Čuveni japanski proizvođač automobila i motocikala “Honda”, nakon što je prošle godine iskusio veliki gubitak od blizu 16 milijardi dolara i objavio zatvaranje dve fabrike u Kini, nastavlja da klizi nadole – kompanija praktično odustaje od izgradnje dva postrojenja u Kanadi i povlači se sa južnokorejskog tržišta.
Japanski mediji ovih dana javljaju da je korporacija “Honda”, koja je donedavno bila na drugom mestu po proizvodnji i prodaji automobila u Zemlji izlazećeg sunca, nastavlja seriju zabrinjavajućih neuspeha, zbog čega počinju da se postavljaju pitanja vezana za njenu budućnost, pa i goli opstanak.
Honda brzim tempom gubi pozicije na stranim tržištima u Istočnoj Aziji
Naime, kompanija je 6. maja saopštila da odlaže izgradnju fabrike električnih automobila i fabrike baterija za ta vozila u provinciji Ontario u Kanadi na neodređeno vreme, što se u medijima uglavnom tumači kao odustajanje od tih projekata ukupne vrednosti 15 milijardi kanadskih, odnosno 11 milijardi američkih dolara.
Strateški promašaj?
“Honda” je prošle godine odlučila da revidira svoju strategiju elektrifikacije koja je predviđala ulaganje ogromnih 60 milijardi dolara u narednih 15 godina u razvoj novih modela na električni pogon i pretvaranje postojećih modela sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem u električna vozila. To je učinila zbog promene vlasti u SAD i zaokreta u ekološkoj i ekonomskoj politici koje je ona donela – ukidanja američkih državnih subvencija za kupovinu električnih automobila, te uvođenja carina na vozila iz uvoza, koje se odnose ne samo na Japan, već i na Kanadu.
“Honda” je, dakle, u velikoj meri napustila tu strategiju, odustavši od proizvodnje tri električna modela u SAD, što joj je prouzrokovalo gubitak od 15,7 milijardi dolara i gurnulo je u minus u iznosu od 3,6 milijardi na kraju prošle fiskalne godine (koja se završila krajem marta ove kalendarske).
U sklopu tog zaokreta, “Honda” je prošle godine objavila i odlaganje izgradnje pomenuta dva postrojenja u Kanadi na dve godine, iako je već kupila zemlju na kojoj je trebalo da budu izgrađene.
Rukovodstvo te japanske kompanije, međutim, prošle nedelje je priznalo da će odlaganje biti na neodređeni rok, što se vrlo lako može i (zvanično) pretočiti u potpuno odustajanje. (Pojedini mediji u Severnoj Americi i Japanu već donose tumačenje da “neodređeni rok”, zapravo, predstavlja eufemizam, koji u suštini znači odustajanje.)
U prošlosti lider, a sada gubitnik
Ipak, jedan deo grandioznog “Hondinog” plana elektrifikacije, čini se, i dalje se sprovodi. Reč je o činjenici da je ona u Guangdžouu i Vuhanu sa svojim kineskim partnerima GAC-om i “Donfengom” nedavno otvorila fabrike vozila na baterijski električni pogon (BEV) i da je objavila da će zbog tog tehnološkog prestrojavanja zatvoriti po jedno postrojenje za proizvodnju automobila sa benzinskim motorom u tim gradovima.
Sportski model “Honde” na sajmu automobila u Tokiju
Te nove fabrike električnih vozila u Kini, međutim, javljaju japanski mediji, daleko su od toga da do maksimuma iskoriste svoj proizvodni potencijal, jer “Hondini” električni modeli zaostaju po softverskim rešenjima i zabavnim sadržajima za domaćim proizvođačima, kao što su “BYD”, “Džili” ili “Čeri”.
Prošle nedelje stigla je još jedna zloslutna vest, a to je da se to preduzeće zbog slabe prodaje povlači sa južnokorejskog tržišta.
Ovo uprkos tome što je “Honda”, koja je u Republiku Koreju ušla 2003. godine nakon liberalizacije uvoza stranih vozila (tokom devedesetih u Južnoj Koreji je iz inostranstva uvoženo samo oko pet do šest hiljada vozila godišnje), prva od stranih proizvođača prešla nivo od 10.000 prodatih vozila godišnje u toj zemlji u kojoj dominiraju domaće fabrike “Hjundai” i “KIA”.
Naime, “Honda” je 2008. dostigla cifru od 12.356 prodatih automobila u Južnoj Koreji, ali je, nakon bojkota japanske robe u toj zemlji 2019, izazvanog političkim trvenjem zbog problema novčane odštete korejskim radnicima koji su bili eksploatisani kao robovska radna snaga tokom Drugog svetskog rata, taj broj drastično opao, da bi u fiskalnoj 2025. godini konačno skliznuo ispod 2.000.
Ipak, japanski stručnjaci ocenjuju da povlačenje “Honde” iz Južne Koreje nije prosto pitanje vezano za pomenuti bojkot, već da umnogome ima veze sa nepostojanjem dobre, konzistentne strategije, odnosno s time što je ta kompanija ostala privržena kvalitetima, kao što su dobra izrada, izdržljivost automobila i prijatna vožnja.
