Balkanska “država” za koju verovatno nikada niste čuli: Ima pasoš, valutu, zakone i najluđi karneval
Na Balkanu postoji jedna „država“ koju niko zvanično ne priznaje — ali ona i dalje živi, i to zahvaljujući vodi koja je svojevremeno pokrenula pravu malu pobunu.
Reč je o selu Vevčani u Severna Makedonija, smeštenom na oko 30 kilometara od Ohrid.
Iako na prvi pogled deluje kao još jedno mirno planinsko mesto, njegova priča je sve samo ne obična.
Početkom devedesetih, u vreme raspada SFR Jugoslavija, meštani Vevčana našli su se u sukobu sa vlastima zbog — vode.
Država je planirala da preusmeri njihove poznate izvore pitke vode, što je izazvalo ogroman revolt. Vevčanci su reagovali odlučno i bez kompromisa — fizički su branili svoje izvore, ne želeći da se odreknu prirodnog bogatstva koje ih je vekovima održavalo.
Iz tog prkosa i otpora, 1993. godine nastaje Republika Vevčani. Iako nikada nije imala stvarni politički legitimitet, ova „država“ je bila snažan simbol bunta, nezavisnosti i lokalnog identiteta — ali i doza balkanskog humora.
Meštani su otišli korak dalje pa su osmislili i sopstvene „državne“ elemente: pasoš (koji danas funkcioniše kao suvenir), novac, zastavu, pa čak i „vladu“ i simbolične zakone.
Danas je ova neobična priča deo turističkog šarma mesta, a posebno dolazi do izražaja tokom čuvenog Vevčanski karneval, koji se održava svake godine 13. i 14. januara. Karneval se poklapa sa proslavom pravoslavne Nove godine po julijanskom kalendaru i predstavlja jedinstvenu kombinaciju tradicije, satire i potpune slobode izražavanja.
Foto: Tomislav Georgiev / Xinhua News / Profimedia
Maskirani učesnici bez zadrške ismevaju političare i društvene pojave, humor je često sirov i „bez kočnica“, a atmosfera nabijena energijom — uz muziku, rakiju i slavlje koje traje do kasno u noć. Upravo taj spoj prkosa, tradicije i zabave čini Vevčane jednim od najneobičnijih mesta na Balkanu.
Humanitarne projekcije filma “Svi za Kosmet, ma gde bili” u Srpskoj
Humanitarna organizacija “Svi za Kosmet” iz Beograda organizovaće od 23. do 26. aprila humanitarne projekcije filma “Svi za Kosmet, ma gde bili” u Čajniču, Foči, Gacku i Višegradu, a dobrovoljni prihod od ulaznica biće usmjeren za potrebe srpskog naroda i svetinja u južnoj srpskoj pokrajini.
Srbija – Republika Srpska, Svi za KosmetFoto: SRNA
Film “Svi za Kosmet” snimljen je po ideji Njegovog preosveštenstva episkopa novobrdskog Ilariona, a režirala ga je hadži Bojana Krstić.
Ovo ostvarenje donosi snažno svjedočanstvo o neprolaznom kosovskom zavjetu, borbi srpskog naroda i svetinja za opstanak u teškim uslovima, kao i o radu organizacije “Svi za Kosmet”, koja više od 15 godina pomaže Srbima i srpskim svetinjama na Kosovu i Metohiji.
Film počinje kadrovima i besjedom blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija, a o dešavanjima na Kosovu i Metohiji govore Njegovo visokoprosveštenstvo mitropolit raško-prizrenski Teodosije, iguman manastira Svetih arhangela kod Prizrena arhimandrit Mihajlo, igumanija Pećke patrijaršije mati Haritina, te iguman manastira Visoki Dečani Sava Јanjić.
O položaju srpskog naroda govore i upravnik narodnih kuhinja na Kosovu i Metohiji Svetlana Stević, pjesnik Matija Bećković, novinar Živojin Rakočević, predstavnik Humanitarne organizacije “Srbi za Srbe” Igor Rašula, muzički umjetnici Gavrilo Kujundžić, Pavlina Radovanović, Branka Zečević, kao i brojne porodice i pojednici koji su dobile podršku humanitarnih organizacija “Srbi za Srbe” i “Svi za Kosmet”.
