MENISNC
Pretraga
13.3 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 18

Od Madrida do Firence: Srpska dirigentkinja osvaja evropske pozornice

Od
Viktor
-
0
orchestra playing their piece

Nikolinu Niku Kovačević publika poznaje kao dirigenta na prazničnim koncertima u Beogradu. Trenutno u Španiji tokom ovogodišnje koncertne sezone ostvaruje uspehe. Paralelno nastupa kao vokalni solista i dirigent. O izazovima koje nosi posao dirigenta, svetskoj publici i radu u Španiji i Italiji, naša dirigentkinja je govorila za Dnevnik RTS-a.

Од Мадрида до Фиренце: Српска диригенткиња осваја европске позорницеOd Madrida do Firence: Srpska dirigentkinja osvaja evropske pozornice

Umetnicima su svetske pozornice san koji se ne ostvaruje lako. Vi nižete uspehe u inostranstvu. Kako protiče koncertna sezona u Španiji?

– Želim, pre nego što odgovorim na vaše pitanje, naravno da svim pravoslavnim hrišćanima čestitam praznik Hristovog vaskrsenja uz poruku i pozdrav ‘Hristos vaskrse!’

Kada je reč o tome kako se do sada odvijala i kako se trenutno odvija moja karijera, deluje i verujem da jeste ljudima koji to posmatraju sa strane, onako vrlo impresivno, senzacionalno, što ne krijem da jeste delom tako, ali volela bih da istaknem da je to jedan veoma dugačak proces i da su u pitanju godine mog velikog truda, rada i posvećenosti bez kojih ništa ne bi bilo moguće.

Ali verujem u dobroj meri i veliki faktor moje odlučnosti i decidnosti da započnem izgradnju svoje karijere na međunarodnim scenama. Možda bi odgovor najbolje glasio ukoliko bih rekla da je to neki moj unutarnji odraz i u stvari poimanje umetnosti da ono što ja smatram svojim umetničkim izrazom nekako želim da podelim sa ljudima na svetskoj sceni i smatram da to u nekoj meri zapravo i prevazilazi okvire zemlje i prostora u kojem sam rođena i gde živim.

Kakvo je iskustvo raditi sa maestrom Miguelom Romeom?

– Specifična je ova godina za mene, kako smo i u najavi čuli. Celu ovu koncertnu sezonu 2026. godine ja provodim radeći u Španiji, radeći pod mentorstvom španskog dirigenta čije je ime Miguel Romea. Ali volela bih da naglasim da sam priliku za ovakvu vrstu i usavršavanja, ali i profesionalnog rada i iskustva stekla putem legitimnog konkursa na koji sam se prijavila i aplicirala sada već prošle godine.

Razgovor Anđele Savić sa Nikolinom Niki Kovačević

Pokreni video

Konkurs je održan krajem juna meseca u prestonici Kraljevine Španije, u Madridu, i nakon konkursa stigla je vest da sam ja bila odabir i neko ko je dobio tu mogućnost da ove godine asistira dirigentu i maestru Romei.

Iskustvo rada sa njim je fantastično. Pre svega, jako je lepo raditi u jednoj od mediteranskih zemalja kakva je Španija iz razloga što je društvo, narod i samim tim, naravno, i sve moje kolege muzičari onako vrlo su otvoreni i topli.

Mislim da u velikoj meri delimo senzibilitet prema muzici i prema umetnosti. Moj lični senzibilitet i muzički ukus se u velikoj meri poklapa sa ukusom mog mentora, tako da je to jedna, reklo bi se, dobitna kombinacija i dobitni tandem. Jako lepo radimo. Ja u velikoj meri učim i trudim se da što više mogu učim od nekoga ko je odavno, i već godinama unazad, priznat na svetskoj muzičkoj sceni.

Posle Španije čeka vas angažman u Italiji. To će biti treće leto koje provodite tamo. Asistiraćete u Firenci u produkciji opere Boemi Đakoma Pučinija, što je takođe značajan uspeh. Kako se razvijalo vaše iskustvo kada govorimo o tim zemljama?

