Proglašene najgore avio-kompanije na svetu, a svi ih obožavamo
Svi smo prošli kroz to da satima merimo ranac da ne pređe dozvoljene milimetre, strepimo od svakog kilograma viška i molimo se da sedište ne bude pored toaleta. Ipak, čim vidimo kartu od 19 evra, zaboravljamo sve muke.
Međutim, najnovije istraživanje britanskog udruženja potrošača Which? donosi surovu realnost, naša dva omiljena „jeftina“ prevoznika zakucana su za dno liste.
Ryanair i Wizz Air zvanično su proglašeni za najgore avio-kompanije prema zadovoljstvu putnika u 2026. godini. Razlog? Nisu to više samo neudobna sedišta, već „kreativna matematika“ kojom nas dovode do ludila, prenosi Euronews Travel.
Zamka zvana „jeftina karta“
Glavna zamerka hiljada putnika u istraživanju su zbunjujući dodatni troškovi. Era u kojoj je osnovna cena karte značila nešto davno je prošla. Danas, dok prođete kroz proces rezervacije, cena prtljaga, osiguranja i „prioritetnog ukrcavanja“ često nadmaši cenu karte kod tradicionalnih kompanija poput Lufthanse ili British Airwaysa.
-
Ryanair (55%): Dobio je samo jednu zvezdicu za udobnost. Putnici su kabine opisali kao prljave, a sedišta kao „pakao za leđa“. Ipak, najviše boli to što su dobili niske ocene čak i za vrednost za novac, jer dodaci „pojedu“ svu početnu uštedu.
-
Wizz Air (59%): Putnici su ga opisali kao „konzistentno užasnog“, sa posebnim fokusom na lošu komunikaciju tokom kašnjenja letova.
„Letite bilo kim drugim, ako možete“
Rori Boland, urednik magazina Which? Travel, dao je savet koji zvuči kao biznis presuda: „Mnogi lete sa njima zbog primamljivih početnih cena, ali smešno skupi dodaci znače da oni više nisu najjeftinija opcija. Naše analize pokazuju da su avio-kompanije koje uključuju prtljag u cenu na kraju često, povoljnije.“
Foto: Freepik/jcomp
Ko zapravo nudi vrednost?
Dok se mi borimo sa centimetrima u low-cost kompanijama, na vrhu liste nalaze se imena koja podsećaju kako letenje treba da izgleda:
-
Jet2 (76%): Pobednik u kratkim linijama, jer ne „kažnjava“ putnike za prtljag i ima vrhunsku korisničku podršku.
-
Singapore Airlines (81%): Neprikosnoveni vladar dugih letova gde je hrana, verovali ili ne, zapravo odlična.
Sledeći put kada vidite kartu koja košta manje od ručka u gradu, uzmite digitalni digitron u ruke. Dodajte prtljag, dodajte vreme koje ćete izgubiti u redovima i nervozu zbog korisničke podrške koja se ne javlja. Možda ćete shvatiti da onaj „skuplji“ let zapravo štedi i novac i živce, naravno, ako putujete sa dodatnim prtljagom.
Najdepresivniji grad na svetu: Bez dozvole nema ulaza, a sneg je crven
Postoje gradovi koji se ponose svojom otvorenošću. I postoje oni do kojih svet jedva da može da dođe. Duboko unutar Arktičkog kruga, na krajnjem severu Sibira, nalazi se Noriljsk – mesto koje nosi nezvaničnu titulu najdepresivnijeg i najzagađenijeg grada na planeti.
Ovo nije destinacija za radoznale turiste. Ovo je zatvorena teritorija od strateškog značaja u koju stranci mogu ući isključivo uz posebnu dozvolu ruskih vlasti.
Ostrvo u moru leda
Do Noriljska ne vodi nijedan drum. Ne postoji autoput, magistrala, čak ni improvizovana staza koja ga povezuje sa ostatkom Rusije. Grad je, u fizičkom smislu, ostrvo. Do njega se stiže isključivo avionom ili brodom, i to samo kada vremenski uslovi dozvole.
Zimi, na temperaturama koje padaju ispod minus 40 stepeni, grad postaje apsolutno izolovan. Zgrade su podignute na stubovima jer bi toplota domova inače otopila permafrost (trajno zaleđeno tlo) i destabilizovala temelje. Ovde polarna noć traje nedeljama, a vetrovi nose ledene čestice kroz ulice koje su gotovo stalno obavijene industrijskom maglom.