Projekcija u Čajniču biće održana u četvrtak, 23. aprila, u Domu kulture “Filip Višnjić” od 19.00 časova, a u petak, 24. aprila, publika u Foči biće u prilici da vidi ovo ostvarenje u bioskopskoj sali Centra za kulturu i informisanje u 19.00 časova.
U Gacku će film biti prikazan u subotu, 25. aprila, u sali Crkvenog doma od 20.00 časova, a posljednja projekcija biće u Višegradu u nedjelju, 26. aprila, u sali “Kinoteka” bioskopa “Doli Bel”.
Ulaz na sve pojekcije je dobrovoljni prilog namijenjen ugroženim porodicama i svetinjama na Kosovu i Metohiji.
Film je premijerno prikazan u beogradskoj MTS dvorani 2. oktobra prošle godine, a osim u Srbiji, prikazuje se u Srpskoj i dijaspori.
U Republici Srpskoj do sada je prikazan u Bratuncu, Srebrenici, Banjaluci, Doboju, Derventi, Modriči, Bijeljini, te u Brčkom.
Delagacija Muzeja Republike Srpske u Luvru, Zmijanjski vez od 23. aprila u Parizu
Prvog dana službene posjete Parizu, zajedno sa saradnicima iz Muzeja Republike Srpske, direktor Muzeja Davor Strika održao je sastanak u Muzeju “Luvr” sa šefom sektora za međunarodnu saradnju Sirilom Gujeom i njegovim timom.
Delegacija Muzeja Republike Srpske u muzeju LuvrFoto: Ustupljena fotografija
Na sastanku je razgovarano o mogućnostima i modelima saradnje između naših muzeja, prije svega kroz razmjenu iskustava i stručnjaka, kao i o prilikama za edukaciju naših kustosa i konzervatora u Luvru. Takođe, razmatrane su mogućnosti realizacije zajedničkih izložbi, kao i finansiranja određenih projekata od obostranog značaja.
Posebno raduje činjenica da Muzej Republike Srpske postaje međunarodno vidljiv i prepoznatljiv, o čemu svjedoče i sastanci na ovom nivou sa najprestižnijim svjetskim institucijama kulture.
Delegacija Muzeja Republike Srpske u muzeju Luvr (ustupljena fotografija)
– Želimo da izrazimo zahvalnost Ministarstvu prosvjete i kulture Republike Srpske, Ministarstvu za evropske integracije i međunarodnu saradnju, kao i Danijeli Pejić, te Predstavništvu Republike Srpske u Parizu i Bojani Kondić Panić. Sastanci ovog tipa potvrđuju da je međuinstitucionalna saradnja Srpske na zavidnom nivou. Sve ove aktivnosti su uvod u svečano otvaranje izložbe “Zmijanjski vez – svjetsko nematerijalno nasljeđe” Muzeja Republike Srpske i Etnografskog muzeja u Beogradu koja će francuskoj publici biti dostupna od četvrtka, 23. aprila 2026. u Srpskom kulturnom centru ovdje u Parizu – rekao je direktor Muzeja Srpske u prestonici svjetske kulture.
Izložba “Zmijanjski vez – svjetsko nematerijalno nasljeđe” iz kolekcije Muzeja Republike Srpske i Etnografskog muzeja u Beogradu, autorki Danijele Đukanović muzejskog savjetnika, etnologa iz Muzeja Republike Srpske i Mirjane Kraguljac Ilić, višeg kustosa etnologa iz Etnografskog muzeja u Beogradu, je zajednički projekat dvije centralne institucije iz Republike Srbije i Republike Srpske koje se bave očuvanjem materijalnog i nematerijalnog srpskog kulturnog nasljeđa.
Kroz ovaj projekat obje institucije kulture žele da stručnoj i široj javnosti u Parizu i Francuskoj pokažu značaj očuvanja srpskog nematerijalnog nasljeđa – Zmijanjskog veza koji je upisan na UNESKO listu svjetskog nematerijalnog nasljeđa čovječanstva 2014. godine.
