Nažalost, kod nas je „Balkanski špijun” aktuelan, izgleda, bilo kog proleća. To je možda i najtužnija potvrda koliko je Dušan Kovačević precizno dijagnostikovao društvo. Veliki pisci se ne vezuju za vreme u kojem su pisani, oni ga prevazilaze, i zato se uvek iznova vraćamo tim tekstovima, kao da proveravamo gde smo danas u odnosu na ono što smo već jednom preživeli, kaže Olja Đorđević o gorkoj komediji Dušana Kovačevićeva koja dobija svoje novo scensko čitanje na sceni Novosadskog pozorišta/Ujvideki sinhaz. Premijera je sutra uveče, od 19 sati. Iliju Čvorovića tumači iskusni Aron Balaž, a Danicu Emina Salai Elor. U ekipi su i Lila Greguš, Ištvan Kereši, Žolt Mendrei.

Prevod je potpisao Laslo Vigi, scenograf je Ljubica Petrović, kostimograf Dubravka Skrvce, kompozitor Pavle Zvekić. Scenski pokret potpisuje Andreja Kulešević, a miks narodnih kola Marko Stanković. Predstavu su finansijski podržali Sekretarijat za kulturu Grada Novog Sada i Nacionalni fond za kulturu Ministarstva kulture Republike Mađarske.

– Tema nestabilnosti države i pritiska na pojedinca kroz medijsku propagandu danas je gotovo univerzalna. Sistematsko zastrašivanje, stalno podizanje tenzije, proizvodnja straha i nepoverenja: sve to stvara atmosferu u kojoj čovek počinje da sumnja i u sebe i u druge. U isto vreme, taj isti pojedinac vodi svakodnevnu borbu za egzistenciju, jer cene rastu, sigurnost nestaje, a osećaj kontrole nad sopstvenim životom se smanjuje. U takvom ambijentu rađa se ono što vidimo kod Ilije Čvorovića, potreba da se haos objasni, da se pronađe krivac, da se uspostavi red makar i po cenu sopstvenog raspada. To nije samo priča o jednoj državi ili jednom vremenu, već o mehanizmu koji se ponavlja u različitim društvima kada sistem oslabi, a strah postane dominantno osećanje. Zato „Balkanski špijun” danas ne čitamo samo kao našu priču, već kao ogledalo savremenog sveta. On nas podseća koliko je tanka linija između brige za društvo i paranoje, između potrebe za pravdom i potrebe za kontrolom, i koliko lako običan čovek, u želji da zaštiti ono što voli, može postati žrtva sopstvenog straha – kaže Olja Đorđević za „Politiku”.

Scenski zapravo pratimo život malog čoveka u svetu, u kojem se više ni on, ni njegova porodica ne snalaze. O tome kako se tema „špijuna” i tajnih poslova reflektuje na svakodnevni život ljudi na Balkanu, naša sagovornica razmišlja:

– Likovi u „Balkanskom špijunu” nisu karikature, nego prepoznatljivi modeli ponašanja koje i danas živimo. Duboko nepoverenje prema svemu što dolazi spolja, prema nepoznatom i drugačijem, lako se pretvara u potrebu da se ljudi obeleže kao „strani plaćenici” ili „domaći izdajnici”. To je mehanizam koji nas drži u stalnoj tenziji i strahu. U takvom sistemu, lojalnost se ne dokazuje znanjem ili integritetom, već potkazivanjem. I to je najopasniji trenutak: kada čovek, da bi dokazao da je „na pravoj strani”, počne da izdaje i one najbliže. Tu se vidi koliko istorija i politika ulaze u porodični život i razaraju ga iznutra. Sve to je dodatno podgrejano nedovoljnim obrazovanjem, ograničenim izvorima informacija i potpunim izostankom šire slike. Kada ne razumeš svet, najlakše je da ga se plašiš. A kada se plašiš, lako pristaješ na jednostavne odgovore i jasne neprijatelje. Zato je „špijun” ovde manje stvar tajnih službi, a mnogo više način razmišljanja. Ljudi počinju da žive kao da su stalno pod prismotrom, ali i kao da im je dužnost da sumnjaju u druge. Ovoj zemlji uvek prete neki spolja, a mi braneći se, rasturamo sami sebe iznutra. I to ovaj komad čini bolno savremenim.

Olja Đorđević dodaje da smatra da smo mi narod kojem je humor jedan od osnovnih mehanizama odbrane.