Zašto bi iko živeo ovde? Odgovor je jednostavan: novac i resursi. Noriljsk je centar Nornickela, jednog od najmoćnijih svetskih igrača u proizvodnji nikla i paladijuma. Rudnici i topionice su kičma lokalne ekonomije, ali i razlog zašto je grad decenijama bio strogo čuvana sovjetska tajna. Danas, metali koji se ovde iskopavaju pokreću savremenu tehnologiju, od pametnih telefona do električnih automobila.
Fenomen crvenog snega
Cena te strateške važnosti je zastrašujuća. Noriljsk je godinama na vrhu liste najzagađenijih mesta na svetu. Emisije sumpor-dioksida su toliko intenzivne da je zabeležen fenomen „crvenog snega“, prizor gde padavine poprimaju narandžastu ili crvenu nijansu zbog metalnih čestica i rđe koja se taloži iz vazduha.
Iako kompanija poslednjih godina najavljuje milijarde investicija u „zelenu“ tranziciju i smanjenje emisija, reputacija grada ostaje teška kao metal koji proizvodi.
Od Gulaga do urbane metropole
Noriljsk nije nastao prirodnim širenjem civilizacije. Njegovi temelji su postavljeni u krvi i znoju zatvorenika iz sovjetskog sistema Gulag 1930-ih godina. Hiljade ljudi radile su u nehumanim arktičkim uslovima kako bi podigli rudarsku infrastrukturu.
Danas je to, uprkos svemu, grad u punom smislu te reči. Sa preko 170.000 stanovnika, Noriljsk ima pozorišta, muzeje i univerzitete. Plate u rudarskom sektoru su znatno iznad ruskog proseka, a beneficije koje država nudi za život u ekstremnim uslovima čine ga, za mnoge, racionalnim izborom za život.
Nazvati Noriljsk „najdepresivnijim mestom“ je možda pojednostavljenje, ali je izolacija u kombinaciji sa večnim mrakom i mirisom sumpora realnost koja se retko gde viđa.
On je podsetnik da svetski napredak ima svoju cenu i da se materijali bez kojih ne možemo zamisliti digitalno doba često dobijaju tamo gde priroda i čovek vode neravnopravnu bitku. U svet se iz njega izvozi nikl. U grad se, međutim, ne ulazi lako.
Komisija za hartije upozorava: Ne nasedajte na ponude koje obećavaju brzu i laku zaradu
Komisija za hartije od vrednosti upozorila je građane i investitore na sve veću pojavu različitih oblika prevara koje se šire putem interneta i društvenih mreža u oblasti investiranja i trgovanja finansijskim instrumentima.
Prevare uključuju i slučajeve lažnog predstavljanja u ime Beogradske berze i drugih učesnika na tržištu kapitala.Komisija poziva građane da budu oprezni i da ne postupaju po ponudama koje obećavaju sigurnu i brzu zaradu, posebno ukoliko se od njih zahteva dostavljanje ličnih podataka, dokumenata ili uplata novca.
„Pre donošenja investicione odluke neophodno je proveriti sve relevantne informacije, kao i da li su platforma ili društvo koje nudi investicione usluge ovlašćeni i registrovani za obavljanje tih poslova kod nadležnih organa“, navela je Komisija u saopštenju.
U slučaju sumnje na neovlašćeno pružanje usluga i aktivnosti koje se odnose na tržište kapitala, građani i investitori mogu prijaviti aktiv
PROBLEM JE ŠTO RAZVOJNI KLUBOVI NEMAJU 20.000.000 ZA KOSTOVA
.jpg.webp)
Arsenal će možda poslati zvaničnu ponudu, Inter – vrlo verovatno. Ali kako u lavirnitu klupskih i interesa srpskog fudbala pronaći idealnu sredinu za mladog vezistu
Nije se dugo čekalo, bilo je samo pitanje trenutka kada će talas brojnih vesti o potencijalnim zainteresovanim klubovima za Vasilija Kostova zapljusnuti srpsko medijsko nebo. Bilo je potrebno da mladi Zvezdin kapitalac postigne pet golova u četiri poslednja meča u Mozzart Bet Superligi, i počne da pravi razliku na međunarodnoj sceni, pa da trka počne.
