Otkazane utakmice Evrolige Partizan – Dubai i Makabi – Hapoel
Evroliga će sa navedenim klubovima proceniti najbolje moguće opcije za ponovno održavanje utakmica
Utakmice Evrolige Partizan – Dubai i Makabi – Hapoel koje su planirane da se odigraju u četvrtak u okviru 30. kola Evrolige zvanično su otkazane, saopšteno je iz elitnog košarkaškog takmičenja.
Kako je saopštila Evroliga razlog otkazivanja je trenutna situacija u regionu i nemogućnost putovanja posle privremenog zatvaranja vazdušnog prostora.
“Evroliga će sa navedenim klubovima proceniti najbolje moguće opcije za ponovno održavanje utakmica, pažljivo prateći najnoviji razvoj događaja i održavajući stalnu komunikaciju sa lokalnim i međunarodnim vlastima, kao i svim relevantnim organizacijama, kako bi se osigurala bezbednost i dobrobit svih uključenih. Više informacija biće objavljeno u narednim danima”, piše u saopštenju.
Ženska reprezentacija Srbije osvojila bronzanu medalju
Muška reprezentacija Srbije u disciplini vazdušna puška zauzela je peto mesto
Ženska seniorska reprezentacija Srbije u streljaštvu osvojila je danas bronzanu medalju u ekipnom takmičenju u disciplini vazdušna puška na Evropskom prvenstvu, koje se održava u Jerevanu.
Ovo je druga medalja za Srbiju na EP, pošto je juče muška reprezentacija Srbije osvojila bronzanu medalju u disciplini vazdušni pištolj u ekipnom takmičenju.
Za reprezentaciju Srbije su nastupile Aleksandra Havran, Anđelija Stevanović i Ljiljana Cvetković.
Prvo mesto u ekipnoj konkurenciji osvojila je Norveška sa novim evropskim rekordom koji iznosi 1.897,3 kruga. Druga je bila Turska sa 1.895,5 krugova, dok je bronza pripala Srbiji sa 1.895,2.
Anđelija Stevanović je u pojedinačnoj konkurenciji stigla do finala, a na kraju je zauzela osmo mesto sa 123,5 krugova. Ljiljana Cvetković nije uspela da se plasira u finale, pošto je u kvalifikacijama osvojila 12. mesto, dok je Aleksandra Havran bila 22.
„Sa potpuno novom ekipom se vraćamo na pobedničko postolje, što potvrđuje da Srbija i u ovoj disciplini ima budućnost, a sem Havran, Stevanović i Cvetković, imamo još takmičarki koje ozbljno konkurišu za nacionalni tim”, izjavio je selektor Srbije za pušku Dragan Donević.
„Sve tri devojke su u potpunosti ispunile očekivanja i zabeležile visoke rezultate u izuzetnoj konkurenciji. Iako je ukupan nivo rezultata bio izuzetno visok, obarani su rekordi, naše devojke su stigle do ekipne medalje i jednog finala. Ostaje žal što je srebro izmaklo za svega tri deseta dela kruga i što je samo 0,6 krugova delilo Cvetković od pojedinačnog finala. U svakom slučaju, sve tri, kao i njihov lični treneri i klubovi zaslužuju čestitke”, dodao je Donević.
Muška reprezentacija Srbije u disciplini vazdušna puška zauzela je peto mesto u ekipnom takmičenju na EP. Zlato je pripalo Norveškoj, srebro Švedskoj, dok je do bronzanog odličja stigla Hrvatska.
Za Srbiju su nastupili Aleksa Rakonjac, Lazar Kovačević i Marko Ivanović. Srpski strelci nisu uspeli da se plasiraju u finale EP u pojedinačnoj konkurenciji. Rakonjac je osvojio 10. mesto u kvalifikacijama, Kovačević je bio 23, a Ivanović 29.
Miks parovi Srbije u disciplini vazdušni pištolj kvalifikacije su završili u sredini plasmana. Par Tea Mikec/Uroš Gajić je sa 571 krugom zauzeo 16. mesto. Tim Nađa Martinović/Damir Mikec je skupio 569 krugova za 18. poziciju.
