Na dan rođenja Milutina Milankovića, jednog od najznačajnijih srpskih i svetskih naučnika, u Hangaru Starog aerodroma u Beogradu, u okviru kompleksa AFI Airport City, svečano je otkrivena spomen-ploča posvećena njegovom inženjerskom i graditeljskom nasleđu.

Događaj je organizovan u saradnji Udruženja Milutin Milanković i kompanije AFI Serbia, sa ciljem da se javnosti ukaže na značaj Hangara Starog aerodroma kao jednog od retkih sačuvanih primera rane vazduhoplovne infrastrukture u Srbiji i građevinsko-konstruktivnog dela koje je Milutin Milanković projektovao 1929. godine.

Pod porukom „Delo koje i danas živi“, svečanost je okupila predstavnike diplomatskog kora, državnih institucija, verskih zajednica, naučno-akademske i kulturne javnosti, partnere, saradnike i poštovaoce lika i dela Milutina Milankovića.

Hangar Starog aerodroma predstavlja važan deo Milankovićevog manje poznatog, ali izuzetno značajnog inženjerskog i graditeljskog opusa. Za svoje vreme bio je inženjerski poduhvat svetskih razmera, a danas svedoči o Milankovićevoj viziji, znanju i sposobnosti da naučnu misao pretoči u trajno i funkcionalno delo. Danas se na mestu Hangara Starog aerodroma nalazi Hangar Food Market, najveći tog tipa u regionu, koncept koji je već dugo prisutan u najvećim svetskim metropolama.

AFI Serbia, kao društveno-odgovorna kompanija koja posluje u Srbiji, prepoznala je značaj očuvanja kulturno-naučne vrednosti ovog prostora. Saradnja sa Udruženjem Milutin Milanković usmerena je ka tome da Hangar Starog aerodroma, iako danas ima novu funkciju, ostane prepoznat kao mesto koje čuva uspomenu na jedno od važnih dela Milutina Milankovića.

Foto: Goran Srdanov

Sećanje na naučnika i inženjera

Predsednik Udruženja Milutin Milanković, mr Slavko Maksimović, istakao je da otkrivanje spomen-ploče predstavlja važan korak u očuvanju i prenošenju Milankovićevog nasleđa novim generacijama.

„Milutin Milanković je bio čovek koji je umeo da poveže nebo i zemlju, kosmičke zakone i građevinsku konstrukciju, naučnu misao i delo koje traje. Iako ga svet najviše pamti po klimatskim ciklusima, Kanonu osunčavanja i doprinosu razumevanju prošlosti i budućnosti naše planete, ne smemo zaboraviti da je on bio i građevinski inženjer izuzetne snage, preciznosti i vizije. Hangar Starog aerodroma u Beogradu jedan je od materijalnih tragova tog znanja. Ova spomen-ploča nije samo obeležje na jednom objektu, već poruka da velika dela moramo čuvati, tumačiti i predavati mladima kao dokaz da je Srbija imala i ima umove koji pripadaju svetu. Milankovićevo delo nije samo deo prošlosti. Ono je živa obaveza, inspiracija i putokaz budućim generacijama“, izjavio je mr Slavko Maksimović, predsednik Udruženja Milutin Milanković.

Generalni direktor kompanije AFI Serbia, g. Adir El Al, naglasio je da kompanija prepoznaje važnost očuvanja nasleđa prostora u kome posluje i razvija svoje projekte.

„Hangar Starog aerodroma je danas mesto koje povezuje prošlost, sadašnjost i budućnost. Zato nam je izuzetno zadovoljstvo što, zajedno sa Udruženjem Milutin Milanković, doprinosimo očuvanju sećanja na delo velikog naučnika i inženjera. Pored rekonstrukcije Hangara Starog aerodroma, kompanija AFI Serbia ostavila je i sopstveni trajni doprinos instalacijom umetničkog dela pod nazivom ”Celestial Dance of Milutin Milanković”, koje simbolično povezuje nauku, umetnost, istoriju i budućnost, potvrđujući značaj očuvanja kulturne baštine kroz savremeni izraz. Verujemo da održiv i odgovoran razvoj podrazumeva strateško povezivanje nasleđa, savremenih potreba i dugoročnih investicija koje oblikuju budućnost“, rekao je g. Adir El Al, CEO kompanije AFI Serbia.