Počeli su razni transfer insajderi da pišu o tome da su Arsenal i Inter već na pol poziciji, i da će premašiti magičnu cifru od 20 miliona evra, kao i da predstavnici Bajerna sve vreme sede sa strane, uz mogućnost da reaguju. Uostalom, često su skauti bavarskog velikana prethodnih godina dolazili u Beogradi čisto onako informativno pratili razvoj jednog drugog igrača iz Srbije. Govorimo o Vasiliju Novičiću iz IMT-a, ispisniku Vasilija Kostova i donekle igraču sličnog profila.
Arsenal će možda poslati zvaničnu ponudu, Inter – vrlo verovatno. Ali kako u lavirnitu klupskih i interesa srpskog fudbala pronaći idealnu sredinu za mladog vezistu
Nije se dugo čekalo, bilo je samo pitanje trenutka kada će talas brojnih vesti o potencijalnim zainteresovanim klubovima za Vasilija Kostova zapljusnuti srpsko medijsko nebo. Bilo je potrebno da mladi Zvezdin kapitalac postigne pet golova u četiri poslednja meča u Mozzart Bet Superligi, i počne da pravi razliku na međunarodnoj sceni, pa da trka počne.
Počeli su razni transfer insajderi da pišu o tome da su Arsenal i Inter već na pol poziciji, i da će premašiti magičnu cifru od 20 miliona evra, kao i da predstavnici Bajerna sve vreme sede sa strane, uz mogućnost da reaguju. Uostalom, često su skauti bavarskog velikana prethodnih godina dolazili u Beogradi čisto onako informativno pratili razvoj jednog drugog igrača iz Srbije. Govorimo o Vasiliju Novičiću iz IMT-a, ispisniku Vasilija Kostova i donekle igraču sličnog profila.
Dobro je za rejting srpskog fudbala i Crvene zvezde što se oko Vasilija Kostova uglavnom pominju klubovi top nivoa. Arsenal će možda, ali samo možda poslati zvaničnu ponudu. Inter iz Milana – vrlo verovatno. Nekako su se brojne porodične i emotivne veze umešale oko potencijalnog odlaska Kostova u redove nekadašnjeg šampiona Evrope. Dobiće, sigurni smo, lepe povratne informacije Neroazuri od Dejana Stankovića, koji lepim rečima priča o 17- godišnjem vezisti. Brigu o karijeri Vasilija Kostova vodi Nikola Kolarov, brat mnogo poznatijeg Aleksandra. Trenutno prvog pomoćnika Kristijana Kivua.
Deluje da Vasilije Kostov ima otvoren put ka Đuzepe Meaci, iako se sporadično na instagram stranicama spominje i Juventus. Rukovodstvo Crvene zvezde će tek biti na velikim iskušenjima, jer će se priče o potencijalnoj prodaji Vasilija Kostova intenzivirati tokom proleća 2026. godine. Očekuje Crvenu zvezdu značajan finansijski benefit, ali u istom trenutku sladak problem. U lavirnitu klupskog interesa da dobije što je moguće veće obeštećenje, te interesa srpskog fudbala da dobije vezistu za narednih 15 godina, treba pronaći adekvatnu sredinu za razvoj modernog veziste.
Arsenal, bar iz trenutne perspektive, to nije. I pored velikog talenta Vasilija Kostova jasno je da mu bio potreban ozbiljno, ozbiljno dug proces da se navikne na intenzitet fudbala u Premijer Ligi i sve što on nosi. I pitanje je kakav bio ishod bio, obzirom da Mikel Arteta ne bi imao vremena da se bavi poboljšanjem performansi mladog Srbina. Niti bi mogao da mu garantuje „grejs period“. Problem je i što Arsenal nema satleti klub koji bi predstavljao idealnu međustanicu za Vasilija Kostova.
Obećanja mogu da budu slatka, a realizacija – vrlo tanka. Najbolji primer je Marko Grujić koji je telefonskim putem dobio uverenja Jirgena Klopa da ga vidi. Nije ni Unai Emeri dao slobodu i mogućnosti Kosti Nedeljkoviću da se razvije u utakmicama nižeg intenziteta. Jovan Mijatović se zagubio u bespućima Siti Grupe, kao pre njega Luka i Ivan Ilić.
Inter iz Milana nije sklon visokim investiranjima u tinejdžere sa ovdašnjeg podneblja. Tačno je da je za Ivana Sučića iz zagrebačkog Dinama izbrojao blizu 15 miliona evra, odnosno da je Boni plaćen 23 miliona evra. Ali to je nešto drugačija priča, reč je o igračima nešto starijeg doba. Sa više seniorskih minuta. Nisu ni Italijani poznati po jakom strpljenju,niti da dolaze na pregovore sa kompletnim projektom razvoja karijere potencijalnog asa. Hipotetički bilo bi sjajno da, ukoliko kupi Kostova, Inter obezbedi pozajmicu sa beneficijama za srpskog vezistu.
