Četrdesetogodišnjica katastrofe u Černobilju navršava se usred rusko-ukrajinskog rata, čija završnica nije na vidiku. U februaru 2025. godine, jeftin ruski dron probio je zaštitni omotač u Černobilju. Radnici upozoravaju da mesto najteže mirnodopske katastrofe na svetu i dalje nije bezbedno.
“Dozimetar zakačen na grudima počinje brže da ‘otkucava’ čim zakoračite van obeležene staze unutar nuklearne elektrane Černobilj. Kada se vratite korak unazad, zvuk se usporava – nevidljiva linija između čistog tla i kontaminacije”, piše Gardijanov reporter.
Iznad se uzdiže “novi bezbednosni omotač” (NSC) – najveća pokretna čelična konstrukcija ikada izgrađena, viša od Kipa slobode, šira od Koloseuma, sa lukom koji se nadvija poput hangara za džinovske avione.
Završen 2019. godine po ceni od 2,5 milijardi dolara i finansiran od 45 zemalja, NSC je izgrađen da zaštiti svet od onoga što se nalazi ispod njega.
Posetioci u zaštitnim odelima
Nalazi se u srcu radioaktivnog područja veličine Kipra, uglavnom napuštenog.
Unutra se nalazi “sarkofag” – siva betonska grobnica podignuta za samo 206 dana kako bi prekrila ruševine reaktora broj 4, koji je eksplodirao 26. aprila 1986. godine u najtežoj nuklearnoj nesreći do sada.
Reporter Gardijana piše da izbliza, sarkofag deluje gotovo improvizovano – ogromne ploče naslagane kao građevinski blokovi, sa rđom na spojevima. Unutra je i dalje zarobljeno oko 180 tona nuklearnog goriva i četiri do pet tona radioaktivne prašine.
NSC je izgrađen da kupi vreme – da omogući bezbedno demontiranje nestabilnog sarkofaga tokom decenija, uz zaštitu u slučaju njegovog urušavanja.
Nepredviđeni faktor – rat
Ono što donatori nisu predvideli bio je rat – Černobilj je bio okupiran u prvim nedeljama ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine – a još manje su mogli predvideti napad dronom tri godine kasnije.
Na severozapadnom delu krova sada se nalazi privremena zakrpa, na mestu gde je ruski dron vredan oko 20.000 dolara 14. februara 2025. probio konstrukciju, napravivši otvor u luku i ugrozivši njegovu osnovnu funkciju.
Unutar postrojenja
“Ako bi se sarkofag urušio, više od sto tona nuklearnog goriva bilo bi oslobođeno u vazduh”, rekao je generalni direktor elektrane Sergij Tarakanov.
Potpuna sanacija neophodna je u roku od četiri godine, upozoravaju ukrajinski zvaničnici i zapadni stručnjaci, inače se više ne može garantovati vek trajanja NSC-a od 100 godina. Procenjeni troškovi iznose do 500 miliona evra, novac koji Ukrajina još nije obezbedila.
U međuvremenu, rat se nastavlja, a Rusija je više puta lansirala dronove i rakete duž ruta u blizini Černobilja, povećavajući rizik od nove katastrofe.
Na 40. godišnjicu nesreće, jedno od najugroženijih mesta na svetu i dalje je pod pretnjom.
Napad dronom
Gardijanov reporter razgovarao je sa radnicima koji su bili prisutni kada je došlo do napada dronom. Zamenik glavnog inženjera Oleksandr Skomarohov probuđen je u ranim jutarnjim satima 14. februara 2025.
“Videli smo granatiranje i ranije, ali znao sam da će me probuditi samo ako se dogodilo nešto kritično“, rekao je Oleksandr Skomarohov.
Posledice napada dronom
Ruski dron “geran 2” udario je u severozapadni deo luka na visini od oko 85 metara – približno visini osmospratnice.
Eksplozija je probila rupu od 15 kvadratnih metara kroz spoljni i unutrašnji zid konstrukcije, dovoljno snažnu da bude zabeležena na sistemu za praćenje zemljotresa.
“Pravi problemi počeli su nakon što je izbio požar“, kaže Skomarohov.
Vatrogasci su stigli za nekoliko minuta, ali je gumena zaptivna membrana na krovu nastavila da tinja duboko unutar konstrukcije. Tri nedelje timovi su sekli 332 otvora kako bi doprli do žarišta.
