Najiščekivanija sezona Formule 1 – novi sport, isti naziv, spektakl za celu planetu

Viktor

5. mart 2026. | 08:51

Nova, 77. sezona Formule 1 približava se vrtoglavom brzinom. Dok se vozači navikavaju na drastično izmenjene bolide i pravila, a stručnjaci pokušavaju da objasne nezapamćeno interesovanje za ovaj sport, obožavaoci i organizatori šampionata prvu trku u Melburnu za vikend dočekuju uz brigu da li će sukobi na Bliskom istoku poremetiti raspored takmičenja.

Najiščekivanija sezona Formule 1 – novi sport, isti naziv, spektakl za celu planetu

Sport koji je sinonim za luksuz, sjaj i tehnička dostignuća, inače ima armiju poklonika širom planete, ali početak 77. izdanja Formule 1 dolazi uz veće nestrpljenje nego ikada u istoriji.

Odavno publiku Formule 1 ne čine samo bogati muškarci u zrelim godinama, ali se, u poslednje vreme, slika na tribinama i uz ekrane dodatno izmenila.

Temelj tektonskih poremećaja postavljen je pre desetak godina kada se „najbrži cirkus na točkovima“ uselio u naše telefone, to jest na društvene mreže.

Nedugo potom na Netfliks je stigla serija Drive to Survive koja je zauvek promenila DNK publike – iz godine u godinu sve više mladih ljudi prati ovaj sport, a uspeo je da privuče i devojke.

Обожаваоци Формуле 1 у Тексасу прошле године

Obožavaoci Formule 1 u Teksasu prošle godine

Takođe, u fokusu obožavalaca sada su i ličnosti oko staze (pa čak i psi vozača?!), rivalstva i drama koja je deo života vozača, ne samo brzi automobili, vešta vožnja, bodovi, podijumi i trofeji.

Globalni spektakl, ne samo sport

Još je Mihael Šumaher ozbiljno koketirao sa modom, tako da ne iznenađuje što današnji vozači, među kojima svakako prednjači sedmostruki šampion Luis Hamilton, dolazak na trku vide kao priliku za saradnju sa brendovima ili da pokažu svoj novi stil.

Uz modu i slavne ličnosti, destinacije koje su sinonim za luksuz poput Monaka, Las Vegasa, Dubaija, Singapura savršen su magnet za one koje fascinira novac koji je neraskidivo povezan sa Formulom 1.

U godini za nama, pomamu za takmičenjem, ali i neustrašivim i zgodnim vozačima koji rizikuju život svaki put kada sednu u bolid, podigao je na viši nivo blokbaster „F1“ sa Bredom Pitom u glavnoj ulozi. Procenjuje se da će mnogi prvi put gledati trke upravo zbog ovog filma.

Promene – od kozmetičkih i kadrovskih do geografskih

Odbrojavanje nedelja i dana do izlaska bolida na stazu u Melburnu marketing je učinio nepodnošljivim. Mesecima se pričalo o temeljnoj izmeni raznih pravila, koja bi, prema ocenama nekih poznavalaca sporta, možda mogla da bude i najveća u istoriji takmičenja.

Posle testiranja u predsezoni u Bahreinu i Španiji, može se reći da je pred nama izuzetno neizvesna godina.

Фераријев болид уз залазак Сунца током предсезоне у Бахреину

Ferarijev bolid uz zalazak Sunca tokom predsezone u Bahreinu

Bolidi su manji, okretniji i ekološki prihvatljiviji. Za Formulu 1 važi da „gde ima tu se i preliva“, jer se, pored hektolitara goriva potrošenih na „beskonačne vožnje u krug“, čitavi timovi sa ogromnim teretom koji obuhvata sve od automobila do najsitnijeg šrafcigera, prebacuju avionima sa jednog na drugi kraj sveta.

Karbonski trag takvog ponašanja utisnut je duboko, ali od sada neće biti tako (strašno). Uz obavezni električni pogon (zbog kojeg Maks Ferstapen smatra da je F1 sada poput Formule E na steroidima) tokom trka koristiće se potpuno obnovljiva goriva.

Pravila koja se odnose na šasiju i motor nikada nisu istovremeno menjana u ovoj meri.

Ред бул и Вилијамс на пробној вожњи у Бахреину у предсезони

Red bul i Vilijams na probnoj vožnji u Bahreinu u predsezoni

Nova aerodinamička pravila poslala su DRS u istoriju a uvela prednja i zadnja krila, sklonjena je i hibridna komponenta MGU-H, a pogonske jedinice, iako generalno slične arhitekture, pretrpele su razne tehnološke modifikacije. Čak i gume imaju nove dimenzije.

Testiranja i probne vožnje otkrili su mnoštvo potencijalnih problematičnih situacija, a naziru se i prednosti koje konstruktori, kao i uvek, nastoje da zadrže u tajnosti što duže.

Još jedan od razloga zašto obožavaoci Formule 1 ne mogu da dočekaju početak sezone je i činjenica da će se za titulu konstruktora prvi put boriti 11 timova, što znači da će na stazi biti 22 vozača.

Iako tim Haas brani boje američke zastave u špampionatu i to ne baš briljantno, u SAD se više prate i vole drugi auto-moto sportovi. Formula 1 nastoji to da promeni ulaskom Kadilaka na grid, uz podršku američkog automobilskog giganta „Dženeral Motorsa“.

Za volanom jedan novajlija i još dva veterana

Za razliku od prošle sezone kada su početnici bili „gde god pogledaš“, u 2026. godini, bez iskustva u trkanju u šampionatu je samo tinejdžer iz Velike Britanije.

Нови-стари момци: возачи Кадилака Валтери Ботас и Серхио Перез са колегом и ривалом из Алпине Пјером Гаслијем

Novi-stari momci: vozači Kadilaka Valteri Botas i Serhio Perez sa kolegom i rivalom iz Alpine Pjerom Gaslijem

Mladi Arvid Lindblad zamenio je Francuza Isaka Hadžara u Rejsing bulsima, pomoćnom timu Red bula. Prošlogodišnji novajlija Isak nije ostao bez mesta, ali je prešao na najbaksuznije mesto u Formuli 1 – u tim pored Maksa Ferstapena.

Na radost mnogih, zahvaljujući timu Kadilaka na stazu se, posle pauze, vraćaju veterani Valteri Botas i Serhio Perez – Čeko.

Dunjice, to sam ja – Zauber, to jest Audi

Na spisku timova nov je i Audi, ali, za razliku od Kadilaka koji „stiže niotkuda“ kao 11. tim, nemački proizvođač automobila je preuzeo švajcarski tim Zauber, koji je u šampionatu konstruktora 2025. godine bio na poslednjem mestu.

Nemački vozač Niko Hulkenberg i Brazilac Gabrijel Bortoleto, Zauberov vozački par iz 2025, biće i Audijeva prva postava.

Madrid zamenjuje Imolu

U kalendaru Formule 1 i dalje su 24 trke. Planirano je da sezona počne u Australiji u martu, a da se završi u Abu Dabiju u decembru. Zbog neizvesne situacije na Bliskom istoku, u ovom trenutku, nije moguće reći da li će se sve trke održati, niti da li će biti pomeranja u rasporedu.

