Ministar kulture Nikola Selaković je ukazao da istorija Srba u Sarajevu pokazuje koliko je očuvanje identiteta temeljna pretpostavka opstanka jednog naroda, posebno “na ovom turbulentnom i trusnom prostoru”, a da je predstavljanje publikacije i izložbe čin pamćenja, odgovornosti i istorijske pravde
U Banskom dvoru u Banjaluci otvorena je izložba “Kultura Srba u Sarajevu od 1468. do 1941. godine” koju prati i monografija, a povodom zajedničkog obeležavanja Sretenja–Dana državnosti Republike Srbije i Dana državnosti Republike Srpske .
Ministar kulture Nikola Selaković, koji je otvorio izložbu, najavio je najavio početak konkursa “Srpka u fokusu”.
“To je nešto što ćemo zajednički raditi i uveren sam da će projekata, kao što je ova izložba biti sve više, a sve će to svedočiti o jedinstvu naše kulture. Mi smo jedan čudan narod, mi možemo da imamo dva ministra kulture a kulturu samo jednu”, rekao je Selaković.
On je ukazao da istorija Srba u Sarajevu pokazuje koliko je očuvanje identiteta temeljna pretpostavka opstanka jednog naroda, posebno “na ovom turbulentnom i trusnom prostoru”, a da je predstavljanje publikacije i izložbe čin pamćenja, odgovornosti i istorijske pravde.
“To je istorija isprepletena stradanjima i golgotama, ali ujedno i snagom kulture pamćenja koja se prenosila sa kolena na koleno- nekada kroz narodnu pesmu, usmeno kazivanje i epsko predanje, a danas kroz arhive, muzeje, biblioteke i naučna istraživanja, kao najjača brana revizionizmu istorije i istorijskih činjenica. Ova izložba, kao i monografija predstavljaju trajno svedočanstvo da su Srbi vekovima bili ne samo prisutni, već i značajan činilac kulturnog razvoja Sarajeva. Istovremeno, ona jasno pokazuje da je kulturna baština tog grada neraskidivi deo ukupne baštine srpskog naroda”, naglasio je ministar.
Napomenuo je da izložba ne iznosi samo predmete, rukopise, ikone i dokumente nego sudbinu jednog naroda ispisanu vekovnim naporima generacija Srba da opstanu, sačuvaju sebe, svoje ime, svoju veru i svoje pamćenje pod dugim i surovim tuđinskim vlastima.
“Istorija Srba u Sarajevu je istorija neprestane borbe za opstanak našeg naroda u kojoj se postojalo uprkos zabranama, pritiscima, nepravdama i pokušajima da se izbriše identitet, da se Srbi odreknu vere i korena”, dodao je Selaković.
Podsetio je da je najčvršće uporište opstanka bila Srpska pravoslavna crkva.
“Kada je bilo zabranjivano, srpsko ime se čuvalo u molitvi. Kada je bilo potiskivano ćiriličko pismo, čuvalo se u knjigama i rukopisima. Kada je bilo ugroženo postojanje, čuvalo se u porodici, u slavi, u ikoni i kandilu. Tako su Srbi u Sarajevu vekovima branili ne samo svoju veru i kulturu, već pravo da kao narod postoje”, pojasnio je Selaković.
On je ocenio da je poseban simbol tog viševekovnog postojanja stara Srpska pravoslavna crkva u Sarajevu na Baščaršiji koja je, prema njegovim rečima, svetinja starija od osmanskog osvajanja grada, preživeli svedok vekova uprkos pritiscima tuđinske vlasti i večiti simbol srpske istrajnosti.
Jedan od najvećih, a po mnogima i najukusnijih delikatesa Srbije jeste pirotska peglana kobasica – specijalitet prepoznatljivog oblika i još prepoznatljivijeg ukusa. O njenoj posebnosti pišu i strani mediji, te ističu da se priprema na jedinstven način i to od visokokvalitetnih namirnica.
Tokom dugih zimskih meseci, kaže se da tradicionalno pravljena ljuta kobasica u Pirotu podiže energiju i raspoloženje. Ovaj delikates je bogata mešavina odabranog mesa sa začinima i sušen je prirodnim putem. Naziv kobasice potiče od jedinstvene tehnike “peglanja” koja je čini tankom i daje joj oblik potkovice.
Iako je deo pirotske tradicije kroz generacije, ovaj delikates organske proizvodnje stekao je slavu i van ovog grada blizu granice Srbije sa Bugarskom. Pirotska peglana kobasica je 2022. godine dobila sertifikat državnih organa za bezbednost hrane za regionalnu izvrsnost i poreklo, proces koji zahteva od proizvođača da poštuju skup propisa kako bi dobili zvanični pečat.
“To je vrhunski proizvod. Naša kobasica je jedna od najboljih, ako ne i najbolja”, rekao je za Asošijejted pres Marjan Savić, koji je na čelu udruženja proizvođača peglanih kobasica.