Kada je požar konačno ugašen, utvrđeno je da su uništena dva ključna sistema: funkcija zadržavanja radioaktivnosti i sistem kontrole vlažnosti, što povećava rizik od korozije i urušavanja.
Ukrajinski vojnik kod Černobilja
“Ruski napad dronom uništio je glavne funkcije novog zaštitnog omotača”, rekao je inženjer Erik Šmijeman.
Ukoliko bi se sarkofag urušio, bilo usled napada, konstruktivnog otkaza ili starosti, u atmosferu bi se oslobodila nova količina radioaktivnih čestica bez zaštite.
“To bi pre svega predstavljalo ogromnu opasnost za radnike i odložilo sanaciju katastrofe više godina”, upozorava stručnjak Grinpisa Šon Berni.
Popravke su dodatno otežane visokim nivoom radijacije – radnici smeju da provedu najviše oko 20 sati godišnje u najugroženijim zonama.
“Moći će da rade samo nekoliko sati, ako ne i minuta u kontinuitetu“, kaže Tarakanov.
Skomarohov, koji je u Černobilj došao 1987, kaže da je želeo da spreči da se tragedija ikada ponovi.
U kontrolnoj sobi reaktora broj 4 i dalje se vidi mesto gde je pritisnut taster AZ-5 u poslednjem pokušaju da se reaktor zaustavi – umesto toga, usledila je eksplozija.
U nedeljama nakon nesreće umrlo je 28 ljudi od akutne radijacione bolesti, dok je oko 116.000 evakuisano. Radioaktivni oblak proširio se Evropom.
Vojnici kopali rovove u blizini “crvene šume”
Černobilj je ponovo dospeo u fokus 2022. godine, kada su ruske snage zauzele područje. Vojnici su kopali rovove u blizini “crvene šume”, jedne od najkontaminiranijih zona, podseća Gardijan.
Radnici su bili primorani da rade bez smena skoro mesec dana.
Nakon povlačenja ruskih snaga, ostale su opljačkane kancelarije, a neki radnici su odvedeni i veruje se da su i dalje u Rusiji.
Atletičar iz Kenije Sebastijan Save trijumfovao je u Londonu, oborio svetski rekord i postao prvi čovek u istoriji koji je maraton u takmičarskim uslovima istrčao za manje od dva sata.
Save u Londonu učinio nemoguće – prvi u istoriji istrčao maraton za manje od dva sata
Sebastijan Save je učinio ono za šta se u svetu atletike dugo verovalo da je gotovo nemoguće.
Kenijac je pobedio u muškoj konkurenciji sa spektakularnim vremenom 01:59:30. Oborio je svetski rekord i postao prvi čovek u istoriji koji je maraton u takmičarskim uslovima istrčao za manje od dva sata.
Prethodni svetski rekord (2:00:35), koji je u oktobru 2023. na Čikaškom maratonu postavio Kenijac Kelvin Kiptum, Save je danas nadmašio za zapanjujućih minut i pet sekundi.
Pre londonskog spektakla samo je legendarni Elijud Kipčoge na jednom događaju 2019. istrčao maratonsku distancu za manje od dva sata (1:59:40), ali ta trka je održana u kontrolisanim uslovima i nije bila takmičarskog karaktera, pa ni rekord nije priznat kao zvaničan. Sve i da jeste, Sebastijan Save je danas bio za 10 sekundi brži.
Kenijac je odbranio titulu na Londonskom maratonu, a prethodne godine je trasu prošao za 2:02:27. Do kraja 2025. istrčao je još samo jedan maraton u Berlinu, kada je ponovo pomerio granice tadašnjeg ličnog rekorda – 2:02:16.
Tu nije kraj jer su rezultat na koji se čekalo čitavu večnost u jednom danu ostvarila dvojica dugoprugaša. Drugoplasirani Jomif Kejelča iz Etiopije takođe je stigao do cilja u Londonu za manje od dva sata – njegovo vreme je 1:59:41.
Treća pozicija je pripala Džejkobu Kiplimu iz Ugande, svetskom rekorderu u polumaratonu. Ostao je u debeloj senci iako je i on bio brži od prethodnog svetskog rekorda – zabeležio je vreme 2:00:28.