Er Srbija od 22. maja ponovo uvodi direktne letove za Minhen, karte od danas u prodaji
Er Srbija će od 22. maja ponovo upostaviti direktne letove između Beograda i Minhena, nakon pauze od 18 godina, a karte su od danas u prodaji, saopštila je kompanija.
Er Srbija (Foto: TANJUG/ AIR SERBIA/ ANA SPREMO)
Letovi će se obavljati svakodnevno, čime se osigurava kontinuitet i efikasnost u povezivanju ova dva grada.
Na ovaj način, Er Srbija jača svoje prisustvo u Njemačkoj, brojeći ukupno deset gradova do kojih leti iz Beograda i Niša.
Pored Minhena, u mreži destinacija nacionalne avio-kompanije Srbije su i Berlin, Diseldorf, Frankfurt, Frankfurt Han, Hamburg, Hanover, Keln, Nirnberg i Štutgart.
– Uvođenjem direktnih letova između Beograda i Minhena, otvaramo vrata ka srcu Bavarske – jednoj od najdinamičnijih regija Evrope. Ova linija nije samo olakšica za poslovne ljude i turiste, već ključna spona koja putovanje čini bržim, a planiranje jednostavnijim. Bilo da težite globalnim poslovnim prilikama ili kulturnom bogatstvu Minhena, nova ruta vam omogućava da tamo stignete lakše nego ikada, pozicionirajući Srbiju još čvršće na mapi evropskih putovanja – izjavio je generalni direktor Er Srbije Јirži Marek.
Polasci iz Beograda ponedeljkom, utorkom, četvrtkom i subotom planirani su u 07:10 časova, sa povratkom iz Minhena u 09:30 časova.
Srijedom, petkom i nedjeljom, letovi iz Beograda će se realizovati sa polaskom u 17:55 časova, dok su povratni letovi planirani u 20:15 časova.
Zahvaljujući svakodnevnim letovima, omogućena su brza i jednostavna presjedanja preko Beograda ka širokoj mreži destinacija, uključujući: Njujork, Šangaj, Guangdžou, Istanbul, Atinu, Solun, Rodos, Krf, Iraklion, Mikonos, Santorini, Larnaku, Tbilisi, Izmir, Malagu, Napulj, Palermo, Kataniju, Maltu, Varnu, Bukurešt, Sofiju, Budimpeštu, Beč, Ljubljanu, Zagreb, Sarajevo, Skoplje, Tiranu, Podgoricu, Tivat, Mostar, Ohrid, Dubrovnik, Split, Rijeku, Pulu, Zadar i Brač.
Zahvaljujući pažljivo planiranom redu letenja, Beograd se dodatno afirmiše kao ključno tranzitno čvorište koje povezuje Bavarsku sa regionom Balkana, Mediteranom i strateškim destinacijama u Severnoj Americi i Aziji.
Forum o geopolitičkim dešavanjima: Srpska neće dozvoliti da joj Zapad nameće status
Multipolarni svijet je već stvarnost, sada se treba pravilno postaviti u datim okolnostima, kaže zamjenik ministra inostranih poslova Ruske Federacije Aleksandar Gruško.
ForumFoto: ZIPAPHOTO/Borislav Zdrinja
Rusija će se zalagati i da se to preslika u načinu odlučivanja u Ujedinjenim nacijama. Međutim, zamjenik ruskog šefa diplomatije upozorava da Zapad i dalje Balkan smatra svojom zonom uticaja. On djelovanje Kristijana Šmita vidi upravo kao mehanizam Zapada da potkopa međunarodno pravo.
– I, nažalost, ja mogu da konstatujem ovo: Da ova borba Zapada za očuvanje svoje hegemonije destabilizuje položaj na Balkanu, jer države Balkana dovodi u situaciju vještačkog izbora – ako niste sa nama, vi ste naši protivnici. Od država Balkana oduzima se pravo na sprovođenje samostalnih politika, zahtijeva se potpuno potčinjavanje i potpuna kapitulacija, a sprovodi se i demonizacija političara koji smiju da stave nacionalne interese iznad sebe – rekao je Gruško.
Najveća opasnost za srpski narod iz Evrope je rastući uticaj i militarizacija Njemačke, kaže lider SNSD-a Milorad Dodik.