F1 i sukobi na Bliskom istoku

Mnoge oči umesto u nove livreje, kacige i pravila, uprte su, nažalost, u nebo jer projektili (neki eksplozivni, a neki ne) već danima padaju po lokacijama nedaleko od staza Formule 1 u Bahreinu, Kataru i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Trke u Lusailu i Abu Dabiju planirane su za kraj godine, ali vozači bi trebalo da se takmiče za Veliku nagradu Bahreina već 12. aprila, a sedam dana kasnije da odmere snage u Saudijskoj Arabiji.

Iz Međunarodne autombilske federacije (Fédération Internationale de l’Automobile – FIA), upravnog tela Formule 1, poručuju da će bezbednost biti prioritet pri donošenju odluke o predstojećim trkama u ovom delu sveta.

Ono što ljubitelji brze vožnje mogu da očekuju su dve posete Španiji umesto jedne. Barselona ostaje u kalendaru i sada je poznata kao Velika nagrada Barselone – Katalonije, a održava se od 12. do 14. juna. Španci i njihove komšije koji tada budu propustili Formulu 1, imaju „popravni“ tri meseca kasnije jer Velika nagrada Španije predstavlja stazu u Madridu – Madring.

Prelomni trenuci u karijerama vozača

Promene pravila nekada mogu da budu pogubne za vozače koji ne uspeju da se naviknu i da dovedu do kraha njihovih karijera. I bez toga neki od njih privlače veću pažnju.

Navijači Ferarija, poznati kao tifosi, veliku nadu polažu u Luisa Hamiltona kome je ovo 20. godina u takmičenju. I upravo venčani Šarl Lekler imao je odlične rezultate na testiranjima u predsezoni, što znači da nada, i pored „prokletstva Ferarija“, postoji.

Fernando Alonso, koji je svojevremeno rekao da mu je u vožnji prednost to što nema porodicu, očekuje prvo dete. Već sredinom sezone videće se da li ga je promenio dolazak bebe. Takođe, Špancu ističe ugovor u Aston Martinu na kraju sezone i strahuje se da bi ovo mogla da mu bude oproštajna godina.

S obzirom na to da je izjavljivao da nema nameru da se suviše zadržava u Formuli 1 i da ga ne zanima da juri titule kao kolege Hamilton i Alonso, Maks Ferstapen mogao bi ove godine da donese odluku koja se ne bi dopala njegovim poštovaocima.

Prvi put u istoriji promene su istovremeno pogodile pravila, vozače, publiku i način na koji svet gleda Formulu 1. Kada se desi tako veliki „reset“, favoriti mogu da se strmoglave, a autsajderi da isplivaju na vrh, što je za publiku i najuzbudljiviji scenario.

Ne i za Meklaren i njegove vozače.

Kada i zašto je Kanada uvela letnje računanje vremena?

Dara Milovanović

4. mart 2026. | 12:01

Kao i na satu, svake godine letnje računanje vremena izaziva žestoku debatu o tome da li bi uopšte trebalo postojati.

Ove godine, diskusija je ponovo rasplamsana nakon što je Britanska Kolumbija objavila da će usvojiti trajno letnje računanje vremena (DST) tokom cele godine nakon što se satovi pomaknu za sat vremena unapred u nedelju, 8. marta. To znači da se Britanska Kolumbija neće vraćati za sat vremena na standardno vreme u novembru.

Ovaj potez podelio je stanovnike Britanske Kolumbije. Mnogi su sretni što ne moraju dva puta godišnje pomerati satove, dok drugi misle da je to “najgluplja ideja ikada zamišljena”, ističući koliko će mračno biti u 9 sati ujutro sledeće zime.

Letnje računanje vremena utiče na šest vremenskih zona širom zemlje: pacifičku, planinsku, centralnu, istočnu i atlantsku. Letnje računanje vremena na Newfoundlandu takođe kasni 30 minuta za atlantskim vremenom.

Cela Britanska Kolumbija sada se pridružuje većem delu Saskatchewana, delovima Quebeca, celom Yukonu i ostrvu Southamptonu u Nunavutu kao regijama u Kanadi koje ne primenjuju promenu vremena.

Ali kako smo došli do mesta gde smo danas s promenama vremena? Evo kratke istorije o tome kada i zašto je Kanada usvojila letnje računanje vremena.

Ko je izmislio moderno letnje računanje vremena?

Novozelandski entomolog George Hudson smatra se prvim koji je predložio moderno računanje vremena. Godine 1895. predstavio je rad Filozofskom društvu Wellington, predlažući pomicanje vremena za dva sata unapred u oktobru i pomicanje vremena za dva sata unazad u martu. Iako je postojao interes za tu ideju, ona nikada nije sprovedena.

Nemačka i Austrija bile su prve zemlje koje su uvele letnje računanje vremena tokom Prvog svetskog rata. Satovi su pomereni za jedan sat unapred 30. aprila 1916. godine, dve godine nakon početka rata. To su učinili kako bi uštedeli gorivo tokom ratnog vremena.

Usvajanje letnjeg računanja vremena u Kanadi

Iako su Nemačka i Austrija bile prve zemlje koje su popularizovale letnje računanje vremena, jedan grad u Ontariju je zapravo bio prvi na svetu koji je implementirao promenu vremena.

Port Arthur, Ontario (koji je sada deo Thunder Bay-a), bio je prvi grad ikada koji je pomaknuo satove za jedan sat unapred 1. jula 1908. godine, čime je uvedeno prvo letnje računanje vremena na svetu.

Druge regije u Kanadi su sledile taj primer, a glavni grad Saskatchewana, Regina, uvela je letnje računanje vremena 23. aprila 1914. Winnipeg i Brandon u Manitobi su počeli menjati satove 24. aprila 1916. godine.

Od kasnih 1960-ih, Kanada je blisko sinhronizovala letnje računanje vremena sa Sjedinjenim Američkim Državama iz ekonomskih i društvenih razloga. Kanada je sledila taj primer nakon što su SAD standardizirale letnje računanje vremena 1966. godine.

Letnje računanje vremena završavalo se u oktobru sve do 1986. godine, kada se kraj perioda pomerio na novembar.

SERBIANNEWS/CANADA

Ministarstvo kulture pomaže obnovu svetinje: Za Hilandar u ovoj godini 138,5 miliona dinara

Viktor

4. mart 2026. | 11:38

Ministar kulture i predsednik Komisije za Hilandar Nikola Selaković istakao je da je reč o pojedinačno najvećem redovnom budžetskom iznosu u prethodnih 23 godine

Ministarstvo kulture pomaže obnovu svetinje: Za Hilandar u ovoj godini 138,5 miliona dinara

Ministarstvo kulture iz svog budžeta opredelilo je 138,5 miliona dinara za radove na manastiru Hilandar na Svetoj Gori u Grčkoj u ovoj godini, što je do sada najveći iznos opredeljenih sredstava.

Ministar kulture i predsednik Komisije za Hilandar Nikola Selaković istakao je da je reč o pojedinačno najvećem redovnom budžetskom iznosu u prethodnih 23 godine.

Selaković je najavio da će za izgradnju depoa manastira, koji će započeti u ovoj godini, biti izdvojena dodatna sredstva, odnosno da se objekat riznice neće finansirati iz redovnih budžetskih sredstava. On je istakao njen značaj budući da čuva neprocenjivu zbirku duhovnog i kulturnog nasleđa manastira i srpskog naroda.