Srpska bokserka Sara Ćirković nije uspela da osvoji zlatnu medalju na Svetskom kupu u Brazilu, pošto je u finalu u Foz do Iguasu u kategoriji do 54 kilograma poražena od Kineskinje Junman Gan rezultatom 3:2.
Ćirkovićeva je prethodno na putu do finala pobedila Argentinku Melani Martinez, Brazilku Tati de Žezus, Irkinju Dženifer Lihejn i Vidad Bertal iz Maroka.
Sara Ćirković (arhivska fotografija)
Srpska bokserka je na turniru u Brazilu osvojila prvu medalju za Srbiju u takmičenjima pod okriljem organizacije “World Boxing“.
Svetski kup je prilika za osvajanje bodova za rang-liste pomenute organizacije, a ti bodovi imaće ulogu i u kvalifikacijama za Olimpijske igre koje će 2028. godine biti održane u Los Anđelesu.
Prostrano područje divljine u Britanskoj Kolumbiji proglašeno je jednim od sedam svetskih čuda kao jedno od najboljih mesta za posetiti ove godine ako tražite avanturu na otvorenom.
Velika medveđa prašuma u Britanskoj Kolumbiji odabrana je delom zahvaljujući turističkim ograničenjima koja su na nju nametnuta.
Uvrštavanje dolazi od CN Travellera , koji je nedavno objavio listu sedam mesta koja bi ljudi trebali imati na svojim listama putovanja ove godine.
„Protežući se duž udaljene pacifičke obale Britanske Kolumbije , Velika medveđa prašuma jedna je od poslednjih velikih umerenih ekoloških divljina na Zemlji, koja obuhvata 50.000 kvadratnih milja prašume, fjordova i izoliranog terena“, kaže CN.
CN dodaje: „Kedar i smreka se uzdižu iz mahovinom natopljenog tla, reke blješte srebrno od migrirajućeg lososa, a redak medved, crni medved s belim krznom, tiho se kreće kroz šipražje.“
Dolazak do prašume Velikog medveda zahteva više vrsta prevoza i nije tako jednostavan kao direktna vožnja iz Vancouvera. Prašumu u Britanskoj Kolumbiji možete posetiti avionom ili dugim putovanjem trajektom.
BC Ferries nudi i turu pod nazivom Great Bear Circle Tour koja će vas takođe odvesti tamo. Tura traje šest dana i uključuje pet zaustavljanja.
Jedan od drugih razloga zašto CN slavi prašumu uključuje odnos između zemlje i Prve nacije koja njome upravlja.
„Ono što izdvaja ovu regiju nije samo njena ekologija, već i upravljanje od strane zajednice Prvog naroda Sahtuto’ine (što znači Ljudi s Medveđeg jezera). Industrijska seča šuma ovde je strogo ograničena, turizam strogo kontrolisan, a ekosistemi se prate dugoročno“, kaže CN.
„Vrhunac ovog rada na očuvanju može se videti na Velikom medveđem jezeru.“
CN navodi da je jezero veće od Belgije i da se nalazi iza Arktičkog kruga.
„To je osmo najveće jezero na Zemlji, a okolna tundra i borealna šuma stoje netaknute u divljini koja je daleko od pejzaža s razglednice, već više živi sporazum između zemlje i ljudi.“
Provincija naziva prašumu “globalnim blagom” koja pokriva 6,4 miliona hektara u Britanskoj Kolumbiji.
Izvršni direktor kompanije OpenAI Sem Altman izvinio se danas zajednici u Kanadi pogođenoj masovnim ubistvom jer nalog napadača na platformi ChatGPT nije bio prijavljen policiji.
Altman je u pismu, koje je na društvenim mrežama podelio premijer kanadske provincije Britanske Kolumbije Dejvid Ibi, naveo da je bol koji je zajednica pretrpela “nezamisliv”.
Kako navodi CBS njuz, Altman je u pismu naveo da je nalog napadača na ChatGPT-u bio ugašen u junu 2025. godine, oko osam meseci pre napada.
“Duboko mi je žao što tada nismo obavestili organe reda o tom nalogu”, naveo je on.
Kompanija OpenAI je ranije saopštila da je nalog bio označen pomoću automatizovanih sistema za otkrivanje zloupotreba i da su ga istražitelji dodatno analizirali, nakon čega je ugašen zbog kršenja pravila korišćenja.