U predstojeća dva dana prvenstva biće održane, „čelendž”, discipline: pojedinačna „Solo” (umesto krugova sabiraju se unutrašnji centri) i timska „Trio”.
Srpske reprezentativce je drugog dana takmičenja na EP sa tribina bodrila i ambasadorka Srbije u Jerevanu Tatjana Panajotović Cvetković, koja je prisustvovala i svečanom otvaranju šampionata, prenosi Tanjug.
Zašto je broj smrtnih slučajeva uzrokovanih drogama u Britanskoj Kolumbiji opao za 21% u 2025. godini?
Novo istraživanje koje koristi rezultate provere droga moglo bi pružiti uvid u to zašto broj smrtnih slučajeva od droga u Britanskoj Kolumbiji opada već dve godine.
Ali naučnici i zvaničnici kažu da verovatno postoji više faktora koji objašnjavaju zašto je broj smrtnih slučajeva povezanih s drogom u Britanskoj Kolumbiji opao za 21 posto u 2025. godini u poređenju s prethodnom godinom.
Iako broj smrtnih slučajeva od predoziranja naglo opada širom Severne Amerike, oni koji rade na terenu kažu da nema razloga za slavlje s obzirom na to da hiljade ljudi i dalje umiru , te da bi trebalo pojačati napore da se zaustave smrtni slučajevi.
“To ne mora nužno značiti smanjenje same krize. Ponuda droga je i dalje toksična i nepredvidiva kao i uvek, ako ne i više”, rekao je Samuel Tobias, istraživač u Centru za zloupotrebu supstanci BC i doktorand na Univerzitetu Britanske Kolumbije.
Tobias je glavni autor rada, koji će biti objavljen u aprilskom izdanju časopisa International Journal of Drug Policy, a koji je otkrio da se s porastom koncentracija fentanila u područjima pružanja zdravstvenih usluga u Britanskoj Kolumbiji povećavao i broj smrtonosnih predoziranja u blizini.
Istraživači su koristili podatke službi za proveru droga širom provincije od oktobra 2018. do juna 2025. godine i analizirali skoro 48.000 uzoraka tokom tog vremenskog perioda.
„Bilo je prilično dosledno, u svim uključenim područjima, da postoji veza između koncentracija fentanila i broja ljudi koji umiru tog meseca“, rekao je Tobias za CBC News.
„Uspeli smo proceniti da je sa svakim povećanjem prosečne koncentracije fentanila u Vancouveru za tri četvrtine procentnog poena, grad tog meseca doživio jednu smrt više“, dodao je.
Istraživanje je pokazalo da je koncentracija fentanila u uzorcima na mestima za proveru droga tokom godina bila manja, što je povezano sa smanjenjem broja smrtnih slučajeva uzrokovanih toksičnim drogama.
Fentanil, potentni opioid, postao je najčešća droga u ilegalnoj ponudi Britanske Kolumbije otkako je 2016. godine proglašeno vanredno stanje u javnom zdravstvu.
‘Mnogi životi su izgubljeni’
Međutim, Tobias napominje da smanjena koncentracija fentanila sama po sebi nije jedini faktor koji stoji iza pada broja smrtnih slučajeva od toksičnih droga na nivou cele provincije i kontinenta.
“Vremenom je postajalo sve komplikovanije s drugim stvarima poput benzodiazepina i drugih trankvilizatora . Dakle, ne znamo hoće li se ova veza održati kako lekovi postaju sve složenije mešavine”, rekao je.
Analizirajući razloge potencijalnog pada broja smrtnih slučajeva od predoziranja širom Kanade u 2024. godini, Agencija za javno zdravstvo Kanade kaže da je verovatno da je sada jednostavno manja populacija u riziku.
“Pad broja stanovnika je delom posljedica toga što je mnogo života izgubljeno prethodnih godina”, navodi agencija u izveštaju iz prošlog decembra .
Tobias takođe kaže da bi prelazak na pušenje droga u celoj Severnoj Americi , umesto injektiranja, mogao značiti da oni koji koriste droge mogu lakše kontrolisati svoje doze i ne predozirati se.