ARSENAL TEŠKO, ALI INTER MOŽDA MOŽE DA PONUDI I SLATKU POZAJMICU
To bi značilo da mu pronađe klub iz Serije A koji bi mu dao mogućnost da kroz sigurne minute greši, navikave se na život u Italiji, stil prvenstva.. I da polako zaboravlja na dečački život i postane muškarac. Deluje prilično idealistički, gotovo nemoguće…
Crvena zvezda se pozicionirala na tržištu kao klub koji uvek ima robu za ozbiljne evropsko tržište. Govori o tome i poslednji transfer Alekse Damjanovića u Leverkuzen i potencijalni prihod od osam miliona evra. Ali ima Crvena zvezda trenutno i manu koja je godinama pratila ovogodišnju senzaciju Lige šampiona Bodo Glimt. Svi skupoceni igrači koji odu preko, venu i svenu. Dok se ne vrate u Norvešku. Primer su Hauge i Berg.
.jpg.webp)
Projekti Crvene zvezde za sada nisu uspeli da nastave uzlat na više nivou. Obećavajući početak imao je Veljko Milosavljević u Bornmutu dok ga nije sasekla povreda kolena. Andrija Maksimović je bio na specijalnom tretmanu, dobijao šansu sa klupe na deset mečeva, ali za sada nije ozbiljna opcija. Mada sigurno u Saksoniji znaju šta rade sa njim, pošto je Mali Mesi insistirao da se preseli u redove Lajpciga posle razgovora sa trenerom Ole Vernerom.
To je galopirajuće oboljenje Crvene zvezde i srpskog fudbala.
RUTA ALEKSANDRA STANKOVIĆA KAO PRIMER I GALOPIRAJUĆI PROBLEM ZVEZDE I SRPSKOG FUDBALA
Jasno je da bi za Vasilija Kostova bilo najbolje da karijeru nastavi u nekom razvojnom klubu, sa ne tako izraženim ambicijama kao što su Arsenal ili Inter. Nacrtao mu je, možda rutu, Aleksandar Stanković, iako je njega Inter pustio u Lozanu bez ozbiljnih seniorskih minuta. Sa druge strane Kostov već lomi evropske i derbi mečeve. Ali koliko god sebi povećavao tržišnu vrednost, toliko zapravo skraćuje mogućnost da ode u neku sredinu gde bi potencijalno odmah kaparisao mesto igrača sa ozbiljnom minutažom. Ne možda startera, ali pojedinca u rotaciji sa jasnom ulogom.
Idealan međukorak bi bio Red Bul Salcburg, ali ta korporacija neće podići lestvicu zbog Kostova. Anderleht nema novca ni da zagolica Crvenu zvezdu. Klub iz Brisela je za nešto manje od četiri miliona evra doveo Cvetkovića. I da duplira ulog – čelnici Crvene zvezde bi se nasmejali, kao kada je Seltik došao u Beograd sa ponudom od šest miliona evra za Milosavljevića. Klub Briž bi mogao da ide do deset miliona i ostavi neki procenat crveno-belima. Bio bi Briž sjajna odskočna daska, ili bi bar tako moglo da bude.
IDEALNA ODSKOČNA DASKA: KLUB BRIŽ, BORUSIJA DORTMUND…
Možda, bez insajderskih informacijama, možemo da kažemo da bi Borusija iz Dortmunda isto bila dobar izbor… Jer čekaće se rekordna prodaja, ali i da neko od Zvezdinih velikih talenata probije u inostranstvu. I otvori vrata velikog kluba.
„ Juče smo imali sastanak u klubu o tome zašto nemamo igrače u najvećim evropskim klubovima. Bili su tu prisutni Nikola Jelić, Nenad Milijaš. Ja sam pitao – oni su odgovarali. Dugo smo već u Zvezdi i ne smemo da se vadimo na FSS. Pusti Savez, da vidimo šta mi loše radimo, da li treba nešto da menjamo u metodologiji“, rekao je Zvezdan Terzić u Mozzart podkastu „2X45“.
‘Mi smo jedna porodica’: Premijer Carney poziva Modija u Kanadu
„Mi smo jedna porodica“, rekao je premijer Mark Carney, stojeći pored indijskog premijera Narendre Modija u ponedeljak, u važnom događaju za resetovanje odnosa koji je uključivao poziv Modiju da dođe u Kanadu.
