi podataka Rospatenta, a prenose RIA Novosti.
Jedan od rezultata pronalaska mogao bi da bude prelazak sa tradicionalnih uređaja za daljinsko upravljanje bespilotnim letelicama (kontrolni paneli opremljeni džojsticima) na upotrebu klasičnog kompjuterskog miša sa dva ili tri dugmeta, istakli su programeri.
“Sedi uspravno, ne prekrštaj noge!” – mnogi od nas su čuli ovu opomenu koja je najčešće dolazila od roditelja, nastavnika ili starijih članova porodice, uz objašnjenje da ćemo od takvog položaja dobiti proširene vene, probleme sa leđima ili kolenima – ali da li zaista možemo tako lako “pokvariti” telo? Nauka ima odgovor.
Može li položaj sedenja uticati na zdravlje kostiju i vena?
Ako često sedite prekrštenih nogu, a zabrinuti ste da time štetite svojim kostima ili venama, imamo dobre vesti: Naučnih dokaza da sedenje prekrštenih nogu nanosi trajnu štetu leđima, kukovima ili kolenima gotovo da nema. Ukočenost ili nelagodnost koja se ponekad oseti obično je signal da treba da promenimo položaj, a ne znak da telo trpi ozbiljnu povredu.
Ideja da je prekrštanje nogu loše verovatno potiče iz starijih pravila o “ispravnom” načinu sedenja, koji su se doživljavali kao znak discipline, samokontrole i pristojnosti. Kada se takva uverenja ukorene u društvu, lako je da se prepliću sa medicinskim savetima i počnu da zvuče kao činjenice. Pored toga, kada nam takav položaj ne prija, lako pomislimo da nam nanosi štetu.
Problem je više u tome što dugo ostajemo u istom položaju, nego u samom prekrštanju nogu. Moderni pristup pravilnom držanju i bolu sve više odbacuje koncept “savršenog položaja” – prema stručnjacima, leđa su jaka, prilagodljiva i mogu da podnesu razne položaje, sve dok se dovoljno često menjaju.
Kada je reč o kukovima i kolenima, tvrdnja da će prekrštanje nogu “istrošiti” zglobove nije potkrepljena dokazima. Naši kukovi i kolena podnose mnogo većih napora svaki dan: Prilikom penjanja stepenicama, ustajanja sa stolice, trčanja, skakanja ili nošenja težih predmeta. Sedenje prekrštenih nogu kratkotrajno menja uglove zglobova, ali nije pokazano da izaziva artritis ili trajna oštećenja. Kada se govori o održavanju zdravih zglobova, naglasak je na fizičkoj aktivnosti, jačanju mišića, zdravoj težini i ukupnom opterećenju – a ne na izbegavanju jednog specifičnog položaja sedenja.
Proširene vene takođe nisu posledica prekrštanja nogu. One nastaju kada ventili u venama ne funkcionišu ispravno, što dovodi do akumulacije krvi i širenja vena. Rizik je više povezan sa godinama, porodičnom istorijom, trudnoćom, gojaznošću i dugim periodima stajanja. Prekrštanje nogu može privremeno uticati na protok krvi, ali to nije dovoljno da izazove proširene vene, prenosi “Sajens alert”.
Postoje retki slučajevi kada je izbegavanje prekrštanja nogu potrebno, uglavnom nakon određenih operacija ili zbog specifičnih medicinskih razloga. Privremena utrnulost ili koja se javlja nakon dugog sedenja u nezgodnom položaju samo signalizira da je vreme za promenu položaja. To je prirodna reakcija tela i ne ukazuje na ozbiljnu povredu.
Na kraju, najvažnije je kretanje i raznovrsnost položaja. Sedite prekrštenih nogu ako vam je udobno, ali povremeno ispravite noge, promenite težinu, naslonite se unazad ili ustanite i prošetajte i zapamtite: Najzdraviji položaj sedenja je onaj koji ne držite narednih sat vremena. Raznolikost pokreta i redovne pauze važnije su od traženja savršenog držanja.
Oko 12.000 ljudi, kao i približno 300 humanoidnih robota, učestvovalo je na Pekinškom međunarodnom polumaratonu. Među pametnim mašinama, robot “Šandijan” (“Munja”) iz tima Ćitjan Dašeng prvi je prešao ciljnu liniju, više nego utrostručivši prošlogodišnji rekord i završivši distancu od 21 kilometar za 50 minuta i 26 sekundi.