Direktor Zadužbine Svetog manastira Hilandar Milivoj Ranđić, predstavljajući dosadašnje radove na obnovi Svetog manastira Hilandar tokom 2025. godine i planove za tekuću godinu, takođe je naglasio značaj rekonstrukcije riznice manastira i izgradnju podzemnog depoa, imajući u vidu da dosadašnja riznica nije pogodna za očuvanje artefakata.

Govoreći o dosadašnjim radovima, Ranđić je rekao je da su objekti Dohije i Igumenarije završeni, te da očekuje da će Igumenarija biti na raspolaganju za upotrebu od polovine godine, te da ostaje da se radi na paraklisima i zidnom slikarstvu.

Na sednici je rečeno da se protekle godine radilo i na konsolidaciji zapadnog bedemskog zida, potom na projektu potpune rekonstrukcije objekta stare perionice, koji predstavlja jedini sačuvani objekat takve vrste na Svetoj Gori.

Bilo je i govora o radovima i na sanaciji hilandarskog zapadnog pristaništa Jovanjica, kako bi se osiguralo njegovo dalje redovno korišćenje, imajući u vidu da je objekat poslednji put obnavljan i proširen pre 30 godina, a predstavlja ulaznu tačku za poklonike, kao i snabdevanje manastira.

Napomenuto je da je u neposrednoj blizini bio epicentar više od 1.000 zemljotresa različitog intenziteta koji su pogodili Hilandar za poslednjih godinu dana.

Na sednici je konstatovano da su posebno značajni konzervatorsko- restauratorski radovi na pokretnom nasleđu imajući u vidu neprocenjivu zbirku duhovnog i kulturnog nasleđa Svetog manastira Hilandara, pa su tako konzervatori radili na zidnom slikarstvu paraklisa Svetog Save i Svetog Dimitrija.

Predstavnici Narodne biblioteke Srbije radili su i na zaštiti stare knjige, putem konzervaciji i restauracije, kao i na kodikološkoj obradi Zbirke ćiriličkih rukopisa.

Stižu AI “lekari”: Šta treba da znate pre nego što tražite zdravstvene savete od AI četbotova

Viktor

4. mart 2026. | 11:35

Sa stotinama miliona ljudi koji se već obraćaju AI četbotovima za medicinske savete, tehnološke kompanije sada nude verzije dizajnirane isključivo za zdravstvena pitanja. Novi četbotovi navodno mogu da analiziraju vaše zdravstvene podatke i pruže personalizovane savete – ali da li im zaista možete verovati i kada je vreme da se obratite pravom lekaru?

Stižu AI "lekari": Šta treba da znate pre nego što tražite zdravstvene savete od AI četbotova — Ai može biti od pomoći, ali treba da budemo oprezni.

Veštačka inteligencija u zdravstvu se brzo razvija, tako da se mnogi ljudi oslanjaju na nju kada im je potreban brz savet. Ipak, stručnjaci naglašavaju da je važno razumeti kako ovi alati funkcionišu, koja su njihova ograničenja i kako bezbedno koristiti informacije koje pružaju.

Jedan od primera je nova verzija ČetGPT-ja (ChatGPT Health) koja može da analizira medicinske kartone, aplikacije za velnes i podatke sa nosivih uređaja, kako bi korisniku pružila precizne informacije o njegovom zdravlju, a slične funkcije nude i četbotovi drugih kompanija. Ipak, sve AI kompanije naglašavaju da ovi alati nisu zamena za profesionalnu medicinsku negu i ne bi trebalo da se koriste za dijagnostikovanje stanja.

Umesto toga, četbotovi mogu da pomažu tako što objašnjavaju rezultate testova, pripremaju korisnike za posetu lekaru ili identifikuju globalne zdravstvene trendove.

Jedna od prednosti najnovijih verzija je sposobnost da pruže personalizovane odgovore na osnovu medicinske istorije, lekova na recept, starosti korisnika i beleški lekara. Iako se ne preporučuje da četbotu dajete direktan pristup vašim podacima, što više detalja unesete tokom razgovora, to bolje i preciznije će biti objašnjenje.

Kada AI ne može biti lekar

Iako u nekim slučajevima može pomoći, postoje situacije u kojima četbot ne treba koristiti. Na primer, simptomi poput kratkog daha, bola u grudima ili jake glavobolje mogu ukazivati na hitnu medicinsku intervenciju. Čak i kod manje ozbiljnih problema, korisnici bi trebalo da gledaju na informacije koje pruža AI sa zdravom dozom skepticizma. Četbotovi mogu ponekad davati netačne ili nepotpune savete, tako da se ne smeju smatrati konačnim izvorom medicinskih saveta.

Iako rane studije pokazuju da četbotovi mogu tačno da identifikuju osnovna stanja u pisanim scenarijima, interakcija sa stvarnim korisnicima je bila izazovnija. Korisnici često ne daju dovoljno informacija, a četbotovi mogu mešati tačne i netačne podatke, što otežava donošenje pravilnih zaključaka, prenosi “Sajens alert”.

Privatnost je još jedan ključni faktor. Mnoge prednosti AI alata zavise od deljenja ličnih medicinskih podataka, ali ti podaci nisu pokriveni standardnim zakonom o privatnosti koji štiti medicinske informacije u zdravstvenim ustanovama.

Dok se tehnologija još uvek razvija, jedan od načina da se osetite sigurnije u informacije koje dobijate je da konsultujete više četbotova, slično kao što biste tražili drugo mišljenje od različitih lekara. Ukoliko se odgovori slažu, verovatnije je da su tačni i da mogu biti korisni kao pomoć u praćenju i razumevanju sopstvenog zdravlja.

Koliko Srba živi u Dubaiju i koje neobične tajne krije ovaj “grad zlata”

Viktor

4. mart 2026. | 11:33

white and gray high rise buildings near body of water during daytime

Dubai, grad koji je postao simbol luksuza i brzog razvoja, danas je dom za između 10.000 i 15.000 Srba. Naši ljudi tamo rade u IT sektoru, medicini, avijaciji, turizmu, građevini i modnoj industriji, privučeni visokim zaradama i kvalitetom života. U nastavku otkrivamo koliko ih tačno ima, čime se bave i po čemu je Dubai toliko poseban grad.

Koliko Srba živi u Dubaiju i koje neobične tajne krije ovaj "grad zlata" — Dubai privlači ljude iz celog sveta.

Grad koji je godinama građen kao simbol stabilnosti, luksuza i poslovnih prilika danas je u fokusu svetske pažnje zbog odgovora Irana na izraelsko-američke napade, ispaljujući rakete i dronove ka američkim vojnim bazama uDubaiju i Abu Dabiju.

U Ujedinjenim Arapskim Emiratima živi oko 10.000 srpskih državljana, dok po nekim procenama taj broj dostiže i 15.000, prema podacima iz 2024. godine. Sam Dubai ima više od 3,6 miliona stanovnika, a čak 90 odsto populacije čine stranci. Najbrojnije zajednice dolaze iz Indije, Pakistana, Bangladeša i sa Filipina.

Za radnike iz Evrope, pa i Srbije, Dubai je postao naročito privlačan posle 2010. godine. Od tada, broj porodica koje se odlučuju za život u ovom gradu konstantno raste.