Pirotska tradicija proizvodnje kobasica datira najmanje jedan vek unazad, ili možda čak iz osmanskog doba. U stara vremena, proizvođači kobasica su koristili meso starijih životinja da pune kobasice, a zatim su ih sušili, ponekad ih vešajući na drške metli u svojim šupama ili tavanima.
Danas u tom kraju postoji oko 35-40 sertifikovanih proizvođača. Koriste lokalno uzgajano goveđe i kozje meso, dodajući beli luk, ljutu papriku i začine ubrane sa obližnje živopisne Stare planine. Pravljenje peglane kobasice je “težak posao”, rekao je Savić. Prvo, meso mora biti potpuno očišćeno od svih masti i vezivnog tkiva, “što je verovatno najteži deo posla”.
Kobasice se zatim svakodnevno ručno suše i “peglaju”, radi punog ukusa i oblika. Proces se završava na vreme za sajam kobasica koji se održava u Pirotu svakog januara, privlačeći hiljade posetilaca, uključujući mnoge iz susedne Bugarske.
Ipak, uprkos rastućoj potražnji, preduzeća za proizvodnju kobasica su ugrožena smanjenjem stada koza u tom području i generalno toplijim i vlažnijim zimama poslednjih godina koje stručnjaci delimično povezuju sa klimatskim promenama.
Ovaj zanat, Miša Rajić je naučio od svog dede i seća se kako je svake zime, dok je odrastao, pravio peglane kobasice. Sada poseduje malu proizvodnu jedinicu u svojoj kući na periferiji Pirota.
“Potrebno je oko mesec dana da se dobije suv, dehidriran proizvod spreman za konzumaciju”, kaže.
Dodao je da proces “pomaže u daljem mešanju mesa unutar kobasice i u sušenju, jer izvlači vlagu”.
Dobro sušena kobasica ima tamnu boju sa sivkastom površinom omotača goveđih creva, koji se ljušti pre serviranja. Meštani Pirota konzumiraju kobasicu slično kao digestiv – posle punog obroka, uključujući i desert. Seku je na tanke kriške i polako žvaću sa crvenim vinom kako bi uživali u ukusu.
“Preporučujemo crvena vina koja su malo robusnija kako bi se uklopila sa aromom”, naglašavaju.
Iako proleće simbolizuje novi početak i buđenje prirode, naš organizam taj prelaz ne doživljava uvek tako romantično – za mnoge ljude je to vreme kada se hronične bolesti ponovo aktiviraju. Nagle promene vremena, manjak vitamina i alergeni u vazduhu često su okidači koje ne primećujemo sve dok ih ne osetimo, a lekari upozoravaju na nekoliko mogućih neželjenih reakcija tela na promenu sezone.
Proleće nam uskoro stiže, ali sa njim često dolaze i zdravstvene tegobe. Posle zime, imunitet nam je oslabljen, bioritam se menja, a vremenske oscilacije dodatno opterećuju srce, krvne sudove i nervni sistem. Upravo zato se u ovom periodu češće javljaju recidivi gastrointestinalnih oboljenja, alergija, kardiovaskularnih problema i psihičkih smetnji, a u nastavku otkrivamo koje bolesti se najčešće pogoršavaju u proleće i zašto.
Glavni uzroci problema sa zdravljem u proleće su nedostatak vitamina tokom zime (pre svega vitamina D, C i B), nagle promene temperature i atmosferskog pritiska koji utiču na krvne sudove i imuni sistem, kao i promene bioritma i povećanje dnevnog svetla. Pored toga, povećava se količina alergena u vazduhu.
Najčešće prolećne tegobe pogađaju gastrointestinalni sistem. Osobe sa hroničnim gastritisom, čirom na želucu ili dvanaestopalačnom crevu su naročito ugrožene, jer nakon zime imunitet slabi, a sluzokoža želuca postaje osetljivija na hlorovodoničnu kiselinu.
Stres i dijete koje ljudi drže kako bi bili “spremni” za leto dodatno pogoršavaju varenje i aktiviraju heliko bakterije. “Ako imate hroničnu gastrointestinalnu bolest, ne čekajte da se pogorša. Da biste sprečili recidive, važno je da redovno posećujete gastroenterologa i prilagodite terapiju, čak i ako ne osećate tegobe”, objašnjava za portal “Argumenti i fakti” gastroenterolog Olga Černova. “Većinu gastrointestinalnih bolesti uzrokuje upala koja povećava kiselost želuca, a lekovi obično jačaju sluzokožu i normalizuju lučenje želudačne kiseline.”
Proleće je takođe izazovno vreme za one koji pate od alergija i astme. Kako biljke cvetaju, u vazduhu se pojavljuju polen drveća kao što su jova, breza, hrast i trave, pa dolazi do simptoma polinoze: Začepljen nos, svrab i suzenje očiju, kijanje. Kod astmatičara, alergeni, promene temperature i vlažnosti, kao i grinje iz prašine, mogu izazvati napade.
Kardiovaskularne bolesti takođe reaguju na promenljivo vreme. Ljudi sa hipertenzijom ili hipotenzijom često osećaju nestabilan krvni pritisak zbog fluktuacija atmosferskog pritiska i temperature, što utiče na vaskularni tonus.