Iz kompanije su naveli da je razmatrana mogućnost obaveštavanja policije, ali da je tada procenjeno da nalog ne predstavlja neposrednu i verodostojnu pretnju ozbiljnim fizičkim povredama, kao i da nije ispunjavao kriterijume za prijavu.
OpenAI je nakon napada saopštio da je samoinicijativno dostavio informacije kanadskoj policiji i da će nastaviti da sarađuje u istrazi.
Kompanija ističe da je ChatGPT razvijen tako da obeshrabruje nanošenje štete u stvarnom svetu i da odbija zahteve koji ukazuju na nezakonite namere, dok se sumnjivi slučajevi prosleđuju ljudskim kontrolorima koji procenjuju da li postoji neposredna opasnost.
Altman je naglasio da će OpenAI nastaviti da unapređuje preventivne mere kako bi se sprečili slični incidenti.
U napadu 10. februara u mestu Tumbler Ridž na severoistoku Britanske Kolumbije ubijeno je osam osoba.
Kako su saopštile vlasti, 18-godišnji Džesi van Rotselar ubio je šest osoba u srednjoj školi u tom mestu, dok su njegova majka i jedanaestogodišnji brat stradali u obližnjoj kući.Napadač je potom izvršio samoubistvo.
Rusija planira da napravi značajan iskorak u borbi protiv starenja – i to na nivou gena. Naučnici rade na razvoju prvog leka za terapiju koji bi mogao da blokira gen koji pokreće proces starenja ćelija.
Novi lek bi trebalo da blokira gen koji pokreće starenje.
Gen RAGE smatra se jednim od ključnih pokretača ćelijskog starenja, jer njegova aktivacija ubrzava ovaj proces. Upravo zato naučnici razmatraju mogućnost da se njegovo delovanje blokira pomoću leka za gensku terapiju, čime bi se potencijalno produžila “mladost” ćelija. Ovaj pristup oslanja se na najsavremenije genetske tehnologije i smatra se jednim od najperspektivnijih pravaca u oblasti produžavanja životnog veka.
Projekat predvodi Institut za biologiju i medicinu starenja, a o njemu je govorio je Denis Sekirinski, zamenik ministra nauke i visokog obrazovanja Rusije, naglašavajući njegov značaj u okviru nacionalnog programa “Nove tehnologije očuvanja zdravlja”.
Sama konferencija okupila je više od 300 lekara, kao i političare, javne ličnosti i stručnjake iz različitih oblasti – od medicinske nauke i zdravstva do kulture, fizičke aktivnosti i proizvodnje hrane. Tokom dva dana razgovaralo se o transformaciji zdravstvenog sistema, prevenciji bolesti povezanih sa starenjem, primeni inovativnih tehnologija, razvoju neurotehnologija i geroprotektora, ali i o široj ulozi načina života u očuvanju zdravlja.
Ipak, pokušaji da se uspori starenje nije jedina stvar – paralelno sa laboratorijskim istraživanjima, sve veći fokus u Rusiji stavlja se i na to kako ljudi zaista žive u poznijim godinama.
Ne samo dužina, već i kvalitet života
Moskva se poslednjih godina izdvaja kao primer sistemskog pristupa kvalitetu starenja. Prema rečima gradonačelnika Sergeja Sobjanjina, ruska prestonica danas je među tri vodeća regiona u zemlji po očekivanom životnom veku, što je rezultat dugoročne politike usmerene ka starijim građanima.
Ključnu ulogu u tome ima inicijativa “Moskovska dugovečnost”, koja se kontinuirano razvija. Ovaj program omogućava starijim sugrađanima da ostanu aktivni, rade na svom zdravlju, stiču nova znanja i budu uključeni u društveni život. Poseban akcenat stavljen je ne samo na fizičko zdravlje, već i na psihološku stabilnost, društveni angažman i osećaj pripadnosti zajednici.
Tokom osam godina, u ovaj program uključilo se više od 740.000 ljudi. Danas u Moskvi funkcioniše više od 140 centara za dugovečnost, a u realizaciju projekta uključeno je i skoro hiljadu partnerskih organizacija – od univerziteta i muzeja do parkova, biblioteka i sportskih centara.