– Ponovo konkurs. Očigledno moju dosadašnju karijeru i moj put obeležavaju konkursi, što mislim da je lepo i vredno jer govorimo o zemljama, naravno, u kojima se svako od nas oseća kao stranac i to i jesmo, bez sumnje. Velike su razlike u kulturi, atmosferi, u jeziku i svemu onome što zapravo predstavlja male prepreke i nama muzičkim umetnicima, ali okolnosti mog rada i usavršavanja u Italiji su zaista bile specifične jer je jezik i Opera nešto što je neodvojivo, tako da sam ne tako mali broj godina unazad, ali i sada kontinuirano posvetila zaista učenju jezika kako bih dobila priliku da, takođe putem konkursa koji je organizovao veliki svetski dirigent maestro Antonelo Alemandi, prođem taj odabir kandidata koji konkretno za ovu priliku rada u Firenci i rada na operama zaista dolaze iz čitavog sveta.

Dakle, ne govorimo samo o evropskom kontinentu, ne govorimo samo ni o američkom kontinentu, govorimo zaista o vrhunski talentovanim i kvalitetnim muzičarima koji dolaze iz čitavog sveta kako bi svoju priliku dobili u Firenci.

Osim dirigentske i muzičke karijere, vi ste i vokalni solista. Šta vas je usmerilo ka dirigovanju, a šta ka vokalnoj umetnosti i kako te dve umetnosti uspevate da uskladite?

– Nekada, ranije, dobijala sam često savete, možda pre ovde na balkanskom prostoru, kako bi trebalo da dođem do jedne tačke preusmerenja i fokusa na samo jedno. A onda me je jako obradovalo kada sam intenzivno počela da putujem i zapravo prolazim razne audicije i konkurse o kojima govorim za inostrane zemlje i projekte u inostranstvu, kako su veliki dirigenti i pedagozi iz drugih zemalja počeli da me u stvari savetuju suprotno i govore mi da nikada ne napuštam vokalnu tradiciju i da nikada ne odustanem ni od tog puta, paralelno uz svoj dirigentski.

Tako da sam sada u jednom periodu i zenitu punog ohrabrenja da kontinuirano i paralelno aktivno nastavim da pevam, naravno, kao što ću nastaviti i svoj dirigentski angažman. A interesantno bi bilo govoriti u nešto dužoj emisiji svakako o tome koliko se pevanje i dirigovanje mogu povezati i koliko je značajno za jednog dirigenta kada poseduje uopšte mogućnost vokalnog izraza, koliko mi je pevanje pomoglo u dirigovanju, koliko mi je dirigovanje značilo u nekim liderskim veštinama kada je u pitanju moja pevačka karijera. Tako da, vrlo je interesantno, ali trudim se da učim od najboljih koji smatraju da je muzika jedno celo i da u tom pogledu ne podleže pravilima podvajanja i odvajanja i ja se držim tog.

Sa 90 godina istrčao maraton u Milanu za 4 sata i 30 minuta, Đuzepe Damato oborio svetski rekord

Od
Viktor
-
0
people running on gray asphalt road during daytime

Devedeset godina života provedenih u pokretu dobilo je novo, doslovno značenje. Đuzepe Damato, rođen 1936. godine u Torinu, ispisao je izuzetnu stranicu veteranske atletike na Maratonu u Milanu, gde je postavio novi svetski rekord u kategoriji M90, namenjenoj takmičarima starijim od 90 godina.

Stazu dugu 42 kilometra i 195 metara Damato je prešao za 4 sata, 30 minuta i 30 sekundi, čime je za gotovo sat i 45 minuta nadmašio prethodni svetski rekord, koji je od 2023. godine držao drugi Italijan, Antonio Rao.

Podvig dodatno dobija na težini kada se zna da je Damato trčanjem počeo da se bavi tek u poznim godinama. Neposredno po prolasku kroz cilj, ispred milanskog Duoma, kroz osmeh je rekao voditelju programa: „Malo mi nedostaje daha.” Već nekoliko trenutaka kasnije, uz prepoznatljiv smisao za humor, na pitanje odakle dolazi odgovorio je: „Iz Torina, ali ne peške”.