Problemi mišićno-skeletnog sistema i kože takođe se intenziviraju u proleće. Zglobovi reaguju na vlagu, promene vremena i atmosferskog pritiska, pa artritis i osteohondroza češće izazivaju bol. Atopijski dermatitis, ekcem i psorijaza takođe se pogoršavaju usled suvog vazduha, alergena, nedostatka vitamina i promene temperature.
Mentalni poremećaji i neuroze takođe se pogoršavaju u proleće. Psihoterapeuti prijavljuju više pacijenata sa anksioznošću, depresijom i poremećajima sna u prolećnom periodu. Dugi dnevni sati i hormonske promene mogu izazvati osećaj disonance između očekivanja novog života i stvarnosti, što pogoršava depresiju.
Na kraju, zarazne bolesti poput prehlade, respiratornih virusnih infekcija i gripa imaju svoj vrhunac ne samo u jesen, već i u proleće, zbog promenljivih vremenskih uslova i oslabljenog imuniteta.
Crveno-beli overili deseto uzastopno finale Mozzart Kupa Radivoja Koraća
Trebalo je vremena Crvenoj zvezdi da razvije brzinu i ubaci u petu, ali kada se to desilo, Spartak je ostao u prašini. Ekipa Saše Obradovića se dve i po četvrtine mučila sa Subotičanima, a onda im pokazala ko je gazda u niškom Čairu.
Tim sa Malog Kalemegdana slavio je sa 86:69 i tako ušao u deseto finale Mozzart Kupa Radivoj Korać zaredom. Morali su crveno-beli dobrano da se potrude da bi ugasili nadu Spartaka da može do čuda. Da budemo precizni, morali su da zaigraju odbranu.
Posle efikasnog starta Zvezda je stala u napadu, a odbrana nije bila dovoljno dobra. Rešio je Obradović da njegov tim sve brani preuzimanjem, ali je Olivije Henlan rutinski rešavao jedan na jedan situacije sa Ebukom Izunduom, Dejanom Davidovcem, pa i Džordanom Nvorom. Probao je iskusni strateg i sa udvajanjem kod tih preuzimanja, no ni ona nisu dala rezultata pa je Spartak tako u jednom momentu treće deonice imao prednost od sedam razlike.
E, onda je Obradović prešao na plan C i rekao svojim momcima da zaigraju presing i priđu rivalu po celom terenu. Tada je tek do izražaja došla defanzivna moć Crvene zvezde. Stefan Miljenović je mučio Henlana, Kalinić je sekao lopte i zakucavao, Nvora je jedva dočekao da iz jedne kontre pokida obruč iz kog mu je danas izašlo bezbroj lopti, a reviji zakucavanja pridružio se i Dejan Davidovac koji je danas odradio dobar posao na poziciji pet.
Morao je Obradović da ga koristi kao centra jer je Uroš Plavšić bio neupotrebljiv. Grešio je, pravio faulove, gubio lopte i definitivno danas nije bio njegov dan. Na sreću, Zvezda se izvukla, Izundu je bio standardan, a pomenuti Davidovac je uz pomoć Kalinića pokrpio sve rupe u defanzivi branilaca trofeja.
Ne možemo da ne pomenemo ni Kodija Milera Mekintajera. Iako nije bio na terenu tokom preokreta crveno-belih i serije 22:0 kojom je Crvena zvezda ugasila Spartak, bio je odličan u prvom poluvremenu. Pogađao je trojke i probijao i kada Zvezda dobije agresivnu verziju Mekintajera tada je veoma opasna.
Na kraju utakmice Obradović je dao šansu i Alekseju Nedeljkoviću, Lazaru Stojakoviću i Ognjenu Radošiću. Oni doduše nisu mogli mnogo za minut i 15 sekundi koliko su bili na terenu, ali je bilo lepo videti ih na parketu.
Najefikasniji je bio Nvora sa 22 poena, Mekintajer je ubacio 20, a Ebuka Izundu je dodao 11.
Zaslužio je i Spartak cveće, što bi rekli Amerikanci. Osim početka utakmice kada su igrači Vladimira Jovanovića preskakali neke otvorene šuteve i srljali, kao i pomenute serije Beograđana, Subotičani su prikazali visok nivo igre. Napadi su bili pametni, konkretni, lopta je lepo tekla i u jednom momentu je delovalo da mogu do pobede.
U Spartaku se najviše istakao Henlan sa 22 poena, 16 je delo Igora Drobnjaka, dok su Amar Gegić i Amerikanac Hokins ubacili po 10.
Zvezda se postarala da to bude samo momenat. Možda je ovakav meč i trebao crveno-belima da se probude posle partije protiv Borca koja nije bila najsjajnija i spreme za veliko finale (subota, 20.30) u kome će igrati sa boljim iz duela Partizan Mozzart Bet – Spartak.