Čime se Srbi bave u Dubaiju

Srbi u Dubaiju najčešće rade u informacionim tehnologijama, medicini, avijaciji, turizmu i ugostiteljstvu, građevini i modnoj industriji. U njemu žive i mnoge javne ličnosti – pevači, influenseri i modeli.

Jedan od glavnih razloga odlaska su visoke zarade. Na primer, IT stručnjaci zarađuju između 3.500 i 5.000 evra mesečno, a lekari zarađuju od 5.000 evra pa naviše, često i preko 8.000 evra mesečno. Prema iskustvima naših ljudi koji su živeli u Dubaiju i Abu Dabiju, za pristojan porodični život potrebno je između 3.750 i 5.000 evra mesečno, u zavisnosti od načina života.

Zanimljivosti o Dubaiju

Od malog priobalnog naselja do megapolisa budućnosti – Dubai je za samo nekoliko decenija napravio skok kakav se retko viđa u modernoj istoriji. Danas predstavlja simbol ambicije i brzog razvoja, a sledećih nekoliko zanimljivosti pokazuju zašto ovaj grad ne prestaje da iznenađuje svet:

Od ribarskog sela do futurističkog megapolisa

Dubai je nekada bio malo ribarsko i poljoprivredno naselje beduinskih plemena. Pre otkrića nafte pedesetih godina 20. veka, ekonomija se zasnivala na ribolovu i industriji bisera. Od početka izvoza nafte 1962. godine, grad je doživeo dramatičnu transformaciju i postao jedan od najmodernijih gradova sveta.

Grad sa više od 300 svetskih rekorda

Dubai drži više od 300 svetskih rekorda. Od Burdž Kalife, najviše zgrade na svetu, do Dubai Frejma, najvećeg rama za sliku na svetu, Dubai Mola, najvećeg tržnog centra, hotela Burdž Al Arab, najviši hotel na svetu u kojem su sve smeštajne jedinice apartmani, do najbržeg policijskog automobila koji pripada dubajskoj policiji – Dubai stalno pomera granice. Posebna atrakcija je i vozni park dubaijske policije, koji uključuje luksuzne sportske automobile poput Bugatija i Lamborginija.

Više stranaca nego lokalnog stanovništva

Većinu stanovništva Dubaija čine stranci. Ekonomija grada je dom velikog broja stranih iseljenika, uključujući indijske, pakistanske, bangladeške, britanske, američke, afričke – pa i srpske zajednice. Zahvaljujući strateškoj lokaciji i razvijenoj infrastrukturi, grad je postao globalni centar poslovanja i jedan od najprometnijih vazdušnih čvorišta na svetu.

Najveća cvetna bašta na svetu

Mirakl Garden u Dubaiju.Mitesh_kothari / Getty

Dubai Mirakl Garden nosi titulu najvećeg prirodnog cvetnog vrta na svetu, a prostire se na čak 72.000 kvadratnih metara i ukrašen je sa više od 150 miliona cvetova. Pored nje, ističe se i Dubai Garden Glou – bašta koja svetli u mraku.

Veštačka ostrva u obliku palme

Čuvena Palm Džumejra.Delpixart / Getty

Jedna od kultnih karakteristika Dubaija je njegov skup veštačkih ostrva u obliku palme, poznat kao Dubai Palm Džumejra. Ova izvanredna tvorevina nosi titulu najvećeg veštačkog arhipelaga na svetu, napravljenog u potpunosti od peska i stena. Sa visine – iz helikoptera ili tokom skakanja padobranom – pruža jedan od najimpresivnijih pogleda na svetu.

Stroga pravila ponašanja

Dubai je grad sa jasno definisanim i strogo primenjivanim pravilima, pa se od svih posetilaca – bilo da dolaze poslovno ili turistički – očekuje poštovanje lokalnih zakona i kulturnih normi. Javno ispoljavanje nežnosti shvata se posebno ozbiljno, te ljubljenje na javnom mestu može rezultirati novčanom kaznom, pa čak i deportacijom. Iako je držanje za ruke ponegde tolerisano, na primer u restoranima ili tržnim centrima, preporučuje se uzdržanost na ulici i drugim javnim prostorima.

Pustinjska klima, ekstremne temperature – ali i sneg

Dubai ima tipičnu pustinjsku klimu, sa vrlo malo padavina tokom godine. Kiša u proseku pada svega oko 25 dana godišnje, dok sunce u junu obasjava grad i do 12 sati dnevno, a u januaru oko osam. Tokom proleća i leta temperature često prelaze 38 stepeni Celzijusa, pa vrućine mogu biti intenzivne. Zato je za obilazak najprijatniji period jesen i zima, kada su vremenski uslovi znatno blaži.

Ipak, ni letnja poseta nije razlog za brigu – grad nudi brojne načine da se rashladite, od vodenih sportova kao što su džet-ski, kajak i krstarenja jahtom, do boravka u luksuznim hotelima i rizortima sa bazenima i klimatizovanim sadržajima koji omogućavaju uživanje bez obzira na spoljašnju temperaturu.

Takođe, iako sneg u pustinji zvuči kao naučna fantastika, u Dubaiju je to stvarnost. U okviru kompleksa Ski Dubai, smeštenog u tržnom centru Mol of Emirats, posetioce dočekuje prava snežna atmosfera sa temperaturom od oko minus dva stepena Celzijusa. Zahvaljujući sistemu za proizvodnju snega, ovde je moguće uživati u skijanju, grudvanju, sankanju – i to u potpuno zatvorenom prostoru.

Raj za ljubitelje kupovine

Za one koji uživaju u šopingu, Dubai je prava destinacija iz snova. U njemu se nalazi jedan od najvećih tržnih centara na svetu – Dubai Mol. U njegovim hodnicima mogu se pronaći najpoznatiji svetski modni brendovi, vrhunska elektronika, luksuzni detalji za dom, ali i brojni restorani i zabavni sadržaji. Poseban doživljaj predstavlja spektakl dubaijskih fontana, koji dodatno upotpunjuje posetu ovom kompleksu, prenosi portal “365 Adventures”.

Na kraju, Dubai s razlogom nosi nadimak “grad zlata”. Pored čuvenog Zlatnog suka, jednog od najvećih tržišta zlata na svetu, Dubai je poznat i po rekordnim zlatarskim poduhvatima, uključujući i najduži lanac na svetu od 22-karatnog zlata, koji je postao jedan od simbola trgovačke tradicije ovog grada.

Leteći Kremlj: Zašto Vladimir Putin ima najmoćniji predsednički avion na svetu

Viktor

4. mart 2026. | 11:30

putin — IZVOR: Sputnik/Alexei Druzhinin/Kremlin via REUTERS

Gricka “Oreo” keksiće, svađa se sa televizorom i saradnicima ne da da spavaju – tako američki predsednik Donald Tramp provodi vreme u svom predsedničkom avionu, čiji je najavljeni “mejkover” ovih dana jedna od najzanimljivijih tema za američke medije. Ruski predsednički avion, možda nije tako popularan poput američkog, ali se u njemu piše istorija – čuveni govor Vladimira Putina sa Minhenske bezbednosne konferencije nastao je baš u kabini njegovog “Iljušina”. Evo čime lete lideri najvećih sila sveta.