– Kada se Njemačka militarizuje, naša istorijska iskustva govore da se narodi oko nas spremaju za rat, oštreći svoje kame i noževe. A nedavni vojni savez između Hrvatske, Albanije i Šiptara, u suštini, nije ništa drugo nego isturena ruka – rekao je Dodik.
Uporedo s tim, mijenjaju se i odnosi snaga i ravnopravnost članica Evropske unije, kaže Dodik.
– Mijenja se način odlučivanja u Evropskoj Uniji. Biće tako što će šest zemalja koji su oni izabrali, takozvana koalicija voljnjih, odlučivati o svemu, donositi odlogu. A vi ostali? Izvolite da nas pratite. Ako ste u Evropskoj Uniji, onda morate bezuslovno da prati. A šta ako napravime mobilizaciju da rati vam protiv Rusije? Šta ćemo onda? – pita Dodik.
Upravo zbog toga su važni odnosti sa Ruskom Fedreracijom, kaže predsjednik Republike Siniša Karan. Rukovodstvo Srpske sarađuje sa svima koji uvažavanju njen međuanrodni subjektivitet.
– Više nismo na stolu kao predmet i problem, mi smo za stolom i to na najvažnijim mjestima, gdje iznosimo i objašnjavamo svoj stav, koji je već prepoznat. U tom smislu, već smo i u tom narativu promijenili sliku o Republici Srpskoj – naglašava Karan.
Na forumu o geopolitičkim dešavanjima u Evropi govorio je i ambasador Rusije u BiH Igor Kalabuhov, a prisutni su bili i ministri u Vladi Srpske, poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srpske, poslanici u Predstavničkom domu i srpski delegati u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH, privrednici, kao i druge brojne ličnosti iz političkog i društvenog života Srpske.
Karlos Alkaraz dobitnik nagrade “Laureus” za najboljeg sportistu svijeta
Španski teniser Karlos Alkaraz dobitnik je prestižne nagrade “Laureus” za najboljeg sportistu svijeta u 2025. godini.
Karlos Alkaraz (foto: EPA/J.J. Guillen)
Svečana ceremonija proglašenja pobjednika održava se večeras u Madridu.
Alkaraz je postao tek četvrti teniser u istoriji koji je dobio ovo priznanje poslije Novaka Đokovića, Rodžera Federera i Rafaela Nadala.
Pored Alkaraza, u najužem izboru za najboljeg sportistu svijeta u 2025. godini bili su još švedski atletičar Armand Duplantis, italijanski teniser Јanik Siner, slovenački biciklista Tadej Pogačar, fudbaler Pari Sen Žermena i reprezentativac Francuske Usman Debele i svjetski prvak u Moto GP šampionatu Španac Mark Markez.
Za najboljeg mladog sportistu proglašen je fudbaler Barselone Lamin Јamal.
Nagradu “Povratak godine” dobio je britanski golfer Rori Meklroj. U najužoj konkurenciji za nagradu za “povratak godine” bili su američka teniserka Amanda Anisimova, kolumbijski biciklista Egan Bernal, britanski biciklista Simon Јets, atletičarka iz Јamajke Јulimar Rohas i engleska fudbalerka Lija Vilijamson.
Nagradu “Laureus” za tim godine dobio je fudbalski klub Pari Sen Žermen.
U konkurenciji za tim godine bili su i ženska fudbalska reprezentacija Engleske, ženska reprezentacija Indije u kriketu, ekipa Meklaren u šampionatu Formule 1, košarkaški klub Oklahoma i golf reprezentacija Evrope.
Specijalno priznanje za inspiraciju u sportu pripalo je nekadašnjem njemačkom fudbaleru Toniju Krosu.
Nagradu “Sport za dobro” ponijela je nevladina organizacija za razvoj sporta “Futbol Mas” iz Čilea.
Јedan od domaćina svečane ceremonije je i najbolji srpski teniser Novak Đoković, koji je pet puta u karijeri dobio nagradu “Laureus” za najboljeg sportistu svijeta.