Napori za smanjenje štete
David Hamm, predsednik mreže korisnika droga u Vancouveru (VANDU), rekao je da pad broja smrtnih slučajeva može biti posledica činjenice da su se napori za smanjenje štete koji su provodili godinama pokazali uspešnim.
Prethodna istraživanja su pokazala da su ti napori – poput obezbeđivanja mesta za nalokson i prevenciju predoziranja – sprečili hiljade smrtnih slučajeva u Britanskoj Kolumbiji.
„Mislim da se možda dešava to što su javnost i ljudi zaista svesniji i sposobniji da se brinu o ljudima — kada postoje predoziranja, sada nema smrtnih slučajeva“, rekao je.
Hamm je rekao da je to razlog zašto vlade trebaju ići “sve dalje i dalje” i pravilno regulisati ponudu ilegalnih droga, 10 godina nakon početka vanredne situacije u javnom zdravstvu u Britanskoj Kolumbiji.
“To je smešno. Bilo koja druga vrsta zdravstvene vanredne situacije bi do sada bila rešena na odgovarajući način”, rekao je.
“Ako mali avion pun ljudi padne i ljudi umiru… svakog meseca, to je u redu? Zar ne bi pokušali učiniti te avione sigurnijima?”
Predstavnik Ministarstva zdravstva rekao je da ne postoji jedno rešenje za okončanje krize sa drogama, a razlozi za pad broja smrtnih slučajeva takođe su višestruki.
„Podrška koja spašava živote, poput usluga prevencije predoziranja, naloksona za nošenje kod kuće, provere droga i propisanih alternativa uličnim drogama, bila je ključna u sprečavanju ovih tragedija“, rekao je on.
„Iako počinjemo primećivati smanjenje broja smrtnih slučajeva, znamo da još mnogo toga treba učiniti kako bismo ljude povezali s negom i održali ih u životu. Nećemo prestati raditi dok… ne zaustavimo ovu krizu“, dodali su.
SERBIANNEWS/CANADA
Filmovi i serije koje u martu gledamo na Netflix-u
Proleće je pred vratima, a Netflix u martu donosi niz novih filmova i serija koji bi mogli obeležiti početak sezone bindžovanja.
Na popisu se nalaze nova sezona hvaljene drame The Newsreader, istinita priča o briljantnom studentu u filmu Rob Peace, mini-serija Vladimir s Rejčel Vajz i Leom Vudalom u glavnim ulogama, ali i novi nastavak sveta Peaky Blindersa.
Ljubitelji true crimea dobiće nekoliko mračnih naslova, dok će dokumentarci ponuditi spektar tema – od dinosaurusa do viralnih zločina. U nastavku donosimo pregled najzanimljivijih naslova koji tokom marta stižu na Netflix.
The Newsreader – 1. mart
Radnja se vrti oko ambiciozne voditeljke i reportera u usponu koji pokušavaju da unesu promene u tradicionalnu redakciju i prežive u surovom svetu televizijskog novinarstva sredinom osamdesetih. Prva sezona serije već je stekla naklonost kritičara i gledalaca. Druga sezona nastavila je da osvaja priznanja, a u originalnoj verziji emitovana je u Australiji 2023. godine.
Rob Peace – 5. mart
Film Rob Peace temelji se na istinitoj priči o briljantnom studentu s Jejla koji pokušava da pomiri dva potpuno različita sveta. Rob dolazi iz siromašne četvrti u Njuarku, a zahvaljujući izuzetnoj inteligenciji i upornosti uspeva da upiše prestižni univerzitet. Dok gradi akademsku karijeru i dok se pred njim otvaraju velike prilike, istovremeno ostaje snažno vezan za porodicu i prošlost, što ga postepeno uvlači u opasne situacije.
Vladimir – 5. mart
Radnja prati englesku profesorku u srednjim godinama (Rejčel Vajz) čiji život i karijera počinju da se urušavaju kada razvije intenzivnu opsesiju prema mlađem kolegi, Vladimiru, kojeg glumi Leo Vudal. Serija kombinuje elemente drame, crnog humora i psihološkog istraživanja žudnje, moći i lične krize te preispituje granice želje i samosvesti.