Leteći Kremlj: Zašto Vladimir Putin ima najmoćniji predsednički avion na svetu — Ruski predsednik u predsedničkom avionu

Još od kako je Lindon Džonson položio zakletvu u kabini aviona “Er fors uan”, u čijem je repu ležalo telo ubijenog Kenedija, ali i kasnije, kada je tokom napada na kule bliznakinje 11. septembra Džordž Buš sklonjen “među oblake”, američki predsednički avioni simbol su moći države koja je “iznad svega” – iznad pojedinca i iznad haosa.

Američki predsednički avion “Air fors uan”Takashi Aoyama/ / Getty

Militarizovani “boing 747” u kome sada leti Donald Tramp, jeste prava “tvrđava među oblacima”.

Kažu da Tramp ima najduži i najstariji avion, da se katarski emir diči najskupljim, da Si Đinping svoj pozajmljuje, a da Vladimir Putin ima najmoćniji predsednički avion na svetu.

Dok je Trampov “boing”, koji je petnaestak metara duži od ruskog predsedničkog “iljušina”, Putinova letelica ima duži raspon krila i veći domet.

Leteća zver ruskog predsednika takođe ima četiri mlazna motora – a čak i da tri od njih otkažu – avion bi mogao da leti još 800 kilometara i da se bezbedno spusti.

U ovom “nebeskom Kremlju” se, uz predsedničku kancelariju, nekoliko sala za sastanke i konferencijsku salu, nalazi i sve neophodno za dug let lidera jedne zemlje – od teretane pa sve do medicinske ambulante.

Zaštićen je višestrukim odbrambenim slojevima dizajniranim da neutrališu pretnje iz vazduha i sa zemlje, specijalizovanim premazom koji smanjuje ranjivost na radarska ometanja, ali i protivvazdušnim sistemom odbrane.

Ukratko – dizajniran je da čak i u najgorem scenariju osigura bezbednost šefa države.

Ruski predsednički avion “Iljušin”РИА Новости/Сергей Бобылев

“Predsenički avion Ruske Federacije je zapravo avion namenjen i za komandovanje, tačnije kao leteće komandno mesto gde ruki predsednimk može da komanduje strateškom snagama”, kaže Andrej Mlakar urednik RT Balkan.

Dva predsednika – dva različita ponašanja u vazduhu

Što se letačkih navika predsednika Trampa tiče, američki državni sekretar otkrio nam je, da Tramp nije baš saputnik koga biste poželeli na dugom letu, zbog njegove poprilično ružne navike da usred noći luta avionom tražeći sebi budnog sagovornika.

Za razliku od američkog kolege, Putin važi za finog i ljubaznog putnika, koji sve mirno prihvata i na kraju leta obavezno zahvali posadi. Iako je i sam više puta pilotirao borbenim avionima – prednost u kabini “Letećeg Kremlja” ruski šef države ipak prepušta profesionalcima.

Pilot Ruslan Kovaljov posvedočio je da se Putin nikada ne meša u posao kapetana, a sam predsednik prisetio se jednog leta kada je vidljivost bila nula, a on voljan da uprkos teškim uslovima poleti, što je kapetan izričito odbio, okrenuo se i otišao.

Jer bezbednost ruskog predsednika i na zemlji i na nebu mora biti – iznad svega.

Bez hitnih mera više od 220 miliona dece biće gojazno do 2040. godine

Viktor

4. mart 2026. | 11:28

Portrait of back - Children are raised hands in classroom. [url=http://www.istockphoto.com/search/lightbox/9786682][img]http://img638.imageshack.us/img638/2697/children5.jpg[/img][/url]

Više od 220 miliona dece širom sveta moglo bi da bude gojazno do 2040. godine ukoliko se ne preduzmu drastične mere, objavljeno je u novom izveštaju svetske organizacije za gojaznost, koji poziva vlade zemalja da stvore zdravije okruženje. Godine 1975. svega 4 odsto dece školskog uzrasta imalo je prekomernu težinu, a 2022. čak 20 odsto, pri čemu je najizraženiji porast zabeležen u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, navodi se na sajtu “Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”.

Bez hitnih mera više od 220 miliona dece biće gojazno do 2040. godine — 220 miliona dece bi moglo biti gojazno do 2040. godine

Prema tim podacima, u 2025. godini je oko 180 miliona dece širom sveta bilo gojazno, preneo je Gardijan. Projekcije pokazuju da bi do 2040. godine oko 227 miliona dece i adolescenata uzrasta od pet do 19 godina moglo da bude gojazno, dok bi više od pola milijarde njih imalo prekomernu telesnu težinu.

To bi značilo da bi najmanje 120 miliona dece školskog uzrasta imalo rane znake hroničnih bolesti povezanih sa povišenim indeksom telesne mase (BMI).

Gojaznost se definiše kao BMI 30 ili više, dok se prekomerna težina označava vrednošću iznad 25.

Rastuće stope gojaznosti pokazuju da se problem ne shvata dovoljno ozbiljno, upozorila je izvršna direktorka federacije Johana Ralston.

“Nije ispravno osuđivati čitavu generaciju na gojaznost i hronične, potencijalno smrtonosne nezarazne bolesti koje je prate”, navela je ona.

Prema izveštaju, 27 miliona mladih uzrasta od pet do 19 godina u Sjedinjenim Američkim Državama ima povišen BMI, dok Kina beleži 62 miliona, a Indija 41 milion.

U SAD to znači da dvoje od petoro dece ima prekomernu težinu ili gojaznost.
U Velikoj Britaniji oko 3,8 miliona dece ima povišen BMI, što je među najvišim stopama u Evropi – gotovo dvostruko više nego u Francuskoj i Italiji.

Projekcije ukazuju da bi do 2040. godine oko 370.000 dece u Velikoj Britaniji moglo da pokaže znake kardiovaskularnih bolesti, a 271.000 simptome hipertenzije.

Autori pozivaju na odlučnije mere, uključujući uvođenje poreza na šećer, ograničavanje reklamiranja brze hrane i politike koje podstiču fizičku aktivnost dece.

Stručnjaci ocenjuju je da je gojaznost kod dece “neuspeh okruženja” i pozivaju na obavezna, a ne dobrovoljna ograničenja tržišta i jasnije označavanje proizvoda. Većina vlada – uključujući mnoge u Evropi – dozvoljava prehrambenoj industriji da bez ograničenja cilja decu, smatraju, te je potrebna politička volja da se deluje i da se suprotstavi uticaju industrije.

Gojaznost kod dece “nije neizbežna” i da projekcije rasta kardiovaskularnih oboljenja i hipertenzije predstavljaju upozorenje na dugoročne posledice nedovoljnog delovanja vlada, poručuju stručnjaci.

220 miliona dece bi moglo biti gojazno do 2040. godinefreepik

Portparol britanskog Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite naveo je da se uvode ograničenja reklamiranja brze hrane pre 21 čas na televiziji i u svakom trenutku na internetu, kao i jača ovlašćenja lokalnim vlastima da spreče otvaranje takvih objekata u blizini škola, prenosi Gardijan.

ODLIČNA ENERGIJA NOVE SRBIJE, ALI ŠVEĐANKE KRUPAN ZALOGAJ NA DEBIJU SANDRE KOLAKOVIĆ

Viktor

4. mart 2026. | 11:22

Srpske rukometašice poražene od Skandinavki u Kragujevcu – 26:29 (13:13) u trećem kolu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2026.