To, međutim, više nije dovoljno, jer kupci u Istočnoj Aziji poslednjih godina traže informativne i zabavne sadržaje koje mogu pružiti samo dobro odrađena digitalizacija i inovativni softver. Oni takođe očekuju da sa automobilom dobiju i razne vrste ekskluzivnih povlastica, kao što su besplatno korišćenje prostora poput kafea ili popusti za hotele, putovanja i kupovinu robe.
Japanska štampa ističe i činjenicu da su nakon liberalizacije južnokorejskog tržišta vozila, u drugoj polovini prve decenije ovog veka japanski proizvođači stekli udeo od čak 30 posto među stranim preduzećima, ali da je on ubrzo počeo da pada i da poslednjih godina iznosi manje od deset odsto – u 2012. i 2013. iz Republike Koreje su se povukli “Subaru”, odnosno, “Micubiši”, a u 2020. godini “Nisan”, tako da je tamo sada prisutna samo “Tojota”.
Inače, u 2025. najuspešniji strani proizvođači automobila u Južnoj Koreji su bili američka “Tesla” i nemački BMW i “Mercedes–Benc”, dok je “Tojota” zauzela četvrto mesto.
Evropska unija priprema jednu od najvećih reformi saobraćajnih propisa u poslednjim decenijama – od digitalnih vozačkih dozvola i novih pravila za mlade vozače, do usklađivanja kazni i zabrana vožnje koje će važiti u svim zemljama članicama. Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja upozorava da će deo tih pravila važiti i u Srbiji.
Evropski parlament je glasao o paketu novih pravila o vozačkim dozvolama koji će se primenjivati širom Evropske unije. Reforma donosi digitalne vozačke dozvole, stroža pravila za saobraćajne prekršioce i nižu starosnu granicu za profesionalne vozače. Te promene predstavljaju jednu od najvećih reformi saobraćajnih propisa u Evropskoj uniji u poslednjim decenijama.
Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja kaže da promene neće početi da se primenjuju odmah, jer su predviđeni prelazni rokovi od dve do tri godine za države članice.
“Savestan vozač nikada neće biti zabrinut. Evropska unija je usvojila set mera, ali ništa neće krenuti da se primenjuje sad i odmah”, ističe Okanović.
Probne dozvole – hoće li važiti u EU
Jedna od novina odnosi se na probne vozačke dozvole, koje će sada biti usklađene na nivou Evropske unije. Okanović navodi da je do sada postojao problem, jer mnoge države EU nisu imale takav institut, pa su srpski vozači često bili u nedoumici da li im probna dozvola važi u inostranstvu.
Razgovor Milje Gogić sa Damirom Okanovićem
Saveti vozačima koji planiraju putovanje u Grčku i Bugarsku
Damir Okanović je dao i savete našim vozačima koji planiraju putovanje u Grčku i Bugarsku.
“Grčki putari našim ljudima šalju besplatne tagove. Dakle, vi možete potpuno besplatno, uključujući i dostavu, naručiti grčki tag za putarinu. Bitno je samo kad ga dobijete da uplatite određeni iznos. Stiže na kućnu adresu potpuno besplatno i to bi trebalo da uradite već sada, jer prošle godine na početku sezone se čekalo po deset dana, na kraju sezone se čekalo po mesec i po dana”, rekao je Okanović.
Podsetio je i da se u Bugarskoj putarina plaća putem vinjeta.
“Naši ljudi nemaju naviku, pošto ovde plaćaju na rampama i onda kad uđu u neku državu, krenu, nema rampi i oni prođu, a u stvari nisu svesni da ih je snimila kamera i da će im stići da plate putarinu mnogo skuplje nego inače zato što će platiti još i kaznu”, dodao je Okanović.
“Sada kada je Evropska unija usvojila probne vozačke dozvole, biće mnogo lakše da napravimo kompatibilnost i da više nemamo nedoumice da li te dozvole važe i kako važe”, objašnjava Okanović.
Dodaje da u budućnosti više neće postojati posebna kartica za probnu dozvolu, već će mladi vozači u EU dobijati standardnu dozvolu sa posebnom šifrom koja će ukazivati da je reč o početniku.
“Sam obrazac probne vozačke dozvole više neće postojati. Dakle, onaj ko prvi put položi vozački ispit, neće dobiti posebnu karticu na kojoj piše probna vozačka dozvola, već će dobiti standardnu vozačku dozvolu, ali sa određenom šifrom koja će policajcima ukazivati na to da se radi o probnom vozaču. Time treba da se izbegne trenutna situacija sa problemom izlaska u okolne države, dakle u inostranstvo gde prosto kad policajac uzme vašu probnu vozačku dozvolu, možda mu bude nejasno šta je to i onda možete biti u problematičnom statusu”, dodaje Okanović.
Zabrana vožnje u jednoj zemlji važiće u celoj EU
Prema novim pravilima, vozač kome je u nekoj državi Evropske unije izrečena mera zabrane upravljanja vozilom, neće moći da vozi ni u ostalim državama članicama.
“Mera zabrane upravljanja vozilom izrečena na teritoriji jedne države članice važiće i na teritoriji cele Evropske unije”, navodi Okanović.
Dodaje da se to za sada ne odnosi na vozače sa srpskim dozvolama, ali upozorava da i sada postoje ozbiljne posledice za teže prekršaje u inostranstvu.