Od Šumadije do Harvarda – put srpske slikarke do jednog od najprestižnijih svetskih univerziteta
Marija Draškić Brankacio je napustila Srbiju kako bi se u SAD i Sent Luisu bavila arhitekturom, ali nije dugo ostala u svetu betonskih konstrukcija. Umesto toga, slobodu je našla u Bostonu, slikarstvu i muzici – koji su joj ponudili bolje platno za izražavanje. Danas, na Harvardu proučava religiju, a inspiraciju crpi i iz rodne Šumadije.
Od Šumadije do Harvarda – put srpske slikarke do jednog od najprestižnijih svetskih univerziteta
Nekadašnja učenica Šeste beogradske gimnazije, Marija Draškić Brankacio, napustila je arhitekturu kako bi se posvetila slikarstvu i umetnosti snova. U razgovoru za Prvi program Radio Beograda, u emisiji Magazin na Prvom, otkriva kako je “sahranila” svoju inženjersku karijeru da bi pronašla slobodu u Sent Luisu.
“Shvatila sam da je ta sredina mnogo sličnija Srbiji na razne načine i da ja mogu otprilike negde u svetu da nađem još neki dom”, objašnjava Draškić Brankacio svoje početke u Sent Luisu, gde je zahvaljujući stipendiji i podršci jedne američke porodice završila arhitekturu.
Nakon završenog fakulteta, Marija je počela da radi u struci, ali je ubrzo osetila da je arhitektura profesija koja ne ostavlja prostora za druge ljubavi.
Univerzitet Harvard u Kembridžu
“Postoji izreka da je arhitektura kao ljubomorna žena – ne da ti da imaš nikakve ljubavnice. A ja sam neko ko ima mnogo ljubavi. Volela sam da slikam, da pevam, a arhitektura mi nije davala dovoljno prostora. Shvatila sam da nemam vremena ni za svog supruga”, iskrena je umetnica.
Iako joj nedostaje rad u kolektivu i timska energija koju nose veliki arhitektonski projekti, Marija ističe da je najveća dobit ovog prelaska saznanje da je promena smera legitiman životni izbor.
“Dugo sam verovala da je guranje jedne iste priče do kraja pravi način života. Moja velika lekcija je da je, ako nešto ne ide ili postoji otpor, u redu uzeti korak nazad i predomisliti se. Shvatila sam da je odustajanje sasvim jedna pobednička mogućnost”, objašnjava sagovornica.
Danas je njena glavna profesija slikarstvo, a proces stvaranja usko je povezan sa dnevnikom snova koji vodi. Njena slika “Susret u šumi” direktan je prenos vizije iz sna na platno, ali taj proces nije trenutan. Njen umetnički izraz specifičan je po upotrebi fluorescentnih boja i tehnici koja omogućava postojanje “dve slike u jednoj”.
_408x620)
“Slika u šumi”
“Postoji jedna slika koja se vidi na dnevnoj svetlosti, a onda potpuno druga ili skrivena slika kada se uključi posebno osvetljenje. Tim metodom mogu da prikažem magiju života, jer je za mene to glavna tema. Sve što vidimo je samo jedan način gledanja na svet, a on nosi toliko skrivenih poruka i mitskih slika”, objašnjava umetnica.
Pored likovne umetnosti, Marija je duboko posvećena muzici. Sa suprugom Nikolasom, koga je upoznala na svirci, osnovala je bend “Sapatnik”. Njihova muzika je neobičan spoj balkanskog folklora, ritma i bluza, fanka i džeza.
Marija Draškić Brankacio i njen suprug Nikolas
“Naš put je počeo tako što sam ja donela srpsku muziku svojim prijateljima Amerikancima. Oni su to interpretirali na svoj način, donoseći prizvuk fanka i džeza. Naučila sam da sviram gitaru i sintesajzer, i počela da pišem svoje pesme na srpskom jeziku”, kaže Draškić Brankacio.
Njena akademska radoznalost odvela ju je na Harvard, gde je upisala master studije iz proučavanja religije. Uprkos uspesima u Americi, Draškić Brankacio naglašava da je sva magija koju stvara potekla sa porodične dedovine u Šumadiji.