Velika pobeda ekipe Dejana Stankovića u Francuskoj, osmina finala Lige Evrope nadohvat ruke – 1:0
(Od izveštača Mozzart Sporta iz Lila)
Kada je dan uoči utakmice između Lila i Crvene zvezde na portalu Mozzart Sport objavljen tim za koji se Dejan Stanković odlučio za prvi meč plej-ofa Lige Evrope, gotovo da nije bilo navijača srpskog šampiona koji je sa negodovanjem komentarisao izbor šefa struke. A, na kraju se ispostavilo da je izbor za meč u Francuskoj bio najbolji mogući. Stanković se odlučio za igrače koji su na fizičkom i taktičkom planu sposobni da dobiju bitku sa sastavom Bruna Ženesija, pa je srpski šampion na stadionu Pjer Moroa gotovo rutinirao Lil i došao nadomak plasmana u osminu finala – 1:0 (1:0)
Prekidi su sada već uspostavljeni kao glavno oružje Stankovićevog povratničkog mandata na klupi Crvene zvezde. Mnogi će reći da je uzorak još mali, ali su rezultati i te kako vidljivi. Uostalom, večeras je srpski šampion došao do gola baš iz kornera koji je izveo Tomas Handel, Enem je pokušao lukavo petom, a Tebo Učena bio na pravom mestu da telom loptu pošalje iza leđa nemoćnog Berkea Ozera.
Taj korner i pogodak stigli su kao nagrada za bolju igru crveno-belih u prvih 45 minuta. Zvezda je imala apsolutnu kontrolu dešavanja na terenu, što je domaćina još na startu izbacilo iz ritma i primoralo da traži alternativne načine da ugrozi Mateusov gol. Pošto su svi pokušaji bili neuspešni, usledio je bolan udarac za domaćina i oko 22.000 gledalaca na stadionu Pjer Moroa.
Pokušavao je Ženesio prodrma svoj tim u nastavku, ali nije imao rešenje, Zvezda je došla do samopouzdanja i dodatno ga jačala kako se utakmica bližila kraju, pa je bez većih problema odbranima pobedu.
Dobro otvaranje utakmice gosti su mogli da krunišu već u petom minutu. Handel je odlično uposlio Tiknizjana, ovaj pobegao čuvaru i na vrhu peterca pronašao Džeja Enema. Međutim, Holanđanin je gađao u spoljni deo mreže.
Prvih 25 minuta utakmice proteklo je u traženju pukotina unutar dva kaznena prostora. Crvena zvezda je bila agilnija, bolje je stajala na terenu i opterećivala poslednju liniju domaćeg tima zahvaljujući Enemu i Duarteu, ali i ubacivanjima Tiknizjana i Seola. Međutim, sastav Bruna Ženesija je s vremena na vreme uspeo da pripreti. Domaći su prvi put bili konkretni u 25. minutu, kada je Gaetan Peran pobegao Radetu Kruniću i pokušao da ugrozi Mateusa…
U uspostavljanju kontrole dešavanja na terenu bilo je to što su Zvezdini igrači uspeli da zatvore prvu liniju dodavanja igrača Lila i lopte koje su išle ka Ngalajea Mukaua. Domaći su često bili prinuđeni da dubinskim loptama traže prostor i dubinu, ali su i to sasvim solidno pokrivali crveno-beli. Sa druge strane, vrlo dobro se u ulozi plejmejkera snašao Tomas Handel, koji se konstantno nudio saigračima, a dosta posla u odvlačenju veznih igrača odradio je i Vladimir Lučić, ali je Zvezdinom đaku nedostajalo da bude prisebniji i konkretniji u završnici.
Najveći uzdasi Zvezdine publike viđeni su u 44. minutu, kada je Seol odlično istrčao posle dodavanja Duartea, a onda lukavo pokušao da pronađe Enema na drugoj stativi, ali je Ngoj to presekao. Sve je to bio uvod u najvažniji trenutak na isteku prvog dela igre. Handel jegađao prvu stativu, odlični Enem zakačio loptu petom, a na pravom mestu se našao Tebo Učena i telom je poslao u mrežu, za potpuni šok za publiku na stadionu PjerMoroa.
Ženesio jetaktički poraz priznao na poluvremenu, pa je drugo otvorio sa dvostrukom izmenom. Bentaleb je ušao umesto Mukaua, a Santos umesto Haraldsona. Međutim, pošto domaćin nije ekspresno uspeo da pritisne Zvezdu, na teren je morao i Olivije Žiru u 62. minutu. Ipak, Stanković je odgovorio sa druge strane i umesto najboljeg igrača, Džeja Enema, koji se bio dosta i potrošio, na teren uveo Marka Arnautovića.
Lil je bio zreo za nokaut u 67. minutu, kada je po levom krilu svojim čuvarima umakao vihorni Tiknizjan, Jermen je u pravom trenutku poslao loptu u prostor za Arnautovića, usledio je udarac u padu, ali i odbrana Berkea. Tim Bruna Ženesija je dobio novi život, a mogao je da bude ubedljivo savladan na svom terenu.
Stanković je silno potrošene Duartea i Tiknizjana u 77. minutu odmenio Kataijem i Avdićem, dok su sa druge strane poslednji adut iskusnog trenera domaćih bili Dijaune i Edjuma. Samo minut kasnije Roman Pjero je probao sa distance, ali je na mestu bio Mateus.