“Što se naših vozača tiče, ukoliko im se izrekne mera zabrane upravljanja u Hrvatskoj, to nije nešto što bi trebalo da se vidi i u ostalim državama članicama. Međutim, postoji niz neugodnosti koje mogu da im se dogode ako naprave neki teži saobraćajni prekršaj na primer u Hrvatskoj, uđete u sistem i sledeći put kada hoćete da uđete na teritoriju Evropske unije, vama je blokiran ulaz”, upozorava Okanović.
Digitalne dozvole
Novi paket propisa predviđa i uvođenje digitalnih vozačkih dozvola koje će biti dostupne na mobilnim telefonima.
“Putem QR koda policijski službenik će očitavati vašu vozačku dozvolu i tako utvrditi vaš identitet”, objašnjava Okanović.
Poručuje da je to nešto što će biti primenjeno i kod nas.
“Dakle, mi smo država koja je zvanično u statusu pridruživanja Evropskoj uniji i imamo obavezu da gde god je to moguće u jednom trenutku se uskladimo sa propisima Evropske unije. To se isto odnosi i na bezbednost saobraćaja, tako da budite sigurni da će se sve to i kod nas primeniti i to će biti nešto što će biti na korist vozača”, napominje Okanović.
Mladi vozači kamiona i autobusa
Evropska unija snižava i starosnu granicu za profesionalne vozače – sa 21 na 18 godina za kamione i sa 24 na 21 godinu za autobuse.
Kontrasmer, opklade i oštre kazne
Osvrćući se na sve češće slučajeve vožnje u kontrasmeru, Okanović kaže da razlozi mogu biti različiti – od greške i umora do namernog ponašanja.
“Mislim da ne može da se isključi mogućnost da se radi i o svojevrsnim opkladama. Dakle, da neko uđe u suprotan smer i da je organizirano već klađenje da li će taj koji je ušao u kontrasmer uspeti da dođe do suprotne petlje ili neće. A ako ne dođe, ako dođe do sudara, na kom kilometru će se desiti sudar i onda vi sad uložite novac u to da će na šestom kilometru da se desi sudar. To je nešto što zvuči jako izopačeno i monstruozno“, kaže Okanović.
“Građani su reagovali, objavili su na društvenim mrežama. Policija je odmah reagovala, zaustavila vozača, po skraćenom postupku ga privela kod sudije koji je izrekao 30 dana zatvora, 120.000 dinara novčanu kaznu, 15 kaznenih poena i devet meseci zabrane upravljanja motornim vozilom. S obzirom na to da se radi o vozaču sa problemom vozačkom dozvolom, to znači da je njemu i oduzeta vozačka dozvola. Dakle, jedna vrlo oštra i primerena sankcija”, dodaje Okanović.
“Tužilaštvo bi moralo da utvrdi da li je zaista bilo organizovano neko klađenje ili nije”, poručuje Okanović.
“To je iznuđen potez zbog nedostatka radne snage”, smatra Okanović.
Ističe da je ključ u dobroj obuci i prenošenju iskustva mladim vozačima.
“Osnovno što se zamera mladim vozačima jeste nedostatak iskustva. To može prilično dobro da se nadomesti time što ćete im ta iskustva preneti”, poručuje Okanović.
Upozorenje vozačima koji kreću na put
Okanović je upozorio vozače koji putuju u inostranstvo da se pridržavaju pravila bez obzira na visinu kazni.
“Ukoliko krenete na letovanje, stavite dete pozadi, niste ga vezali u dečjem sedištu, već ste ga pustili da leži, jer je to njemu udobnije i udarite na primer u betonski stup pri brzini od 60 kilometara na čas, a vaše dete nije vezano, ista sila će delovati na vaše dete i u Hrvatskoj i u Bugarskoj i u Grčkoj, ali i u Srbiji, odnosno vaše dete će najverovatnije stradati. Zbog toga, molim vas, birokratija je jedno, ali zakoni fizike su nešto potpuno drugo i treba da se ponašamo bezbedno i u Srbiji i u Grčkoj i u Makedoniji. Ne zbog toga što su tamo kazne ovakve ili onakve, već zbog toga što to može da bude tragično”, poručio je Okanović.
Košarkaši Partizana plasirali su se u polufinale ABA lige pobedom nad Bosnom na gostovanju rezultatom 87:73 u drugoj utakmici četvrtfinala.
U prvoj četvrtini viđena je rezultatska neizvesnost, ali je Partizan, predvođen Sterlingom Braunom, ubrzo preuzeo inicijativu. Braun je bio izuzetno raspoložen u šutu za tri poena, dok su Isak Bonga i Tonje Džekiri doneli stabilnost u reketu i na skoku.
Bosna – Partizan
Ekipa je igrala organizovano u napadu, uz dobru distribuciju lopte, ali i agresivnu odbranu koja je primoravala domaći tim na greške.
Tokom druge deonice Partizan je stekao dvocifrenu prednost. Iako je Bosna u pojedinim trenucima uspevala da smanji razliku, crno-beli su odgovorili serijama poena i na poluvreme otišli sa značajnom razlikom. U tim trenucima istakli su se i Nik Kalates u organizaciji igre, kao i Bruno Fernando pod košem.
Treća četvrtina donela je pokušaj povratka domaćina, koji je uspeo da priđe na jednocifren minus. Međutim, Partizan je brzo konsolidovao redove, ponovo podigao intenzitet u odbrani i u završnih deset minuta ušao sa kontrolisanom prednošću.