Carney je saopštio da je Modi prihvatio poziv, ali da nema vremenskog okvira za posetu.
Ubrzo nakon toga, i prvi put nakon što je nekoliko puta ranije tokom putovanja pitana o tome, ministarka spoljnihih poslova Anita Anand odbacila je komentare kanadskog vladinog zvaničnika prošle sedmice koji je sugerisao da Indija više nije aktivno uključena u strano mešanje ili transnacionalnu regresiju.
„Reči visokog zvaničnika nisu reči koje bih ja lično koristila. Slažem se s njegovim komentarima u vezi sa zaštitnim ogradama koje smo uspostavili“, rekla je Anand.
Nakon komentara u sredu, došlo je do ozbiljnog otpora od strane kanadske sikhske zajednice, obaveštajne zajednice i nekih liberalnih zastupnika, uključujući državnu sekretarku (za borbu protiv kriminala) Ruby Sahotu.
Saopštenje za javnost savezne vlade sadrži jednu rečenicu o transnacionalnoj represiji. U saopštenju se navodi da je Carney tokom sastanka s Modijem “naglasio da će Kanada nastaviti preduzimati mere za borbu” protiv transnacionalne represije, ali nisu uključeni nikakvi daljnji detalji.
‘Početak nove, uspešne veze’
Carney je tokom boravka u New Delhiju najavio potpisivanje pet memoranduma o razumevanju, uključujući one o energetici i AI, te 10 komercijalnih sporazuma vrednih više od 5,5 milijardi dolara.
Dugo očekivani sporazum o uranijumu je na vrhu te liste, prema kojem bi Cameco sa sedištem u Saskatchewanu isporučio Indiji gotovo 22 miliona funti uranijuma između 2027. i 2035. godine za “proizvodnju nuklearne energije”. Sporazum je procenjen na 2,6 milijardi dolara.
U svojim izjavama, putem prevodioca, Modi je sporazum s Camecom nazvao “prekretničkim” sporazumom.
„Cameco je ponosan što je strateški partner Indije kako bi pomogao u zadovoljavanju njenih potreba za civilnim nuklearnim gorivom i podržao njene trgovinske odnose s Kanadom“, rekao je izvršni direktor Cameca Tim Gitzel u saopštenju za javnost.
„To će biti dobro za izgradnju električne energije ovde u Indiji, kao i za ekonomiju, a posebno za severni Saskatchewan i Kanadu“, rekao je premijer Saskatchewana Scott Moe nakon izjave.
Indijski premijer Narendra Modi, desno, rukuje se sa svojim kanadskim kolegom Markom Carneyjem pre sastanka na nivou njihove delegacije u New Delhiju, Indija, u ponedeljak, 2. marta 2026. (AP Photo/Manish Swarup)
Neki od ostalih komercijalnih poslova koji čine 5,5 milijardi dolara uključuju prethodno najavljene poduhvate, poput širenja McCain Foodsa u Indiji.
„Svi ovi sporazumi predstavljaju početak novog, prosperitetnog odnosa koji će ponuditi generacijske prilike radnicima i preduzećima u obema zemljama“, rekao je Carney.
Jedan od pet memoranduma o razumevanju potpisan je između Indije i vlade Saskatchewana, kojim je najavljeno osnivanje Zajedničkog indijsko-kanadskog centra izvrsnosti za proteine od mahunarki.
Što se tiče energetike, Carney je ukazao na očekivano udvostručenje projektovane potražnje za energijom u Indiji do 2040. godine.
„Kanada je u dobroj poziciji da doprinese, kao pouzdan dobavljač, odgovorno proizvedenog LNG-a (tekućeg prirodnog plina) na svetu s naše zapadne obale“, rekao je u svom obraćanju.
Dok vladino saopštenje za javnost ukazuje na 110 milijardi dolara kanadskih investicija u Indiju u 2024. godini, trgovinski podaci Ministarstva za globalne poslove Kanade prikazuju drugačiji deo slike, pokazujući da je iste godine Indija činila samo 0,7 posto ukupnog kanadskog izvoza i 0,8 posto uvoza.
Carney je u svom govoru ponovio da je cilj Kanade udvostručiti dvosmernu trgovinu i dostići 70 milijardi dolara do 2030. godine.