Robot prelazi ciljnu liniju na Peking E-taun polumaratonu i polumaratonu humanoidnih robota, održanom na periferiji Pekinga.
Prema rečima organizatora, ovo vreme premašuje svetski rekord u ljudskom polumaratonu od 56 minuta i 42 sekunde. Među ljudskim trkačima, kineski sportisti su odneli pobedu sa vremenima od 1 sat, 7 minuta i 47 sekundi (muškarci: Žao Haiđie) i 1 sat, 18 minuta i 6 sekundi (žene: Vang Ćiaosija). Ukupno se za učešće prijavilo više od 32.400 ljudi starosti 18 i više godina.
Više od 100 timova predstavilo je humanoidne robote na polumaratonu. Pet od ovih timova bilo je međunarodno. Približno 40 odsto timova koristilo je autonomne robote, a 60 odsto one na daljinsko upravljanje. Mašine su prelazile razdaljinu zajedno sa ljudima, ali na posebnoj stazi.
Kineske kompanije koje se bave proizvodnjom humanoidnih robota ubrzano razvijaju svoje modele sa poboljšanim atletskim i navigacionim sposobnostima, a dokaz je tehnički napredak koji je omogućio da roboti budu brži trkači od ljudi na Pekinškom maratonu, preneo je Rojters.
Ove godine nekoliko robota je bilo primetno brže od profesionalnih sportista, sa rezultatom koji je bio 10 minuta bolji od onog koji je ostvario takmičar koji je pobedio.
Roboti i 12.000 muškaraca i žena trčali su istu trku na 21 kilometar, ali različitim maratonskim trasama kako bi se izbegli sudari.
Tanjug via AP
Kineska atletska asocijacija je 2025. godine zvanično priznala polumaraton kao događaj pokretan veštačkom inteligencijom. Događaj, koji je ovog puta protekao gotovo bez incidenata, pratili su novinari iz celog sveta.
Pametne mašine različitih težinskih kategorija učestvovale su u polumaratonu. Prema pravilima, najniži robot mora da bude visok najmanje 75 cm, a najviši ne sme preći 1,8 metara.
Prvi polumaraton na svetu sa humanoidnim robotima održan je na jugoistoku Pekinga 19. aprila 2025. godine. Prvo izdanje trke robota bilo je prepuno nezgoda, a većina robota nije uspela da završi trku, prenosi Rojters. Među više od 20 inteligentnih mašina, Tiangong 1.2 maks (visok 1,8 metara i težak 52 kg) završio je prvi, završivši za 2 sata i 40 minuta, više nego dvostruko duže od takmičara koji je bio pobednik maratona.
On je podsetio da je Crna Gora priznala nezavisnost lažne države u oktobru 2008. godine, iako je 85 odsto građana, po svedočenju bivšeg premijera Duška Markovića, bilo protiv te odluke
Predsednik Demokratske narodne partije Milan Knežević je za 10. maj najavio veliki skup sa kojeg će tražiti da Crna Gora povuče odluku o priznanju nezavisnosti tzv. Kosova. On je rekao je da će ta inicijativa u Zeti sigurno uspeti, a nada se i u većini ostalih opština. Kako je istakao, “pošto kažu da je premijer Milojko Spajić najveći Srbin savremenog doba”, nema nikakvu dilemu da će i on glasati za nju i svesrdno je podržati.
On je podsetio da je Crna Gora priznala nezavisnost tzv. Kosova u oktobru 2008. godine, iako je 85 odsto građana, po svedočenju bivšeg premijera Duška Markovića, bilo protiv te odluke.
“I mislimo da je sazrelo vreme da Crna Gora, s obzirom na to da je posle 30. avgusta 2020. godine došlo do promena, da imamo Srbe u vladi, da smo nedavno čuli da je Milojko Spajić najveći Srbin savremenog doba, ne samo u Crnoj Gori, nego i u regionu, da se ta odluka povuče”, rekao je Knežević za TV Prva.
On očekuje da će na skupu 10. maja doneti odluku da svi odbornički klubovi DNP-a u lokalnim samoupravama, kao i poslanički klub u Skupštini Crne Gore, podnesu deklaraciju Skupštini Crne Gore, rezoluciju kojom bi obavezali Vladu da povuče odluku o priznanju takozvane države Kosovo.