Šef struke crveno-beli je poslednje delove u savršeno sklopljenoj taktičkoj slagalici zamenio u 84. minutu, kada je Lučića i Erakovića zamenio Stankovićem i Veljkovićem.
Marko Arnautović je u 87. minutu imao još jednu veliku šansu, ali je ponovo gađao u Berkea. Mogao je iskusni golgeter večeras da reši pitanje prolaska u narednu fazu, ali je ostalo 1:0. Zvezda je i drugi put ove sezone savladala Lil, doduše, večeras sa znatno većom dozom dominacije. Ostalo je da za sedam dana ponovi odrađeno od večeras i pred svojim navijačima zakaže novi evropski dvomeč.
BARAŽ ZA OSMINU FINALA LIGE EVROPE (PRVI MEČ)
LIL – CRVENA ZVEZDA 0:1 (0:1)
/Učena 45+1/
Lil. Stadion: Pjer Moro. Gledalaca 20.000. Sudija: Sven Jablonski (Nemačka).
LIL (4-2-3-1): Ozer – Buadi, Ngoj, Mandi, Pero – Mukou (od 46. Bentaleb), Andre – Koreja (od 77. Enđuma), Haraldson (od 46. Tijago Santoš), Perin (od 62. Žiru) – Fernandez Pardo (od 77. Diuan).
CRVENA ZVEZDA (3-4-2-1): Mateus – Učena, Rodrigao, Eraković (od 85. Veljković) – Seol, Hendel, Krunić, Tiknizjan (od 77. Avdić) – Lučić (od 85. Stanković), Duarte (od 77. Katai) – Enem (od 64. Arnautović).
Nova analiza pokazuje da su Barselona, Lisabon i Istanbul među najtraženijim destinacijama za kratka putovanja.
Produženi vikendi postali su prava mala strategija. Uz samo nekoliko pametno raspoređenih slobodnih dana, praznik se pretvara u mini-odmor dovoljan za beg u inostranstvo.
Prema podacima platforme Trip.com, rezervacije putovanja u trajanju od četiri dana ili manje porasle su za čak 34% u odnosu na prošlu godinu.
Evropa predvodi trend
Kratka putovanja u Evropi beleže snažan rast. U Italiji su se čak učetvorostručila u prvom kvartalu ove godine, dok su se u Francuskoj i Španiji više nego udvostručila.
Francuzi i Britanci sve češće biraju inostranstvo – čak 91% odnosno 89% njihovih kratkih putovanja odnosi se na strane destinacije.
Španci su nešto drugačiji – gotovo 40% produženih vikenda provode unutar svoje zemlje.
Gde Evropljani najčešće putuju kada imaju samo nekoliko dana? Evo gradova koji dominiraju.
1. Barselona – arhitektura, jubileji i nova reputacija
Glavni grad Katalonije ostaje jedan od najtraženijih gradova za kratke izlete, posebno među Nemcima, Italijanima i Francuzima.
Godina 2026. posebno je važna za Barselonu. Obeležava se 100 godina od smrti čuvenog arhitekte Antoni Gaudi, a ujedno se privodi kraju izgradnja njegove najpoznatije građevine – La Sagrada Familia.
Grad je proglašen i UNESCO-UIA Svetskom prestonicom arhitekture, uz bogat program izložbi i događaja tokom cele godine.
Iako je Barselona prethodnih godina bila u centru pažnje zbog protesta protiv masovnog turizma, gradske vlasti sada žele da promovišu koncept „kvalitetnog turizma“ i novu kulturnu strategiju.
2. Lisabon – sunce, pločice i gastronomija
Portugal je u fokusu putnika 2026. godine, ali upravo je Lisabon najtraženiji za kratke izlete među Britancima.
Grad je popularan i među Špancima i Nemcima.
Putnike privlače prepoznatljive fasade prekrivene azulejo pločicama, bogata gastronomska scena i blaga klima tokom većeg dela godine. Lisabon nudi savršen balans između kulture, opuštanja i urbanog šarma, idealno za tri ili četiri dana.
3. Istanbul – spoj Istoka i Zapada
Dok Nemci obožavaju Lisabon, njihov broj jedan za kratka putovanja ostaje Istanbul.
Prema podacima Trip.com, grad je izuzetno popularan zbog pristupačnih cena i odlične avionske povezanosti sa nemačkim gradovima.
Među nezaobilaznim znamenitostima su Hagia Sophia, Grand Bazaar i Topkapi Palace. Krstarenje Bosforom pri zalasku sunca ostaje iskustvo koje mnogi putnici izdvajaju kao vrhunac posete.
4. Alžir – novo iznenađenje na listi
Francuzi sve češće biraju Alžir kao destinaciju za produženi vikend.
Olakšane ulazne procedure doprinele su rastu interesovanja, a grad je za godinu dana skočio sa devetog na prvo mesto među kratkim putovanjima francuskih turista.
Osim plaža i ronjenja, Alžir nudi bogatu arhitektonsku baštinu, uključujući UNESCO-zaštićenu Kasbu i impresivni Spomenik mučenicima.