Carney završava svoje putovanje u Indiju u ponedeljak poslepodne u New Delhiju, a zatim odlazi u Australiju, drugu zemlju u okviru svoje desetodnevne trgovinske turneje.
SERBIANNEWS/CANADA
Jednoznačni prizori sa đubrišta
„Kralj Ibi”, tekst Alfred Žari, režija Staša Koprivica, Beogradsko dramsko pozorište
Polazeći od antologijskog dramskog teksta, groteskne farse „Kralj Ibi” Alfreda Žarija, autorka njegove adaptacije i rediteljka Staša Koprivica stvara predstavu savremenu u formi i značenjima. Šekspirovski tragični narativ o otimanju kraljevskog prestola, putem ubistava i korupcije, magbetovsko-hamletovska tragedija o zaslepljenosti moći, u Žarijevim rukama je postao prostor ludizma, maštovitog, sarkastičnog, parodičnog odraza jedne suštinski infantilne gladi za pozicijama moći.
A u rukama Staše Koprivice to žarijevsko izvrgavanje ruglu mehanizama moći, od uterivanja straha u narodu, pretnji i cenzure do otimanja novca, zatvaranja i ubijanja neposlušnih, koje dokazuje da ponovljena tragedija postaje farsa (Marks), ne čita se nimalo suptilno ili snoliko, kako se ponekad čita. Radnja se odvija u mračnim, apokaliptičnim okolnostima, i donosi neku vrstu treš parodije življenja i vladanja, u društvu snimanja, šerovanja, lajkovanja, e-uprave, influensera i rijalitija, koji vulgarnim slikama gadnosti ljudskog ponašanja dodatno otupljuju već otupljenu svest naroda. Odraz sveta u predstavi se može, dakle, označiti kao (valjda) kritički usmeren prema sveprisutnim vulgarnostima moći. Osnovni problem je u tome što se ta kritika (ili samo puki odraz) sprovodi prostačkim jezikom tog sistema, ne baš mnogo promišljeno, niti višeznačno. Scenski postupci nisu uglavnom naročito izazovni, ne podstiču bitnije na razmišljanje, zbog pojednostavljenih značenja, nemaju opipljiviju distancu prema društvu koje (valjda) kritikuju. Zbog tog odsustva višeznačnosti, ambivalencije, zbog nedostatka finijeg odmaka prema vulgarizovanom javnom diskursu, u izvesnom smislu se ta opšta, preplavljujuća vulgarnost i slavi.
Scena predstavlja đubrište, distopičan krš, prostor nagomilanog smeća, konkretnog i metaforičkog, što odgovara Ibijevom prvobitnom zvanju, kralja deponije. To đubrište ima i galeriju, odakle se obraćaju kraljevi, i tunel, odakle se stiže iz drugih mesta; na levoj strani je i jedan izanđali frižider, sa funkcijom skloništa, gde se između ostalog gura Ibijeva savest (scena Vladislava Munić Kunington). Kostim Magdalene Klašnje je takođe sašiven u odgovarajućem stilu toka ove farse, kičast je, često neukusan i preupadljiv, usklađen sa tonovima radnje. Izbor muzike koja se koristi, između ostalog jedne napadne, prenametljive, turbo elektro pesme na ruskom jeziku, u označavanju dolaska Rusa, koji pomažu Ibijevom svrgavanju sa vlasti, takođe je na toj liniji treš poetike.
Igra glumaca je skladno prenaglašena, preterana, farsična. Pojedini glumci igraju i više likova, možda i zbog ludističkog duha Ibijevog teksta, izraza ideje da je sve igra, pozornica demonstracije moći. Na primer, Aleksandar Jovanović gradi nekoliko likova, od đubretara do kralja Venceslava koji će biti stilizovano usmrćen, da bi se oslobodio presto za Ibija. Andrija Milošević nadahnuto predstavlja Ibija, koji otima vlast Venceslavu, na nagovor supruge, majke Ibi, ambicioznije i gladnije vlasti i moći od njega. On je jedan čudak, nepredvidiv i ne baš racionalan; na početku ga vidimo samog na sceni kako nemirno, iracionalno, diskutuje sa sobom, u parodičnim hamletovskim monolozima, čime se uspostavlja značenje poremećenosti njegove svesti. Infantilan je, ali i monstruozan, što prikazuje komički povremeno efektno, zbog lakoće i nonšalatnosti koji prate svirepost u vođenju države.