Učesnicima je dostupno više od sto različitih aktivnosti, od sporta poput tenisa i joge do kulturnih i edukativnih sadržaja, kao što su filmski klubovi i organizovani obilasci grada. Tokom 2025. godine uvedeni su i novi programi, uključujući kurseve psihološke podrške i aktivnosti usmerene na očuvanje kognitivnih funkcija i emocionalnog zdravlja, kao i društvene inicijative poput obeležavanja godišnjica braka.
Izložba “Jasenovac – Trajna opomena” traje do 12. maja i predstavlja dva važna segmenta istorije sistema koncentracionih i logora smrti Jasenovac. Autori su kustosi u Muzeju žrtava genocida Aleksandra Mišić i Nikola Miloševski, dok je autor postavke programski direktor muzeja Nikola Radosavljević
Izložba “Jasenovac – Trajna opomena” otvorena je danas u Biblioteci grada Beograda (BGB), u sklopu obeležavanja Nacionalnog dana sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu i Dana Muzeja žrtava genocida.
Na svečanosti u galeriji “Atrijum” BGB-a, v.d. direktora Muzeja žrtava genocida Bojan Arbutina je podsetio da su 22. aprila 1945. godine preostalih 600 logoraša iz sistema logora Jasenovac, krenuli u proboj, a da je oko 100 preživelo.
Arbutina je rekao da su logoraši “u sebi skupili dovoljno hrabrosti za poslednji juriš ka slobodi, baštineći slobodarske tradicije srpskog naroda”.
Naveo je da se 22. april 1945. “obeležava kraj pakla na zemlji” i dodao da je Jasenovac bio jedini logor koji je sam oslobodio, odnosno to su učinili sami logoraši u poslednjim danima Drugog svetskog rata. Podsetio je na herojski čin logoraša Mileta Ristića koji je goloruk i neuhranjen, jurišao sa svojim stradalnicima i uspeo da ustaškom čuvaru otme puškomitraljez kako bi ostalim logorašima napravi odstupnicu.
Ukazao je da je u NDH sprovođena genocidna politika nad srpskim narodom, ali i upozorio na opšti revizionizam koji se dešava u okruženju i širom Evrope, jer “živimo u doba kada se dželati i zločinci poglašavaju za heroje, kad se njihova imena slave”.
“Kada se kliču povici NDH, poput ‘Za dom spremni’, kad postoje mnoga znamenja širom Hrvatske, regiona i Evrope koje bude uspomene na četiri tragične godine, naša dužnost je da se tome suprostavimo na naučni način”, naglasio je Arbutina.
V.d. direktora Biblioteke Grada Beograda Nenad Milenović je rekao da je odgovornost i obavezu da se ovakve izložbe češće organizuju kao i da od pojedinca i društva zavisi koliko će opomena Jasenovca biti trajna.
“Jasenovac je bio jedan najstrašnijih logora smrti, balkanski Aušvic. U sistemu logora Jasenovac u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata stradali su Srbi, Jevreji, Romi i svi koji nisu bili podobni, a suština izložbe je da se to ne zaboravi. Ponovno oživljavanje idoelogije i ikonografije ustaštva je problem država koje to dozvoljavaju“, rekao je on.
Koautor izložbe Nikola Miloševski je naglasio da je izložba rezultat tri decenije rada njegovih kolega iz muzeja na prikupljanju građe i svedočanstava o počinjenom genocidu u NDH.
On je za RT Balkan naveo je da su prikazani predmeti koji imaju simboliku, kao što je kašika, čime su želeli da simbolično prikažu glad. Logoraši su, kako je rekao iscrpljivani glađu, unosili su 500 do 700 kalorija dnevno, dok su u Aušvicu imali 1300 do 1750 kalorija u proseku.
“Genocid je veoma brižljivo planiran. U prvim nedeljama NDH uspostavljena je legislativa, da se zakonski omogući da se sa Srbima, Jevrejima i Romima obračunaju na najsvirepiji način pripadnici vojnih i političkih formacija NDH”, rekao je Miloševski.
Izložba “Jasenovac – Trajna opomena” traje do 12. maja i predstavlja dva važna segmenta istorije sistema koncentracionih i logora smrti Jasenovac, a autori su kustosi u Muzeju žrtava genocida Aleksandra Mišić i Nikola Miloševski, dok je autor postavke programski direktor muzeja Nikola Radosavljević.