5. Rejkjavik – spektakl prirode
Island je sve popularniji među britanskim putnicima. Novi letovi i bolja povezanost dodatno su podstakli interesovanje.
Zahvaljujući solarnoj aktivnosti, aurora borealis ove zime biće vidljivija nego prethodnih godina. Sličan intenzitet očekuje se tek za deceniju.
Kasnije tokom godine, Island će biti i jedna od najboljih lokacija za posmatranje totalnog pomračenja Sunca.
Produženi vikendi postaju nova norma. Putnici žele intenzivna iskustva u kratkom vremenu. Gradovi sa dobrom avio-povezanošću, jakom kulturnom ponudom i pristupačnim cenama imaju najveću prednost. Mini-odmor više nije kompromis. Postaje strategija.
Film „Belo se pere na devedeset“ donosi dirljivu i inspirativnu priču zasnovanu na istinitim događajima i bestseler o životu Bronje Žakelj, prateći je kroz različite životne faze.
Film reditelja Marka Naberšnika naći če se u domaćim bioskopima od četvrtka, 19. februara, a specijalna projekcija ovog ostvarenja održaće se u Novom Sadu, kada će se u bioskopu Arena Cineplex, s početkom od 20h, pred gledaocima pokloniti glumica Anica Dobra koja je ostvarila zapaženu ulogu u filmu.
Kao dete, Bronja uživa u istraživanju sveta sa svojim mlađim bratom Rokom i utehu pronalazi u baki Dadi. Njeno bezbrižno detinjstvo prekida smrt majke, koja je preminula od raka.
U kasnim tinejdžerskim godinama suočava se sa istom teškom bolešću kada joj je dijagnostikovan Hočkinov limfom. Film se osvrće na Bronjin put odrastanja tokom osamdesetih i devedesetih godina, kao i njenu ličnu transformaciju, nudeći gledaocima nadu i inspiraciju.
Povodom svoje uloge u filmu, glumica Anica Dobra istakla je da filmska adaptacija istoimenog romana Bronje Žakelj ne pokušava da izgradi spektakl nego mikrokosmos jedne porodice, čiji su članovi istovremeno i žrtve vremena i remetioci sopstvene sreće.
Film o Bronji Žakelj
„Ulazi u prostor porodičnih mitologija, potisnutih trauma i onih malih, svakodnevnih duhovitih apsurdnosti koje čine život na prostoru bivše Jugoslavije. To je film o životu koji se istovremeno preživljava i promašuje, to je film o podnevima koje niko nije planirao, o tišini koja je preglasna, o tome kako se porodice u našim krajevima vole nespretno, često pogrešno, ali duboko,“ navela je on dodajući da je univerzalnost ove priče leži u tome što svaka kultura ima svoju Bronju, porodicu gde se ljudi oslanjaju jedni na druge iako ne znaju kako da to priznaju.
Sama Bronja Žakelj, po čijem romanu je ovaj film i nastao navela je da je reč o ostvarenju koje ogoljava stvarnost, bez šminke i ulepšavanja, a koje ipak u sebi nosi svetlost, nadu – i belinu, dok je reditelj Nabrešnika već pri prvom čitanju bio oduševljen knjigom i navodi da je bilo reči o posebnom pristupu. Trebalo je ostati veran izvornoj priči romana, a istovremeno i blizak filmskom jeziku i vizuelnim rešenjima:
“Živopisan prikaz porodice, Bronjina lična ispovest, njena borba s bolešću i optimizam koji, uprkos životnim iskušenjima, ostaje živ, duboko su me dirnuli. Bronja je u mojim očima vrlo brzo oživela kao filmska junakinja,“ naveo je reditelj.
Pored Anice Dobre, u filmu igra i impresivna glumačka ekipa koju čine: Lea Cok, Jurij Zrnec, Tjaša Železnik, Žiga Šorli, Mei Rabič, Jaka Mehle, Vladimir Tintor, Iva Krajnc Bagola, Saša Tabaković, Jure Rajšp, Polona Juh, Blaž Dolenc.
Film je nastao u koprodukciji Slovenije, Italije, Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Severne Makedonije. Producenti filma su Aleš Pavlin i Andrej Štritof, a koproducentkinja iz Srbije je Nikolina Vučetić. Ostali koproducenti su Tomi Salkovski, Kristijan Burovski, Giorgio Milocco, Michele Codarin, Barnaba Lupo, Ankica Jurić Tilić, Adrijana Prugovečki i Miljan Vučelić.
Kao najgledanije ostvarenje 2025. godine u Sloveniji, koje je nadmašilo svu stranu konkurenciju, film je u Srbiji premijerno prikazan na nedavno završenom Beograd Film Festivalu. Od 19. februara gledamo ga u bioskopima širom zemlje.
Delegacija Evropske unije u Srbiji u saradnji sa Evropskom kućomnajavljuje ovogodišnje izdanje Festivala evropskog filma, koje će se u Beogradu održati od 26. februara do 2. marta 2026. godine.