Na pitanje ko je Marija, kaže: “Ja sam i taj arhitekta koji je napustio arhitekturu, i slikar koji je to kasno otkrio, i muzičar, i dete Srbije, iz sela i grada – sve to zajedno. Nadam se da sam neko ko doprinosi većoj ljubavi u ovom svetu”, zaključuje Marija Draškić Brankacio u razgovoru za Magazin na Prvom.
Između „magle“ i nauke – šta zaista deluje u trci za dugovečnošću i mladolikim izgledom
U moru proizvoda i saveta koji obećavaju večnu mladost, stručnjaci upozoravaju na dezinformacije i lažna obećanja, ali ukazuju i na metode koje imaju naučno utemeljenje poput terapije crvenim svetlom i redovnog boravka u sauni. Stručnjaci ipak naglašavaju da su kvalitetan san, ishrana bogata voćem i povrćem i fizička aktivnost ključni i za dugovečnost i za mladoliki izgled.
Između „magle“ i nauke – šta zaista deluje u trci za dugovečnošću i mladolikim izgledom
Imate problem? Verovatno postoji proizvod koji tvrdi da ga rešava, posebno u oblasti dugovečnosti i mladolikog izgleda.
Društvene mreže, prodavnice i onlajn oglasi bruje od različitih režima, proizvoda, suplemenata i strategija koje obećavaju duži život i večnu lepotu. Lako je zaneti se stvarima za koje se na kraju ispostavi da su samo „magla“.
„Na mreži ima toliko dezinformacija o svemu. Postoje svi ti, u suštini, prevaranti koji ljudima nude zdravstvena rešenja predstavljajući ih uz pogrešne informacije i hvaleći prečice koje zapravo ne funkcionišu“, upozorava novinarka Kara Svišer.
Nije tako strašno ako su proizvodi ili predlozi koji ne rešavaju problem bezopasni, kao što je to užasan recept za hleb od karfiola, navodi Svišerova. „Mnogo toga su prave medicinske procedure ili uređaji koji nisu dobri za vas ili su skupi i to smatram zaista uvredljivim“, istakla je novinarka.
U epizodi Si-En-Enovog serijala Kara Svišer želi da živi večno, koja istražuje trendove dugovečnosti i nauku, autorka analizira prevare i stvarne puteve do dugovečnosti.
Neke od stvari koje se reklamiraju ljudima koji traže duži i zdraviji život su štetne, druge su jednostavno skupe, ali nisu efikasne, navodi Svišerova. Takođe, postoje i one koje, čak i ako su im neophodna dodatna istraživanja, zaista imaju šta da ponude.
Terapija crvenim svetlom
Jedan od najnovijih trendova u lepoti i dugovečnosti je terapija crvenim svetlom, ali njeni efekti nisu samo reklama, ističe dr Zakija Rahman, profesorka dermatologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Stanford i predavač u Stanfordovom Centru za dugovečnost. Crveno svetlo i nešto manje popularno infracrveno svetlo su specifične talasne dužine svetlosti, koje mogu slati različite signale telu.
Ideja je da se crveno svetlo pretvara u energiju u mitohondrijama, koje su, ako se prisetimo časova biologije, pokretačka snaga ćelije. Iako se to ne zna sa sigurnošću, istraživači veruju da izlaganje ćelija talasnim dužinama crvenog svetla pomaže u poboljšanju performansi i otpornosti ćelija i smanjuje upalu, kaže dr Pravin Arani, vanredni profesor oralne biologije na Stomatološkom fakultetu Univerziteta u Bafalu u Njujorku.
Naučni dokazi sve više podržavaju tvrdnju da terapija crvenim svetlom može pomoći teksturi kože i rastu dlaka, što je izazvalo bum u ponudi uređaja za kućnu upotrebu u kozmetičke svrhe, dodala je profesorka Rahman.
Sprovode se studije kako bi se ispitao niz drugih potencijalnih koristi kao što su lečenje hroničnog bola, Parkinsonove bolesti i Alchajmerove bolesti, precizirao je profesor Arani.
Terapija crvenim svetlom ima efekta
Međutim, za lečenje dubljih delova tela i dalje je potrebno više podataka. Protokoli poput načina primene svetlosti, tačno koje talasne dužine koristiti i koliko dugo još uvek nisu utvrđeni, ukazao je profesor Arani.
