Kako kofein u krvi može uticati na telesnu masnoću i rizik od dijabetesa

Viktor

31. maj 2026. | 12:45

Kofein ima značajan uticaj na ljudski organizam, a među njima su i neki neočekivani efekti. Istraživanja pokazuju da nivoi te supstance u krvi mogu uticati na količinu telesne masti u ljudskom organizmu.

Uticaj kofeina na količinu masti u ljudskom telu mogao bi biti faktor rizika za razvoj dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti. To su nalazi studije koja je koristila genetske markere kako bi uspostavila jasniju vezu između nivoa kofeina, BMI i rizika od šećerne bolesti.

S tim u vezi, istraživački tim sa Karolinskog instituta u Švedskoj, Univerziteta u Bristolu u Velikoj Britaniji i Imperijal koledža u Londonu u Velikoj Britaniji došao je do zaključka da bi se kofeinski mogli istražiti kao potencijalno sredstvo za regulaciju nivoa telesne masti.

„Veće koncentracije kofeina u plazmi bile su povezane sa nižim BMI i masom kompletne telesne masti. Takođe, genetski predviđene veće koncentracije kofeina u plazmi bile su povezane sa manjim rizikom od dijabetesa tipa 2. Procenjeno je da je približno polovina efekta kofeina na sklonost dijabetesu tipa 2 posredovana smanjenjem indeksa telesne mase”, objašnjavaju stručnjaci.

Genetička predispozicija igra važnu ulogu

Studija je obuhvatila podatke od nešto manje od 10.000 ljudi prikupljene iz postojećih genetskih baza podataka, fokusirajući se na varijacije u ili blizu specifičnih gena za koje se zna da su povezani sa brzinom kojom se kofein razgrađuje.

Generalno, oni sa varijacijama koje utiču na gene – naime CYP1A2 i gen koji ga reguliše, nazvan AHR – imaju tendenciju da sporije razgrađuju kofein, omogućavajući mu da duže ostane u krvi. Pa ipak, oni takođe imaju tendenciju da piju manje kofeina uopšte.

Pristup nazvan Mendelova randomizacija korišćen je da bi se utvrdile verovatne uzročne veze između prisustva varijacija, bolesti poput dijabetesa, telesne mase i faktora načina života.

Iako je postojala značajna veza između nivoa kofeina, BMI i rizika od dijabetesa tipa 2, nije utvrđena veza između količine kofeina u krvi i kardiovaskularnih bolesti, uključujući atrijalnu fibrilaciju, srčanu insuficijenciju i moždani udar.

Prethodne studije su povezale umereno i relativno povećanje konzumiranja kofeina sa boljim zdravljem srca i nižim BMI, a ovo istraživanje dodaje više detalja onome što već znamo o efektima koje kafa ima na organizam.

Takođe je važno imati na umu da nisu svi uticaji kofeina na organizam pozitivni, što znači da se mora voditi računa prilikom procene koristi od njegovog pijenja – ali ova najnovija studija je važan korak u proceni koliko je kofeina idealna količina.

Neizvesnost o dugoročnim efektima

„Mala, kratkoročna ispitivanja su pokazala da unos kofeina dovodi do smanjenja težine i masne mase, ali dugoročni efekti unosa kofeina nisu poznati. S obzirom na opsežan unos kofeina širom sveta, čak i njegovi mali metabolički efekti mogu imati važne zdravstvene implikacije, objasnili su istraživači.

Tim smatra da bi povezanost koja je ovde prikazana mogla biti posledica načina na koji kofein povećava termogenezu (proizvodnju toplote) i oksidaciju masti (pretvaranje masti u energiju) u telu, što obe stvari igraju važnu ulogu u ukupnom metabolizmu.

Iako je ova studija obuhvatila veliki uzorak, Mendelova randomizacija nije nepogrešiva i još uvek je moguće da su u igri drugi faktori koji nisu uzeti u obzir. Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se potvrdio uzrok i posledica.

„Potrebna su randomizovana kontrolisana ispitivanja kako bi se procenilo da li nekalorična pića koja sadrže kofein mogu igrati ulogu u smanjenju rizika od gojaznosti i dijabetesa tipa 2“, rekao je genetski epidemiolog Univerziteta u Bristolu Bendžamin Vulf.

Istraživanje je objavljeno u BMJ Medicine.

Pad japanskog auto-giganta “Nisana” u Evropi – da li je sledeća najveća britanska fabrika

Viktor

31. maj 2026. | 12:42

Posrnuli japanski proizvođač automobila “Nisan” u proteklih mesec dana objavio je otpuštanje jedne desetine svoje radne snage u Evropi i odustajanje od izgradnje fabrike delova u Velikoj Britaniji.

Pre nekoliko nedelja japanski proizvođač automobila “Nisan” objavio je otpuštanje 900 radnika u Evropi, u sklopu svog velikog plana za konsolidaciju i revitalizaciju pod nazivom “Re: Nisan”.

Ovih dana japanski mediji pišu da on, takođe, odustaje od izgradnje nove fabrike delova u Velikoj Britaniji.

Pomenuto otpuštanje deset odsto “Nisanove” radne snage u Evropi uglavnom se odnosi na radnike u kancelarijama i skladištima, pre svega u Španiji i u Skandinaviji.

Kompanija je, međutim, odustala od izgradnje fabrike pogonskih jedinica za električne automobile, koja je trebala da proizvodi do 340.000 komada i za koju je već bila primila subvenciju vlade u Londonu od 12 miliona funti.

Uzrok je prvenstveno drastičan pad prodaje “Nisanovih” električnih automobila u Evropi. U fiskalnoj 2025. model “arija” je zabeležio pad od čak 44 posto. Prodaja nekad popularnog “lifa”, doduše u znatnoj meri zbog procepa nastalog pred uvođenje najnovije verzije tog automobila, gotovo u potpunosti je zamrla – samo 87 primeraka je prešlo u ruke evropskih kupaca u prošloj fiskalnoj godini.

Mučna kriza

Korporacija sa sedištem u Jokohami poslednjih godina prolazi kroz ozbiljnu krizu izazvanu padom prodaje u Kini i drugde, te gubljenjem ugleda usled skandala u vezi smene i hapšenja bivšeg generalnog direktora Karlosa Gona.

Kompaniju opterećuju preveliki proizvodni kapaciteti, nekorisni prostor, oprema i ljudstvo. Zbog toga je već donela odluku da širom sveta zatvori čak sedam fabrika za sklapanje čitavih vozila i otpusti 20.000 radnika.

Prve zebnje u britanskim medijima da će se kriza japanske kompanije odraziti na ostrvo su se javile još 2024. nakon što je “Nisan” objavio svoj opšti plan o redukciji radne snage za 9.000 osoba širom sveta – strahovalo se za sudbinu fabrike u Sanderlendu. Ona je najveće postrojenje u sastavu automobilske industrije u Velikoj Britaniji, koje zapošljava 6.000 radnika. Uprkos tome što ima proizvodni kapacitet od 600.000 vozila godišnje, ona je u 2024. sa svojih traka izbacila samo 282.000.

Nešto kasnije, polovinom 2025. u britanskim glasilima pojavila se vest o manjoj redukciji broja zaposlenih u Sanderlendu od oko 250 lica.

Mada je “Nisanov” plan o otpuštanju radne snage u međuvremenu proširen na čak 20.000 ljudi, tokom prošle godine u medijima u Japanu se govorilo isključivo o zatvaranjima fabrika u Aziji, Africi i Latinskoj Americi.

Da li može biti zatvorena i najveća fabrika automobila u Velikoj Britaniji?

Ipak, prošlog meseca “Nisan” je najavio otpuštanje 900 radnika i u Evropi, što je deset odsto njegove radne snage na Starom kontinentu.