Prvi maraton sa 73 godine

Priča Đuzepea Damata nosi posebnu životnu poruku. Trčanjem je počeo da se bavi tek sa 73 godine, nakon što je prethodno godinama negovao veliku ljubav prema biciklizmu.

Kako je ispričao za italijanske medije, sve do tada sportsku strast pronalazio je na dva točka.

Posle jedne nezgode i supruginog zahteva da ostavi bicikl, odlučio je da promeni disciplinu, ali ne i životni ritam. Počeo je da trči, a svoj prvi maraton završio je za impresivnih 3 sata i 40 minuta. Od tada nije stao.

Maraton u Milanu bio je 17. u njegovoj karijeri, a na putu do novog svetskog rekorda pratila su ga, kako kaže, njegova „dva anđela čuvara”, unuci Siro D’Amato, iskusan ultramaratonac, i Stefano Damato, 28-godišnjak kojem je ovo bio prvi maraton.

„Malo su me usporavali, jer imam običaj da krenem prejako. Zahvaljujući njima, stigao sam do cilja potpuno svež”, rekao je Damato.

Život u neprekidnom pokretu

Visok 160 centimetara i težak svega 49 kilograma, sa građom tipičnom za brdskog biciklistu i dugoprugaša, Damato iza sebe ima život ispunjen radom i sportom.

Rođen u Torinu, od oca iz Pulje i majke iz Veneta, godinama je vodio malu porodičnu firmu za parkete, ostajući pritom stalno fizički aktivan.

I danas igra tenis nekoliko puta nedeljno, a duh takmičara nikada ga nije napustio. Još kao osamnaestogodišnjak biciklom je za samo četiri dana stigao od Torina do Napulja, a tokom života savladao je i brojne dolomitske planinske prevoje.

U njegovoj porodici, čini se, i genetika ima važnu ulogu, otac Stanislao doživeo je 102 godine.

Novi izazov već u Torinu

Za Đuzepea Damata, međutim, ni svetski rekord nije krajnja stanica. Novi cilj već je pred njim: Polumaraton u Torinu 19. aprila.

„Video sam da tamo trče i prijatelji, verujem da ću im se pridružiti”, rekao je Damato, jednostavno i mirno, kao da iza sebe nema upravo istorijski rezultat. Planove ima i za budućnost: „Nadam se da ću trčati još desetak godina”.

Kada to izgovori čovek koji je sa 90 godina oborio svetski rekord, te reči zvuče kao više od želje, kao snažna poruka da za nove ciljeve nikada nije kasno.

Tamna strana „vitamina Sunca” – kada je vitamin D štetan

Od
Viktor
-
0
A bottle of pills and a rose on a table

Vitamin D je dugo smatran jednim od najvažnijih nutrijenata za zdravlje – od jačanja kostiju do podrške imunom sistemu. Međutim, sve više naučnih istraživanja ukazuje na to da preterano uzimanje ovog vitamina može imati neočekivane i štetne posledice.

Тамна страна „витамина Сунца" – када је витамин Д штетанTamna strana „vitamina Sunca” – kada je vitamin D štetan

Novi podaci pokazuju da više nije uvek bolje – a u nekim slučajevima, visoke doze vitamina D mogu čak povećati rizik od zdravstvenih problema, uključujući sklonost ka padovima i prelome kao posledicu.

Jedan od glavnih razloga za oprez je činjenica da je vitamin D rastvorljiv u mastima, što znači da se ne izlučuje lako iz organizma, već se akumulira u tkivima. To znači da se prekomerne količine mogu vremenom nagomilati i dovesti do toksičnih nivoa u krvi.

U praksi, lekari sve češće beleže pacijente sa veoma visokim vrednostima vitamina D, prenosi Science Alert.

Kako se navodi, kod osoba sa povišenim nivoima vitamina D ili kod onih koji uzimaju velike doze suplemenata (iznad preporučenih), uočen je „neočekivan porast rizika od padova i preloma“. Ovo dovodi u pitanje uobičajeno uverenje da veće količine ovog vitamina automatski znače jače kosti.

Visoke doze nisu bezbedne kako se ranije mislilo

Iako se vitamin D često promoviše kao bezopasan suplement, istraživanja pokazuju da to nije u potpunosti tačno.

