Muzička počasnica Isidori Žebeljan: premijera „Mezijskih hramova“ u Kolarčevoj zadužbini
Koncert Beogradske filharmonije na Kolarcu protekao je u u razigranom i nemirnom duhu najznačajnije savremene srpske kompozitorke, Isidore Žebeljan. Veče je otvoreno njenom „Igrom drvenih štapova“ u izvođenju horniste Štefana Dora, a zatim je izvedena svetska premijera dela pisanog po porudžbini Beogradske filharmonije, koje nije stigla da dovrši – „Mezijski hramovi: Koncert za hornu i orkestar“. Autor ostvarenja je Isidorin nekadašnji student, Veljko Nenadić koji je 2022. godine osvojio prestižno Međunarodno kompozitorsko takmičenje „Bela Bartok“.
Epske scene iz daleke istorije, asocijacije na prostor, na prirodu koja okružuje hramove Veljka Nenadića od prvog takta ostavljaju snažan utisak. Od molitve do obreda, to je sadržaj dela, muzička uspomena, počasnica Isidori Žebeljan.
Pripremila Dragana Pantić
„Ja sam dobio manuskript, partituru zapravo, Isidorinog koncerta za hornu. To je bila onako velika A3 partitura sa mnoštvom motiva, fragmenata, isečaka i tako dalje. Nije bilo konkretnog sadržaja, već su uglavnom to bili neki isečci. Ja sam se polako prilagođavao tome, međutim, trudio sam se da te motive iskoristim nekako drugačije, da se oni ne pojave eksplicitno“, objašnjava kompozitor Veljko Nenadić.
Delo Igra drvenih štapova Isidore Žebeljan i Mezijski hramovi Veljka Nenadića, jedno pored drugog su dokaz neraskidive povezanosti između profesora i učenika. Zajednička im je bajkovitost, zaigranost, etno simboli, igra žanrovima i ritmovima. Povezuje ih i Štefan Dor, hornista svetske reputacije i velikog prijateljstva s Isidorom Žebeljan.
„Mislim da nemam savet za slušanje, više preporuku za uživanje. Dva dela koja sviram nude mnogo. Treba slušati razlike među njima i treba tražiti sličnosti. Kompozicije pružaju mnogo. One su savremene, sa druge strane u značajnoj meri su prisutni elementi folklora. Ritmički su bogate, njihovi ritmovu su igrački, njihove melodije pevaju, ova muzika ima sve“, naglašava hornista Štefan Dor.
„Kada smo snimali disk sa Brodski kvartetom, onda nam je palo na pamet, zašto ne bismo kontaktirali Štefana Dora. I on se oduševio, i pristao, i eto, od tad traje ta ljubav. Dakle, kada se završilo snimanje i kada je on tu kompoziciju izveo, onda me odmah posle toga zvao da pita da li bih htela da pišem nešto novo. I eto...“ govorila je Isidora Žebeljan kako je počelo prijateljstvo sa Štefanom Dorom.
Pre nekoliko godina trebalo je da Štefan Dor svira Koncert za hornu, narudžbinu Beogradske filharmonije sa Isidorinim potpisom. Važno je što je taj dogovor upravo, delimično relizovan.
Sasvim posebno veče, drugačije programski, svečane atmosfere, svakako inspirisano Isidorinim duhom i njenim pogledom na umetnost.