U poslednjoj deonici usledila je serija gostiju kojom je razlika porasla na maksimalnih plus 20, čime je praktično otklonjena svaka dilema oko pobednika.
Crno-beli su tokom meča pokazali dobru timsku hemiju, kontrolisali skok i imali značajno bolji učinak u šutu za tri poena. I pored nekoliko problema sa ličnim greškama, ekipa je zadržala koncentraciju u ključnim momentima i rutinski privela utakmicu kraju.
Bonga je predvodio Partizan sa 18 poena, a Braun i Džekiri su dodali po 13 poena. Bruno Fernando je zabeležio dabl-dabl sa deset poena i deset skokova.
Džerod Vest je ubacio 18 poena za Bosnu, dok je Dontej Karuters postigao 12 poena.
Partizan će u polufinalu igrati protiv boljeg iz duela između Crvene zvezde i Cedevita Olimpije. Zvezda vodi sa 1:0 u seriji.
Nestanak ili smrt čak deset naučnih radnika u SAD tokom protekle tri godine privukla je nedavno pažnju Bele kuće, koja je obećala istragu po tom pitanju. Objašnjenja koja trenutno kruže u američkoj javnosti kreću se u rasponu od vanzemaljskog delovanja do “mnogo vike ni oko čega”.
Krajem marta je “Dejli mejl” objavio tekst u kojem se navodi da je desetak naučnika povezanih sa tajnim projektima u oblastima nuklearne fizike, termonuklearne fuzije, vazduhoplovne tehnologije i naprednih pogonskih sistema nestalo ili umrlo pod sumnjivim okolnostima od 2023.
“Može se reći da je sve ovo sumnjivo”, izjavio je britanskom listu bivši pomoćnik direktora FBI Kris Sveker.
Priča je krajem aprila stigla i do Bele kuće, kada je predsednik Donald Tramp na konferenciji za štampu opisao temu kao “veoma ozbiljnu” i obećao istragu.
Po navodima raznih novinara, podkastera i istraživača, radi se o najmanje deset osoba od 2023. naovamo.
Vilijam Mekaslend (68), general u penziji i bivši komandant vazduhoplovne istraživačke laboratorije u bazi Rajt-Paterson u Dejtonu, nestao je u februaru ove godine u Novom Meksiku. Njegova supruga je policiji rekla da “je planirao da ne bude pronađen”.
Istog meseca je na terasi svoje kuće ubijen Karl Grilmer (67), astrofizičar sa univerziteta Kal Tek, a u Masačusetsu je pronađeno mrtvo telo Džejsona Tomasa, nestalog istraživača onkoloških terapija.
Stiven Garsija (48) je radio u laboratoriji za nacionalnu bezbednost u Kanzas Sitiju, koja se bavi razvojem komponenti za nuklearno oružje. I on je živeo u Novom Meksiku, a nestao je u avgustu 2025. Ostavio je kod kuće novčanik, telefon i ključeve, ali je poneo pištolj.
Entoni Čavez i Melisa Kasijas, prethodno zaposleni u nacionalnoj laboratoriji u Los Alamosu, nestali su bez traga tokom 2025. godine.
Monika Hasinto Reza (60), direktor laboratorije za mlazni pogon (JPL) NASA u Pasadeni, nestala je tokom planinarenja u Kaliforniji u junu 2025. Još dva saradnika iste laboratorije, Frenk Majvald i Majkl Hiks, preminula su od 2023, ali javnosti nije saopšteno od čega, samo da nije bilo nasilno.
U decembru prošle godine je pod nerazjašnjenim okolnostima ubijen Nuno Lureiro (47), direktor centra za istraživanje nuklearne fuzije na MIT-u.
Po navodima “Dejli mejla”, na spisku bi trebalo da bude i Ejmi Eskridž (34), koja se navodno bavila anti-gravitacionim istraživanjima, ali je izvršila samoubistvo u Alabami 2022. godine.
U svemu ovome ima “previše slučajnosti”, izjavio je prošlog meseca kongresmen Tim Burčet, republikanac iz Tenesija. Nedugo potom, mediji naklonjeni demokratama, poput Si-En-Ena, “Mader džouns” i “Atlantika” su celu priču proglasili za sumanutu teoriju zavere.
“Priča o nestalim naučnicima je neverovatna glupost”, grmeo je “Atlantik”. Po njima, ne postoji čak ni teorija zavere, jer ove osobe bukvalno ništa ne povezuje. Kasijas nije bila naučnik već sekretarica, a astrofizičari sa JPL su možda umrli od starosti, navodi se u “Atlantiku”, a autor insistira da je jedini problem sa naučnicima u SAD to što ih Trampova administracija otpušta pod maskom borbe protiv “vouka”.
Međutim, baš to insistiranje medija i politizacija cele priče protiv Trampa uputilo je mnoge Amerikance na staru poslovicu: “Ne veruj ni u šta dok ne bude zvanično demantovano”.