The TikTok Killer – 6. mart
Ovaj dokumentarac prati potragu jedne porodice za istinom nakon što 42-godišnja žena nestane u Španiji, ubrzo nakon što je na putovanju upoznala popularnog TikTokera. Istraga postepeno otkriva kako su društvene mreže, lažni identiteti i potraga za pažnjom odigrali ključnu ulogu u slučaju koji je potresao javnost.
War Machine – 6. mart
Tokom završne faze selekcije za rendžere Američke vojske, rutinska vežba elitnog tima pretvara se u brutalnu borbu za preživljavanje suočenu s nezamislivom pretnjom.
The Dinosaurs – 6. mart
Od pojave prvih dinosaurusa do njihovog konačnog nestanka, ova epska dokumentarna serija prati 165 miliona godina njihove vladavine Zemljom i sile koje su oblikovale njihovu evoluciju. Dokumentarac je nastao pod producentskom palicom Stivena Spilberga, a kroz priču vodi narator Morgan Frimen.
The Staircase – 10. mart
Nakon što je optužen za ubistvo supruge, muškarac gleda kako mu se život raspada dok vodi dugotrajnu borbu za slobodu pod neumoljivim pritiskom medija. Serija je temeljena na istinitom slučaju koji je godinama potresao javnost.
Peaky Blinders: The Immortal Man – 20. mart
Po naredbi Peaky Blindersa, samoprognani kralj Cillian Murphy vraća se kako bi se suočio sa svojim dosad najeksplozivnijim obračunom. Epski dugometražni film autora Stivena Najta donosi mračan, nasilan i konačan nastavak priče o Tomiju Šelbiju.
Homicide: New York – 25. mart
Detektivi i tužioci iznose detalje najzahtevnijih slučajeva ubistva na kojima su radili u ovoj jezivoj dokuseriji o stvarnim zločinima. Projekat potpisuje autor serije Zakon i red, koji donosi sirov i neposredan pogled na istrage, sudske procese i lične posledice koje takvi slučajevi ostavljaju na one koji ih vode.
Detective Hole – 26. mart
Genijalni, ali autodestruktivni detektiv Hari Hole traga za brutalnim ubicama dok se istovremeno bori s vlastitim demonima. Nova napeta kriminalistička serija temelji se na bestselerima norveškog autora.
Rajske oaze: Ovo su najbolje plaže sveta za 2026. godinu
Na listi deset najlepših plaža sveta za 2026. godinu našli su se predstavnici sa svih kontinenata, a najviše ih dolazi iz Evrope – čak četiri.
Nagrade „Travellers’ Choice Awards Best of the Best“ dodeljuje Tripadvisor, platforma koja slavi najviši nivo izvrsnosti u turizmu. Dodeljuju se destinacijama koje su dobile najviše pozitivnih recenzija od korisnika na onlajn platformi tokom perioda od 12 meseci, prenosi Punkufer.hr.
Kada su u pitanju najbolje plaže na svetu, korisnici Tripadvisor-a najviše su pohvalili Isla Pasion u Meksiku. Ovo malo ostrvo pored obale Kozumela u Meksiku je osamljeno i do njega se može doći vožnjom brodom za 10 minuta, što ga čini savršenim izborom za one koji traže potpunu relaksaciju i mir, prema Tripadvisor-u. Poznato po svojim peščanim plažama i tirkiznoj vodi, izgleda kao raj na Zemlji.
Elafonisi na Kritu zauzela je drugo mesto na listi najlepših plaža. Ova grčka plaža poznata je po ružičastom pesku, a mnogi je nazivaju Maldivima Evrope. Na listi je prati još jedan grčki predstavnik – laguna Balos, koja se takođe nalazi na Kritu.
Na listi deset najlepših plaža sveta za 2026. godinu nalaze se predstavnici sa svih kontinenata sveta, a najviše iz Evrope – njih četiri. Pored dve grčke, svoje mesto među najlepšima našle su i Praja de Falesaja u Portugalu i plaža Le Palosa na Sardiniji.