To rezanje zaobići će Sanderlend, gde će biti izvršena racionalizacija, zaustavljanjem jedne od dve proizvodne linije, ali bez redukcije radne snage.

U vezi sa tim, očekuje se da će “Nisan” ponuditi korišćenje napuštene proivodne linije nekoj drugoj stranoj korporaciji, verovatno kineskoj firmi “Čeri”, koja je u naletu i beleži odlične proizvodne rezultate u Ujedinjenom kraljevtsvu.

Moguća je i produkcija automobila za potrebe kineskog proizvođača “Donfeng”, kako bi se uposlila neaktivna proizvodna linija.

Ovde treba reći da britanski mediji pišu da je fabrika u Sanderlendu verovatno izbegla seču koju je sprovelo novo rukovodstvo “Nisana” širom sveta zahvaljujući tome što je vlada u Londonu prethodno zadužila tu japansku kompaniju. Za vreme vladavine razbarušenog premijera Borisa Džonsona 2022. dodelila joj je velikodušnu subvenciju od oko 100 miliona funti. Zvanično kao pomoć za postavljanje proizvodnje još jednog električnog modela u Sanderlendu, odnosno, nezvanično, da bi je ubedila da ne napusti Veliku Britaniju nakon njenog izlaska iz EU.

Најновија верзија електричног аутомобила

Najnovija verzija električnog automobila “lif”

I zaista na samom kraju prošle godine “Nisan” je u Sanderlendu počeo proizvodnju nove verzije električnog automobila “lif”, za šta je ukupno bila potrebna investicija od 450 miliona funti.

Problem je, međutim, što odustajanje “Nisana” od izgradnje fabrike pogonske jedinice sada nagoveštava njegovo smanjeno angažovanje na evropskom tržištu u budućnosti, što konačno može da pogodi i 6.000 radnika u Sanderlendu. Pogotovo kada se ima na umu ekonomsko trvenje između Londona i Brisela.

Naime, novi talas anksioznosti u vezi sa Sanderlendom zaplljusnuo je ostvrsku sedmu silu u martu ove godine. Tada je lokalno rukovodstvo “Nisana” u Britaniji, po izveštavanju lista Gardijan,stavilo domaćinima na znanje da će na postrojenje u tom gradu moguće biti stavljen katanac, ako Ujedinjeno kraljevstvo ne bude uključeno u šemu “mejd in Jurop” Evropske unije. Ova šema se nalazi u idejnoj fazi i treba da bude uskoro usvojena.

Ona predviđa subvencije iz Brisela za ubrzanje razvoja električnih vozila proizvedenih u EU i ograničava kupovinu automobila za preduzeća i državne organe zemalja članica samo na one koji su dobitnici tih davanja, odnosno, koji se sklapaju na teritoriji EU. Budući da Ujedinjeno kraljevstvo više nije u EU, zavisno od konkretnog sadržaja koji bude usvojen, fabrike auto industrije na britanskom tlu mogle bi da budu isljučene ne samo iz većih javnih nabavki automobila u EU, već i iz lanca snabdevanja delovima, što bi rad “Nisanovog” postrojenja u Sanderlendu učinilo neisplativim.

Slavna prošlost i nada u bolju budućnost

“Nisan” je vrhunac uspeha u Ujedinjenom kraljevstvu dostigao tokom druge polovine sedamdesetih, kada je pod brendom “dacun”, godišnje prodavao i po sto hiljada automobila.

Fabriku u Sanderlendu izgradio je polovinom osamdesetih i u njoj trenutno proizvodi tri modela: “lif”, “kaškai” i “džuk”.

Kompanija očekuje da će prestruktuiranje uskoro doneti prve veće plodove – u “Nisanu”, naime, veruju da će u ovoj fiskalnoj godini uvećati prihode za nešto više od osam odsto, a operativni profit, zahvaljujući velikim rezovima, čak tri puta, te se tako posle tri godine gubitaka vratiti u plus.

Težak poraz Srbije od Zelenortskih Ostrva, Paunović nema razloga za optimizam

Viktor

31. maj 2026. | 12:39

Fudbaleri Srbije izgubili su Lisabonu u prijateljskom meču od učesnika Svetskog prvenstva Zelenortskih Ostrva rezultatom 3:0 (1:0). Veljko Paunović je na teren izveo šarenolik sastav mahom sastavljen od igrača koji prvi put nose reprezentativni dres, ali je učinak selekcije Srbije bio veoma skroman.

Nema opravdanja za ovaj rezultat bez obzira na to što gotovo nijedan standardan reprezentativac nije igrao u ovoj utakmici.

Oni koji su svoje slobodne vreme posle završetka sezone odlučili da provedu noseći dres Srbije, prvi put su zajedno igrali uz nekoliko starosedelaca u reprezentaciji. Ima rezona pričati o neuigranosti, “teškim” nogama, manjku motivisanosti, ali izgubiti na ovakav način od selekcije Zelenortskih Ostrva je nedopustivo.

Imao je selektor Srbije Veljko Paunović prilike da vidi na koga može, a na koga ne može da računa od ovih fudbalera, makar kada je u pitanju zalaganje i srčanost u reprezentativnom dresu.

Bila je ovo podmlađena selekcija Srbije u kojoj je bilo čak 11 igrača iz Superlige Srbije, ali apsolutno ništa nisu pokazali protiv učesnika Mundijala, koji se tamo ne bi ni našao da turnir nije proširen i da se ne igra u formatu sa 48 selekcija.

Alibija nema, a veliki rad je pred svima i pred selektorom Paunovićem.

Gosti su odigrali izuzetno organizovan meč i iskoristili sve slabosti srpskog tima, koji je tokom većeg dela susreta imao problem sa organizacijom igre, posebno na sredini terena.

Zelenortska Ostrva su povela već u 10. minutu nakon brze i jednostavne akcije. Duga lopta iz zadnje linije izbacila je odbranu Srbije, nakon čega je usledio prodor po boku i asistencija za Leninija, koji je neometan pogodio za 0:1.

Srbija je u nastavku imala veći posed lopte, ali bez konkretnih rešenja u napadu. Nedostajala je kreativnost u veznom redu, a napad je bio praktično bez upotrebljivih prilika. Jedina nešto ozbiljnija situacija dogodila se u 23. minutu kada je Milošević pokušao atraktivno “makazicama”, ali je lopta otišla daleko od gola.

Gosti su bili opasniji i konkretniji, koristeći brze kontranapade i prostor iza odbrane Srbije, pa su u nekoliko navrata lako dolazili do šesnaesterca. Sredina terena Srbije nije funkcionisala, a odbrana se loše postavljala i teško nosila sa brzim igračima Zelenortskih Ostrva.

Srbija je na početku drugog dela napravila četiri izmene i delovala nešto življe. U periodu između 50. i 55. minuta stvorene su i najbolje prilike – najpre je Lučić pogodio stativu u situaciji jedan na jedan, a zatim je Štulić imao dobar udarac koji je jedva odbranio golman rivala.

Ipak, kada se činilo da Srbija preuzima kontrolu, usledio je pad koncentracije i dva brza gola gostiju. U 59. minutu Zelenortska Ostrva su iz kontranapada, posle brzih dodavanja i brojčane nadmoći postigla drugi gol preko Duartea.

Samo četiri minuta kasnije, u 63. minutu, usledio je novi brz napad i pogodak Benkimola za ubedljivih 0:3.

Do kraja meča Srbija je pokušavala da dođe do počasnog gola, ali bez ozbiljnije završnice. Gosti su sigurno kontrolisali utakmicu i rutinski priveli meč kraju.

Posebno je zabrinjavajuća igra na sredini terena i slaba reakcija u defanzivnim tranzicijama, što je direktno uticalo na ubedljiv poraz.