Najavio je da će odbornička većina u Skupštini opštine Zeta 12. maja, na Dan Svetog Vasilija, doneti tu odluku.
“Odnosno usvojiti deklaraciju da priznanje takozvane države Kosovo ne važi na teritoriji Zete. I očekujemo da će se to desiti i u Pljevljima, i u Beranama, i u Andrijevici, i u ostalim opštinama gde Srbi dominantno upravljaju izvršnom vlašću. Vreme je da Crna Gora spere sramotu i ljagu sa svog obraza i jednu najstrašniju i istorijsku i civilizacijsku grešku i zabijanje noža u leđa bratskoj Srbiji, koji su se desili u oktobru 2008. godine“, dodao je Knežević.
Preko 34 poena u proseku postiže najbolji košarkaš sveta protiv Francuza na poslednjih 10 međusobnih susreta
Duel centara u prvoj utakmici između Denvera i Minesote nije razočarao ni ovaj put. Istini za volju, ništa epohalno se nije desilo, osim onoga na šta su nas Nikola Jokić i Rudi Gober već navikli. Menjali su odbrambene pristupe gostujući košarkaši, pokušali da urade sve što je u njihovoj moći da koliko-toliko izbace iz zone komfora najboljeg košarkaša sveta, ali uzalud.
Imao je srpski as pomoć u vidu Jonasa Valančijunasa, da eventualno može i da predahne u nekim delovima utakmice, što nije bio slučaj u prethodnim plej-of duelima ovih ekipa. Slobodno možemo reći da mu takva pomoć nije ni bila potrebna. Znate onu situaciju kada prelazite neku igricu i konstantno dolazite do završne faze gde treba da savladate poslednjeg protivnika. Donekle znate šta možete da očekujete, ali nikako ne uspevate da to znanje pretvorite u delo, te se nekako nađete poraženi na kraju. E, možemo reći da se tako oseća Gober protiv Jokića. Kako svaki prethodni put, tako i sinoć.
Kasnio je Francuz, a Nikola Jokić je radio ono što najbolje zna – vešto pronalazio načine da „nasamari“ protivnika. Zna srpski košarkaš da oseti momenat i pronađe pravo rešenje u svakom trenutku. Konstantno. Bukvalno analizira protivnika i maksimalno koristi slabosti. Uz to, egzekucija – vrhunska. Koristio je Goberove nedostatke, a Francuz nije uspevao da isprati sve što je Srbin bio u stanju da iskreira iz svog neprikosnovenog arsenala. Pun gas, skokovi, asistencije i poeni doveli su ga do novog tripl-dabla.
Gober je i ovog puta ušao u duel sa onim što ide uz njegovo ime – iskustvom, reputacijom i ozbiljnim defanzivnim pedigreom. A izašao je iz njega sa još jednim podsetnikom koliko je teško čuvati igrača koji ne napada samo telo i prostor, već i odluku. U prvom meču serije Jokić je stigao do tripl-dabla sa 25 poena, 13 skokova i 11 asistencija u pobedi Denvera nad Minesotom 116:105, a možda je ceo duel najbolje stao u onaj flouter pod kontaktom Gobera na malo više od šest minuta do kraja četvrte četvrtine. Onu njegovu „pogačicu“, kojom je još jednom pokazao da protiv njega ni dobra odbrana često nije dovoljna.
Treba biti realan i reći da su igrači Minesote izašli sa dobrom idejom, vršili su pritisak na Jokića i Valančijunasa koji su do kraja prve četvrtine bili krivi za četiri od ukupno sedam izgubljenih lopti Nagetsa. Udvajali su u pravim momentima, pokušavali da defanzivnom nepredvidivošću unesu nervozu u redove domaćina, što su u određenoj meri i uspevali. Ali, kao što to obično biva, momak iz Sombora kao da ima ugrađen sistem za analizu protivnika u glavi i kako utakmica odmiče, njemu postaje sve jasnije kakav je plan suparničke ekipe i uspeva da predviđa sa gotovo neverovatnom tačnošću ideje protivnika. Jednostavno, korak ispred svih.