Najlepše plaže za 2026. godinu prema mišljenju korisnika TripAdvajzora:
-
Isla Pasion, Kozumel, Meksiko
-
Plaža Elafonisi, Krit, Grčka
-
Laguna Balos, Krit, Grčka
-
Igl Bič, Aruba
-
Praja da Falezija, Oljos de Agva, Portugal
-
Banana Bič, Phuket, Tajland
-
Zaliv La Hoja, San Dijego, Kalifornija
-
La Pelosa, Sardinija, Italija
-
Menli Bič, Sidnej, Australija
-
Kolonija pingvina na plaži Boulders, Sajmons Taun, Južna Afrika.
Svi scenariji rasta cene nafte nakon napada na Iran: Velike američke zalihe neće pomoći tržištu
Bezbednosna premija na naftu često zbunjuje tržišta i analitičare. U suštini, reč je o „kolektivnom procenjivanju“ (kako bi mlađi rekli) verovatnoće geopolitičkih rizika: koliko su određeni događaji verovatni i kakav bi uticaj imali. Ali, naravno, rizik nije binaran – rat ili nema rata – već predstavlja niz Bajesovih verovatnoća: ako SAD napadnu iranske raketne položaje, da li će Iran napasti brodove koji prevoze naftu u Persijskom zalivu?
Istorijsko iskustvo pokazuje da, uprkos decenijama zabrinutosti, Iranci nikada nisu zatvorili Ormuski moreuz niti su činili više od minimalnih pokušaja, poput postavljanja mina. Takođe nisu napali saudijska naftna polja osim jednom, i to uz ograničenu štetu. To ne znači da to ne bi pokušali ili da ovog puta ne bi uspeli, ali strahove treba ublažiti iskustvom. S druge strane, brojni događaji mogli bi da izazovu skok ili pad cena, uglavnom na kratak period.
Važno je na početku naglasiti da se cene retko naglo pomeraju, već postepeno, jer trgovci pokušavaju da procene razvoj događaja.
Ograničeni vojni udar – jednom i gotovo
Ovo bi bilo slično prošlogodišnjim napadima, na iranska nuklearna i balistička postrojenja. U ovom scenariju, administracija Donalda Trampa bi proglasila ograničene ciljeve i ne bi nameravala dugotrajnu operaciju. Iranski protivnapadi bili bi ograničeni na rakete i dronove, naročito protiv američkih vojnih baza u regionu, ali i protiv Izraela. Pod pretpostavkom minimalne štete, usledile bi oštre reči i pretnje, ali bez daljih vojnih akcija, slično kao prošle godine. Uticaj na tržište nafte bio bi brz skok cena, ali bez naznaka napada na brodove ili naftnu infrastrukturu, cene bi se brzo vratile na nivo pre napada.
Više udara
U ovom slučaju, SAD bi nastavile napade kako bi održale pritisak na iranski režim da popusti makar po nekim američkim zahtevima. Čak i bez direktnih napada na brodove ili naftnu infrastrukturu, dokle god napadi na Iran traju, cene nafte bi ostale povišene zbog straha da bi Iran mogao da napadne brodove ili infrastrukturu, bilo koordinisano ili povremenim pojedinačnim napadima. Malo je verovatno da bi SAD sprovodile operacije nedeljama ili mesecima, ali dokle god traju, bezbednosna premija bi opstajala.
Šire borbe
Ako bi dve vojske ušle u kontinuirani sukob, sa širokim američkim bombardovanjem i iranskim „roj“ napadima na američke ratne brodove, tankeri bi mogli da izbegavaju to područje neko vreme. Iranci verovatno ne bi mogli da vode intenzivne borbe duži period, ali bi smanjen transport nafte značajno podigao cene, možda na nekoliko nedelja.
Građanski rat
Široko rasprostranjeno unutrašnje nasilje u Iranu moglo bi da eskalira i potraje, kao 1978/79. Izvoz nafte bi verovatno prestao, a ako bi nemiri bili dugotrajni, oporavak proizvodnje mogao bi da potraje mesecima ili godinama, čak i ako bi vlast bila srušena. To bi podiglo cene, a efekat bi slabio tek kada bi druge zalihe nadoknadile izgubljenu iransku naftu, što bi pre svega zavisilo od politike drugih zemalja OPEK-a.