Zelenortska Ostrva su zasluženo slavila, pokazavši mnogo veću uigranost, brzinu i konkretnost u završnici. Sigurno da ne bi bilo isto da je srpska selekcija igrala sa proverenim snagama i igračima koji su nosioci igre, ali bez obrzira na to, sistem igre nije postojao.

Nije Veljko Paunović ni imao mnogo vremena da bilo šta uradi, a pravi utisak dobićemo kada krene Liga nacija tokom jeseni. Reprezentaciji uvek treba dati podršku, ali i kritikovati kada se jasno vidi da su stvari na terenu loše.

Posle duela sa Zelenortskim Ostrvima, Srbiju 5. juna u meksičkoj Toluki očekuje još jedna prijateljska provera protiv domaće selekcije Meksika.

U šta ulažu najimućnije svetske porodice: Bogataši gube poverenje u dolar

Viktor

30. maj 2026. | 07:58

Švajcarska banka UBS navodi da mnoge bogate porodice preispituju strukturu svojih investicionih portfelja, pri čemu gotovo polovina ispitanika smatra da je previše izložena imovini denominovanoj u američkoj valuti

U šta ulažu najimućnije svetske porodice: Bogataši gube poverenje u dolar

Najbogatije svetske porodice smanjuju poverenje u američki dolar zbog geopolitičkih tenzija i rasta državnog duga Sjedinjenih Američkih Država, objavila je danas švajcarska banka UBS.

Prema istraživanju te finansijske institucije, oko dve trećine porodičnih investicionih kancelarija očekuje slabljenje poverenja u dolar kao globalnu rezervnu valutu tokom naredne godine, prenosi Rojters.

Banka navodi da mnoge bogate porodice preispituju strukturu svojih investicionih portfelja, pri čemu gotovo polovina ispitanika smatra da je previše izložena imovini denominovanoj u američkoj valuti.

Istovremeno, porodične kancelarije planiraju povećanje ulaganja u tržišta u razvoju i infrastrukturne projekte, dok smanjuju izloženost sektoru nekretnina.

Izvršni direktor UBS-a, Bendžamin Kavali, izjavio je da investitori pokazuju rastuće interesovanje za ulaganja u azijsko-pacifički region i zapadnu Evropu, što predstavlja deo šireg procesa diversifikacije ulaganja van SAD.

UBS navodi da su geopolitički sukobi postali dominantan izvor zabrinutosti među najbogatijim investitorima, zbog čega deo njih širi poslovne aktivnosti kroz više jurisdikcija.

Duhovske zadušnice obeležavaju se danas

Viktor

30. maj 2026. | 07:55

A hand lighting a candle in a dark room.

Duhovske zadušnice, u narodu poznate kao letnje, obeležavaju se danas, pred Duhove (Silazak Svetog Duha).

Vernici Srpske pravoslavne crkve i drugi pravoslavni hrišćani duhovske zadušnice posvećuju umrlim precima i posećuju grobove, pale sveće i služe pomene.

Na dan kada se obeležavaju ove zadušnice, u crkvama se služi sveta liturgija i parastos, čita se molitva za sve umrle u svim vremenima.

Na grobljima se pale sveće, a sveštenici daju pojedinačne parastose, moleći Gospoda da bude milostiv prema pokojnicima.

Po običajnom kalendaru, izlazak na groblja tokom zadušnica smatra se obavezom srodnika, a ako to nije moguće, sveća može da se zapali i u crkvi.

Duhovske zadušnice pominju se već od 12. veka u crkvenim knjigama.

Umesto uobičajenog iznošenja hrane, Crkva poziva na molitvu i darivanje siromašnih, bolesnih i prognanih.

Zadušnice se obeležavaju četiri puta godišnje i uvek su subotom.

Pravoslavni vernici obeležavaju sutra praznik Svete Trojice ili Duhove, koji se obeležava 50. dana posle Vaskrsa i desetog posle Spasovdana.

Ovaj praznik se još naziva Pedesetnica i Silazak Svetog Duha na Apostole.

Narodno pozorište Timočke krajine “Zoran Radmilović” osvojilo Gran pri u Podmoskovlju

Viktor

30. maj 2026. | 07:53

Predstava “Čehovljeva soba, sezona prva” ponela je najviše festivalsko priznanje u konkurenciji 18 pozorišta iz Rusije, Vijetnama, Kazahstana i Srbije

Narodno pozorište Timočke krajine "Zoran Radmilović" osvojilo Gran pri u Podmoskovlju — Ilustracija

Narodno pozorište Timočke krajine “Zoran Radmilović” iz Zaječara ostvarilo je veliki međunarodni uspeh osvajanjem Gran prija za najbolju predstavu na 30. Festivalu ruske klasike, koji je danas završen u gradu Lobnja, nadomak Moskve, za predstavu “Čehovljeva soba, sezona prva” u režiji Nikole Zavišića.

Predstava “Čehovljeva soba, sezona prva” ponela je najviše festivalsko priznanje u konkurenciji 18 pozorišta iz Rusije, Vijetnama, Kazahstana i Srbije. Reč je o pozorišnoj adaptaciji devet kratkih priča Antona Pavloviča Čehova, čiji je umetnički kvalitet prepoznao i nagradio stručni žiri festivala, što ovom priznanju daje posebnu težinu i značaj, prenosi Tanjug.

Uspeh zaječarskog teatra upotpunjen je i značajnim pojedinačnim priznanjem – glumica Marija Nikitović nagrađena je za bravurozno odigranu ulogu u predstavi “Čehovljeva soba, sezona prva”.

Osvajanje Gran prija na međunarodnom festivalu sa trodecenijskom tradicijom, posvećenom ruskoj klasičnoj dramskoj literaturi, predstavlja veliko priznanje, ne samo za Narodno pozorište Timočke krajine “Zoran Radmilović”, već i za srpsko savremeno pozorište u celini.

Ovo priznanje još jednom potvrđuje visok umetnički domet srpskih pozorišta i značaj kontinuirane podrške kulturnom stvaralaštvu i međunarodnoj kulturnoj saradnji.

Gostovanje Narodnog pozorišta Timočke krajine “Zoran Radmilović” na festivalu realizovano je uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije.

Od “Ane Karenjine” do “Majstora i Margarite”: Osam ruskih knjiga među 100 najboljih svih vremena

Viktor

30. maj 2026. | 07:51

Od “Ane Karenjine” i “Rata i mira”, preko “Uliksa” i “Midlmarča”, pa sve do “Voljene” i “Gospođe Bovari” – britanski “Gardijan” objavio je listu 100 najboljih romana svih vremena. Iako je izbor izazvao brojne rasprave, jedna stvar je jasna: Ruska dela i dalje zauzimaju centralno mesto u svetskoj književnosti.

Od "Ane Karenjine" do "Majstora i Margarite": Osam ruskih knjiga među 100 najboljih svih vremena — Lista pokazuje značaj koji su ruski autori doprineli svetskoj književnosti.

Lista 100 najboljih romana svih vremena nastala je u saradnji sa više od 170 pisaca, kritičara i književnih stručnjaka iz celog sveta. Među onima koji su učestvovali u izboru bili su Salman Ruždi, Stiven King, Margaret Atvud, Ijan Makjuan, Elif Šafak i brojna druga velika imena savremene književnosti. Svaki učesnik imao je zadatak da odabere deset najvećih romana i rangira ih po važnosti.

