Unutar Černobilja 40 godina kasnije: nuklearno postrojenje i dalje u riziku zbog rusko-ukrajinskog rata

Reporter Gardijana Pjotr Sauer je povodom 40. godišnjice nuklearne katastrofe obišao Černobilj.

“Dozimetar zakačen na grudima počinje brže da ‘otkucava’ čim zakoračite van obeležene staze unutar nuklearne elektrane Černobilj. Kada se vratite korak unazad, zvuk se usporava – nevidljiva linija između čistog tla i kontaminacije”, piše Gardijanov reporter.

Iznad se uzdiže “novi bezbednosni omotač” (NSC) – najveća pokretna čelična konstrukcija ikada izgrađena, viša od Kipa slobode, šira od Koloseuma, sa lukom koji se nadvija poput hangara za džinovske avione.

Završen 2019. godine po ceni od 2,5 milijardi dolara i finansiran od 45 zemalja, NSC je izgrađen da zaštiti svet od onoga što se nalazi ispod njega.

Posetioci u zaštitnim odelima

Nalazi se u srcu radioaktivnog područja veličine Kipra, uglavnom napuštenog.

Unutra se nalazi “sarkofag” – siva betonska grobnica podignuta za samo 206 dana kako bi prekrila ruševine reaktora broj 4, koji je eksplodirao 26. aprila 1986. godine u najtežoj nuklearnoj nesreći do sada.

Reporter Gardijana piše da izbliza, sarkofag deluje gotovo improvizovano – ogromne ploče naslagane kao građevinski blokovi, sa rđom na spojevima. Unutra je i dalje zarobljeno oko 180 tona nuklearnog goriva i četiri do pet tona radioaktivne prašine.

NSC je izgrađen da kupi vreme – da omogući bezbedno demontiranje nestabilnog sarkofaga tokom decenija, uz zaštitu u slučaju njegovog urušavanja.

Nepredviđeni faktor – rat

Ono što donatori nisu predvideli bio je rat – Černobilj je bio okupiran u prvim nedeljama ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine – a još manje su mogli predvideti napad dronom tri godine kasnije.

Na severozapadnom delu krova sada se nalazi privremena zakrpa, na mestu gde je ruski dron vredan oko 20.000 dolara 14. februara 2025. probio konstrukciju, napravivši otvor u luku i ugrozivši njegovu osnovnu funkciju.

Unutar postrojenja

“Ako bi se sarkofag urušio, više od sto tona nuklearnog goriva bilo bi oslobođeno u vazduh”, rekao je generalni direktor elektrane Sergij Tarakanov.

Potpuna sanacija neophodna je u roku od četiri godine, upozoravaju ukrajinski zvaničnici i zapadni stručnjaci, inače se više ne može garantovati vek trajanja NSC-a od 100 godina. Procenjeni troškovi iznose do 500 miliona evra, novac koji Ukrajina još nije obezbedila.

U međuvremenu, rat se nastavlja, a Rusija je više puta lansirala dronove i rakete duž ruta u blizini Černobilja, povećavajući rizik od nove katastrofe.

Na 40. godišnjicu nesreće, jedno od najugroženijih mesta na svetu i dalje je pod pretnjom.

Napad dronom

Gardijanov reporter razgovarao je sa radnicima koji su bili prisutni kada je došlo do napada dronom. Zamenik glavnog inženjera Oleksandr Skomarohov probuđen je u ranim jutarnjim satima 14. februara 2025.

“Videli smo granatiranje i ranije, ali znao sam da će me probuditi samo ako se dogodilo nešto kritično“, rekao je Oleksandr Skomarohov.

Posledice napada dronom

Ruski dron “geran 2” udario je u severozapadni deo luka na visini od oko 85 metara – približno visini osmospratnice.

Eksplozija je probila rupu od 15 kvadratnih metara kroz spoljni i unutrašnji zid konstrukcije, dovoljno snažnu da bude zabeležena na sistemu za praćenje zemljotresa.

“Pravi problemi počeli su nakon što je izbio požar“, kaže Skomarohov.

Vatrogasci su stigli za nekoliko minuta, ali je gumena zaptivna membrana na krovu nastavila da tinja duboko unutar konstrukcije. Tri nedelje timovi su sekli 332 otvora kako bi doprli do žarišta.

Kada je požar konačno ugašen, utvrđeno je da su uništena dva ključna sistema: funkcija zadržavanja radioaktivnosti i sistem kontrole vlažnosti, što povećava rizik od korozije i urušavanja.

Ukrajinski vojnik kod Černobilja

“Ruski napad dronom uništio je glavne funkcije novog zaštitnog omotača”, rekao je inženjer Erik Šmijeman.

Ukoliko bi se sarkofag urušio, bilo usled napada, konstruktivnog otkaza ili starosti, u atmosferu bi se oslobodila nova količina radioaktivnih čestica bez zaštite.

“To bi pre svega predstavljalo ogromnu opasnost za radnike i odložilo sanaciju katastrofe više godina”, upozorava stručnjak Grinpisa Šon Berni.

Popravke su dodatno otežane visokim nivoom radijacije – radnici smeju da provedu najviše oko 20 sati godišnje u najugroženijim zonama.

“Moći će da rade samo nekoliko sati, ako ne i minuta u kontinuitetu“, kaže Tarakanov.

Skomarohov, koji je u Černobilj došao 1987, kaže da je želeo da spreči da se tragedija ikada ponovi.

U kontrolnoj sobi reaktora broj 4 i dalje se vidi mesto gde je pritisnut taster AZ-5 u poslednjem pokušaju da se reaktor zaustavi – umesto toga, usledila je eksplozija.

U nedeljama nakon nesreće umrlo je 28 ljudi od akutne radijacione bolesti, dok je oko 116.000 evakuisano. Radioaktivni oblak proširio se Evropom.

Vojnici kopali rovove u blizini “crvene šume”

Černobilj je ponovo dospeo u fokus 2022. godine, kada su ruske snage zauzele područje. Vojnici su kopali rovove u blizini “crvene šume”, jedne od najkontaminiranijih zona, podseća Gardijan.

Radnici su bili primorani da rade bez smena skoro mesec dana.

Nakon povlačenja ruskih snaga, ostale su opljačkane kancelarije, a neki radnici su odvedeni i veruje se da su i dalje u Rusiji.

Kontrolna soba

Danas, u zoni isključenja od oko 2.600 kvadratnih kilometara, priroda se vratila – divlji konji, vukovi i risovi naseljavaju napuštena područja.

Ipak, rat i dalje predstavlja pretnju. Od oktobra 2024. zabeležena su četiri potpuna nestanka struje zbog napada na elektromrežu.

“Postoji realan rizik od novog incidenta. Može se dogoditi bilo kada”, upozorava Tarakanov.