– Ne postoji gotovo ništa strašno što nam se kroz istoriju desilo, a da već sutradan nije pretočeno u viceve. To nije površnost, to je način preživljavanja. Kod Kovačevića humor nikada nije tu da bi ublažio stvarnost, nego da bi je ogolio. Mi se smejemo, ali vrlo brzo shvatimo da se smejemo sebi. Taj smeh nas uvlači u priču, opušta, a onda nas suoči sa onim što možda ne želimo da vidimo. Što se tiče poruke, mislim da je Kovačević isuviše veliki pisac da bi slao jednoznačne poruke. Kao i kod svih velikih autora, njegov komad funkcioniše kao ogledalo. Ne govori nam šta da mislimo, nego nas tera da se prepoznamo. A to prepoznavanje često nije prijatno. I možda je upravo u tome njegova snaga: on nas ne uči, nego razotkriva – objašnjava rediteljka.

Olja Đorđević važi za pravog majstora komedije. O tome kako humor i satira doprinose kritici društvenih i političkih problema u predstavi odgovara:

– Što se tiče scenskog čitanja, ono skida sve viškove. I tada se tačno vidi koliko je komad živ, koliko pogađa i koliko je opasan. Fokus je na teškim godinama nestašica za koje smo verovali da su iza nas. Međutim, bonovi, redovi, čekanja… sve ono što smo mislili da pripada prošlosti, ponovo počinje da deluje kao realna mogućnost. I upravo zato tekst odzvanja još jače, jer više nije samo sećanje, nego upozorenje. Satira više nije kritika ovog društva, satira je ono što živimo. Stvarnost je postala toliko apsurdna da je često nadmašila svaku pozorišnu konstrukciju. Radimo predstavu u senci realnih strahova, pa i ideje mogućeg nuklearnog rata, uz političke izjave koje zvuče kao loš tekst, ali su, nažalost, stvarnost. I onda se postavlja pitanje: da li pozorište još uvek imitira život ili život imitira lošu satiru? U tom smislu, humor više nije samo sredstvo kritike, nego i poslednja linija odbrane. Pitanje je samo: imamo li ga još dovoljno? Ili i on polako bledi zajedno sa svetom koji sve više gubi boju?

Ustanova kulture Gvarnerijus saopštila je da će obeležiti 25 godina postojanja serijom koncerata, a da će 30. i 31. marta predstaviti istaknute mlade umetnice, među kojima i Đurđicu Aleksić i Bojanu Šerović.

Kako je najavljeno, prve večeri, 30. marta u 20 časova, Đurđica Aleksić će uz klavirsku saradnju Katarine Hadži-Antić Tatić izvesti dela Baha, Betovena i Ravela.

Program se nastavlja 31. marta u 19 časova nastupom Bojane Šerović i pijaniste Ukija Ovaskainena, u okviru ciklusa „Sezona mladih” Radio Beograda 2, uz direktan prenos na talasima ovog radija i aplikaciji RTS Zvuk, prenosi Tanjug.

Đurđica Aleksić je jedna od najperspektivnijih violinistkinja svoje generacije i dobitnica preko 40 prestižnih nagrada, trenutno je studentkinja četvrte godine FMU u klasi profesora Marka Josifoskog.

Bojana Šerović je talentovana violistkinja koja gradi međunarodnu karijeru nastupajući sa renomiranim orkestrom „Gustav Maler”, svira na dragocenoj engleskoj violi koju je dobila na korišćenje iz Londona.

Srbija je iznad proseka u opijanju mladih, pokazalo je najnovije Evropsko istraživanje o upotrebi alkohola i droga (ESPAD) među decom školskog uzrasta. Naime, dok je u mnogim zemljama zapadne Evrope (poput Islanda ili skandinavskih zemalja), zabeležen drastičan pad konzumiranja alkohola kod mladih – u našoj zemlji to nije slučaj. Tinejdžeri u Srbiji češće praktikuju opijanje u poređenju sa njihovim vršnjacima iz evropskih zemalja, što znači da se konzumiranje alkohola kod nas i dalje doživljava kao neizostavan deo socijalizacije, ukazali su stručnjaci. Studija koja već trideset godina prati navike tinejdžera u vezi sa konzumiranjem alkohola, cigareta i droga, kao i nove zavisnosti od društvenih mreža i kocke obuhvatila je skoro 114.000 učenika, uzrasta 15 i 16 godina, u 37 evropskih zemalja, uključujući i Srbiju.