Posebno je upadljivo koliko se ruska književnost snažno održala u samom vrhu svetskog kanona. Na listi se našlo osam dela ruskih autora, uključujući romane Lava Tolstoja, Fjodora Dostojevskog, Mihaila Bulgakova, Vladimira Nabokova i Vasilija Grosmana. Mnogi kritičari upravo su ruskim romanima pripisali sposobnost da dublje od drugih prodru u psihologiju čoveka, moralne dileme, strast, krivicu i društvene lomove. U nastavku su romani koji su ušli među prvih deset na listi “Gardijana”:

“Midlmarč” – Džordž Eliot
“Voljena” – Toni Morison
“Uliks” – Džejms Džojs
“Ka svetioniku” – Virdžinija Vulf
“U potrazi za izgubljenim vremenom” – Marsel Prust
“Ana Karenjina” – Lav Tolstoj
“Rat i mir” – Lav Tolstoj
“Džejn Ejr” – Šarlota Bronte
“Gordost i predrasude” – Džejn Ostin
“Gospođa Bovari” – Gistav Flober

Ruska dela koja su se našla na listi

“Ana Karenjina” – Lav Tolstoj

Mnogi kritičari smatraju da je “Ana Karenjina” najbolji roman ikada napisan, jer je Tolstoj priču o preljubi pretvorio u grandioznu analizu ljudskih odnosa, strasti, usamljenosti i društvenih licemerja. Tolstoj nije pisao samo o ljubavi između Ane i Vronskog – njega su zanimali strah, unutrašnji haos, pritisak društva i nemogućnost da čovek pobegne od sopstvenih misli. Zato roman i danas deluje moderno.

Posebno je značajno što je Tolstoj decenijama pre modernista poput Džojsa i Virdžinije Vulf koristio tehnike koje liče na “tok svesti”. U čuvenim scenama Aninih razmišljanja, čitalac bukvalno ulazi u njen um.

“Rat i mir” – Lav Tolstoj

Posle “Rata i mira”, književni kritičari praktično su morali da osmisle novu kategoriju: Epski roman. Tolstojevo delo nije samo roman o Napoleonovim ratovima, već ogromna slika čitavog društva, istorije i ljudske prirode. Tolstoj je na knjizi radio sedam godina i neprestano je prepravljao. U romanu se prepliću sudbine desetina likova, filozofske rasprave o istoriji, scene rata i intimni porodični trenuci.

Iako obiman i zahtevan, “Rat i mir” i danas se čita kao živ roman o strahu, ambiciji, ljubavi i prolaznosti i zbog te kombinacije intimnog i istorijskog mnogi ga smatraju jednim od najambicioznijih dela u istoriji književnosti.

“Braća Karamazovi” i “Zločin i kazna” – Fjodor Dostojevski

Iako nisu u samom vrhu liste, romani Fjodora Dostojevskog ponovo su potvrdili status dela koja su promenila svetsku književnost. “Zločin i kazna” nije samo priča o ubistvu, već studija krivice, morala i psihološkog raspada. Raskoljnikov je postao jedan od najpoznatijih likova svetske književnosti upravo zato što predstavlja čoveka koji pokušava da opravda zlo, a istovremeno uništava samog sebe.

“Braća Karamazovi” otvaraju još šira pitanja: Veru, slobodu, zlo, porodične odnose i smisao života. Mnogi filozofi i pisci smatrali su ovaj roman jednim od najdubljih tekstova o ljudskoj prirodi.

“Majstor i Margarita” – Mihail Bulgakov

Prisustvo “Majstora i Margarite” na listi mnoge nije iznenadilo, jer Bulgakovljev roman već decenijama važi za jedno od najneobičnijih i najvoljenijih dela 20. veka. Kombinujući satiru, fantastiku, filozofiju i ljubavnu priču, Bulgakov je stvorio roman koji istovremeno deluje kao politička kritika, bajka i duboko lična priča o slobodi i stvaralaštvu.

“Život i sudbina” – Vasilij Grosman

Grosmanov “Život i sudbina” često se naziva sovjetskim odgovorom na “Rat i mir”. Roman prikazuje život tokom Drugog svetskog rata, ali istovremeno govori o totalitarizmu, strahu i gubitku ljudskosti. Iako je knjiga bila zabranjena u SSSR, vremenom je “preživela” i postala jedno od najznačajnijih dela o 20. veku.

“Lolita” i “Bleda vatra” – Vladimir Nabokov

Nabokov je na listi prisutan sa dva romana koji su pokazali koliko književnost može biti formalno smela i jezički raskošna. “Lolita” je i danas kontroverzna, ali se istovremeno smatra remek-delom stila i nepouzdanog pripovedanja, dok “Bleda vatra” dodatno pomera granice forme, pretvarajući roman u neobičnu igru teksta, komentara i tumačenja, prenosi ruski “Forbs”.

Žene su 60 odsto sklonije povredama u saobraćajnim nesrećama nego muškarci, pokazuje istraživanje

Viktor

30. maj 2026. | 07:49

Ako su i muškarac i žena učesnici iste saobraćajne nesreće, veća je verovatnoća da će žena pre biti povređena.

Žene su 60 odsto sklonije povredama u saobraćajnim nesrećama nego muškarci, pokazuje istraživanje

Žene su znatno podložnije povredama u saobraćajnim nesrećama nego muškarci, pokazalo je novo istraživanje. Čak i kada su muškarac i žena učesnici iste saobraćajne nesreće, žena ima 60 odsto veće šanse da bude povređena.

“Naše analize pokazuju da žene nesrazmerno češće zadobijaju povrede, posebno u predelu grudnog koša, kičme, ruku i nogu”, kažu stručnjaci.

Naučnici su analizirali podatke oko 2.000 saobraćajnih nesreća u Austriji u periodu od 2012. do 2024. godine. Nakon toga rekonstruisali su pojedinačne nesreće uz pomoć virtuelnih modela ljudskog tela, odnosno kompjuterskih simulacija, kako bi uporedili šta se dešava sa muškim i ženskim telom tokom sudara.

Istraživači su otkrili da su žene starije od 50 godina posebno izložene riziku od povreda.

Takođe, kod sudara pri manjim brzinama žene su imale više nego dvostruko veći rizik od teških povreda ili smrtnog ishoda u odnosu na muškarce.

“U našem istraživanju i žene i muškarci bili su učesnici istih nesreća i nalazili se u istim vozilima, što znači da razlike nisu posledica tipa vozila, brzine ili samog načina sudara”, objašnjavaju stručnjaci, a prenosi BBC Science Focus.

Razlike se ne mogu u potpunosti objasniti ni time što su žene češće suvozači, iako i to dodatno povećava rizik.

Glavni razlog leži u razlikama u građi tela i rasporedu telesne mase između muškaraca i žena.

To je važno jer su sistemi bezbednosti u automobilima decenijama testirani i projektovani prvenstveno prema muškom telu. Proizvođači su uglavnom koristili lutke za “kraš-testove” koje odgovaraju prosečnom muškarcu iz SAD sedamdesetih godina prošlog veka – visokom 175 centimetara i teškom 78 kilograma.

Iako se danas sve češće koriste i ženski modeli, oni su uglavnom samo umanjene verzije muških lutaka i manji su i lakši od čak 95 odsto žena.

Vozila su uglavnom projektovana tako da pruže maksimalnu zaštitu muškarcima, dok je rizik za žene i dalje nesrazmerno veći.

Autori studije smatraju da bi ženske lutke za “kraš-testove” trebalo da budu teže i da bolje odražavaju anatomiju prosečne žene sa širom karlicom, izraženijim grudnim košem i užim ramenima. Takođe preporučuju veću upotrebu virtuelnih modela sudara, kako bi proizvođači mogli da testiraju bezbednost vozila na različitim tipovima tela i položajima sedenja.

U međuvremenu, postoji nekoliko načina da putnici povećaju sopstvenu bezbednost, a jedan od najvažnijih je pravilan položaj sedišta.

“Svi smo videli suvozačko sedište koje je previše pomereno unazad ili oboreno. Međutim, vazdušni jastuci i sigurnosni pojasevi nisu dizajnirani za takve položaje”, pojašnjava se.

