Holivudsko-srpski film „Gospodar Oluje“, u kojem uloge tumače istaknute svetske zvezde kao i značajna imena regionalne glumačke scene, počeće da se od 13. marta prikazuje u više od 300 najvećih bioskopa u Americi. Ekskluzivna srpska premijera filma očekuje se neposredno posle američke – u aprilu, nakon čega će se film naći u svim bioskopima širom Srbije u distribuciji Megakom Film.

Režiju i scenario filma potpisuju Zoran Lisinac, ko-reditelj i scenarista rekordnog domaćeg hita „Toma“, i Domagoj Mazuran, kojem je „Gospodar Oluje“ debitantsko dugometražno ostvarenje. Jedan od izvršnih producenata filma je i Miroslav Mogorović, višestruko nagrađivani producent iz Srbije. Film je nastao uz podršku Programa filmskih podsticaja Republike Srbije.

U filmu igraju neke od najistaknutijih međunarodnih glumačkih zvezda kao što su Džejms Kosmo (Igra prestola), Karolin Gudal (Šindlerova lista), Marko Ilso (Vikings) i Sara Sofi Busnina (Djun: Sisterhud). Rame uz rame sa njima, zapažene uloge imaju i značajna imena regionalne glumačke scene, uključujući Gorana Bogdana, Sergeja Trifunovića i Ivanu Dudić.

Film je, pored jadranske obale, sniman i u Beogradu – na Kalemegdanu i u tunelu kod Tašmajdana.

„Gospodar Oluje” je prva autentična koprodukcija Holivuda i Srbije, nastala sa jasnom ambicijom da region predstavi kao ravnopravnog i relevantnog učesnika na svetskoj filmskoj sceni. Ujedno, „Gospodar Oluje” predstavlja istorijski iskorak za region: ovo je prvi film u istoriji regionalnog filma koji će biti prikazivan u više od 300 bioskopa u Sjedinjenim Američkim Državama.

Uspešni biznismen i filmski producent Neb Čupin, koji iza sebe ima niz zapaženih holivudskih produkcija sa zvezdama poput Džona Travolte i Džona Malkoviča, osam godina je predano radio na ovom filmu. U američkim medijima ostvarenje se najavljuje kao akciona naučno-fantastična avantura koja zavređuje posebnu pažnju publike u 2026. godini.

Radnja filma smeštena je tri veka nakon Velikog potopa, svet se rasuo u razbacana ostrva, zauvek izložena pretnji ogromne, beskrajne Oluje. Jedina nada Ostrvljana za bezbednost nalazi se u utvrđenoj gradskoj državi Argos — utočištu do kojeg se može stići samo kroz opasna iskušenja poznata kao Jahanje Oluje. Ipak, među njima tinja prkosna struja onih koji veruju da istinsko spasenje ne leži unutar Argosa, već s one strane same Oluje.

„Gospodar Oluje“ prati odvažno putovanje dvoje mladih buntovnika sa ostrva koji prkose sudbini. Odlučni da probiju zid večite Oluje, zakoračiće u zabranjeno i nepoznato, i razotkriti istinu o poreklu svog sveta – tajnu koju vekovima brižno skrivaju besmrtni gospodari Argosa, tajanstveni Osnivači.

U Beogradu je danas održan skup na kojem su prezentovane mogućnosti da domaće IT kompanije prošire poslovanje na tržište SAD na koje, kako je istaknuto, ide oko 90 odsto izvoza IT usluga iz Srbije, kao i da su tehnologije jedan od najjačih mostova saradnje između dve zemlje.

Direktor Srpske IT asocijacije (SITA) Marko Vučetić rekao je da skup koji je ta asocijacija organizovala sa Ambasadom SAD i  Privrednom komorom otvara jednu od najvažnijih tema za dalji razvoj domaće tehnološke industrije – kako da srpske IT kompanije uspešno posluju u SAD.

Vučetić je naveo da Srpska IT asocijacija okuplja više od 40 kompanija i članica koje zajedno ostvaruju promet od više od 800 miliona evra i zapošljavaju više od 10.000 ljudi što, kako je naveo, Asocijaciji daje kredibilitet da bude relevantan sagovornik u oblikovanju daljeg razvoja IT industrije u Srbiji.