Paulina Manov, u ulozi Majke Ibi, adekvatna je partnerka u toj nemilosrdnoj vladavini, ona takođe igra u teatralizovanom obliku, u grubim crtama, prenaglašeno i plastično izražavajući njenu bolesnu ambiciju. Neumoljiva je i samouverena, jača od Ibija, posebno kada je on slab. Njene uvodne pojave na sceni sugerišu nevernost, zbog koje možda i nagovara Ibija da smakne Venceslava sa prestola, kako bi skrenula pažnju sa njene preljube (što je jedan od novih, zanimljivih motiva u izvođenju Žarijeve radnje).
Tekstu ove predstave je dodat epilog, nova scena koja prikazuje dolazak Ibijevih u Obećanu zemlju (Evropu), scenski označenu belom bojom, belim platnom koje zamenjuje prethodno đubrište; oni se tu dobrovoljno prijavljuju da budu zatvorenici, jer je i zatvor u tako uređenom društvu privilegija. Za ove prizore se može reći da su u idejnom skladu sa ostatkom predstave, utoliko što takođe nose pojednostavljena značenja, jednodimenzionalan, ne mnogo intrigantan pogled na Evropu, na tamošnje životno blagostanje, što je svakako jedan romantizovan prikaz; Ibijevi uživaju u švedskom zatvoru pijući šampanjac, uz slobode kretanja.
Snaga jednog umetničkog dela je u složenosti značenja i osećanja koje pokreće u gledaocu. Ako takva višeslojnost nedostaje, što ovde jeste slučaj, delo se ne može označiti kao umetnički vredno.
No, ne traži svako umetničku vrednost od pozorišta.
Nekome će biti sasvim dovoljno prepoznavanje koje pronalazi na sceni, jednokratna komična katarza, privremeno rasterećenje od brojnih teskoba u našoj svakodnevici.
A nekome i neće, jer od pozorišta očekuje višeglasje, misaono i estetski izazovniji odraz sveta.
Nova terapija za borbu protiv gojaznosti
Kao odgovor na dramatičan porast gojaznosti i pratećih hroničnih oboljenja, Galenika je napravila strateški iskorak u partnerstvu sa EMS-sestrinskom kompanijom iz Brazila. U trenutku kada gojaznost poprima razmere globalne epidemije, Galenika pokreće novu eru u borbi protiv gojaznosti i lansira savremenu GLP-1 terapiju kojom otvara novo poglavlje u prevenciji i lečenju bolesti 21. veka, saopšteno je iz ove kompanije.
Sa porastom dijabetesa, kardiovaskularnih i metaboličkih bolesti, potreba za savremenim terapijskim rešenjima nikada nije bila veća. Strateškim ulaskom u segment GLP-1 terapija, farmaceutska kompanija Galenika se pozicionira u središte jedne od najdinamičnijih i najperspektivnijih oblasti savremene medicine, odgovarajući na rastuće zdravstvene i tržišne potrebe. Ovim terapijskim rešenjem u oblasti metabolizma, kompanija jača svoj portfolio i potvrđuje dugoročnu strategiju inovacija i razvoja u segmentima sa najvećim medicinskim i ekonomskim potencijalom.
„Danas ne predstavljamo samo novu terapiju u našem portfoliju, već i novu perspektivu u borbi protiv jedne od najrasprostranjenijih bolesti modernog doba. Gojaznost zahteva sistemski, odgovoran i dugoročan pristup javnom zdravlju. Lansiranjem GLP-1 terapije, kompanija Galenika potvrđuje svoju opredeljenost da pacijentima u Srbiji i regionu obezbedi savremene i efikasne terapijske opcije. Verujemo da je ovo početak transformacije u načinu na koji pristupamo lečenju gojaznosti – od stigmatizacije ka naučno utemeljenom, sveobuhvatnom i humanom pristupu”, izjavio je Rikardo Vian Markes, generalni direktor Galenike.
Gojaznost danas predstavlja globalnu epidemiju. Prema podacima relevantnih svetskih zdravstvenih organizacija, broj osoba sa prekomernom telesnom masom i gojaznošću konstantno raste, dok posledice ovog trenda sve snažnije opterećuju zdravstvene sisteme širom sveta. Srbija nije izuzetak – procenat odraslih i dece sa problemom gojaznosti u kontinuiranom je porastu, čime se povećava i rizik od razvoja ozbiljnih hroničnih bolesti.