Ove godine, publika u Beogradu imaće ekskluzivnu priliku da pogleda filmove nominovane za prestižnu Nagradu publike LUX 2026. Ovu nagradu, kao vodeće priznanje u svetu evropske kinematografije, dodeljuju Evropski parlament i Evropska filmska akademija, uz aktivno učešće publike širom kontinenta.
Svečano otvaranje i panel diskusija
Glavni program festivala biće održan u Jugoslovenskoj kinoteci (Uzun Mirkova 1) od 26. do 28. februara.
Festival će u četvrtak, 26. februara u 19:00 časova, svečano otvoriti ambasador EU u Srbiji, Andreas fon Bekerat. Tom prilikom, publici će se video porukom obratiti i poslanik Evropskog parlamenta, Lukas Furlas.
Nakon projekcije otvaranja, biće održana panel diskusija na temu savremene srpske i evropske autorske kinematografije, značaja nagrada publike i mogućnosti podrške EU srpskom filmu. Učestvuju istaknuti reditelji Srdan Golubović, Marko Đorđević i Nikola Ležaić, kao i producentkinja Dragana Jovović. Moderator razgovora biće Vladimir Đorđević.
Program u Jugoslovenskoj kinoteci (26–28. februar)
Pre svake projekcije, publika će biti upoznata sa mehanizmima podrške EU srpskoj kinematografiji, prvenstveno kroz program Kreativna Evropa MEDIA, uz poziv da putem QR koda „Share Your Love“ i sami učestvuju u glasanju za nagradu LUX.
Četvrtak, 26. februar
19:00 – Svečano otvaranje i film: Sentimentalna vrednost (r. Hans Petter Moland)
21:00 – Panel diskusija o autorskom filmu i podršci EU
Petak, 27. februar
18:00 – Tišina u meni, r. Eva Libertad
20:00 – Jedan običan incident, r. Jafar Panahi
Subota, 28. februar
18:00 – Kristi, r. Brendan Canty
20:00 – Voli me nežno, r. Anna Cazenave Cambet
Prateći program u Evropskoj kući Beograd (2. mart)
U ponedeljak, 2. marta u 19:00 časova, program se seli u Salon Evropske kuće Beograd (Zmaj Jovina 8 / Knez Mihailova), gde će fokus biti na domaćoj animaciji:
Ja sam Akiko (Srbija, 2024), r. Damir Romanov (animirani film)
ANIMATE – kratki film nastao tokom radionica u Evropskoj kući, pod mentorstvom Vojina Vasovića.
Razgovor sa autorima: Damir Romanov (reditelj), Stefan Tićmi (pisac) i prof. Vojin Vasović.
Zamislite da ulazite u autobus i samo prislanjate telefon na aparat. Kupujete kafu bez preturanja po džepovima u potrazi za sitnišem. Prolazite pored uličnog svirača, dopadne vam se melodija i, umesto kovanice u šešir, skenirate QR kod.
Dok je u velikom delu Evrope ovo i dalje scena iz futurističkog filma, u Švedskoj je to svakodnevica.
Ova nordijska zemlja danas je najbliža idealu potpunog bezgotovinskog društva. Toliko blizu da zvanični sajtovi pojedinih ministarstava spoljnih poslova upozoravaju turiste da se u Švedskoj čak i najniži iznosi plaćaju isključivo karticom. Mnoge prodavnice, naročito one manje, uopšte ne prihvataju gotovinu. Isto pravilo važi za parking automate i javni prevoz.
Istorijska ironija i digitalna revolucija
Ironija istorije je fascinantna: Švedska je još u 17. veku bila među prvim evropskim zemljama koje su uvele papirni novac, a danas je prva koja ga gotovo potpuno izbacuje iz upotrebe.
Foto: Freepik/wirestock
Ova tranzicija se odigrala bez velike buke. Još početkom 2010-ih, Šveđani su masovno prešli na kartice, dok su banke i trgovci aktivno promovisali digitalno plaćanje kao brže i bezbednije rešenje. Potom su stigle mobilne aplikacije, pre svih Swish, koja je postala univerzalni alat za sve, od plaćanja računa u restoranu do deljenja troškova sa prijateljima.
Život s natpisom „Cash-free“
Danas u kafićima, muzejima, prodavnicama, pa čak i crkvama, dominira natpis „Cash-free“. Neki trgovci više i nemaju fioku za novac. U to smo se i sami uverili, nijedan hotel u kojem smo boravili nije primao gotovinu, i to pre dve godine, samo zamislite kako je sada, u pitanju je Štokholm.
Pre nego što sednete u restoran, postalo je neophodno pitati primaju li keš.Verovatno ćete dobiti samo začuđen pogled konobara koji prstom pokazuje ka POS terminalu.
Kartica ili telefon su jedina opcija.
Društveni eksperiment ili logičan razvoj?
Švedska je postala svojevrsna laboratorija budućnosti. Prednosti su jasne:
Bezbednost: Drastično manji broj pljački banaka i prodavnica, kao i pronevera novca.
Transparentnost: Suzbijanje sive ekonomije.