Prvi segment “Proboj u slobodu” podrobnije upoznaje posetioce sa poslednjim danima postojanja “pakla na zemlji” u Jasenovcu, a drugi “Hipokrat u žicama” pažnju posvećuje Ustaškoj bolnici u Jasenovcu od 1942. do 1945. godine.
Brojna muzejska, arhivska i audio-vizuelna građa muzeja, u “proboju u slobodu” svedoči o životu, smrti, borbi i stradanju logoraša u Jasenovcu.
Autentični predmeti, video snimci, fotografije, dokumenta, makete, umetnička dela, zaostavština učesnika proboja samo su neki od eksponata koji su izloženi u “Atrijumu” Biblioteke. Ustaška bolnica u Jasenovcu predstavljala je ograđen skup kuća, radionica, štala i drugih pomoćnih objekata koji su pripadali srpskim porodicama Trivunčić i Klincom.
Na izložbi je predstavljen istorijat delovanja bolnice, biografije osoblja koje je, kao logorski zatočenici, služilo u bolnici, svedočansta preživelih koja su nastala neposredno po oslobođenju 1945. godine, kao i brojne fotografije i dokumenta.
Realizaciju izložbe Muzeja žrtava genocida i Biblioteke Grada Beograda podržali su Ministarstvo kulture i Fondacija Muzeja žrtava genocida.
Čuli ste za krivi toranj u Pizi, ali da li znate da i Rusija ima svoju “krivu kulu”? U pitanju je građevina koja se ne ruši, već kao da se namerno savija – a njena zanimljiva istorija i izgled vekovima očaravaju istoričare i posetioce.
U srcu starog uralskog grada Nevjansk uzdiže se jedna od najneobičnijih građevina u Rusiji – Nevjanska kula. Dok je toranj u Pizi postao simbol arhitektonske greške, Nevjanska kula deluje kao da je njen nagib deo plana (ili barem dobro prikrivena tajna iz prošlosti).
Ova kula iz 18. veka, koja je visoka skoro 60 metara, ima specifičnu “sabljastu” krivinu – donji deo odstupa u jednom smeru, dok se gornji postepeno vraća, kao da joj drži ravnotežu. Upravo zbog toga se u stručnoj literaturi ne opisuje kao “padajuća”, već kao nagnuta kula.
Kako je nastala i zašto je kriva
Kula je podignuta između 1721. i 1725. godine po nalogu Akinfija Demidova, industrijalca iz čuvene dinastije Demidovi, koja je odigrala ključnu ulogu u razvoju ruske metalurgije. Iako je građevina impresivna, identitet njenog arhitekte nikada nije utvrđen, što samo produbljuje misteriju.
Nagib kule na vrhu odstupa i do dva metra. Ono što je posebno zanimljivo jeste da je najveće odstupanje uočljivo u donjem delu, dok su gornji nivoi građeni pod suprotnim uglom. Ni do danas nije sasvim jasno da li je to bio pokušaj ispravljanja greške ili unapred osmišljeno rešenje. Prema jednoj od legendi, kula se “savija” ka Tuli, porodičnom centru Demidovih, što joj daje dodatnu simboliku.
Tehnička čuda ispred svog vremena
Kula nije impresivna samo zbog svog oblika. Njeni detalji otkrivaju nivo tehnološkog razvoja koji je za početak 18. veka bio izuzetan. Metalni delovi – ograde, spone i konstruktivni elementi – napravljeni su od visokokvalitetnog livenog gvožđa koje je odolelo koroziji vekovima.
Na samom vrhu nalazi se još jedna neobična karakteristika: Primitivni gromobran, postavljen decenijama pre nego što je Bendžamin Frenklin formulisao svoj poznati eksperiment sa zmajem. To ukazuje da su uralski majstori već imali praktično razumevanje električnih pojava.
Zvono i vrh kule.Wikimedia Commons/Vyacheslav Bukharov, Митрохина Марина
Devet spratova tajni
Unutrašnjost kule organizovana je na devet nivoa, od kojih je svaki imao svoju funkciju. Prostorije su služile kao kancelarije, arhive i osmatračnice, ali i kao privatni prostori samog Demidova. Arhitektura unutra je uska, sa tankim zidovima.
Posebnu pažnju privlači jedna prostorija poznata kao “akustična soba”. Njen oblik omogućava da se šapat iz jednog ugla jasno čuje u drugom, dok osoba u sredini ne čuje ništa. Smatra se da je ovaj neobičan efekat korišćen za prisluškivanje – vlasnik je mogao da sluša razgovore gostiju bez njihovog znanja.