Postoje dva načina primene terapije crvenim svetlom: laseri, koji se obično nalaze u lekarskim ordinacijama, i LED paneli, koje mnogi ljudi kupuju za korišćenje kod kuće. LED opcija ima manji potencijal za oštećenja ako se nepravilno koristi, ali potencijalni problem je slabija kontrola kvaliteta na tržištu, rekao je Arani.
Ako želite da isprobate terapiju crvenim svetlom i da ste sigurni u uređaj koji kupujete, profesorka dermatologije Zakija Rahman preporučuje da potragu započnete tražeći uređaje koji imaju odobrenje Američke agencije za hranu i lekove.
Ali zapamtite, poručuje profesorka, terapija crvenim svetlom nije magični eliksir i nećete jednom upotrebiti uređaj i probuditi se sledećeg dana sa licem koje je 10 godina mlađe ili sa gustom kosom. Uređaji poput ovih zahtevaju doslednu upotrebu tokom perioda od nekoliko meseci da bi se videli rezultati, objasnila je dr Rahman.
Znojenje u sauni
Znojenje u sauni je još jedna velnes strategija koja nije prodaja „magle“, kaže Kara Svišer.
„Ako ne preterujete, dobićete dosta vode. Odlično je. To je zapravo jedna od boljih stvari koje možete učiniti za sebe“, navodi novinarka. Pored svih potencijalnih fizioloških koristi, 20 minuta u sauni omogućava i opuštanje bez telefona.
Upotreba saune je popularna u kulturama širom sveta, a postoje i neka istraživanja koja potkrepljuju njihovu upotrebu. Studije su dovele u vezu redovnu upotrebu saune sa poboljšanim kardiovaskularnim zdravljem, koristima po kognitivno zdravlje i održavanje mišićne mase, navodi se u pregledu istraživanja iz 2021. godine.
Mehanizmi efikasnosti saune nisu u potpunosti utvrđeni, ali dr Dejvid Berk preporučuje da njegovi pacijenti koji žele da isprobaju saunu ciljaju na 20 minuta četiri do pet dana u nedelji.
„To je tako jednostavno, ali je zapanjujuće koliko je dobro i koliko koristi donosi za tako kratak vremenski period“, rekao je Burk, koji je i počasni predsednik Odeljenja za rehabilitacionu medicinu na Medicinskom fakultetu Univerziteta Emori u Atlanti.
Saune su mnogima lako dostupne, ima ih u velnes centrima pa čak i ponekoj teretani. Takođe, postoje opcije za kupovinu manjih sauna za vaš dom ili vikendicu.
Šta stvarno ima efekta
Koliko god nova tehnologija bila uzbudljiva i koliko god se uklapala u ideju luksuza, kupovina čudotvornog proizvoda koji će vam poboljšati život, čak ni istraženi alati poput sauna i terapije crvenim svetlom nisu faktori koji će imati najviše efekta.
Ako se ne hranite dobro, ne spavate dovoljno, ne vežbate i nemate zdrav društveni život, terapija crvenim svetlom i saune ne mogu učiniti mnogo.
Ljudi koji imaju najviše koristi od uređaja sa crvenim svetlom koje koriste u kućnim uslovima su „često ljudi koji već rade druge stvari i žele da dodaju uređaj svom režimu“, naglasila je dr Rahman.
Zdrava ishrana uz dovoljno sna i fizičke aktivnosti je ključ dugovečnosti i mladolikog izgleda
Ishrana bogata voćem i povrćem, odnosno plodovima i biljkama, dovoljno sna i vežbanje trebalo bi da nam bude prioritet, poručuje Venkatraman Ramakrišnan, naučnik u MRC laboratoriji za molekularnu biologiju u Kembridžu, u Engleskoj, i autor knjige Why We Die: The New Science of Aging and the Quest for Immortality (Zašto umiremo: Nova nauka o starenju i potraga za besmrtnošću).
„Ljudi kažu da su ove tri stvari besplatne, ali su besplatne samo ako imate slobodnog vremena i mogućnost da ih radite. Teško je, ali s druge strane, potpuno izvodljivo“, zaključio je Ramakrišnan.
Šta se to dešava tokom noći – pa nam prekida san