Što su vojne operacije duže i šire, to će cene nafte više rasti, iako bi se tržišta mogla brzo stabilizovati po okončanju borbi. Građanski rat bi mogao imati sličan efekat na iransku proizvodnju nafte kao 1979. godine. Tada je bilo potrebno deceniju da se dostigne 60% pre-revolucionarnog nivoa. Međutim, znatno manja uloga Irana u globalnoj proizvodnji danas znači da bi to pre postavilo donju granicu cenama nego što bi ih vinulo u nebesa.
| Scenario | Uticaj na cenu | Trajanje |
| Jednokratni udar | 5 do 10 dolara | Skok se gubi ako ne bude daljih napada |
| Ponovljeni napadi | 10 do 20 dolara | Skok se gubi za nekoliko dana ako ne bude napada na naftu |
| Kontinuirane borbe | 15 do 30 dolara | Skok se gubi posle nekoliko nedelja ako ne bude napada na naftu |
| Građanski rat | 20 do 25 dolara | Skok traje dok god je proizvodnja zaustavljena |
Majkl Linč, saradnik Forbes
SAD ima zalihe za 20 dana
Na papiru, cene nafte bi trebalo da padaju.
Američka Uprava za energetske informacije (EIA) objavila je rast zaliha sirove nafte u SAD od 16 miliona barela. To je ajveći nedeljni skok u poslednje tri godine i znatno iznad očekivanja. Na tržištu koje se vodi isključivo fundamentalnim pokazateljima, cene nafte bi obično pale nakon takvog iznenađenja.
Umesto toga, Brent se drži iznad 70 dolara.
To govori da tržište uračunava rizik, a ne samo količine barela.
Faktor Ormuskog moreuza
Snimak Ormuskog moreuza sa satelita; Foto: REUTERS/Stringer
Snimak Ormuskog moreuza sa satelita; Foto: REUTERS/StringerOko jedne petine svetskih naftnih derivata prolazi kroz Ormuski moreuz. Same plovne rute široke su svega oko tri kilometra u oba smera. Za većinu izvoza iz Persijskog zaliva ne postoji realna alternativna ruta.
Kada rastu tenzije između Irana i Sjedinjenih Država – ili između Irana i regionalnih aktera – tržište počinje da uračunava mogućnost poremećaja. Pretnja ne mora da bude potpuno zatvaranje. Čak i privremeno ometanje, zaplena tankera, raketne pretnje, postavljanje mina ili ograničenja osiguranja mogu da suze tokove snabdevanja i podignu cene prevoza.
Tržište nafte ne čeka da dođe do stvarnog gubitka ponude. Ono uračunava verovatnoću poremećaja. Upravo ta rastuća verovatnoća održava cene na povišenom nivou.
Iranska izvozna računica
Procenjuje se da Iran izvozi oko 1,3 do 1,5 miliona barela dnevno. Veliki deo odlazi u Kinu preko različitih posrednika. Uklonite te barele i globalna ravnoteža se brzo zateže.
Postoje i znaci da je Iran ubrzao utovare sa ostrva Harg, svoje glavne izvozne luke. Da li to odražava uobičajenu dinamiku prodaje ili predostrožnost, signal tržištima je isti: geopolitički stres je povišen.
Na tržištu koje se već umereno zateže, potencijalni gubitak ili čak privremeni prekid isporuka od više od milion barela dnevno ima značaj.
Zašto rast zaliha nije dovoljan
Da, američke zalihe su naglo porasle. Ali jedan nedeljni podatak ne može da poništi geopolitički rizik.
Tržišta razlikuju strukturnu prekomernu ponudu od privremenih oscilacija zaliha. Aktuelni rast može biti posledica remonta rafinerija, vremenskih poremećaja ili dinamike uvoza. Geopolitički rizik je, međutim, usmeren ka budućnosti.