Nakon svečanog otkrivanja spomen-ploče, posetioci su imali priliku da pogledaju izložbenu postavku posvećenu životu, radu i nasleđu Milutina Milankovića.

Milutin Milanković bio je matematičar, astronom, klimatolog, akademik, profesor i građevinski inženjer. Svetsku slavu stekao je teorijom dugoročnih klimatskih promena i proračunima koji su objasnili uticaj kretanja Zemlje na klimatske cikluse, dok njegov rad u oblasti građevinarstva ostaje važan deo njegovog stvaralačkog opusa.

Udruženje Milutin Milanković ove godine obeležava 20 godina rada posvećenog očuvanju i promociji života i dela Milutina Milankovića. Otkrivanje spomen-ploče na Hangaru Starog aerodroma zato predstavlja ne samo čin sećanja, već i poruku da nasleđe živi onda kada se pretvara u znanje, inspiraciju i putokaz za buduće generacije.

Na prvi pogled, knjiga Merilin – Diva. Žena. Boginja autorke Kjare Paskvaleti Džonson izgleda kao luksuzno ilustrovano izdanje posvećeno glamuru starog Holivuda. Tvrdo koričena, bogato opremljena fotografijama i arhivskim materijalima, ova knjiga donosi mnogo više od priče o najpoznatijoj plavuši 20. veka.

Iza blistavih fotografija otkriva se druga strana života Merilin Monro, žene koja je istovremeno bila simbol senzualnosti i osoba duboko obeležena usamljenošću, nesigurnošću i potrebom da bude ozbiljno shvaćena. Knjiga posebno istražuje odnos između Merilin i Norme Džin, između javnog mita i stvarne osobe.

Sa više od 160 fotografija na 224 strane, ova knjiga pokušava da skloni slojeve glamura i prikaže ženu iza legende: ranjivu, inteligentnu i mnogo kompleksniju nego što je Holivud želeo da prizna.

Činjenice o Merilin koje mnogi ne znaju

Iako je decenijama predstavljana kroz stereotip „naivne plavuše“, Merilin Monro bila je izuzetno inteligentna žena. Imala je privatnu biblioteku sa više od 400 knjiga koje su uključivale književnost, filozofiju, psihologiju, politiku i istoriju. Opsesivno je čitala i ozbiljno radila na tome da postane priznata glumica, daleko od karikature koju je Holivud često prodavao publici.

Malo ljudi zna i da njen prepoznatljivi zavodljivi glas nije bio prirodan. Nastao je kao tehnika kojom je pokušavala da prikrije mucanje iz detinjstva. Taj način govora kasnije je postao jedan od njenih najčuvenijih zaštitnih znakova.

Knjiga podseća i na čuvenu haljinu u kojoj je 1962. godine pevala „Srećan rođendan, gospodine predsedniče“ Džonu F. Kenediju. Toliko uska da nije imala rajsferšlus ni dugmad, haljina je morala da bude ušivena direktno na njenom telu. Decenijama kasnije prodata je na aukciji za više od milion evra i postala jedan od najskupljih modnih komada u istoriji.

Ova biografija, upotpunjena prelepim fotografijama, pokriva život žene koja je bila mnogo kompleksnija nego što to slike nagoveštavaju. Nemirna, nezavisna, ranjiva i tajanstvena, ona je mit koji i dalje traje.

Luksuzno izdanje ove jedinstvene knjige možete kupiti već sada na vulkani.