Rezultati istraživanja ESPAD-a sprovedenog u našoj zemlji, na uzorku od 3.835 učenika prvih i drugih razreda srednjih škola, pokazali su da je alkohol u Srbiji i dalje najlakše dostupna i najčešće korišćena supstanca – više od 80 odsto učenika navodi da im je alkohol (veoma) lako dostupan, a više od polovine njih kaže da je konzumiralo bar jedno alkoholno piće u poslednjih mesec dana. Iako je opšti trend konzumiranja alkohola u blagom padu u odnosu na prethodne decenije, opijanje i dalje ostaje ozbiljan problem u populaciji učenika, a dečaci prednjače u „teškom epizodnom pijenju”, odnosno konzumiranju pet ili više pića u jednoj prilici. Skoro trećina učenika prijavila je da se opila u poslednjih mesec dana.

Da su petnaesta i šesnaesta godina vreme kada mladi počinju da piju, a i kada je i vreme za uzbunu, kaže za „Politiku” dr Diana Raketić, direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici. Ona ukazuje da ovaj uzrast karakteriše ekscesivno opijanje – tzv. bindž drinking.

„Alkohol se često kombinuje sa amfetaminima i kokainom, a ova kombinacija psihoaktivnih supstanci (dodatno) ometa rasuđivanje, pa se neretko dešava da mladi završe veče u nekoj kafanskoj ili uličnoj tuči ili nasilničkoj vožnji, ali nisu retki ni pokušaji suicida. Nažalost, u našoj kulturi alkohol se ne prepoznaje kao problem, već se sa njim zaliva svake radost i tuga, pa ne čudi što se ne poštuje ni zakon koji zabranjuje prodaju alkohola maloletnim osobama”, ocenila je naša sagovornica.

Međutim, kaže ona, roditelji bi morali da znaju da je svaka količina alkohola štetna ako je konzumira dete koje nije napunilo 18 godina.

„To znači da je svaka čašica nebezbedna”, tvrdi Raketićeva.

Zavisnost, kako je naglasila, nije jedina opasnost koja nastaje kao posledica prekomerne konzumacije alkohola. „Često se javljaju i depresija i panični poremećaji. Nažalost, mladi preterano romantizuju uzimanje alkohola i marihuane i imam utisak da je danas mnogo teže raditi na prevenciji nego pre desetak godina, jer je alkohol postao sveprisutan, pa je komplikovano objasniti koje su njegove štetne posledice”, kaže naša sagovornica i dodaje da maloletnih pacijenata na lečenju uglavnom nema, jer su potrebne godine da oni shvate da im je neophodna lekarska pomoć u odvikavanju od pića.

Za razliku od alkohola, konzumacija kanabisa je jedan od retkih parametara gde su naše devojčice i dečaci bolji u odnosu na svoje evropske vršnjake – dok u zemljama poput Češke, Francuske ili Italije procenat mladih koji su probali kanabis često prelazi petinu ili trećinu, u Srbiji je taj procenat pao na svega pet odsto. Stručnjaci smatraju da je ovo delom posledica promene trendova, jer se mladi sve više sele u digitalni svet gejminga i onlajn kockanja.

Kada je reč o kockanju, naši tinejdžeri prednjače u negativnom smislu – 14 odsto mladih „kockara” uzrasta 15 i 16 godina jeste iznad proseka mnogih evropskih zemalja. Zbog velike gustine kladionica u blizini škola, mladi u našoj zemlji imaju raniji i lakši pristup sportskom klađenju nego njihovi vršnjaci u EU, gde je ovaj vid zabave strože izolovan iz svakodnevnog okruženja. Iako naši tinejdžeri provode skoro isto vremena na mrežama kao i njihovi vršnjaci u EU (prosek je preko šest sati dnevno tokom vikenda), naši dečaci su po učestalosti igranja video-igrica u samom evropskom vrhu, što se često povezuje sa kasnijim prelaskom na onlajn klađenje. Istraživači upozoravaju da se Srbija „modernizuje” u smislu poroka – mladi beže od marihuane i običnih cigareta, ali ubrzano tonu u digitalne zavisnosti i kockanje, gde postajemo „lideri” u Evropi.

Načelnik Klinike za bolesti zavisnosti u Institutu za mentalno zdravlje dr Ivica Mladenović ističe da ESPAD studija daje dragocene podatke o zdravstveno problematičnom ponašanju mladih i dodaje da naučna zajednica svake četiri godine dobija ažurirane informacije o navikama šesnaestogodišnjaka. On takođe primećuje da nema velikog variranja u rezultatima poslednjih 15–20 godina kada je konzumacija alkohola u pitanju, bar što se tiče Srbije.

„Ono što je univerzalno za sve šesnaestogodišnjake jeste da su nezreli, željni da budu prihvaćeni i često u deficitu sa samopouzdanjem. Nažalost, alkohol je „idealna” supstanca za „rešavanje” upravo ovih tinejdžerskih problema – on pokreće pričljivost i daje lažno samopouzdanje”, ukazao je Mladenović za „Politiku”.