Sve više ljudi uzima visoke doze – često između 4.000 i 20.000 internacionalnih jedinica (IU) dnevno – što značajno prevazilazi uobičajene preporuke.

Istovremeno, dodatni izvori vitamina D (kao što su obogaćena hrana ili drugi kombinovani  suplementi) mogu povećati ukupan unos, što može dovesti do toksičnosti i ozbiljnih posledica.

Капсула која може много значити за здравље али донети и ризике

Kapsula koja može mnogo značiti za zdravlje ali doneti i rizike

Prekomerni unos vitamina D može dovesti do stanja poznatog kao hipervitaminoza koje je, kada je vitamin D upitanju, povezano sa povišenim nivoom kalcijuma u krvi (hiperkalcemija).

Ovo stanje može izazvati mučninu, povraćanje, slabost, učestalo mokrenje, bol u kostima
i probleme sa bubrezima, uključujući kamen u bubregu

U težim slučajevima, višak kalcijuma može dovesti do oštećenja mekih tkiva, arterija i bubrega.

Naučnici naglašavaju da vitamin D ima važnu ulogu u organizmu, ali da njegovo uzimanje mora biti kontrolisano i prilagođeno individualnim potrebama.

„Vitamin D je daleko od bezopasnog suplementa i ne treba ga tek tako uzimati“, navode stručnjaci koji su ispitivali štetnost njegovog prekomernog unošenja.

Umesto proizvoljnog uzimanja visokih doza, preporučuje se konsultacija sa lekarom i praćenje nivoa vitamina D u krvi, kako bi se izbegli potencijalni rizici, zaključuju nutriciolozi.

Pikasova slika od milion evra otići će nekom srećniku za 100 evra

Od
Viktor
-
0
Abstract portrait of a woman with long dark hair.

Broj srećki za učešće u lutriji u kojoj je nagrada Pikasova slika „Glava žene“ ograničen je na 120.000, a prihod će biti namenjen istraživanju Alchajmerove bolesti. Budući vlasnik tako će za samo 100 evra doći u posed Pikasovog dela vrednog milion evra.

Lutrija u Francuskoj nudi nesvakidašnju šansu da osvojite portret Pabla Pikasa po ceni od 100 evra, a prihod akcije biće namenjen istraživanju Alchajmerove bolesti.

Pikaso je naslikao sliku Tête de Femme (Glava žene) 1941. godine. Onlajn platforma za prodaju tiketa navodi da će broj srećki biti ograničen na 120.000, što znači da bi moglo da se prikupi 12 miliona evra ako se sve prodaju.

Od prihoda, milion evra biće isplaćeno Galeriji Opera, međunarodnoj umetničkoj firmi koja je vlasnik slike. Ovakva akcija doprineće radu Fondacije za istraživanje Alchajmerove bolesti, sa sedištem u jednoj od vodećih pariskih javnih bolnica.

Organizatori kažu da su dve prethodne „Pikaso lutrije“ prikupile više od 10 miliona evra za kulturni rad u Libanu i programe za vodu i higijenu u Africi.

Prva takva umetnička igra na sreću u kojoj je nuđen „1 Pikaso za 100 evra“, održana je 2013. godine, a radnik na vatrogasnom raspršivaču u Pensilvaniji osvojio je delo Man in the Opera Hat, koje je španski majstor naslikao 1914. godine tokom svog perioda kubizma.

Druga Pikasova slika, ulje na platnu Mrtva priroda (Nature Morte) bila je nagrada 2020. godine i otišla je računovođi u Italiji čiji je sin kupio srećku majci kao božićni poklon.

Ta mrtva priroda, naslikana 1921. godine, obezbeđena je za potrebe humanitarne lutrije kupovinom od milijardera kolekcionara umetnina Dejvida Namada, koji je u intervjuu tvrdio da bi Pikaso odobrio lutrijsku prodaju njegovih dela. Pikaso je umro 1973. godine.

„Pikaso je bio veoma velikodušan. Poklanjao je slike svom vozaču, svom krojaču“, istakao je Namad. „Želeo je da njegovu umetnost sakupljaju sve vrste ljudi, ne samo superbogati.“

Tête de Femme biće izložena u aukcijskoj kući Kristi u Parizu od danas, a izvlačenje dobitnog listića održaće se na istom mestu u utorak u 18 časova po lokalnom vremenu.