Trgovci zapravo poručuju da zalihe mogu rasti, ali ako Ormuski moreuz postane nestabilan, zalihe će biti daleko manje važne.
Ta premija rizika se široko procenjuje na između sedam i 12 dolara po barelu, ugrađenih u trenutnu cenu Brenta. Kada bi se ta premija uklonila, sirova nafta bi se verovatno trgovala u donjem rasponu od 60 dolara.
Ali dokle god tenzije traju, ta premija ostaje.
REUTERS/Dado Ruvic/Illustration
REUTERS/Dado Ruvic/IllustrationKontekst Strateških rezervi nafte
Američke Strateške rezerve nafte (SPR) trenutno raspolažu sa oko 415 miliona barela sirove nafte. To zvuči mnogo, ali i potrošnja SAD je ogromna.
Sjedinjene Države troše oko 20 miliona barela nafte dnevno. Na toj osnovi, SPR predstavlja nešto više od 20 dana ukupne američke potražnje za naftom.
Međutim, taj podatak zahteva kontekst. SPR se ne može isprazniti trenutno i nije osmišljen da zameni ukupnu potrošnju. Maksimalni održivi kapacitet povlačenja iznosi oko 4-4,5 miliona barela dnevno u idealnim uslovima. To znači da bi u slučaju ozbiljnog poremećaja mogao samo privremeno da nadoknadi deo globalnih gubitaka u snabdevanju. Ipak, mogao bi značajno da popravi situaciju kada je reč o američkom uvozu sirove nafte.
Rezerva se najbolje može razumeti kao amortizer šoka. Ona može ublažiti kratkoročne poremećaje, smiriti paniku i kupiti vreme tržištima da se prilagode. Ne može neutralisati dugotrajnu geopolitičku krizu u Persijskom zalivu.
Tržišta to znaju. Zato postojanje 415 miliona barela u skladištima ne uklanja ugrađenu premiju rizika u cenama nafte. Ono samo ublažava ekstreme.
Drugim rečima, SPR smanjuje volatilnost. Ne uklanja geopolitički rizik.
Šira slika
Svedočimo klasično podeljenom tržištu.
S jedne strane, američka proizvodnja ostaje blizu rekordnih nivoa, a zalihe rastu. S druge, najvažnija svetska naftna uska grla povezana su sa rastućim tenzijama koje uključuju velikog regionalnog proizvođača.
Nafta ne ignoriše negativne podatke. Ona ih diskontuje u odnosu na potencijalno veći rizik.
Dokle god gotovo 20% globalne ponude nafte prolazi kroz uzak morski prolaz pored sve nestabilnijeg žarišta, cene će odražavati taj rizik.
To je prava priča iza činjenice da se nafta drži iznad 70 dolara.
Robert Rejpijer, saradnik Forbes
Napomena: Oba teksta objavljena su u danima pre napada SAD i Izraela na Iran
Lavina ide u Beč, pesma je već u trendingu, ali duet pobedničke pesme sa Zorjom morate da čujete
Sinoć se na PZE dogodilo ono što se dugo čekalo – Srbija na Evroviziju šalje rok zvuk. I to kakav. Bend Lavina iz Niša izborio je kartu za Beč, vraćajući na veliku scenu energiju gitarskih rifova.
Već na samom početku takmičenja, sudeći po komentarima na mrežama, bilo je jasno da će momci iz Niša dogurati daleko. Nakon glasova žirija dileme više nije bilo – Lavina je preuzela vođstvo i zadržala ga do kraja.
Frontmen benda, Luka Aranđelović, inače profesor gitare u Bujanovcu, tokom nastupa je u nekoliko navrata pozdravljao svoje đake, a odmah nakon proglašenja pobednika prvo je čestitao svim učesnicima i poželeo im da istraju na svom muzičkom putu. Tokom cele večeri osećala se prijateljska atmosfera – muzičari su se međusobno bodrili, grlili i slavili jedni druge, bez trunke sujete.