“Verujemo da je sledeći korak razvoja našeg ekosistema nije individualan, već zajednički uspeh. Zato smo pokrenuli radnu grupu unutar Asocijacije koja je podstiče sinergiju malih, srednjih i velikih kompanija. Naš cilj je da iskustvima velikih globalnih sistema pomognemo razvoj manjih kompanija i verujemo da upravo takva saradnja omogućava snažniji i širi izlazak na tržište”, rekao je Vučetić na otvaranju skupa.

Istakao je da tržište SAD predstavlja jedan od najvećih tehnoloških ekosistema na svetu, ali i da je tržište koje nagrađuje kvalitet, pouzdanost i dugoročan pristup.

Otpravnik poslova Ambasade SAD u Srbiji Aleksandar Titolo istakao je da je IT sektor najveći drugulj u ekonomiji Srbije i da je ta industrija idejama, kreativnošću i talentom stavila Srbiju na mapu izuzetnih tehnoloških znanja i rešenja.

Ukazao je i da su SAD glavno tržište za svaku kompaniju koja želi da se širi u međunarodnim okvirima.

“Jasno nam je da sama pomisao da svoj biznis proširite u SAD može da vas uplaši, a ministarstvo trgovine je upravo zato i osnovali konferenciju pod nazivom Investicioni samit ‘Select USA’  kao najveći događaj u Americi posvećen promociji stranih direktnih investicija koji pruža kako edukativne tako i mogućnosti za povezivanje”, rekao je Titolo.

Naveo je da su SAD i Srbija započele novu eru međusobnih odnosa i da su od prošlog avgusta održani ”istorijski sastanci” na visokom nivou između američkih i srpskih zvaničnika, kao i da je najavljen novi strateški dijalog između dve zemlje.

“Ovo je takođe godina mogućnosti u kojoj slavimo 250 godina SAD i nadamo se da ćete učestvovati u događajima koje planiramo u okviru ove proslave. Ne pozivamo vas samo da učestvujete, ako verujete, kao što mi verujemo, da je u interesu Srbije da ima bolje odnose sa SAD, onda treba da date i aktivan doprinos. Treba da uradimo najviše što možemo da otvorimo nove mogućnosti kako bismo pokazali narodu da bolji odnosi između SAD i Srbije daju rezultate zbog kojih će bolje živeti”, rekao je Titolo.

Predsednik Upravnog odbora Srpske IT asocijacije i direktor DXC Serbia Mihajlo Poštić istakao je da tržište SAD pruža najveće mogućnosti za kompanije iz celog sveta, pa i za firme koje dolaze iz Srbije, kao i da oko 90 odsto izvoza IT usluga iz Srbije ide za američko tržište.

Istakao je dobru saradnju sa Privrednom sekcijom Ambasade SAD koja, kako je naveo, pomaže kompanijama iz Srbije da plasiraju svoje tehnologije na američko tržište.

“Pre godinu-dve smo napravili taj veliki ‘shift’, kako da se odavde nešto izvezemo u Ameriku i pomogne našim firmama da više rade i mislim da saradnja u tom smislu nikada nije bila bolja nego prethodnih nekoliko kvartala”, rekao je Poštić.

Skup u Ložionici organizovala je Privredna sekcija (Foreign Commercial Service FCS) Ambasade SAD u Beogradu, u saradnji sa Srpskom IT asocijacijom (SITA) i Privrednom komorom Srbije – Centrom za digitalnu transformaciju (CDT), prenosi Tanjug.

Viši sud u Kraljevu odredio je pritvor do 30 dana D.R. (50) i M.R. (42) osumnjičenima da su planirali ubistvo predsednika Srbije i članova njegove porodice, potvrđeno je za Tan‌jug u tom sudu.

Pritvor im je određen da ne bi ponovili krivično delo ili dovršili pokušano ili učinili krivično delo kojim prete.

Oni su osumnjičeni za izvršenje krivičnog dela pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, u vezi sa krivičnim delom napad na ustavno uređenje.

Sumnja se da su oni, kako je MUP saopštio, od decembra prošle do februara ove godine dogovarali nasilnu promenu ustavnog uređenja Srbije i svrgavanje najviših državnih organa.

Oni su, kako se sumnja, dogovarali nabavku oružja i napad na život i telo predsednika Srbije, njegove supruge i dece, na taj način što bi ih lišili života, kao i napad na pripadnike MUP-a Republike Srbije, na taj način što bi pripadnicima MUP-a naneli telesne povrede, prenosi Tanjug.