Dodatnu dimenziju celoj priči dalo je otkriće da i kineski naučnici nestaju i umiru pod nerazjašnjenim okolnostima, kako je prošlog meseca objavio “Njuzvik”. Tu su mnogi počeli da povlače paralele sa radnjom romana Problem tri tela, kineskog pisca Liju Cisina, koji je 2014. dobio “Hugo” nagradu iz oblasti naučne fantastike. Naime, roman počinje istragom serije samoubistava naučnika, za koje se ispostavlja da su odgovorni vanzemaljci.
Kada se to spojilo sa glasinama da Trampova administracija planira da objavi dokumentaciju o neidentifikovanim letećim objektima (NLO), odnosno mogućim susretima sa vanzemaljskim civilizacijama, svakakve teorije zavere dobile su krila.
A rezultata istrage koju je Bela kuća obećala još uvek nema.
Fokusiranje na telo može pomoći kod depresije i anksioznosti, smatraju stručnjaci, te u situacijama koje su mentalno izazovnije dobro je imati u vidu i određene naučne činjenice koje mogu biti od koristi.
Dešava da pred spavanje “vrtimo isti film” i misli se samo ponavljaju. Svi pokušaji da se ta sećanja i misli izbace iz glave su uzaludni, a ponekad se to dešava na poslu, na putu ili dok se šetamo. Ovo se uklapa u teoriju “lutanja” uma – kognitivnog fenomena u kojem pažnja osobe nehotice prelazi sa trenutnog zadatka na unutrašnje misli koje nisu povezane sa aktivnošću koja se obavlja. Može biti nesvesno i iznenađujuće i takvo lutanje uma čini značajan deo svakodnevne mentalne aktivnosti.
Takve misli zapravo mogu prouzrokovati štetu, jasni su stručnjaci, što pokazuju određena istraživanja. Naime, u jednoj studiji učestvovalo je više od 500 ljudi i naučnici su koristili magnetnu rezonancu da bi pratili aktivnost tela i mozga, a ispitanici su razmišljali o nečemu drugom dok su gledali u krst na ekranu.
Šta je uočeno
Kada su ljudi izbegavali kontrolu lutajućih misli i umesto toga se svesno fokusirali na telesne procese (otkucaje srca, zamišljanje rada mozga, disanje), njihova srca su kucala brže i češće. Istovremeno, ovi dobrovoljci su prijavili manje nepovoljnih simptoma mentalnog zdravlja, kao što je ADHD, koji se manifestuje kao prekomerna anksioznost, depresija.
Ljudi koji su se prepustili lutajućim, tromim mislima bili su opušteniji tokom snimanja magnetnom rezonancom, a njihov otkucaji srca bili su pravilniji. Međutim, čudno je da ovo “opuštanje” nije zaštitilo od depresije. Ovi učesnici studije, koji su izgledali fizički opuštenije, nastavili su da vrte depresivne misli u glavi.
Ali, fokusiranje na procese u telu, naprotiv, odvraća pažnju od takvih misli. Naučnici objašnjavaju da fokus na telu pomaže da se čovek “vrati u sadašnji trenutak”, umesto da se gubi u prošlosti ili budućim brigama.
Psiholog Elena Masolova ističe da ovi rezultati potvrđuju principe geštalt terapije i ideju “ovde i sada” i prema njoj:
depresija se često povezuje sa preteranim vraćanjem u prošlost
anksioznost sa strahom od budućnosti
oporavak dolazi kroz povratak u sadašnji trenutak i telesnu svesnost
Kada čovek bolje oseća svoje telo, lakše prepoznaje emocije i smanjuje unutrašnje napetosti. Psiholozi naglašavaju da je kontakt sa telom važan za mentalno i fizičko zdravlje. On pomaže u smanjenju stresa i boljem balansu, dok preterano “življenje u mislima” može dovesti do naprezanja, anksioznosti i psihičkog opterećenja, piše Komsomoljska pravda.
Danas je Georgijevska lenta jedan od prepoznatljivih simbola Dana pobede i sećanja na vojničke podvige tokom Drugog svetskog rata. Međutim, njena istorija je mnogo starija i dublja nego što se obično misli, a simbolika jaka – služi kao znak poštovanja i vojničke hrabrosti.
Georgijevska lenta: Istorija simbola pobede, značenje boja i kako se pravilno nosi
Georgijevska lenta nije samo ukras, već simbol sećanja, hrabrosti i časti, povezan sa dugom istorijom i značajnim vojnim pobedama. Danas se nosi kao simbol poštovanja, najčešće na levoj strani grudi, na ramenu ili na kragni odeće. Takođe, posebno treba istaći šta Georgijevska lenta znači 9. maja – ona nije samo simbol vojne pobede, već pobede u Velikom otadžbinskom ratu. Pored toga, nošenjem georgijevske lente pokazuje se povezanost sa praznikom i odaje pošta veteranima.
Značenje georgijevske lente
Georgijevska lenta je pre svega simbol vojničke hrabrosti i odanosti dužnosti i dodeljivala se isključivo za borbene zasluge, a ne za staž ili vreme provedeno u službi.
Postoji nekoliko tumačenja njenih boja:
crna i narandžasta (ili žuta) – simbolizuju dim i vatru bitke
po drugoj verziji boje su povezane sa grbom Ruskog carstva (crni dvoglavi orao na zlatnoj pozadini)
po trećoj – crna označava stradanje Svetog Georgija, a narandžasta njegovo vaskrsenje.