Jokić ipak ispunio kotu za MVP kandidata, Denver slavljem nad Sparsima “spustio zavesu”

Od
Viktor
-
0

Nikola Jokić je upisao 23 poena i osam skokova u pobedi Denver nagetsa nad San Antonio sparsima u poslednjem meču regularne sezone.

Uprkos najavama da bi mogao da propusti duel gostovanje u San Antonio zbog odmora i oporavka od povrede zgloba desne ruke, Nikola Jokić je ipak učešćem u prvom poluvremenu uspeo da ispuni potrebnih 65 utakmica za kandidaturu za NBA nagrade.

Na drugoj strani nije bilo Viktora Vembanjame, koji se u prethodnom kolu domogao potrebne cifre.

Jokić nije “čašćavao prisustvom”, već je naprotiv bio vrlo učinkovit sa 23 poena, ubacivši sedam od 12 šuteva. Drugo poluvreme je proveo na klupi, dopustivši rezervama i epizodistima da urade koliko mogu, bez Marija, Hardaveja, Džonsona, oba Brauna, Gordona,…Nošeni sa 25 poena Džejlena Strotera i dabl-dablom Jonasa Valančijunasa od 16 poena i 11 skokova, Nagetsi su slavili 128:118, osiguravši treću poziciju na Zapadu sa skorom 53-29pred ulazak u plej-of. Rival će im biti Minesota timbervulvsi.

Dieron Foks sa 24, Devin Vasel sa 19 i Keldon Džonson sa 18 su bili najraspoloženiji kod Sparsa.

Nagetsi otvaraju prvu rundu na svom terenu 19. aprila.

Dušan Alimpijević proglašen za najboljeg trenera u Evrokupu

Od
Viktor
-
0

Srpski stručnjak Dušan Alimpijević proglašen je za najboljeg trenera sezone 2025/26 u Evrokupu, nakon što je sa ekipom Bešiktaša ostvario istorijski plasman u finale.

Alimpijević je do priznanja stigao glasovima kolega trenera, a ovo mu je drugi put da osvaja nagradu za trenera godine, nakon uspeha iz sezone 2021/22 kada je predvodio Bursuspor do finala istog takmičenja.

Bešiktaš je ove sezone ostvario učinak 16 pobeda i pet poraza, uz izuzetne partije na obe strane terena. Tim iz Istanbula bio je među najefikasnijima u ligi, uz vrhunske procente šuta za dva i tri poena, dok se istakao i timskom igrom, sa velikim brojem raspoloženih igrača.

U borbi za priznanje, Alimpijević je iza sebe ostavio Frederika Futoa iz Burža, Erdema Čana iz Turk Telekoma i Zvezdana Mitrovića iz Cedevita Olimpije.

Bešiktaš je posebno dominantan bio na domaćem terenu, gde još nema poraz ove sezone, a u polufinalu je sigurnim igrama eliminisao Bahčešehir.

U finalu Evrokupa rival će mu biti upravo ekipa Burža, a serija se igra na dve pobede i počinje 22. aprila.

Alimpijević, koji je i selektor reprezentacije Srbije, predvodi tim sa velikim ambicijama da osvoji prvi trofej u Evrokupu, nakon što je 2022. godine sa Bursasporom zaustavljen u finalu.

Saldo prvog meseca rata u Iranu: Ko dobija, a ko gubi i zašto EU čeka da potone još dublje

Od
Viktor
-
0
a map of the middle east with a pin in it

Urednik Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) Ivan Nikolić u aprilskom izdanju ocenjuje da EU, gotovo da nema više prostora za pomoć privredi kroz budžet i napominje da investitori znaju da je EU potrošila svoju “vatrenu moć” na račun za gorivo

Saldo prvog meseca rata u Iranu: Ko dobija, a ko gubi i zašto EU čeka da potone još dubljeGetty © Fatemeh Bahrami/Anadolu

Prvi mesec agresije na Iran ostavio je stravične posledice, pre svega, na ekonomije Zaliva. Redukovana je proizvodnja nafte i gasa, ali i poslovanje turizma, avijacije, logistike, proizvodnje i finansijskih usluga. Uništena je infrastruktura i brojni proizvodni kapaciteti koje nije lako obnoviti, piše “Biznis”.