Galenikino terapijsko rešenje zasnovano je na savremenim naučnim dostignućima koje menja pristup lečenju gojaznosti. GLP-1 terapija deluje na regulaciju apetita i metabolizma, pružajući pacijentima podršku u postizanju i održavanju zdrave telesne mase, uz stručni medicinski nadzor. GLP-1 terapija redefiniše pristup lečenju gojaznosti širom sveta.
Tržište u usponu: Srbija uvezla cveće u vrednosti preko 42 miliona evra
Uvoz raste brže od izvoza
Vrednost spoljnotrgovinske razmene cveća i drugog ukrasnog bilja u prošloj godini iznosila je 49 miliona evra, što je bilo šest miliona evra više nego godinu pre, ali primetno je produbljivanje deficita, jer je vrednost izvoza bila 6,7 miliona evra, a uvoza 42,3 miliona evra, saopštila je danas Privredna komora Srbije (PKS).
Kako je navedeno, najznačajnije izvozno tržište cveća i ukrasnog bilja iz Srbije bila je Evropska unija sa 59 odsto udela, zatim zemlje CEFTA regiona sa 21 odsto i Carinska unija (Rusija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan) sa 14 odsto.
U prošloj godini iz Srbije je u zemlje EU izvezeno cveća i ukrasnog bilja u vrednosti od 3,93 miliona evra, od čega najviše u Holandiju, Poljsku, Hrvatsku i Nemačku, dok je izvoz u zemlje CEFTA regiona iznosio 1,43 miliona evra, a plasirano je najviše živo cveće.
Dodaje se da uprkos rastu proizvodnje i izvoza, Srbija i dalje značajno uvozi cveće, a najznačajnije uvozno tržište je EU sa 78 odsto udela.
„Trend potrošnje cveća u svetu i Srbiji je u usponu. Potrošnja raste po godišnjoj stopi od oko osam odsto, uz promet preko 30 milijardi evra na svetskom i oko 49 miliona evra na domaćem tržištu. U protekle četiri godine uvoz cveća i ukrasnog bilja je značajnije povećan od izvoza, pa je deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni porastao”, kazala je predstavnica Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS Danica Mićanović.
Ona je navela i da je udeo proizvodnje cveća i ukrasnog bilja simboličan u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni agrara Srbije, ali je evidentno povećanje površina pod zasadima cveća uz intenziviranje proizvodnje.
„Cvećarstvo, kao specifičan vid poljoprivredne proizvodnje i ozbiljan činilac u privrednom sistemu zemlje, treba da postane profitabilna proizvodna grana. U tom smislu, neophodno je udruživanje proizvođača”, rekla je Mićanović.
Istakla je da su podsticaji države evidentni, ali da su neophodne nove inicijative, kao i rad na povećanju površina, umrežavanju i jačanju proizvođača.
Dodala je da je važno primenjivati svetska dostignuća u tehnologiji gajenja, kao i aktivnije učešće članova Grupacije proizvođača cveća i ukrasnog bilja PKS u svim aktivnostima koje imaju cilj unapređenje poslovnog ambijenta i zakonske regulative, podizanje konkurentnosti proizvoda i usluga u ovoj oblasti.
Govoreći o proizvodnji u Srbiji naglasila je da je najvažnija proizvodnja ruža.
Ukupan izvoz ruža u 2024. godini iznosio je 2,5 miliona evra, a u prošloj godini je povećan na 3,4 miliona evra. Uvoz je bio u 2024. godini 7,04 miliona evra, a u 2025. godini 7,95 miliona evra, što ukazuje na značajno povećanje izvoza ruža iz Srbije. Iako je uzgajanje cveća unosan posao, traži velika ulaganja”, kazala je Mićanović.
Predstavnik rasadnika „Jelić” iz Ravnog Sela Ljubomir Jelić naveo je da je za prosečno domaćinstvo koje bi se bavilo ovim poslom potreban plastenički prostor od najmanje 500 kvadratnih metara i da su neophodna početna ulaganja od 20.000 evra, kao i širok asortiman cveća kako bi prodaja krenula, dok se uloženo obično vrati za devet meseci.
„Onaj ko želi da se bavi cvećarstvom mora, pored ljubavi prema cveću, biti dobro upućen u sve aspekte proizvodnje i gajenja, jer se svaka greška skupo plaća”, ukazao je Jelić, navodeći da bi proizvođačima značilo da se ova profitabilna oblast dodatno osnaži podrškom proizvodnji i izvozu, prenosi Beta.
Tramp: Američka vojska „razbija Iran”, novi talas tek dolazi