Na Dan pobede 9. maja, lenta simbolizuje sećanje na pobedu u Drugom svetskom ratu i poštovanje prema veteranima.
Zašto je georgijevska lenta simbol pobede
Kada se govori o tome kako je Georgijevska lenta postala simbol pobede, neophodno je pomenuti njen nastanak. Orden Svetog Georgija, dodeljivao se isključivo za velike i prelomne pobede u ratu. Zbog toga je od samog početka bio povezan sa pobedom.
Tokom Velikog otadžbinskog rata dobila je posebno značenje i postala je simbol pobede nad fašizmom.
РИА Новости/Саид Царнаев / None
Istorija čuvene lente
Georgijevska lenta se prvi put pojavila za vreme carice Katarine Druge Romanove, koja je ustanovila Orden Svetog Georgija Pobedonosca 1769. tokom rusko-turskog rata kako bi podstakla lojalnost i hrabrost vojske.
Međutim, današnje ime orden je dobio tek za vreme vladavine Nikolaja Drugog i imao je četiri stepena. A red prvog stepena sastojao se od krsta, zvezde i trake. Ova traka je imala dve žute i tri crne pruge. Danas na savremenoj Georgijevskoj traci, žuta boja je zamenjena narandžastom. Ovaj orden se dodeljivao za hrabrost, za lično herojstvo tokom borbi.
Tokom Velikog otadžbinskog rata, sličnim bojama su se označavale gardijske jedinice, kao i mornarica Sovjetskog Saveza. Godine 1943. ustanovljen je Orden slave, kojim su se nagrađivali redovnici, podoficiri i mlađi komandanti za ličnu hrabrost i junaštvo na bojnom polju.
Orden je bio u obliku petokrake sa narandžasto-crnom trakom, te je po tome ova boja podsećala na traku Svetog Georgija Pobedonosca. Ovaj orden je, posle raspada Sovjetskog Saveza, vraćen kao Orden Svetog Georgija sa znacima i imao je četiri stepena. Orden sada simbolizuje hrabrost i pobedničku tradiciju ruskih oružanih snaga kako u sovjetsko tako i u carsko vreme.
Savremeni simbol
Prva podela simboličnih lenti u čast Dana pobede održana je 2005. godine, za vreme 60. godišnjice završetka Velikog otadžbinskog rata. Lenta je služila kao podsetnik novim generacijama na događaje tih godina i na značaj podviga sovjetskog naroda u odbijanju agresije nacističke Nemačke i njenih saveznika.
Inicijativa je dobila podršku i postepeno se širila, uključujući mnoge zemlje, ne samo bivše sovjetske republike. Ovo je rezultat pomoći aktivista, organizacija, preduzetnika i zalaganja ruske dijaspore u inostranstvu.
РИА Новости/Виталий Аньков
Prve godine organizatori su podelili relativno mali broj traka s obzirom na veličinu zemlje, ali poslednjih nekoliko godina podele se desetine miliona traka godišnje.
Veliki podvig generacije pobednika inspiriše vojnike koji danas izvršavaju zadatke Specijalne vojne oparacije. Oni se suprotstavljaju agresivnoj sili koju naoružava i podržava ceo NATO blok i, uprkos tome, naši heroji idu napred, naglasio je predsednik Rusije Vladimir Putin
Predsednik Rusije Vladimir Putin obratio se sa Crvenog trga i čestitao 81. godišnjicu pobede u Velikom otadžbinskom ratu.
“Dragi građani Rusije, dragi veterani, drugovi vojnici i mornari, narednici i majori, zastavnici i potporučnici, drugovi oficiri, generali i admirali, borci i komandiri Specijalne vojne operacije, poštovani gosti, čestitam vam Dan pobede! Naš velik, svetli i najvažniji praznik, rekao je predsednik Rusije na početku svog govora.
On je istakao da Rusija ovaj praznik proslavlja sa osećanjem ponosa i ljubavi prema svojoj zemlji.
“Sa razumevanjem naše opšte dužnosti da branimo interese i budućnost domovine. Proslavljamo sa iskrenom sinovskom zahvalnošću velikoj generaciji pobednika”, poručio je ruski predsednik.
Početak Velikog otadžbinskog rata je jedan od najtužnijih datuma u istoriji Rusije, istakao je on, i dodao da potomci treba da pamte žrtvu koji su preci dali.
“Klanjamo se palima u borbama. Onima koji su mučeni tokom okupacije i zarobljeništve, koji su umrli od gladi tokom blokade Lenjingrade, kao i u drugim opkoljenim gradovima i naseljima. Klanjamo se svima koji su dali svoje živote za otadžbinu, za Rusiju. Klanjamo se uspomeni na sinove, kćeri, očeve, majke, dedove, pradedove, muževe, žene, braću, sestre, rođake i prijatelje”, nastavio je Putin.
Rusija sveto poštuje nasleđe vojnika pobede, podvukao je.
“Zauvek ćemo pamtiti podvig Sovjetskog naroda Sovjetski narod, to što je upravo on dao ključni doprinos u rušenje nacizma. Spasio je svoju zemlju, spasio svet. Stavio tačku na totalno, nemilosrdno zlo, vratio suverenitet onim zemljama koje su kapitulirale pred Hitlerovom Nemačkom”, izjavio je Vladimir Putin.