Još veće misterije vezuju se za navodne laboratorije unutar kule. Analize čađi pokazale su prisustvo mikročestica zlata i srebra, što je dovelo do pretpostavki da su se unutra obavljali tajni metalurški procesi. Prema jednoj priči, Demidov je navodno prikrivaoilegalnu preradu plemenitih metala, a u slučaju inspekcije je poplavio podzemne prostorije kako bi uništio dokaze.
Sat i zvona vredni više od same kule
Jedan od najimpresivnijih elemenata nalazi se na višim spratovima – složen časovničarski mehanizam sa zvonima, koji je izradio engleski majstor Ričard Felps. Interesantno je da je ovaj mehanizam bio skuplji od same kule.
Što se tiče zvona, ona su tokom vremena menjala melodije – od evropskih kompozicija do ruske klasike, uključujući muziku iz opere Ivan Susanjin. Do danas, ovaj mehanizam funkcioniše uz redovno održavanje, što ga čini jednim od retkih očuvanih primera te vrste.
Nevjanska kula danas nije samo arhitektonska zanimljivost, već i simbol čitavog perioda u kom je Ural bio industrijsko srce Rusije. Ona se nalazi na grbu grada i predstavlja podsetnik na vreme kada su pojedinci poput Demidovih imali ogroman uticaj na razvoj države.
Nutritivno gledano, nisu svi šećeri isti – neke lekari savetuju da smanjite, dok drugi mogu imati i određene koristi. Ipak, umerenost u konzumaciji je ključna, naglašavaju stručnjaci.
“Ljudi često misle da šećer treba smanjiti u potpunosti, bez obzira na izvor. Ali situacija je složenija”, kažu stručnjaci.
Šećeri se dele u dve glavne kategorije: prirodne i dodate. Prirodni šećeri se prirodno nalaze u namirnicama kao što su voće, neko povrće, mlečni proizvodi i neke žitarice. S druge strane, dodati šećeri se ubacuju u hranu i piće tokom proizvodnje, prerade ili pripreme. Oni su praktično svuda.
Postoji mnogo različitih vrsta dodatih šećera, uključujući koncentrat voćnog soka, med, melasu i javorov sirup. Svaki od njih ima svoj nutritivni profil.
Na kraju, telo reaguje na različite vrste šećera na sličan način – razlaže ih na glukozu i fruktozu i dovodi do porasta nivoa šećera u krvi, objašnjavaju nutricionisti. Ipak, istraživanja pokazuju da postoje suptilne razlike u tome kako utiču na organizam, uključujući nivo šećera u krvi, krvni pritisak, upale i apetit.
Prirodni šećeri
Određene vrste šećera prirodno su prisutne u celim namirnicama. Voće i neko povrće sadrže fruktozu, glukozu i/ili saharozu u različitim odnosima. Mlečni proizvodi, poput mleka, sira i jogurta, prirodno sadrže laktozu, dok aromatizovani mlečni proizvodi mogu imati i dodate šećere.
Stručnjaci ističu da prirodni šećeri uglavnom nisu problem.
“Kada unosite prirodne šećere, oni su deo celine, jer dolaze zajedno sa vlaknima i proteinima. To pomaže da se njihova apsorpcija uspori i ima pozitivan efekat na zdravlje”.
Vlakna iz voća i povrća takođe doprinose zdravlju crevne mikroflore.
“Kada jedete voće, ne unosite samo šećer, dobijate i vlakna, vitamin C, antioksidanse i druge hranljive materije”.
Osim ako imate intoleranciju ili vam lekar nije savetovao da ih ograničite, nema razloga da izbegavate prirodne šećere.
Dodati šećeri
Kada u čaj dodate kašičicu šećera ili meda, jasno je da je dodati šećer. Međutim, veći problem je što se različite vrste dodatih šećera često nalaze u industrijski proizvedenoj hrani. Prekomerna konzumacija dodatih šećera povezuje se sa povećanim rizikom od gojaznosti, dijabetesa tipa 2 i srčanih bolesti.
To nije samo zato što se smatraju praznim kalorijama, već i zato što mogu istisnuti druge korisne hranljive materije. Istraživanja pokazuju da ljudi koji unose više dodatog šećera često imaju manji unos vitamina i minerala poput magnezijuma, vitamina D i cinka.