“Brother, I have 47” je verovatno najupečatljivija rečenica kada pričamo o Jokić-Gober rivalstvu. Francuz je tada bio član Jute, saigrači su hteli da mu “pošalju pomoć” u duelu protiv centra iz Sombora, na šta je on nonšalantno odgovorio “I got him“. Samo da Srbin nije imao 47 poena u tom trenutku pa bi možda neko i poverovao u Rudijeve reči… U sinoćnjem duelu trostruki najkorisniji igrač NBA lige nije bio poenterski tako efikasan, ali definitivno je da ključ za njega malo ko ima, a centar iz Sent-Kventana definitivno – ne.
Dikembe Mutombo, Ben Valas i Rudi Gober imaju po četiri priznanja za najboljeg defanzivca sezone (DPOY), što Francuza formalno stavlja u ozbiljno društvo. Ali, sa druge strane, možda odgovor nije samo u njemu. Možda je deo priče i u tome što je NBA u međuvremenu otišla toliko daleko u ofanzivnom smislu da ni najbolji defanzivci više ne mogu da zatvore sve. U eri Mutomba i Valasa trojka jeste postojala, ali nije bila korišćena ni približno kao danas, kao ni širina terena u generalnom smislu. Takođe, kazna za svako kašnjenje u preuzimanjima nije bila ovako surova. Naravno, sve je to deo razvoja i evolucije košarke koji je neminovan, pogotovo kada pričamo o sportovima koji su popularni u Americi, gde se konstantno traže načini za unapređenjem. Ne uvek u sportskom smislu, najčešće u onom koji bi sport učinio najprivlačnijim za publiku, ali šta je – tu je.
Taj kontekst vredi podvući i brojkama. Ligaški prosek pokušaja za tri poena po timu iznosio je 13,9 u sezoni 2003/04, dok Boston u 2024/25 dolazi do 48,2 pokušaja po meču. To dovoljno govori koliko se napad promenio, koliko se danas više koriste neka druga oružja i koliko je igra drugačija nego nekada. U takvoj košarci protiv pojedinih igrača više ne biraš kako da ih potpuno zaustaviš, već koju si opciju spreman da im ostaviš i da se nadaš najboljem.
Zato i nije čudo što je Džulijus Rendl pred početak serije na pitanje kako se čuva Jokić odgovorio: “Call God“. U toj rečenici ima i humora i priznanja. Jer kada preko puta sebe imaš igrača koji “bije sa svih strana”, iz istog poseda može da te kazni poenom, dodavanjem ili skokom, a pritom sve vreme deluje kao da ne žuri nigde, onda više nije pitanje kako ga potpuno zatvoriti, već kako ograničiti štetu.
A kada ga u Americi neko opet potkači pričom o “stat paddingu (žargonski rečeno – nabijanju statistike)” , dovoljno je samo da sedne i odgleda utakmicu. Kod Jokića nema forsiranja niti jurenja brojki zarad čiste statistike. Sve što radi podređeno je tome da Denver bude produktivniji, opasniji i stabilniji u svakom posedu. Ako mu odbrana da poen, iskoristiće to. Ako mu otvori pas, razigraće saigrača. Ako mu ostavi skok iz kog odmah kreće nova prednost, iskoristiće i to. Zato njegovi tripl-dablovi ne deluju kao nešto “navučeno”, već kao posledica toga što iznova i iznova bira najbolje moguće rešenje.
A najjače u celoj priči jeste to što taj ritam nije ostao zakopan u regularnom delu sezone. Jokić je odmah u plej-of ušao novim tripl-dablom, a prethodno je postao prvi igrač u istoriji NBA koji je sezonu završio kao lider lige i u skokovima i u asistencijama po meču. Ako se na to doda način na koji iz meča u meč pretvara i najteže odbrambene zadatke u šahovsku partiju po svojim pravilima, onda priča o MVP-ju uz njegovo ime više ni ne zvuči kao kampanja, već kao logična posledica. Doduše, u nekoj drugoj državi verovatno. U ovoj gde je “voters fatigue (zamor navijača)” jedna od ključnih stavki, majstori kao što je Nikola definitivno nisu vrednovani na pravi način.
Potvrđeno da Srbijom trčkara nova vrsta insekta: veliki ljubičasti trčuljak uočen kraj Nišave
_376x620 "Дистрибуција C. scabrosus у Србији (Никола Весовић)")
_Foto_Nikola_Vesovic_465x620 "Место где је први пут уочен велики љубичати трчуљак код Нишаве (Никола Весовић)")