Drugi problem je, prema njegovim rečima, činjenica da je naša legislativa odlična, a primena nikakva. „Nacionalna strategija za prevenciju alkoholizma doneta je 2016. godine, a mi se za ’jotu’ nismo pomerili već devet godina. Imamo dobre zakone koji se ne primenjuju. Još nisam čuo da je neko uhapšen zato što je prodao piće maloletnicima, izuzimajući vlasnika lokala koji je rentirao kafić maloletnicima koji su se otrovali zbog prekomerne upotrebe alkohola. Zato ne treba da čudi što su kapaciteti naše Dnevne bolnice za mlade politoksikomane, gde se leče zavisnici od alkohola, marihuane i kocke, uzrasta od 12 do 18 godina, stalno puni. Nažalost, njen kapacitet je dvadeset pacijenata, a toliko nije dovoljno za opštinu Vračar, a ne za celu Srbiju”, tužno konstatuje naš sagovornik.

Devojčice lošijeg mentalnog zdravlja od dečaka

Najnovije istraživanje ESPAD-a prvi put uvelo je poseban fokus na mentalno zdravlje mladih, koristeći standardizovani indeks Svetske zdravstvene organizacije. Dok evropski prosek pokazuje da oko 59 odsto učenika ima „dobro” mentalno blagostanje, Srbija je u grupi zemalja gde više od 70 odsto mladih svoje mentalno zdravlje ocenjuje kao „dobro”. Naime, tinejdžeri u nordijskim zemljama imaju najviše stope mentalnog blagostanja, dok njihovi vršnjaci iz centralne i istočne Evrope prijavljuju lošije rezultate. Međutim, postoje značajne rodne razlike – oko 70 odsto dečaka prijavljuje dobro mentalno zdravlje u poređenju sa svega 49 odsto devojčica koje se „osećaju dobro”. Tako u Švedskoj četiri od pet dečaka smatra da je dobrog psihičkog zdravlja u poređenju sa svega 50 odsto devojčica. Devojčice u našoj zemlji znatno češće prijavljuju simptome kao što su anksioznost, neraspoloženje, pad energije i osećaj usamljenosti. Ovo istraživanje pokazalo je snažnu korelaciju između vremena provedenog na mobilnom telefonu i mentalnog zdravlja. Naime, skoro polovina ispitanika sebe vidi kao problematične korisnike društvenih mreža, a ovaj osećaj jači je kod devojčica. Pored toga, oko 22 odsto učenika veruje da ima problem sa prekomernim igranjem igrica. Učenici koji spadaju u ovu kategoriju dosledno prijavljuju niži nivo mentalnog zdravlja.

Sami se leče medikamentima iz kućnih apoteka

Zabeležen je i trend nemedicinske upotrebe lekova kao što su sedativi i trankvilajzeri – u celom uzorku, oko 14 odsto devojčica je barem jednom u životu koristilo ove lekove bez recepta, dok je kod dečaka taj procenat niži i iznosi 11 odsto. Ovi podaci su alarmantni jer ukazuju na to da mladi pokušavaju da sami leče stres ili anksioznost dostupnim lekovima iz kućnih apoteka, a primećen je trend da mladi koriste sedative kao mehanizam za samoregulaciju stresa i anksioznosti.

Porast upotrebe duvanskih proizvoda

Istraživanje ESPAD-a pokazalo je da četvrtina tinejdžera puši, trećina koristi elektronske cigarete – „vejpove”, dok 4,5 odsto njih koristi nikotinske vrećice. Ovi procenti malo se razlikuju kada se učenicima postavi pitanje da li ste tokom života probali neki od duvanskih proizvoda – trećina njih kaže da je probala cigarete, nešto više od polovine njih konzumiralo je elektronske cigarete, a devet procenata njih probalo je nikotinske vrećice. Posebno zabrinjavajući podatak je da iz godine u godinu raste broj srednjoškolaca koji koriste duvanske proizvode – 2008. i 2011. godine petina učenika je pušila, 2019. ovaj broj pao je na 17 procenata, da bi u 2024. godini „skočio” na 24 odsto. Broj đaka koji konzumiraju elektronske cigarete još je veći – podaci iz 2019. godine govore da je elektronske cigarete koristilo svega šest odsto srednjoškolaca, dok je tokom 2024. više od trećine njih „vejpovalo”, a zanimljiva polna statistika govori da devojčice više koriste elektronske cigarete od dečaka.