Carmina Burana, jedno od najpoznatijih dela horske literature 20. veka, biće izvedena 4. juna u MTS Dvorani u scensko-baletskoj produkciji koja okuplja više od 120 umetnika. U ovom izvođenju Orfova monumentalna partitura dobija novu dimenziju kroz susret muzike, glasa i pokreta, otvarajući publici prostor da ovo slavno delo doživi ne samo kao koncertni događaj, već kao snažno i vizuelno upečatljivo pozorišno iskustvo. Ulaznice su skoro rasprodate, a mali broj preostalih ulaznica je dostupan na blagajni MTS Dvorane i preko online platforme mtsdvorana.rs.

Posebna snaga Orfove partiture leži u ritmu, repetitivnoj energiji i upečatljivom zvuku udaraljki, zbog čega je Carmina Burana podjednako sugestivna i u koncertnom i u scenskom prostoru. U ovoj produkciji tu snagu nose pulsirajuća energija ansambla Sudar Percussion, moćni glasovi Akademskog hora Obilić, kao i izuzetni solisti Davor Nekjak, tenor Ladislav Vrgoč i sopran Gabrijela Hrženjak, koji iza sebe imaju brojne nagrade i bogato iskustvo na velikim scenama širom sveta. Muzičko vođstvo Ivana Ščepanovića, uz pijaniste Roberta Batelića i Krešimira Starčevića, dodatno naglašava onu dimenziju dela po kojoj je Orf prepoznatljiv, spoj monumentalnosti i elementarne, gotovo iskonske snage zvuka.

Iako je širokoj publici često poznata pre svega kao koncertni spektakl, Carmina Burana je od samog početka zamišljena kao delo snažne scenske sugestije, jer je Orf definisao kao spoj muzike, glasa, pokreta i slike. Upravo zato baletski ansambl ETOILE, predvođen Anatolijem Handaževskim i umetničkom direktorkom Irijnom Handaževskom, u ovoj postavci nije ilustracija muzike, već njen ravnopravni partner. Njihov snažan, fizički zahtevan i emotivno intenzivan plesni izraz otvara prostor za savremeno čitanje večnih tema dela: ljudske borbe, ranjivosti, žudnje i snage.

Pod koreografskom i rediteljskom palicom Johana Nusa, ova postavka oslobađa Carminu Buranu uobičajenih klišea i pretvara je u simboličku scensku partiju u kojoj svaki pokret nosi značenje, a svaki izvođač učestvuje u velikoj igri života. Inspirisana šahovskom logikom sukoba i ravnoteže, predstava gradi snažnu vizuelnu dramaturgiju zasnovanu na kontrastu crnog i belog, svetla i tame, kolektivnog i intimnog. U tome se krije i jedna od trajnih tajni popularnosti ovog dela. Iako nastalo iz srednjovekovnih stihova, ono i dalje neposredno govori savremenoj publici, jednako snažno u koncertnoj dvorani, pozorištu i popularnoj kulturi.

Zasnovana na izboru od 24 pesme iz srednjovekovne zbirke Carmina Burana, koju je Orf oblikovao u scensku kantatu i prvi put predstavio publici 1937. godine u Frankfurtu, ova kompozicija crpi snagu iz tekstova pisanih na latinskom, staronemačkom i starofrancuskom jeziku. U središtu dela nalazi se večita tema tačka sudbine, oličena u čuvenom uvodu i završnici O Fortuna, jednom od najpoznatijih horskih odlomaka u istoriji muzike. Upravo ta univerzalna priča o promenljivosti sreće, ljudskoj žudnji, prolaznosti i životnoj energiji čini da Carmina Burana i danas deluje savremeno, direktno i uzbudljivo.

Carmina Burana u produkciji ArtPartnera, nije samo izvođenje poznate muzike, već snažan scenski ritual u kojem se susreću drevno i savremeno, lično i univerzalno, tišina i eksplozija zvuka. Reč je o predstavi koja publici nudi retku priliku da doživi punu moć umetnosti kada muzika, ples i glas govore jednim jezikom i da iznova otkrije zbog čega Orfovo remek-delo gotovo devet decenija nakon premijere ne prestaje da osvaja nove generacije slušalaca.