Naučnici su utvrdili da je mesto suvozača opasnije od vozačevog sedišta, posebno kada je sedište previše pomereno unazad ili oboreno. Savetuje se da sigurnosni pojas bude pravilno namešten.

“Donji deo pojasa treba da leži preko karlične kosti, dok gornji deo treba da prelazi preko grudne kosti i sredine ključne kosti”.

EUFORIJA TRESE SUBOTICU: SPARTAK BESPLATNO VODI NAVIJAČE NA VELIKO FINALE

Viktor

30. maj 2026. | 07:42

Žele Subotičani u Čairu domaći teren

Zavladala je prava euforija u Subotici nakon što je Spartak sinoć u polufinalu KLS-a eliminisao Crvenu zvezdu.

Golubovi lane nisu uspeli da stignu do titule šampiona, jer je od njih bolji bio Partizan Mozzart Bet, ali sutra od 20 časova imaju prilično realne šanse da ostvare najveći uspeh u istoriji kluba, jer će protivnik biti FMP.

U to ime, Spartak je odlučio da koliko god je u njegovoj moći obezbedi u Čairu domaći teren, te su tako Subotičani na svom Instagram profilu objavili da organizuju besplatan odlazak na utakmicu za sve zainteresovane, kao i to da će se klub postarati da navijači, pored prevoza, dobiju ulaznice, vodu i obrok.

Nedelja, 20.00: (1,80) FMP (14,5) Spartak (2,15)

Zaista, deluje ovo kao istorijska šansa za Spartak da kruniše više nego dobru sezonu. Tim Vlade Jovanovića je u ABA ligi stigao do četvrtfinala, bio deo FIBA Lige šampiona u kojoj je ispao u plej-inu, a sada slove za favorita u sudaru sa FMP-om, pogotovo posle spektakularne pobede nad Crvenom zvezdom i to u poslednjim momentima meča.

VEČE ZA ISTORIJU: ARSENALOV NO 1. ILI NASTAVAK VLADAVINE PRINČEVA?

Viktor

30. maj 2026. | 07:39

a person sitting on a bench watching a soccer game

Budimpešta će biti poprište okršaja dva kluba koji su se uzdigli do vrha neodoljivom ofanzivom, ali koji znaju i kako se gradi granitna odbrana

Subota, 30. maj. Budimpešta. “Puškaš Arena”. Pozornica je spremna za meč godine, za sudar dve potpuno različite fudbalske filozofije, za finale Lige šampiona kojim će biti stavljena tačka na fudbalsku sezonu. Sa jedne strane, Mikel Arteta i njegov Arsenal, koji jure prvu evropsku krunu i status besmrtnika. Sa druge, Luis Enrike i Pariz Sen Žermen, aktuelni vladari Starog kontinenta, rešeni da postanu prvi francuski klub koji je odbranio titulu šampiona Evrope. Ovo nije samo borba za “ušati pehar”, ovo je, kako to sam Arteta voli da kaže, sudar dva različita sveta.

Londonski klub u prestonicu Mađarske stiže opijen istorijskim uspehom. Desetak dana uoči finala Lige šampiona Arsenal je postao šampion Engleske, prvi put još od kultne generacije ‘Nepobedivih’ Arsena Vengera iz sezone 2003/04. A, i ovi Artetini mogli bi da dobiju isti naziv. Mada bi, u slučaju da trijumfuju u subotu uveče, prigodniji epitet bio – besmrtni.

Jer ono što Arsenal radi ove sezone nije u skladu sa narativom koji prati englesku ekipu tokom čitave sezone. Ekipu koja se previše oslanja na prekide, igra defanzivan, dosadan, ziheraški fudbal. Pa i takav, tim Mikela Artete ima priliku da sezonu okonča sa dva najveća trofeja, što nijedna prethodna generacija u klupskoj istoriji nije uspela.

Titula je već tu, nišan je na peharu Lige šampiona, jedinog koji nedostaje u trofejnim vitrinama Emirata. A, Arsenal bi do njega mogao da dođe neporažen! Podvig kakvim može da se pohvali samo devet klubova, s tim da bi ovaj koji londonski klub cilja bio još impresivniji budući da je, otkako je UEFA uvela novi sistem takmičenja, minimalan broj utakmica za osvajanje za dva veći (15) nego do sezone 2024/25 (13).

18.00: (2,50) PSŽ (3,20) Arsenal (3,25)

Arsenal je u ligaškoj fazi, koju je završio kao prvi, imao najefikasniji napad (23), najčvršću odbranu (4), da bi kroz nokaut fazu prošao neokrnjen prvenstveno zidinama koje su Vilijam Saliba i Gabrijel podigli ispred gola Davida Raje. Sveukupno 14 utakmica, deset pobeda, četiri remija i gol-razlika 29:6!

STARTERI ARSENALA – 660 MINUTA VIŠE OD STARTERA PARIŽANA

Nasuprot londonskom armiranom betonu stoji ekipa koja do cilja dolazi uz potpunu rezultatsku slobodu. Paris Sen Žermen je proklizao kroz dosadašnji tok takmičenja postigavši čak 44 gola, čime su stigli na korak do rekorda koji je Barselona postavila u sezoni 1999/2000 (45 golova). Aktuelni evropski prvak je, doduše, baš kao i prošle sezone, krenuo sporije. Do nokaut faze je morao kroz doigravanje, nije ni u njemu blistao protiv Monaka, ali je potom razmontirao Čelsi i Liverpul pre nego što je eliminisao i Bajern, demonstriravši u revanšu polufinala u Minhenu da i te kako ume da odigra na rezultat. Da ume da odstupi od mantre koja ga već neko vreme krasi – primićemo koliko moramo, ali ćemo dati gol više.

ČASTIMO 1.000 RSD ZA UŽIVO KLAĐENJE!

Odigraj tiket klasičnog klađenja za minimalno 1.000 rsd sa minimalnom kvotom 15 koji sadrži meč PSŽ – Arsenal i dobijaš 1.000 rsd za uživo klađenje koje možeš iskoristiti do kraja dana na tiketu sa minimalnom kvotom 2,00.

Ispod više od trećine njih u elitnom takmičenju (računajući i golove i asistenicije) potpisao se jedan čovek – Hviča Kvarachelija. Postigao je deset golova u Ligi šampiona od kojih sedam u nokaut fazi te finale u Budimpešti dočekuje u životnoj formi.

Ovo finale donosi i snažan emotivni naboj, jer predstavlja reprizu prošlogodišnjeg polufinala i priliku novopečenom šampion Engleske da se revanšira. Tada je Enrikeov tim slavio u oba meča, eliminisao Arsenal sa ukupnih 3:1, ali je Pari Sen Žermen u revanšu ozbiljno patio i zahvaljujući odbranama Đanluiđija Donarume te onom promašaju Bukaja Sake izbegao dramu u finišu.

U FINALU LIGE ŠAMPIONA VIDEĆEMO TRI I VIŠE GOLOVA

Ključni faktor koji bi mogao da prelomi ovo finale jeste svežina ekipa, jer Pari Sen Žermen ima luksuz kakav mnoge druge ekipe iz evropskog vrha nemaju. Ima mogućnost da u prvenstvu odmori nosioce kad god je potrebno, pride i odloži po koju utakmicu kad pred sobom oseti veći izazov. Nešto što je nezamislivo u nekim drugim zemljama, pre svega u Engleskoj gde Arsenal ne sme da podigne nogu sa papučice za gas nijednog trenutka. O tome je, uostalom, još pre skoro mesec dana govorio i Arteta, istakavši da Bajern i PSŽ žive u drugom svetu u odnosu na premijerligaške klubove.
“Da biste pružili takav kvalitet, morate da budete veoma sveži, a razlika između liga i načina na koji se takmiče je kao dan i noć. Samo treba da pogledate statistiku. Poredimo dva različita sveta“, rekao je Arteta.