Posebnu pažnju izazvala je i podrška koju je bend dobio od Zorje. Ona je, podsetimo, radila pesmu za hrvatske predstavnike, a samo dva dana pre finala na svom TikTok nalogu objavila je snimak na kom u duetu sa Lukom peva pobedničku numeru. Taj video se brzo proširio mrežama, a mnogi tvrde da njihova zajednička verzija zvuči – evrovizijski moćno.
Mišljenja publike su, očekivano, podeljena.
Ako je suditi po mreži X, jedni su oduševljeni jer Srbija konačno šalje nešto drugačije i autentično, dok drugi smatraju da sa ovim žanrom kasnimo bar deset godina. Ipak, kao i uvek, na X-u svi imaju stav – a jedan mim posebno je osvojio publiku.
U njemu se “predviđa” da bi upravo to neočekivano pojačanje na sceni moglo da donese sigurnu pobedu u Beču.
Bilo kako bilo, Lavina je već pokrenula talas – a da li će taj talas stići do samog vrha Evrovizije, saznaćemo uskoro.
Ulje za kosu koje joj daje sjaj, a ne masti je: Da, postoji i košta manje od 200 dinara
U svetu kozmetike često mislimo da sjajna i negovana kosa mora da znači i visoku cenu. Međutim, jedno ulje za kosu dokazuje suprotno – ovaj mali beauty trik košta samo 169 dinara, a efekat je zaista primetan.
Mnoga ulja za kosu ostavljaju težak, masan osećaj, što može iritirati ili otežati stilizovanje. Balea ulje je potpuno drugačije – nanosi se lako, brzo se upija i ne opterećuje vlasi. Rezultat je kosa koja deluje zdravo, glatko i prirodno sjajno.
Idealno je i za krajeve koji su skloni suvoći, ali i za osvežavanje izgleda između pranja.
Za manje od dve stotine dinara dobijate proizvod koji će vaša kosa obožavati. Možete ga koristiti samostalno, nakon pranja, ili kao završni dodir pre feniranja ili peglanja. Lagana tekstura znači da neće “slepljivati” kosu, već će je učiniti mekanom i živahnom.
Ovo ulje je dokaz da negu kose ne mora pratiti luksuzna cena. Jednostavan proizvod, praktičan za svakodnevnu upotrebu, sa sjajem koji osvaja – i sve to za samo 169 dinara.
Pa tako, ako želite zdrav izgled kose bez masnog osećaja, ovo ulje je must-have.
Zaboravite pavlaku: Ovako se pravi prava karbonara
Priprema:
-
Pančetu isecite na trake ili kockice debljine oko 1 cm. Sir sitno izrendajte. U činiji umutite 3 cela jajeta i 1 žumance, dodajte rendani pekorino i obilno pospite sveže mlevenim biberom. Mešajte dok ne dobijete gustu, ujednačenu smesu.
-
U velikom loncu zagrejte 3–4 litra vode. Kada provri, dodajte so i ubacite špagete. Kuvajte ih 1 minut kraće od vremena navedenog na pakovanju (biće završene u tiganju).
-
Dok se testenina kuva, stavite pančetu u hladan tiganj i zagrevajte na srednjoj temperaturi. Pecite 5–7 minuta dok ne postane zlatno-hrskava i dok ne otpusti masnoću. Isključite vatru.
-
Kada je testenina kuvana, sačuvajte oko 200 ml vode od kuvanja. Procedite testeninu i odmah je prebacite u tiganj sa slaninom (van vatre). Promešajte da se obloži masnoćom.
-
Ostavite da se hladi oko 30–45 sekundi (ključno da jaja ne postanu kajgana).
-
Dodajte smesu od jaja i sira i energično mešajte. Po potrebi dodajte malo sačuvane tople vode (po 1–2 kašike) dok ne dobijete svilenkast, kremast sos.
-
Pospite dodatnim pekorinom i sveže mlevenim biberom. Poslužite odmah – prijatno!
Važni saveti za savršenu karbonaru
-
Tiganj ne sme biti na direktnoj vatri kada dodajete jaja.
-
Voda od testenine je ključ emulzije – dodajte je postepeno.
-
Ne preskačite dodatno žumance – daje puniju teksturu.