Američko udruženje za srce preporučuje da dodati šećeri ne prelaze 6 odsto ukupnog dnevnog unosa kalorija, što je oko 6 kašičica dnevno za žene, odnosno 9 za muškarce. Zato je važno čitati deklaracije na proizvodima i proveriti količinu dodatog šećera.
Dobro pravilo je birati namirnice u kojima dodati šećeri čine manje od 10 odsto preporučenog dnevnog unosa.
Na listi sastojaka dodati šećeri mogu biti označeni različitim nazivima: agavin sirup, med, melasa, koncentrat voćnog soka, kukuruzni sirup ili glukoza, fruktoza, saharoza.
Da li neki dodati šećeri imaju koristi
Iako su i dalje šećeri, neki od njih imaju određene prednosti.
Med
Pored slatkoće, med sadrži i male količine minerala i vitamina, kao i antioksidanse. Može imati blago povoljan uticaj na nivo šećera u krvi i ima antibakterijska i protivupalna svojstva.
Javorov sirup
Sadrži antioksidanse, aminokiseline i minerale, ali ga ipak treba koristiti umereno.
Melasa
U pitanju je gust sirup bogat antioksidansima i mineralima poput gvožđa i kalcijuma – ipak, ne treba se oslanjati na nju kao glavni izvor ovih nutrijenata. Iako ovi šećeri imaju neke prednosti, njihov ukupni efekat je ograničen jer se konzumiraju u malim količinama.
Cilj nije potpuno izbegavati šećer, već biti svestan kako i koliko ga unosite.Umerenost je ključna, a kad god je moguće, birajte prirodne izvore šećera, poput voća ili, na primer, nezaslađenog jogurta sa bobicama, piše Nešnal džiografik.
Ruskinje važe za najlepše žene na svetu – genetika svakako igra važnu ulogu, ali i “bjuti” rutine koje su u poslednje vreme uzele veliki zamah. Uz to, sve veći pritisak sa društvenih mreža dodatno pojačava očekivanja kada je reč o izgledu.
Društvene mreže postale su glavni faktor pritiska na izgled žena u Rusiji, stvarajući takozvanu “bjuti trku”, govore nedavna istraživanja.
Prema rezultatima ankete, 75 odsto Ruskinja smatra da su upravo društvene mreže glavni izvor pritiska i očekivanja. One postavljaju trendove, podstiču poređenje sa drugima i stvaraju osećaj da je neophodno ispuniti visoke standarde izgleda. Ipak, nega o sebi ostaje važan deo života: 22 odsto žena uživa u tome, dok 30 odsto priznaje da voli negu, ali se ponekad umori od nje.
Stručnjaci ističu da odnos prema rutini postaje sve pragmatičniji. Oko 21 odsto ispitanica pokušava da pojednostavi negu, ograničavajući se na osnovne procedure, dok 19 odsto na nju gleda kao na obavezu. Čak 88 odsto žena priznaje da oseća pritisak društva da izgleda privlačno u svakoj situaciji.
Nega se doživljava kao skup zahteva: 66 odsto ispitanica povezuje je sa potrebom da se sve postigne – od nege i vežbanja do pravilne ishrane. Više od polovine ukazuje na uticaj trendova sa društvenih mreža, a svaka druga na stalno poređenje sa drugima i troškove za kozmetiku.
Ipak, ne osećaju sve žene zamor od takvog pritiska: 34 odsto priznaje da su umorne od te trke, 37 odsto ne smatra da u njoj učestvuje, dok 29 odsto kaže da im ona čak prija.
Istraživanje je pokazalo da žene najčešće osećaju potrebu da izgledaju “na nivou” na poslu i poslovnim sastancima, kao i na sastancima i prilikom objavljivanja fotografija na društvenim mrežama. Zanimljivo je da 78 odsto ispitanica navodi da izgled utiče na to kako ih drugi doživljavaju.
Uprkos pritisku, žene u Rusiji sve češće nastoje da pojednostave negu o sebi. Četvrtina ispitanica već je smanjila broj procedura, dok je deo prešao na funkcionalnije proizvode, prenosi Izvestija.
_412x620 "Сара Ћирковић (архивска фотографија) (STARSPORT / Dusan Milenkovic)")