OBA TIMA DAJU GOL I IMAJU VIŠE OD PO 4,5 KORNERA 6,50

A, pogled na statistiku kaže da su članovi startne postave Arsenala za celu sezonu u proseku odigrali oko 660 minuta više od startera Pari Sen Žermena. Taj pakleni ritam ostavio je duboke ožiljke na rosteru Tobdžija, pa Arteta u nekom trenutku sezone nije mogao da računa ni na Saku, ni na Kalafjorija, Edegora, Haverca, Merina, pa ni Timbera, čije učešće u finalu je pod znakom pitanja. I biće Arsenal u velikom problemu ako Holanđanin ne bude spreman, jer je i Vajt nedavno završio sezonu. Isto važi i za Hakimija, koji je poslednje minute odigrao u revanšu protiv Bajerna krajem aprila, ali poslednje informacije kažu da će sve biti u redu i da će Parižani u finalu imati najjači sastav.

MISIJA – ODBRANITI PEHAR

Ipak, pred fudbalerima Pari Sen Žermena stoji ozbiljan zadatak, koji nije tako lako ostvariti u ovoj modernoj eri fudbala. Odbraniti tron. Pokazati svima da jedan trofej nije bio puka slučajnost. Da kontinuitet vladavine može da potraje.

U istoriji Kupa šampiona nekada i u sad Ligi šampiona, dešavalo se često da jedan klub uspe da odbrani trofej. Tako nešto bilo je simptomatično naročito na početku takmičenja, u toj prvoj deceniji, kada je Real Madrid od 1956. do 1960. godine vezao pet titula. Potom je to uradila Benfika, sa slavnim Euzebijom 1961. i 1962. Takođe i Inter iz Milana, 1964. i 1965.

Ajaks i Bajern su tokom sedamdesetih uspeli da po tri godine uzastopno budu vladari kontinenta – Holanđani od 1971. do 1973, a Bavarci od 1974. do 1976. Nastavilo se to engleskim osvajanjem kontinenta, prvo preko Liverpula 19777. i 1978, a potom i Notingem Foresta 1979. i 1980.

Posle toga, samo su Milan 1989. i 1990, te Real Madrid sa triplom uzastopnom krunom od 2016. do 2018. uspevali da odbrane veliki “ušati” pehar. Može li to sada da uradi Pari Sen Žermen? Da postane prvi francuski klub kojem je tako nešto pošlo za rukom. Veliki je to zadatak za Enrikea i njegovu armadu, jer Arsenal ove sezone jednostavno ne gubi u Ligi šampiona.

Ako je ovo finale karakteristično po tome što ćemo gledati dva tima čija je bazična filozofija izuzetna ofanziva, nikako ne smemo smetnuti s uma činjenicu da su i Enrike i Arteta, kao fantastični predvodnici španske trenerske škole, uspeli da u svoje ekipe uzidaju i fanatičnu taktičku disciplinu, tako da su njihovi vojnici na terenu u stanju da odigraju izuzetno dobru odbranu, što će možda biti i od presudne važnosti u ovih 90 minuta. Čiji zid će biti bez pukotine? Ili u stvari, može li da se odoli takvoj obostranoj ofanzivi? U svakom slučaju, ovde fudbal mora da pobedi. Šta će prevladati, ostaje da se vidi.

(@Reuters)

LONDON CALLING

Godinama je Arsenal gradio ovaj tim, pre svega u nameri da prekine post dug više od dve decenije u Premijer ligi. Kako je struktura ovog tima jačala u domaćim okvirima, Arsenal se paralelno uzdizao i u Evropi i nagrada za sve što je Arteta sa svojim timom saradnika uradio ovih godina je ovo finale, u kojem se Arsenalu pruža istorijska prilika da uradi nešto što ni onaj Vengerov tim iz sezone 2005/06 nije uspeo da uradi – da se popne na krov Evrope.

Izazov za Arsenal je i u tome da postane drugi londonski klub sa peharom pobednika Lige šampiona. Čelsi je to već uradio dva puta, u sezonama 2011/12 i 2020/21 i sada je na Tobdžijama da se i oni upišu u istoriju.

Da li će na njima i zbog toga biti poseban pritisak? Sigurno je da će im biti lakše zbog toga što su jedan ogroman zadatak već ostvarili, osvojili su Premijer ligu i uspon na krov kontinenta bio bi još veći korak ka nebeskim visinama, ka fudbalskoj besmrtnosti.
“Naša ambicija je veća. Osvojili smo jedan pehar, želimo i drugi. O tome smo pričali. To mora da bude osnova za dostizanje viših ciljeva. Ovaj tim ima sposobnost i to smo dokazali u poslednje tri sezone u ovom takmičenju, ali posebno ove. Želim da moji igrači budu uvereni da to mogu da urade“, kaže Arteta.

SAKA, EZE, DUE I KVARACHELIJA VIŠE OD PO 0,5 ŠUTEVA U OKVIR GOLA 6,00

Finale Lige šampiona ne igra se tako često i Areta i njegovi momci svesni su prilike koja im se ukazala.
“Svi žele još više. Prolazak kroz ovakve momente donosi vam drugačiji tip želje, pre svega jer ste podigli pehar, znate taj osećaj i želite da ga ponovite što je moguće više puta. Ovo je drugi put u istoriji kluba da smo u finalu, imamo priliku da ispišemo novu stranicu i poglavlje u istoriji ovog kluba“, dodao je menadžer Arsenala.

Deklan Rajs je neko od kog se očekuje da daje poseban tonus igri Arsenala. Čovek za velike mečeve, čeličnih nerava i velike snage. Međutim, u poslednje vreme, otkako se vratio na teren posle povrede, Bukajo Saka je taj koji navijačima Arsenala daje u da će imati noć velikog slavlja u panonskoj ravnici.
“Svi znaju gde je počelo moje putovanje. Kao osmogodišnjaka u Hejl end Roudu. Bio je to dug put u pokušaju da se osvoje Premijer liga i Liga šampiona. Imam osećaj kako je prošle nedelje sve postalo realnost. Uzbuđen sam zbog prilike da osvojim još jedan trofej i ispišem istoriju sa voljenim klubom. Lično, znam koliko ovo znači navijačima. Bio sam na tom putu, video uspone i padove i volim ovaj klub. Kada smo osvojili pehar Premijer lige videli smo koliko to znači navijačima. Parada će biti prvo pravo okupljanje navijača Arsenala i uzbuđeni smo. Ipak, fokus je sada na ovoj utakmici jer smo svo motivisani da uradimo nešto posebno i paradu učinimo još luđom“, poručio je Saka uoči finala.

(@Reuters)

SVETLA PARIZA DALEKO SE VIDE

Za Luisa Enrikea, sve se svodi na osnovnu misao – “ostati jedan od najboljih timova Evrope i sveta”.

Misija u koju je poveo Svece otkako je došao na kormilo kluba sa Parka prinčeva, sada je na vrhuncu. PSŽ je postao jedan od najjačih timova, sada to treba konstantno potvrđivati, iz sezone u sezonu, a to je najteže.

Za španskog stručnjaka, velika je razlika između onog što je urađeno prošle i što bi moglo da se uradi ove godine.
“Svaki put kada vidimo naše navijače tako uzbuđene, to je jako pozitivno. Pre finala, fokusirani smo na ono što je važno, na stvari koje možemo da kontrolišemo. Jasno je da je motiv taj, ne da ispišemo istoriju, jer smo to već uradili prošle godine, već da ostanemo jedan od najboljih timova Evrope i sveta. To je naš cilj. Osvojiti ovaj pehar jednom je istorijska stvar, ali dva puta, to je legendarno“, podvukao je Enrike.