Urednik “Makroekonomskih analiza i trendova” (MAT) Ivan Nikolić u aprilskom izdanju ocenjuje da procenjeni dnevni finansijski gubici tokom marta iznose 700 miliona dolara samo od nafte i napominje da je dugoročno izgubljeno poverenje investitora.

“Ali kao i u svakom ratu, dok neko gubi neko dobija, jer je rat mnogim zemljama pozitivna eksternalija. Postoje procene da je upravo viša cena energenata samo Rusiji obezbedila upravo pomenutih 700 miliona dolara na dnevnom nivou”, navodi Nikolić.

Dobitnici su i SAD, kao i druge zemlje izvoznice nafte, koje nisu deo ove ratom zahvaćene zone, poput Kanade, Australije, ali i onih manjih, kao što su Azerbejdžan, Kazahstan, jer su najveći kupci njihove nafte i gasa evropske zemlje.

Ormuski moreuz je centralna osa oko koje se prelama čitava ekonomska priča agresije na Iran. Zatvaranje Ormuza je direktan uzrok cenovnog poremećaja mnogih proizvoda. Pažnja javnosti je inicijalno bila fokusirana na energente, s obzirom na činjenicu da su zemlje Zaliva čuvene po tome. Međutim, negativan efekat ovog rata na globalnu ekonomiju je daleko veći, prenosi “Biznis”.

“Ormuz nije samo naftni čep – on je čep za čitav niz industrija koje nemaju veze sa energijom, ali zavise od fizičkog protoka robe iz Zaliva. Zato je pitanje bezbednog prolaza kroz Ormuski moreuz bez dileme uslov održivosti Sporazuma o prekidu ratnih aktivnosti, koji je stupio na snagu 8. aprila”, smatra Nikolić.

Prema procenama pojedinih autora, 10 odsto rasta cene nafte redukuje globalni BDP za nešto više od 0,1 odsto uz istovremeni rast globalne inflacije za 0,2 procentna poena. Uticaj je asimetričan, najviše trpi Evropa, zatim južna i jugoistročna Azija.

Ivan Nikolić upozorava da rat ugrožava i drugi jednako bitan put svetskog pomorskog izvoza. Reč je o moreuzu Bab al‑Mandebu, koji povezuje Crveno more sa Adenskim zalivom, odnosno razdvaja Zaliv i Afriku. On je važan za promet između Azije i Evrope, preko Sueckog kanala, i za izvoze i regionalne tokove iz Crvenog mora i istočne Afrike.

Njegovo zatvaranje izazvalo bi velike poremećaje u trgovanju, produženje ruta oko Afrike i rast troškova, ali neposredni udar na globalne osnove energije bio bi manji nego kod Ormuza. Ovaj moreuz je vitalna ruta kojom Saudijska Arabija šalje svoju naftu u Aziju, ali i za izvoz sirove nafte, gasa i drugih goriva u Evropu preko Sueckog kanala ili Sumedskog (Suecko-mediteranskog) gasovoda na egipatskoj obali Crvenog mora.

“Evropu bi istovremena blokada oba moreuza tek uvela u ekonomsku katastrofu. Kašnjenje i viši transportni troškovi dodatno bi podigli cenu uvezene robe. Nestašice bi bile neizbežne. U srednjem roku bi došlo do relokacije logistike i novog prekomponovanja lanaca snabdevanja. Verovatno, i do trajnog povećanja troškova globalne trgovine”, smatra urednik MAT-a.

Raste inflacija dok centralne banke prate situaciju

Ivan Nikolić napominje da je rat već u prvom mesecu generisao inflacione pritiske u mnogim zemljama. U evrozoni je u martu izmerena najveća inflacija od januara 2025. godine. Među najvećim ekonomijama evrozone inflacija je osetno ubrzala u Nemačkoj (2,8 odsto međugodišnje posmatrano, naspram dva odsto u februaru), Francuskoj (1,9 odsto naspram 1,1 odsto), Španiji (3,3 odsto naspram 2,5 procenata).