On je istakao da je 22. jun 1941. godine jedan je od najtragičnijih, najtužnijih datuma u našoj istoriji. Ove godine navršava se 85 godina od početka Velikog otadžbinskog rata, podsetio je.
“Nacisti su podmuklo napali Sovjetski Savez, planirajući da zauzmu zemlju i njene najbogatije resurse, potpuno unište kulturu, naše istorijsko nasleđe i, najzad, da istreblje, porobe i izvrše genocid nad celokupnim mnogonacionalnim sovjetskim narodom — nad svim narodima, nacijama i etničkim zajednicama Sovjetskog Saveza”, nastavio je.
Prema njegovim rečima, nacisti su, čini se, predvideli sve osim onog najvažnijeg – ruskog karaktera i snage duha sovjetskog naroda.
“Te osobine se sa posebnom snagom ispoljavaju u vremenima koja su najteža za otadžbinu. Naš narod je stao kao bedem na put neprijatelju i pokazao da je odanost domovini najviša pravda, sposobna da ujedini milione ljudi”, naglasio je ruski lider, i dodao da je očuvanje sećanja na Veliki otadžbinski rat pitanje časti za Ruse.
Veliki podvig generacije pobednika inspiriše vojnike koji danas izvršavaju zadatke Specijalne vojne oparacije, istakao je.
“Oni se suprotstavljaju agresivnoj sili koju naoružava i podržava ceo NATO blok i, uprkos tome, naši heroji idu napred”, naglasio je ruski lider.
Bez obzira na to kako se tehnologija i metode borbe menjaju, najvažnija stvar ostaje nepromenjena: sudbinu zemlje određuju ljudi, podvukao je.
“Delimo zajednički cilj. Svako od nas daje lični doprinos Pobedi. Ona se kuje i na bojnom polju i u pozadini. Čvrsto verujem da je naša stvar pravedna! Zajedno smo! Pobeda je uvek bila i uvek će biti naša!”, poručio je ruski predsednik.
Rusija 9. maja obeležava Dan pobede nad nacističkom Nemačkom, na datum bezuslovne kapitulacije Trećeg Rajha 1945. godine. Glavna proslava je velika vojna parada u Moskvi.
Srpski as nije hteo da precizira koja povreda ga muči
Ono što je trebalo da bude rutinsko zagrevanje za parisku šljaku, pretvorilo se u neuspeh. Novak Đoković završio je učešće na Mastersu u Rimu već na samom startu, pošto ga je u drugom kolu eliminisao mladi hrvatski teniser Dino Prižmić. Ovo je ujedno i najslabiji rezultat najboljeg tenisera sveta u “Večnom gradu” u čitavoj karijeri, ali više od samog poraza navijače brine Novakovo priznanje da njegovo telo više ne sluša kao nekada.
Iako se vratio na teren posle dvomesečne pauze i furiozno dobio prvi set, bilo je bolno gledati kako se fizičko stanje najboljeg svih vremena pogoršava iz minuta u minut. Vidno iscrpljen, Novak Đoković je na konferenciji za medije odbio da precizira da li ga je mučio stomak ili rame, ostavši dosledan tome da ne traži izgovore. “Nadam se da razumete da neću pričati o tome. Želim da čestitam Dinu. Zasluženo je pobedio danas. Da, došao sam ovde da odigram meč ili više njih. Nažalost, bio je samo jedan. U redu je. Drago mi je barem što sam se borio do kraja. Želim da zahvalim publici. Ponovo je bilo neverovatno. Podrška i ljubav koju dobijam je nešto što ne uzimam zdravo za gotovo”, poručio je Novak Đoković.
Činjenica da je Rim bio jedina stanica i jedina provera pred Rolan Garos pali sve crvene lampice. Novakova priprema za odbranu trona u Parizu praktično ne postoji, a njegove reči o “novoj realnosti” zvuče prilično sumorno za sve koji su navikli na njegovu nepobedivost. “Da, iskreno, nije idealna priprema. Ne sećam se kada sam poslednji put u poslednjih nekoliko godina imao pripremu bez ikakvih fizičkih ili zdravstvenih problema pred turnir. Uvek se nešto javi. To je neka nova realnost sa kojom moram da se nosim. Da, frustrirajuće je. U isto vreme, moja je odluka da i dalje nastupam u takvom stanju i pod takvim okolnostima. Tako je, kako je”.
Na kraju, na najbitnije pitanje – da li će uspeti da se “skrpi” i podigne formu do početka turnira u Bulonjskoj šumi, Novak Đoković je odgovorio hladno i kratko, ostavljajući veliki znak pitanja iznad svoje sudbine u nastavku sezone. “Ne znam. Nadam se. Videćemo šta će se desiti”.
Decenijama je odlazak na picu u Italiji bio sinonim za brz, opušten i, pre svega, pristupačan obrok. Međutim, nova analiza italijanske organizacije za zaštitu potrošača Altroconsumo pokazuje da ovoj tradiciji polako dolazi kraj.
Mesta gde se za picu i piće može izdvojiti manje od deset evra postala su prava retkost, a cene u restoranima rastu brže čak i od same inflacije.
Bolzano skinuo Milano sa trona
Iako bi mnogi očekivali da su cene najviše u Milanu ili Rimu, istraživanje sprovedeno u 30 italijanskih gradova donelo je iznenađenje. Najskuplji grad za ljubitelje pice trenutno je Bolzano, gde obrok (pica i piće) u proseku košta oko 15 evra.