DEMBELE DAJE GOL I PSŽ POBEĐUJE 6,50

Prošle godine u finalu pregazili su Inter sa 5:0, ali svi sada očekuju da imaju daleko teži zadatak. Pre svega, drugačiji je izazov.
“Finala su uvek teška. Prošla godina bila je izuzetak. Naša superiornost nije reflektovala stvarnost na meču sa Interom. U ovom finalu nema favorita i to kažem iskreno.- Želimo da na terenu uživamo 90 minuta. Kod ovakvih mečeva uvek imate tenziju, očekivanja i morate da znate kako da se nosite sa tim momentima“, dodao je Enrike.

Mikel Arteta je smelo izjavio da će njegov tim postati šampion, ali Enrike to ne bi da koristi kao dodatnu motivaciju.
“Da koristim to kao motiv? Nema većeg od tog što igramo finale Lige šampiona. Videćemo ko je najbolji i ko će osvojiti pehar. Ostajem fokusiran na to šta je najbolje za moj tim kako bismo pokazali najbolji nivo u finalu“, zaključio je Enrike.

Adut Parižana biće osvajač Zlatne lopte, Usman Dembele, koji kaže da su on i dugovi gladni titula.
“Uvek želite da krajem maja igrate u finalu Lige šampiona. Prva titula prošle godine uradila je mnogo dobrog za nas. Bili smo svi tako srećni, bila je to istorijska noć. U avgustu smo se resetovali. Imamo grupu mladih i ambicioznih igrača. Ne želimo da se zaustavimo ovde. Važno je opet pobediti, bilo bi to istorijski. Ipak, moramo ostati mirni jer imamo dobrog protivnika, uradićemo sve da pehar opet završi u našim rukama“, obećao je Dembele.

Dakle, sve je spremno za istoriju. A, ona pamti samo – pobednike.

Arsenal koji stavlja zlatni pečat na najbolju sezonu u istoriji kluba ili PSŽ koji potvđuje dinastiju?

LIGA ŠAMPIONA, FINALE

PARI SEN ŽERMEN – ARSENAL

Početak: 18.00

Stadion: Puškaš arena, Budimpešta

Sudija: Danijel Zibert (Nemačka)

PARI SEN ŽERMEN (4-3-3): Safonov – Hakimi, Markinjos, Pačo, Mendeš – Zair Emeri, Vitinja, Neveš – Due, Dembele, Kvarachelija.

ARSENAL (4-2-3-1): Raja – Timber, Saliba, Gabrijel, Kalafjori – Rajs, Luis-Skeli – Saka, Edegor, Trosar – Haverc.

LIGA ŠAMPIONA, FINALE

Subota

18.00: (2,50) PSŽ (3,20) Arsenal (3,25)

1...181920...1.529 Stranica 19 od ukupno 1.529

NewsWeekPRO

Kofein ima značajan uticaj na ljudski organizam, a među njima su i neki neočekivani efekti. Istraživanja pokazuju da nivoi te supstance u krvi mogu uticati na količinu telesne masti u ljudskom organizmu.

Uticaj kofeina na količinu masti u ljudskom telu mogao bi biti faktor rizika za razvoj dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti. To su nalazi studije koja je koristila genetske markere kako bi uspostavila jasniju vezu između nivoa kofeina, BMI i rizika od šećerne bolesti.

S tim u vezi, istraživački tim sa Karolinskog instituta u Švedskoj, Univerziteta u Bristolu u Velikoj Britaniji i Imperijal koledža u Londonu u Velikoj Britaniji došao je do zaključka da bi se kofeinski mogli istražiti kao potencijalno sredstvo za regulaciju nivoa telesne masti.

Genetička predispozicija igra važnu ulogu

Studija je obuhvatila podatke od nešto manje od 10.000 ljudi prikupljene iz postojećih genetskih baza podataka, fokusirajući se na varijacije u ili blizu specifičnih gena za koje se zna da su povezani sa brzinom kojom se kofein razgrađuje.

Generalno, oni sa varijacijama koje utiču na gene – naime CYP1A2 i gen koji ga reguliše, nazvan AHR – imaju tendenciju da sporije razgrađuju kofein, omogućavajući mu da duže ostane u krvi. Pa ipak, oni takođe imaju tendenciju da piju manje kofeina uopšte.

Pristup nazvan Mendelova randomizacija korišćen je da bi se utvrdile verovatne uzročne veze između prisustva varijacija, bolesti poput dijabetesa, telesne mase i faktora načina života.

Iako je postojala značajna veza između nivoa kofeina, BMI i rizika od dijabetesa tipa 2, nije utvrđena veza između količine kofeina u krvi i kardiovaskularnih bolesti, uključujući atrijalnu fibrilaciju, srčanu insuficijenciju i moždani udar.

Prethodne studije su povezale umereno i relativno povećanje konzumiranja kofeina sa boljim zdravljem srca i nižim BMI, a ovo istraživanje dodaje više detalja onome što već znamo o efektima koje kafa ima na organizam.

Takođe je važno imati na umu da nisu svi uticaji kofeina na organizam pozitivni, što znači da se mora voditi računa prilikom procene koristi od njegovog pijenja – ali ova najnovija studija je važan korak u proceni koliko je kofeina idealna količina.

Neizvesnost o dugoročnim efektima

Tim smatra da bi povezanost koja je ovde prikazana mogla biti posledica načina na koji kofein povećava termogenezu (proizvodnju toplote) i oksidaciju masti (pretvaranje masti u energiju) u telu, što obe stvari igraju važnu ulogu u ukupnom metabolizmu.

Iako je ova studija obuhvatila veliki uzorak, Mendelova randomizacija nije nepogrešiva i još uvek je moguće da su u igri drugi faktori koji nisu uzeti u obzir. Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se potvrdio uzrok i posledica.

„Potrebna su randomizovana kontrolisana ispitivanja kako bi se procenilo da li nekalorična pića koja sadrže kofein mogu igrati ulogu u smanjenju rizika od gojaznosti i dijabetesa tipa 2“, rekao je genetski epidemiolog Univerziteta u Bristolu Bendžamin Vulf.

Istraživanje je objavljeno u BMJ Medicine.

Posrnuli japanski proizvođač automobila “Nisan” u proteklih mesec dana objavio je otpuštanje jedne desetine svoje radne snage u Evropi i odustajanje od izgradnje fabrike delova u Velikoj Britaniji.

Pre nekoliko nedelja japanski proizvođač automobila “Nisan” objavio je otpuštanje 900 radnika u Evropi, u sklopu svog velikog plana za konsolidaciju i revitalizaciju pod nazivom “Re: Nisan”.

Ovih dana japanski mediji pišu da on, takođe, odustaje od izgradnje nove fabrike delova u Velikoj Britaniji.

Pomenuto otpuštanje deset odsto “Nisanove” radne snage u Evropi uglavnom se odnosi na radnike u kancelarijama i skladištima, pre svega u Španiji i u Skandinaviji.

Kompanija je, međutim, odustala od izgradnje fabrike pogonskih jedinica za električne automobile, koja je trebala da proizvodi do 340.000 komada i za koju je već bila primila subvenciju vlade u Londonu od 12 miliona funti.

Mučna kriza

Korporacija sa sedištem u Jokohami poslednjih godina prolazi kroz ozbiljnu krizu izazvanu padom prodaje u Kini i drugde, te gubljenjem ugleda usled skandala u vezi smene i hapšenja bivšeg generalnog direktora Karlosa Gona.

Kompaniju opterećuju preveliki proizvodni kapaciteti, nekorisni prostor, oprema i ljudstvo. Zbog toga je već donela odluku da širom sveta zatvori čak sedam fabrika za sklapanje čitavih vozila i otpusti 20.000 radnika.