Niz napada na Srpsku pravoslavnu crkvu i srpski identitet, to jest duhovno i kulturno nasilje na Kosovu i Metohiji podebljan je nedavnim obijanjem i oštećenjima crkava u Dobrotinu i Gornjoj Gušterici. Ovaj zločin izazvao je reakcije nadležnih, ali i stručne javnosti, koja upozorava da se osim fizičke borbe vodi i ona na planu tumačenja i prisvajanja istorije.

Profesor Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu, istoričarka umetnosti i ekspert za srpsku srednjovekovnu baštinu Jasmina Ćirić govorila je o ovoj temi za RTS i, tom prilikom, istakla da napadi na crkve i verske objekte na KiM jesu novi ali da je taktika koja se primenjuje na terenu stara i dobro poznata.

Objasnila je da ovde nije reč samo o kriminalnim radnjama već i o ozbiljnom kršenju Zakona o zaštiti kulturnih dobara Republike Srbije i međunarodnog prava, dodajući da svaki napad na zadužbine, bilo da je reč o srednjovekovnim spomenicima bilo objektima novijeg datuma, predstavlja napad na kulturnu i versku baštinu SPC.

Metod napada može se pratiti kroz dugu istoriju, kaže Ćirićeva podsetivši da se upravo ove godine navršava 45 godina od požara u Pećkoj patrijaršiji. Požar je bio podmetnut u noći između 15. i 16. marta 1981. godine, u vreme eskalacije krize na Kosovu i Metohiji. Potom su usledili događaji 1999, donošenje Rezolucije 1244 i kasniji martovski pogrom 2004, kada su brojni spomenici teško oštećeni ili uništeni.

Uništavanje materijalnih tragova

Profesorka Ćirić ukazala je na to da „u samoj Rezoluciji 1244 ne postoji poseban član koji se odnosi na zaštitu kulturnih dobara”, mehanizmi zaštite jačani su tek nakon velikih razaranja. Ona procenjuje i podvlači da fizički napadi često idu ruku pod ruku sa pokušajima revizije istorije, navodeći kao primer pokušaj preuzimanja crkve u Rakinici kod Podujeva, uništavanje ostataka hrama Bogorodice Hvostanske, „Male Studenice” koju je kao episkopiju ustanovio Sveti Sava.

– Kada se uništi materijalni trag, otvara se prostor za promenu narativa – objašnjava Ćirićeva, naglašavajući značaj arhivske građe i dokumentacije, poput crteža arhitekte Miloša Sekulića koji se čuvaju u Beogradu.

Podsetila je na nesreću koju su zadesile fresaka u Bogorodici Ljeviškoj i Gračanici tokom pogroma 2004. godine, kada su oštećeni i ktitorski portreti kralja Milutina sa jasnim natpisima o njegovoj vladarskoj tituli.

– Kada se zapali ktitorska freska, jasno je da je reč o pokušaju brisanja istorijskog svedočanstva.

Promena istorijskog narativa se vrši „albanizovanjem” i „kosovarizovanjem” srpskih svetinja.

Profesorka Ćirić ukazala je na to da na pojedinim univerzitetima u Prištini deluje istoriografska struja naučnika koja uz podršku dela međunarodne akademske javnosti nastoji da srpsku srednjovekovnu baštinu predstavi kao deo drugačijeg kulturnog konteksta. Objave na društvenim mrežama u kojima se Gračanica predstavlja kao „albanska bazilika” koju je navodno obnovio kralj Milutin, samo je jedan od primera.

– To je ta „kosovarizacija” – kada se egzaktni naučni podaci zamenjuju konstrukcijama koje nemaju utemeljenje u izvorima.

Profesorka Ćirić ocenjuje da međunarodna javnost nije dovoljno upoznata sa stanjem na terenu čak iako su pojedini spomenici pod zaštitom Uneska. Delegacija Srbije u međunarodnim institucijama ulaže napore, ali je neophodna bolja koordinacija, a jedan od ključnih koraka, prema njenom mišljenju, bilo bi snažnije povezivanje Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva kulture, verskih institucija i naučne zajednice.

Na kraju, profesorka Ćirić je posebno naglasila značaj objavljivanja naučnih radova o ovim pitanjima na svetskim jezicima.