Evo kako izgleda lista gradova sa najvišim prosečnim cenama:
Bolzano: 15,00 €
Palermo i Sasari: 14,50 €
Trento i Firenca: preko 13,00 €
Milano: Raspon od 8,00 € do čak 22,50 €
S druge strane, Rim je zadržao umerenost sa prosekom od 11,45 evra, dok su gradovi poput Reggio Calabrije i Livorna jedini preostali bastioni gde se još uvek može ručati za manje od 10 evra.
Od kvarta do luksuza
Zanimljivo je da unutar istog grada razlike u cenama mogu biti astronomske. U Palermu, na primer, picu možete platiti 9 evra u lokalnoj piceriji, ali i neverovatnih 28 evra u restoranima koji neguju „ambiciozniji“ pristup.
Slična situacija je u Firenci i Milanu, gde cene variraju i do 15 evra razlike, zavisno od prestiža lokacije i „craft“ sastojaka koji se koriste.
Pica skuplja od inflacije
Podaci pokazuju da su cene pice i pića porasle u proseku za 4,4% u odnosu na prošlu godinu, što je znatno više od opšte stope inflacije u Italiji. Najveći skok zabeležen je u Udinama (skoro 13%), dok su Bari i Peskara takođe zabeležili dvocifren rast.
Čak ni Napulj, kolevka pice, nije imun na poskupljenja – tamo su cene skočile za 7,8%. Jedini gradovi koji prkose trendu su Venecija i Parma, gde je zabeležen blagi pad cena, dok su u Ankoni cene ostale stabilne.
Pica prestaje da bude „narodno jelo“ i sve više postaje restoransko iskustvo koje zahteva pažljivo planiranje budžeta. Za turiste i lokalce, granica od 12 evra, koja se nekada smatrala gornjom granicom za pica-obrok, danas je postala novi standard ispod kojeg se retko ide.
Priča o Kristoferu Nolanu ne počinje na crvenom tepihu, već prilično daleko od njega. Pre nego što je postao jedan od najuticajnijih reditelja današnjice, Nolan je bio samo mladić iz Londona koji je želeo da upiše filmsku školu. I nije uspeo. Odbijen je. Za mnoge bi to bio jasan signal da potraže „realniji“ put. Za Nolana, to je bio početak drugačije strategije. Umesto škole – sopstveni sistem.
Kako nije mogao da uđe u klasičan filmski sistem, Nolan je upisao University College London i studirao književnost. Deluje kao zaobilazni put, ali mu je dao nešto što će kasnije postati njegov zaštitni znak – snažnu narativnu strukturu. Još važnije: UCL je imao pristup filmskoj opremi.
Nolan je to iskoristio do maksimuma. Snimao je kratke filmove, učio kroz praksu i, praktično, sam sebi postao filmska škola.
Film koji nije smeo da uspe
Njegov prvi dugometražni film, Following, snimljen je sa minimalnim budžetom, tokom vikenda, sa prijateljima kao ekipom. Nije imao ni novac, ni kontakte, ni podršku industrije. Ali je imao ideju.
Film je završio na festivalima i počeo da privlači pažnju – ne zbog produkcije, već zbog načina razmišljanja. Nolan je već tada pokazao ono što će ga kasnije definisati: igranje sa vremenom, percepcijom i strukturom priče.
Prekretnica – film koji se „vrti unazad“
Pravi proboj dolazi sa Memento. Film je ispričan unazad – scena po scena, publika sklapa priču kao slagalicu. To nije bio komercijalni recept. Bio je rizik. I upravo zato je uspeo. Memento je doneo Nolanu globalnu pažnju, nominaciju za Oskara i, što je važnije, reputaciju reditelja koji ne igra po pravilima.
Ulazak u mejnstrim bez kompromisa
Nakon toga dolaze filmovi poput Batman Begins, The Dark Knight i Inception. Ovde se dešava ono što retko kome polazi za rukom: Nolan ulazi u holivudski blokbaster sistem – ali ga ne pojednostavljuje, već ga komplikuje. Dok drugi prave filmove „za široku publiku“, on publici nudi: kompleksne narative, filozofska pitanja, nelinearno pripovedanje. I publika – prihvata.
Opsesija kao prednost
Filmovi poput Interstellar, Dunkirk i Oppenheimer pokazuju koliko daleko ide njegova posvećenost. On insistira na praktičnim efektima, realnim lokacijama i autentičnosti – čak i kada to znači veći rizik i komplikovaniju produkciju. U industriji koja često bira lakši put, Nolan bira teži. I to je postao njegov brend.
Šta zapravo znači njegov uspeh
Nolanova priča nije klasična „od nule do vrha“ bajka. Ona je mnogo korisnija od toga. On nije uspeo zato što mu je neko dao šansu. Uspeo je jer je napravio sopstvenu. Odbijanje sa filmske škole nije ga zaustavilo – nateralo ga je da razmišlja drugačije. Umesto da se uklopi u sistem, izgradio je sopstveni. U svetu u kojem se često veruje da je „pravi put“ jedini put, Nolan je dokaz da alternativa može biti prednost.
Ponekad odbijanje nije kraj priče. To je trenutak kada priča zapravo počinje.