Nova energija, nova Srbija, ostavila je sjajan utisak na debiju Sandre Kolaković na klupi naših rukometašica, ali bodovi idu za Švedsku. Skandinavke su slavile sa 29:26 (13:13) u trećem kolu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo pred 3.000 gledalaca u dvorani Jezero u Kragujevcu i ostale na maksimalnom učinku.

Ne preti Srbiji neodlazak na kontinentalni šampionat krajem godine. Napad je zakazao u nastavku. Nismo imali rešenje za sjajnog golmana Evelinu Erikson. Od početka meča agresivna igra Srbije, duboka zona sa najisturenijom Jovanom Jovović zadavala je mnogo problema Šveđankama, četvrtoplasiranoj selekciji sa Olimpijskih igara u Parizu. Sjajna je bila Katarina Krpež Šlezak, postigla je čak sedam golova od 13 u prvih 30 minuta. Bila bi prava šteta da prekine karijeru u junu. Iako ima 37 godina igra kao devojčica.

Povela je Srbija sa 3:0, do sredine prvog poluvremena imala je naša selekcija prednost, ali sledi serija 7:1. Napad je stao, dok su Skandinavke s krila uspevale da postižu lake golove. Povela je Švedska sa 12:9 u 26. minutu, ali onda smo brzo odgovorili sa tri vezana gola Katarine Krpež Šlezak. U strelce se upisala i mlada Aleksandra Vasić, pa smo na odmor otišli nerešenim rezultatom -13:13. U nastavku sedam minuta nismo dali gol, Šveđanke su se odlepile, imale i +4 sredinom drugog dela meča i taj minus nismo uspeli da stignemo u poslednjoj četvrtini meča.

Osim Krpež Šlezak, sjajna na levom krilu bila je i Sanja Radosavljević koja nas je sa dva vezana pogotka vratila u igru, ali u finišu su Šveđanke dodale gas i slavile i treći meč u kvalifikacijama, a Srbija upisala prvi neuspeh. U našoj selekciji kapiten Katarina Krpež Šlezak je dala 12 golova, Sanja Radosavljević pet, Jovana Jovović i Aleksandra Vukajlović po tri pogotka, a Jovana Skrobić dva. Jovana Risović je imala tri odbrane, kao i Katarina Petković.

Kod Šveđanki sedam pogodaka Natali Hagman, šest Jamine Roberts, a četiri Klare Lerbi, dok je junak meča, golman Evalina Erikson zaustavila 11 šuteva (osam u nastavku) Srpkinjama. Selektor Sandra Kolaković dala je šansu četiri debitantkinjama, a to su golman Naise Anastasija Nedeljković, pivoti Loznice i Partizana Tamari Kojić i Marija Ilić i desni bek Mladosti iz Nove Pazove Nikoleta Lazarević. U sastavu je bila i Aleksandra Vasić iz Budućnosti koja je dobijala priliku kod Uroša Bregara.

Revanš ovih selekcija je za tri dana u Lundeu.

KVALIFIKACIJE ZA EVROPSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETAŠICE – 3. KOLO

Sreda

Austrija – Španija 24:29

Srbija – Švedska 26:29

Slovenija – Nemačka 23:30

Island – Crna Gora (u toku)

20.00: (1,55) Farska Ostrva (8,50) Portugalija (2,95)

20.00: (4,40) Belgija (9,00) Makedonija (1,30)

Četvrtak

15.00: Ukrajina – Litvanija

17.00: Hrvatska – Francuska

17.30: Finska – Tzv. Kosovo

19.15: Švajcarska – Holandija

20.00: BiH – Italija

Alberta ponovo razmatra ukidanje promjene vremena dok Britanska Kolumbija prelazi na trajno letno računanje vremena.

Dara Milovanović

3. mart 2026. | 12:18

Premijerka Danielle Smith kaže da je, s obzirom na to da susedne provincije na zapadu prelaze na uvođenje letnjeg računanja vremena tokom cele godine, ponovo vreme da Alberta razmotri napuštanje prakse promene sata dva puta godišnje.

Premijer David Eby je u ponedeljak najavio da će Britanska Kolumbija poslednji put u nedelju pomaknuti sat vremena unapred , u nastojanju da olakša život.

To znači da će biti usklađen s Albertom od novembra do marta, a Alberta će se sinhronizirati sa Saskatchewanom od marta do novembra.

U Kanadi, Saskatchewan je jedini koji još uvek primenjuje letnje računanje vremena , a samo nekoliko pograničnih zajednica vrši promenu sezonskog vremena.

Smith je rekla da, uz većinu korištenja centralnog standardnog vremena tokom cele godine u Saskatchewanu, promena u Britanskoj Kolumbiji postavlja pitanja o tome da li bi Alberta trebala težiti doslednosti u zapadnim provincijama.

Pre skoro pet godina, stanovnicima Alberte postavljeno je referendumsko pitanje o zadržavanju letnjeg računanja vremena tokom cele godine: trajnom prelasku na letnje računanje vremena i prestanku pomeranja sata unapred u martu i unazad u novembru.

Pitanje, postavljeno biračima na opstinskim izborima 2021. godine, je prošlo s malom razlikom – 50,2 posto prema 49,8 posto.

Da, uprkos rezultatima ankete koju je vlada Alberte objavila u proleće 2020. godine, 91 posto od 141.000 stanovnika Alberte koji su se izjasnili reklo je da bi želeli prestati menjati satove dva puta godišnje i zadržati letnje računanje vremena.

Smith je ranije razmišljala o stavljanju tog pitanja na glasački listić, a sada kaže da će njeni Ujedinjeni konzervativci ponovo razmotriti ovu opciju.

„Naša vlada će uzeti u obzir ove nedavne događaje i proceniti da li bi slična promena bila u najboljem interesu stanovnika Alberte“, rekla je u saopštenju u ponedeljak.

Alberta ima letnje računanje vremena od 1971. godine.

Bivša vlada NDP-a razmatrala je ukidanje letnjeg računanja vremena 2017. godine, ali to nije uspelo delom zbog zabrinutosti oko uticaja na redove letenja i vreme početka utakmica NHL-a.

Što se tiče ove godine, satovi se “pomeraju unapred” kada letnje računanje vremena počinje ove nedelje u 2 sata ujutro.

SERBIANNEWS/CANADA

Kanadska vlada zahteva bezbednosne promene od OpenAI

Dara Milovanović

3. mart 2026. | 11:57

Kanadski zvaničnici ove nedelje su pozvali lidere kompanije OpenAI kako bi razgovarali o potencijalnim bezbednosnim rizicima koje potstiče ChatGPT. Vlada je zabrinuta jer OpenAI nije obavestio nadležne institucije na vreme kada je primećeno da postoji korisnik koji planira i koji je izvršio masovnu pucnjavu ranije ovog meseca.

Prema tvrdnjama koje su dospele u javnost zaposleni u OpenAI su uočili nalog izvršioca. Takođe su uočili da postoji mogućnost realnog sprovođenja plana ali nisu obavestili nadležne službe. Vlada pokazuje zabrinutost zbog ovakve politike, dok OpenAi ukazuje da nalog korisnika nije ispunjavao kriterijume prema kojima bi OpenAI zahtevao angažovanje lokalne policije.