Nešto kasnije, polovinom 2025. u britanskim glasilima pojavila se vest o manjoj redukciji broja zaposlenih u Sanderlendu od oko 250 lica.

Mada je “Nisanov” plan o otpuštanju radne snage u međuvremenu proširen na čak 20.000 ljudi, tokom prošle godine u medijima u Japanu se govorilo isključivo o zatvaranjima fabrika u Aziji, Africi i Latinskoj Americi.

Da li može biti zatvorena i najveća fabrika automobila u Velikoj Britaniji?

Ipak, prošlog meseca “Nisan” je najavio otpuštanje 900 radnika i u Evropi, što je deset odsto njegove radne snage na Starom kontinentu.

To rezanje zaobići će Sanderlend, gde će biti izvršena racionalizacija, zaustavljanjem jedne od dve proizvodne linije, ali bez redukcije radne snage.

U vezi sa tim, očekuje se da će “Nisan” ponuditi korišćenje napuštene proivodne linije nekoj drugoj stranoj korporaciji, verovatno kineskoj firmi “Čeri”, koja je u naletu i beleži odlične proizvodne rezultate u Ujedinjenom kraljevtsvu.

Moguća je i produkcija automobila za potrebe kineskog proizvođača “Donfeng”, kako bi se uposlila neaktivna proizvodna linija.

Najnovija verzija električnog automobila “lif”

I zaista na samom kraju prošle godine “Nisan” je u Sanderlendu počeo proizvodnju nove verzije električnog automobila “lif”, za šta je ukupno bila potrebna investicija od 450 miliona funti.

Slavna prošlost i nada u bolju budućnost

“Nisan” je vrhunac uspeha u Ujedinjenom kraljevstvu dostigao tokom druge polovine sedamdesetih, kada je pod brendom “dacun”, godišnje prodavao i po sto hiljada automobila.

Fabriku u Sanderlendu izgradio je polovinom osamdesetih i u njoj trenutno proizvodi tri modela: “lif”, “kaškai” i “džuk”.

Švajcarska banka UBS navodi da mnoge bogate porodice preispituju strukturu svojih investicionih portfelja, pri čemu gotovo polovina ispitanika smatra da je previše izložena imovini denominovanoj u američkoj valuti

Najbogatije svetske porodice smanjuju poverenje u američki dolar zbog geopolitičkih tenzija i rasta državnog duga Sjedinjenih Američkih Država, objavila je danas švajcarska banka UBS.

Duhovske zadušnice, u narodu poznate kao letnje, obeležavaju se danas, pred Duhove (Silazak Svetog Duha).

Vernici Srpske pravoslavne crkve i drugi pravoslavni hrišćani duhovske zadušnice posvećuju umrlim precima i posećuju grobove, pale sveće i služe pomene.

Na dan kada se obeležavaju ove zadušnice, u crkvama se služi sveta liturgija i parastos, čita se molitva za sve umrle u svim vremenima.

Na grobljima se pale sveće, a sveštenici daju pojedinačne parastose, moleći Gospoda da bude milostiv prema pokojnicima.

Duhovske zadušnice pominju se već od 12. veka u crkvenim knjigama.

Umesto uobičajenog iznošenja hrane, Crkva poziva na molitvu i darivanje siromašnih, bolesnih i prognanih.

Zadušnice se obeležavaju četiri puta godišnje i uvek su subotom.

Pravoslavni vernici obeležavaju sutra praznik Svete Trojice ili Duhove, koji se obeležava 50. dana posle Vaskrsa i desetog posle Spasovdana.

Ovaj praznik se još naziva Pedesetnica i Silazak Svetog Duha na Apostole.

Predstava “Čehovljeva soba, sezona prva” ponela je najviše festivalsko priznanje u konkurenciji 18 pozorišta iz Rusije, Vijetnama, Kazahstana i Srbije

Uspeh zaječarskog teatra upotpunjen je i značajnim pojedinačnim priznanjem – glumica Marija Nikitović nagrađena je za bravurozno odigranu ulogu u predstavi “Čehovljeva soba, sezona prva”.

Osvajanje Gran prija na međunarodnom festivalu sa trodecenijskom tradicijom, posvećenom ruskoj klasičnoj dramskoj literaturi, predstavlja veliko priznanje, ne samo za Narodno pozorište Timočke krajine “Zoran Radmilović”, već i za srpsko savremeno pozorište u celini.

Ovo priznanje još jednom potvrđuje visok umetnički domet srpskih pozorišta i značaj kontinuirane podrške kulturnom stvaralaštvu i međunarodnoj kulturnoj saradnji.

Gostovanje Narodnog pozorišta Timočke krajine “Zoran Radmilović” na festivalu realizovano je uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije.

“Midlmarč” – Džordž Eliot

“Voljena” – Toni Morison

“Uliks” – Džejms Džojs

“Ka svetioniku” – Virdžinija Vulf

“U potrazi za izgubljenim vremenom” – Marsel Prust

“Ana Karenjina” – Lav Tolstoj

“Rat i mir” – Lav Tolstoj

“Džejn Ejr” – Šarlota Bronte

“Gordost i predrasude” – Džejn Ostin

“Gospođa Bovari” – Gistav Flober

Ruska dela koja su se našla na listi

“Ana Karenjina” – Lav Tolstoj

Posebno je značajno što je Tolstoj decenijama pre modernista poput Džojsa i Virdžinije Vulf koristio tehnike koje liče na “tok svesti”. U čuvenim scenama Aninih razmišljanja, čitalac bukvalno ulazi u njen um.

“Rat i mir” – Lav Tolstoj

Iako obiman i zahtevan, “Rat i mir” i danas se čita kao živ roman o strahu, ambiciji, ljubavi i prolaznosti i zbog te kombinacije intimnog i istorijskog mnogi ga smatraju jednim od najambicioznijih dela u istoriji književnosti.

“Braća Karamazovi” i “Zločin i kazna” – Fjodor Dostojevski

“Braća Karamazovi” otvaraju još šira pitanja: Veru, slobodu, zlo, porodične odnose i smisao života. Mnogi filozofi i pisci smatrali su ovaj roman jednim od najdubljih tekstova o ljudskoj prirodi.

“Majstor i Margarita” – Mihail Bulgakov

“Život i sudbina” – Vasilij Grosman

“Lolita” i “Bleda vatra” – Vladimir Nabokov

Ako su i muškarac i žena učesnici iste saobraćajne nesreće, veća je verovatnoća da će žena pre biti povređena.

Žene su znatno podložnije povredama u saobraćajnim nesrećama nego muškarci, pokazalo je novo istraživanje. Čak i kada su muškarac i žena učesnici iste saobraćajne nesreće, žena ima 60 odsto veće šanse da bude povređena.

Istraživači su otkrili da su žene starije od 50 godina posebno izložene riziku od povreda.

Takođe, kod sudara pri manjim brzinama žene su imale više nego dvostruko veći rizik od teških povreda ili smrtnog ishoda u odnosu na muškarce.

“U našem istraživanju i žene i muškarci bili su učesnici istih nesreća i nalazili se u istim vozilima, što znači da razlike nisu posledica tipa vozila, brzine ili samog načina sudara”, objašnjavaju stručnjaci, a prenosi BBC Science Focus.

Razlike se ne mogu u potpunosti objasniti ni time što su žene češće suvozači, iako i to dodatno povećava rizik.

Iako se danas sve češće koriste i ženski modeli, oni su uglavnom samo umanjene verzije muških lutaka i manji su i lakši od čak 95 odsto žena.

Vozila su uglavnom projektovana tako da pruže maksimalnu zaštitu muškarcima, dok je rizik za žene i dalje nesrazmerno veći.