Efikasnost: Brže transakcije i minimalna administracija.
Ipak, svaka medalja ima dve strane. Kritičari i starije generacije upozoravaju na preveliku zavisnost od tehnologije. Postavlja se ključno pitanje: Šta ako sistem padne? Šta raditi u slučaju nestanka struje, prekida interneta ili sajber napada?
Uprkos ovim dilemama, proces je nezaustavljiv, najviše zahvaljujući dubokom poverenju Šveđana u institucije. Digitalizacija se ovde ne doživljava toliko kao nametnuta kontrola, već kao logičan korak napred.
Dok je u ostatku Evrope gotovina i dalje „sigurna rezerva“, u Švedskoj polako prelazi u sferu arheologije. Putnicima se savetuje da ne kreću bez validne kartice, jer će im novčanik pun novčanica biti skoro beskoristan.
Pitanje više nije da li je društvo bez gotovine moguće, Švedska je dokaz da jeste. Pravo pitanje je da li smo kao globalna zajednica spremni na taj nivo digitalne zavisnosti. Jer u zemlji u kojoj i ulični svirači imaju digitalne novčanike, papirna novčanica polako, ali sigurno, postaje muzejski eksponat.
Dvojac Buč Kesidi je ove godine nezaustavljiv. Posle najvećeg koncerta karijere koji su održali 24. januara u prepunoj Areni Zagreb, Luka i Zoran su za domaću publiku pripremili nesvakidašnje iznenađenje, ono što nijedan bend do sada nije uradio. Buč Kesidi će održati sedam uzastopnih koncerata u Zappa Bazi i to svako veče tokom nedelje od 13. do 19. aprila, dok su u Novom Sadu i Nišu zakazana po tri koncerta: 8. 9. i 10. maja u novosadskom klubu K9 Station i 22. 23. i 24. maja u klubu Istina mašina u Nišu. Prodaja ulaznica za sve koncerte počinje u petak 20. februara u 10 časova. U Beogradu na prodajnim mestima Ticket Visiona, preko online platforme tickets.rs, a određeni broj ulaznica biće dostupan i u Zappa Baru. Karte za novosadski koncert moći će da se kupe preko gigstix.com, dok će za koncert u Nišu prodaja biti preko bilet.rs. Broj ulaznica po večeri je ograničen.
Od početka svoje karijere pomeraju granice domaće, ali i regionalne scene, čime su i zaslužili epitet regionalnog muzičkog fenomena, a njihovi koncerti su sinonim za euforiju, autentičnost i generacijski glas, pa je svaki nastup posebno iskustvo za fanove. Tako će i svaki od sedam beogradskih koncerata biti drugačiji i imati posebnu temu i goste, te će fanovi koji odluče da više puta dođu u Zappa Bazu imati novo iskustvo svaki put.
„Posle velikog koncerta u Areni Zagreb uželeli smo se klubskih koncerata, znoja i bliskosti. Hteli smo da uradimo nešto što je dovoljno ludo i nama i fanovima zanimljivo, posebno u gradovima u kojima smo navikli na velike bine. Sedam večeri zaredom u Beogradu je ektreman izazov za nas i jedva čekamo da probamo da oborimo sopstveni rekord. Ako sve prođe kako treba, odsviraćemo 13 koncerata za mesec dana, što zvuči potpuno suludo, ali nas baš takve stvari rade oduvek. Novi Sad i Niš su gradovi u kojima jako volimo da sviramo i jedva čekamo da izrokamo nove i stare pesme još bliže publici nego ikad.”poručuju Luka i Zoran.
Najvažniji bend nove generacije
Spektakularni koncert pred više od 8.000 fanova u zagrebačkoj Areni je označio vrhunac dosadašnje karijere i potvrdio status Buč Kesidi kao jednog od najvažnijih bendova nove generacije. U izveštajima sa koncerta hrvatski portali ističu da je nastup u Areni Zagreb bio „veliki zajednički refren“, gde je publika od početka do kraja pevala u glas, a atmosfera je bila bliža klupskoj nego tipičnom arena-showu. „Buč Kesidi su pokazali zašto su na glazbenom tronu regije – od jakih singlova do skrivenih aduta kroz ukupno više od 30 pesama, bend je dao apsolutno sve što ima“ ističu hrvatski mediji.
Buč Kesidi je indie rock duo iz Pančeva, koji čine Luka Racić (gitara, vokal) i Zoran Zarubica (bubnjevi, vokal). Poznati su po modernom zvuku koji kombinuje elemente indie rocka, popa i elektronike, kao i po autentičnim tekstovima koji osvajaju publiku svih generacija. Njihovi koncerti su sinonim za euforiju, ples i iskrene emocije, koje će bend i publika razmeniti kroz hitove „Nema ljubavi u klubu“, „Subota“, „Nedelja ujutru“, “Skupi snagu”, “Trebaš mi”, “Euforija”, “Curimo po asfaltu”, “Đuskanje ne pomaže”, “Kafe aparat”, “Tiho”, kao i pesme sa njihovog trećeg, aktuelnog albuma “Moderne veze”.