OpenAI je umešan u više tužbi za počinjena ubistva. Posebno je zanimljiv slučaj u kojem je ChatGPT pružio podršku mladiću da ubije svoju majku a zatim i da počini samoubistvo.

Politika OpenAI verovatno neće pretrpeti veće izmene nakon sastanka sa vladom Kanade.

SERBIANNEWS/CANADA

1...434445...1.500 Stranica 44 od ukupno 1.500

NewsWeekPRO

Najiščekivanija sezona Formule 1 – novi sport, isti naziv, spektakl za celu planetu

Sport koji je sinonim za luksuz, sjaj i tehnička dostignuća, inače ima armiju poklonika širom planete, ali početak 77. izdanja Formule 1 dolazi uz veće nestrpljenje nego ikada u istoriji.

Odavno publiku Formule 1 ne čine samo bogati muškarci u zrelim godinama, ali se, u poslednje vreme, slika na tribinama i uz ekrane dodatno izmenila.

Temelj tektonskih poremećaja postavljen je pre desetak godina kada se „najbrži cirkus na točkovima“ uselio u naše telefone, to jest na društvene mreže.

Nedugo potom na Netfliks je stigla serija Drive to Survive koja je zauvek promenila DNK publike – iz godine u godinu sve više mladih ljudi prati ovaj sport, a uspeo je da privuče i devojke.

Obožavaoci Formule 1 u Teksasu prošle godine

Takođe, u fokusu obožavalaca sada su i ličnosti oko staze (pa čak i psi vozača?!), rivalstva i drama koja je deo života vozača, ne samo brzi automobili, vešta vožnja, bodovi, podijumi i trofeji.

Globalni spektakl, ne samo sport

Još je Mihael Šumaher ozbiljno koketirao sa modom, tako da ne iznenađuje što današnji vozači, među kojima svakako prednjači sedmostruki šampion Luis Hamilton, dolazak na trku vide kao priliku za saradnju sa brendovima ili da pokažu svoj novi stil.

Uz modu i slavne ličnosti, destinacije koje su sinonim za luksuz poput Monaka, Las Vegasa, Dubaija, Singapura savršen su magnet za one koje fascinira novac koji je neraskidivo povezan sa Formulom 1.

U godini za nama, pomamu za takmičenjem, ali i neustrašivim i zgodnim vozačima koji rizikuju život svaki put kada sednu u bolid, podigao je na viši nivo blokbaster „F1“ sa Bredom Pitom u glavnoj ulozi. Procenjuje se da će mnogi prvi put gledati trke upravo zbog ovog filma.

Promene – od kozmetičkih i kadrovskih do geografskih

Odbrojavanje nedelja i dana do izlaska bolida na stazu u Melburnu marketing je učinio nepodnošljivim. Mesecima se pričalo o temeljnoj izmeni raznih pravila, koja bi, prema ocenama nekih poznavalaca sporta, možda mogla da bude i najveća u istoriji takmičenja.

Posle testiranja u predsezoni u Bahreinu i Španiji, može se reći da je pred nama izuzetno neizvesna godina.

Ferarijev bolid uz zalazak Sunca tokom predsezone u Bahreinu

Karbonski trag takvog ponašanja utisnut je duboko, ali od sada neće biti tako (strašno). Uz obavezni električni pogon (zbog kojeg Maks Ferstapen smatra da je F1 sada poput Formule E na steroidima) tokom trka koristiće se potpuno obnovljiva goriva.

Pravila koja se odnose na šasiju i motor nikada nisu istovremeno menjana u ovoj meri.

Red bul i Vilijams na probnoj vožnji u Bahreinu u predsezoni

Nova aerodinamička pravila poslala su DRS u istoriju a uvela prednja i zadnja krila, sklonjena je i hibridna komponenta MGU-H, a pogonske jedinice, iako generalno slične arhitekture, pretrpele su razne tehnološke modifikacije. Čak i gume imaju nove dimenzije.

Testiranja i probne vožnje otkrili su mnoštvo potencijalnih problematičnih situacija, a naziru se i prednosti koje konstruktori, kao i uvek, nastoje da zadrže u tajnosti što duže.

Još jedan od razloga zašto obožavaoci Formule 1 ne mogu da dočekaju početak sezone je i činjenica da će se za titulu konstruktora prvi put boriti 11 timova, što znači da će na stazi biti 22 vozača.

Iako tim Haas brani boje američke zastave u špampionatu i to ne baš briljantno, u SAD se više prate i vole drugi auto-moto sportovi. Formula 1 nastoji to da promeni ulaskom Kadilaka na grid, uz podršku američkog automobilskog giganta „Dženeral Motorsa“.

Za volanom jedan novajlija i još dva veterana

Za razliku od prošle sezone kada su početnici bili „gde god pogledaš“, u 2026. godini, bez iskustva u trkanju u šampionatu je samo tinejdžer iz Velike Britanije.

Novi-stari momci: vozači Kadilaka Valteri Botas i Serhio Perez sa kolegom i rivalom iz Alpine Pjerom Gaslijem

Mladi Arvid Lindblad zamenio je Francuza Isaka Hadžara u Rejsing bulsima, pomoćnom timu Red bula. Prošlogodišnji novajlija Isak nije ostao bez mesta, ali je prešao na najbaksuznije mesto u Formuli 1 – u tim pored Maksa Ferstapena.

Na radost mnogih, zahvaljujući timu Kadilaka na stazu se, posle pauze, vraćaju veterani Valteri Botas i Serhio Perez – Čeko.

Dunjice, to sam ja – Zauber, to jest Audi

Na spisku timova nov je i Audi, ali, za razliku od Kadilaka koji „stiže niotkuda“ kao 11. tim, nemački proizvođač automobila je preuzeo švajcarski tim Zauber, koji je u šampionatu konstruktora 2025. godine bio na poslednjem mestu.

Nemački vozač Niko Hulkenberg i Brazilac Gabrijel Bortoleto, Zauberov vozački par iz 2025, biće i Audijeva prva postava.

Madrid zamenjuje Imolu

U kalendaru Formule 1 i dalje su 24 trke. Planirano je da sezona počne u Australiji u martu, a da se završi u Abu Dabiju u decembru. Zbog neizvesne situacije na Bliskom istoku, u ovom trenutku, nije moguće reći da li će se sve trke održati, niti da li će biti pomeranja u rasporedu.

F1 i sukobi na Bliskom istoku

Prelomni trenuci u karijerama vozača

Promene pravila nekada mogu da budu pogubne za vozače koji ne uspeju da se naviknu i da dovedu do kraha njihovih karijera. I bez toga neki od njih privlače veću pažnju.

Navijači Ferarija, poznati kao tifosi, veliku nadu polažu u Luisa Hamiltona kome je ovo 20. godina u takmičenju. I upravo venčani Šarl Lekler imao je odlične rezultate na testiranjima u predsezoni, što znači da nada, i pored „prokletstva Ferarija“, postoji.

S obzirom na to da je izjavljivao da nema nameru da se suviše zadržava u Formuli 1 i da ga ne zanima da juri titule kao kolege Hamilton i Alonso, Maks Ferstapen mogao bi ove godine da donese odluku koja se ne bi dopala njegovim poštovaocima.

Prvi put u istoriji promene su istovremeno pogodile pravila, vozače, publiku i način na koji svet gleda Formulu 1. Kada se desi tako veliki „reset“, favoriti mogu da se strmoglave, a autsajderi da isplivaju na vrh, što je za publiku i najuzbudljiviji scenario.

Ne i za Meklaren i njegove vozače.

Kao i na satu, svake godine letnje računanje vremena izaziva žestoku debatu o tome da li bi uopšte trebalo postojati.

Ovaj potez podelio je stanovnike Britanske Kolumbije. Mnogi su sretni što ne moraju dva puta godišnje pomerati satove, dok drugi misle da je to “najgluplja ideja ikada zamišljena”, ističući koliko će mračno biti u 9 sati ujutro sledeće zime.

Letnje računanje vremena utiče na šest vremenskih zona širom zemlje: pacifičku, planinsku, centralnu, istočnu i atlantsku. Letnje računanje vremena na Newfoundlandu takođe kasni 30 minuta za atlantskim vremenom.

Cela Britanska Kolumbija sada se pridružuje većem delu Saskatchewana, delovima Quebeca, celom Yukonu i ostrvu Southamptonu u Nunavutu kao regijama u Kanadi koje ne primenjuju promenu vremena.

Ali kako smo došli do mesta gde smo danas s promenama vremena? Evo kratke istorije o tome kada i zašto je Kanada usvojila letnje računanje vremena.

Ko je izmislio moderno letnje računanje vremena?

Nemačka i Austrija bile su prve zemlje koje su uvele letnje računanje vremena tokom Prvog svetskog rata. Satovi su pomereni za jedan sat unapred 30. aprila 1916. godine, dve godine nakon početka rata. To su učinili kako bi uštedeli gorivo tokom ratnog vremena.

Usvajanje letnjeg računanja vremena u Kanadi

Iako su Nemačka i Austrija bile prve zemlje koje su popularizovale letnje računanje vremena, jedan grad u Ontariju je zapravo bio prvi na svetu koji je implementirao promenu vremena.

Port Arthur, Ontario (koji je sada deo Thunder Bay-a), bio je prvi grad ikada koji je pomaknuo satove za jedan sat unapred 1. jula 1908. godine, čime je uvedeno prvo letnje računanje vremena na svetu.

Druge regije u Kanadi su sledile taj primer, a glavni grad Saskatchewana, Regina, uvela je letnje računanje vremena 23. aprila 1914. Winnipeg i Brandon u Manitobi su počeli menjati satove 24. aprila 1916. godine.

Od kasnih 1960-ih, Kanada je blisko sinhronizovala letnje računanje vremena sa Sjedinjenim Američkim Državama iz ekonomskih i društvenih razloga. Kanada je sledila taj primer nakon što su SAD standardizirale letnje računanje vremena 1966. godine.

Letnje računanje vremena završavalo se u oktobru sve do 1986. godine, kada se kraj perioda pomerio na novembar.

Ministar kulture i predsednik Komisije za Hilandar Nikola Selaković istakao je da je reč o pojedinačno najvećem redovnom budžetskom iznosu u prethodnih 23 godine

Ministarstvo kulture iz svog budžeta opredelilo je 138,5 miliona dinara za radove na manastiru Hilandar na Svetoj Gori u Grčkoj u ovoj godini, što je do sada najveći iznos opredeljenih sredstava.

Ministar kulture i predsednik Komisije za Hilandar Nikola Selaković istakao je da je reč o pojedinačno najvećem redovnom budžetskom iznosu u prethodnih 23 godine.

Na sednici je rečeno da se protekle godine radilo i na konsolidaciji zapadnog bedemskog zida, potom na projektu potpune rekonstrukcije objekta stare perionice, koji predstavlja jedini sačuvani objekat takve vrste na Svetoj Gori.

Bilo je i govora o radovima i na sanaciji hilandarskog zapadnog pristaništa Jovanjica, kako bi se osiguralo njegovo dalje redovno korišćenje, imajući u vidu da je objekat poslednji put obnavljan i proširen pre 30 godina, a predstavlja ulaznu tačku za poklonike, kao i snabdevanje manastira.

Napomenuto je da je u neposrednoj blizini bio epicentar više od 1.000 zemljotresa različitog intenziteta koji su pogodili Hilandar za poslednjih godinu dana.

Na sednici je konstatovano da su posebno značajni konzervatorsko- restauratorski radovi na pokretnom nasleđu imajući u vidu neprocenjivu zbirku duhovnog i kulturnog nasleđa Svetog manastira Hilandara, pa su tako konzervatori radili na zidnom slikarstvu paraklisa Svetog Save i Svetog Dimitrija.

Predstavnici Narodne biblioteke Srbije radili su i na zaštiti stare knjige, putem konzervaciji i restauracije, kao i na kodikološkoj obradi Zbirke ćiriličkih rukopisa.

Veštačka inteligencija u zdravstvu se brzo razvija, tako da se mnogi ljudi oslanjaju na nju kada im je potreban brz savet. Ipak, stručnjaci naglašavaju da je važno razumeti kako ovi alati funkcionišu, koja su njihova ograničenja i kako bezbedno koristiti informacije koje pružaju.

Kada AI ne može biti lekar

Privatnost je još jedan ključni faktor. Mnoge prednosti AI alata zavise od deljenja ličnih medicinskih podataka, ali ti podaci nisu pokriveni standardnim zakonom o privatnosti koji štiti medicinske informacije u zdravstvenim ustanovama.

Grad koji je godinama građen kao simbol stabilnosti, luksuza i poslovnih prilika danas je u fokusu svetske pažnje zbog odgovora Irana na izraelsko-američke napade, ispaljujući rakete i dronove ka američkim vojnim bazama uDubaiju i Abu Dabiju.

Za radnike iz Evrope, pa i Srbije, Dubai je postao naročito privlačan posle 2010. godine. Od tada, broj porodica koje se odlučuju za život u ovom gradu konstantno raste.

Čime se Srbi bave u Dubaiju

Srbi u Dubaiju najčešće rade u informacionim tehnologijama, medicini, avijaciji, turizmu i ugostiteljstvu, građevini i modnoj industriji. U njemu žive i mnoge javne ličnosti – pevači, influenseri i modeli.

Zanimljivosti o Dubaiju

Od malog priobalnog naselja do megapolisa budućnosti – Dubai je za samo nekoliko decenija napravio skok kakav se retko viđa u modernoj istoriji. Danas predstavlja simbol ambicije i brzog razvoja, a sledećih nekoliko zanimljivosti pokazuju zašto ovaj grad ne prestaje da iznenađuje svet:

Od ribarskog sela do futurističkog megapolisa

Grad sa više od 300 svetskih rekorda

Više stranaca nego lokalnog stanovništva

Najveća cvetna bašta na svetu

Mirakl Garden u Dubaiju.Mitesh_kothari / Getty

Dubai Mirakl Garden nosi titulu najvećeg prirodnog cvetnog vrta na svetu, a prostire se na čak 72.000 kvadratnih metara i ukrašen je sa više od 150 miliona cvetova. Pored nje, ističe se i Dubai Garden Glou – bašta koja svetli u mraku.

Veštačka ostrva u obliku palme

Čuvena Palm Džumejra.Delpixart / Getty

Stroga pravila ponašanja

Pustinjska klima, ekstremne temperature – ali i sneg