U martu 2026. godine i rast cena u SAD-u je bio pod snažnim uticajem energetske krize izazvane sukobima na Bliskom istoku, pa su predviđanja da će sa februarskih 2,4 odsto inflacija uvećati za još jedan procentni poen.

Kreatori ekonomskih politika prate u kojoj meri trenutni rast cena energenata utiče na inflaciona očekivanja. Centralne banke do sada nisu reagovale na inicijalni udar, koji je ublažen i pražnjenjem strateških rezervi nafte i gasa, ali i fiskalnim odricanjima.

Tržišta trenutno percipiraju da će se kamatne stope verovatno više puta uvećati u 2026. godini, što se vidi po kretanju, na primer, euribora. Ipak, nema dileme da će se pratiti svaka promena situacije i čekati koliko god je moguće pre nego što se donesu restriktivnije mere.

“Centralne banke hodaju po ivici između suzbijanja tvrdokorne inflacije i izbegavanja ozbiljnog udara na srednjoročni rast. Rast cena energenata je egzogeni šok (dolazi spolja, zbog geopolitike), a ne zbog pregrejane domaće potražnje. Stoga podizanje kamata neće doneti više nafte ili gasa, ali će ubiti investicije i potrošnju”, objašnjava Nikolić.

S druge strane, kao i tokom kovid pandemije, fiskalni odgovor će biti asimetrično vođen raspoloživim fiskalnim prostorom i prethodno akumuliranim rezervama. Zemlje koje budu imale kapacitet podržaće tražnju i zaštititi standard svojih građana.

EU potrošila svoju “vatrenu moć” na račun za gorivo

Ipak, čini se da je, s obzirom na prethodne šokove i hitnu potrebu za povećanjem izdataka za odbranu i finansijsku pomoć koju preusmerava Ukrajini, manevarski prostor za suzbijanje rasta cena energije, ali i za širi fiskalni paket podrške, bitno ograničeniji u EU nego u pred-kovid eri.

Predsednica Evropske komisije je izjavila da je prvih 10 dana rata EU koštalo tri milijarde evra. Međutim, prema najnovijim podacima od 29. marta ta brojka je već porasla na šest milijardi evra samo za veće cene uvoza nafte i gasa otkako je sukob počeo.

EU je već isključila aktiviranje takozvane fiskalne klauzule za vanredne situacije koju smo imali tokom pandemije. Po njima, uslovi za “tešku ekonomsku krizu” i dalje nisu ispunjeni, iako je rast ugrožen.

Umesto ogromne potrošnje države će morati da biraju između smanjenja poreza na energente, što smanjuje prihode, i direktne pomoći najugroženijima, što je fiskalno odgovornije, ali politički teže.

“Dakle, što se tiče EU, gotovo da nema više prostora za pomoć privredi kroz budžet. To znači da je ECB ostavljena na ‘brisanom prostoru’. A ona, kao što je već spomenuto, ne može da reši problem nedostajućih energenata, nafte i gasa, ali i sekundarnih strateških proizvoda koji se koriste kao sirovina u proizvodnji. Zato su tržišta u panici i zato prinosi na državne obveznice zemalja evrozone rastu, brže nego u SAD. Investitori znaju da je EU potrošila svoju ‘vatrenu moć’ na račun za gorivo!”, zaključuje Nikolić.

Prvi čovek u kosmosu: Manje poznate, a veoma zanimljive činjenice o Juriju Gagarinu

Od
Viktor
-
0
gray spacecraft taking off during daytime

Danas se obeležava 65 godina od kada je Jurij Gagarin izveo prvi čovekov let u kosmas. Tako je čuveni kosmonaut upečetljivog osmeha ušao u istoriju, a u njegovu čast, 12. aprila i Rusiji se obeležava Dan kosmonautike. Mnogo je napisano i rečeno o ovom podvigu i Gagrinu, ali ipak postoje neke činjenice koje su manje poznate.

Prvi čovek u kosmosu: Manje poznate, a veoma zanimljive činjenice o Juriju GagarinuGetty © РИА Новости
Jurij Gagarin

“Ove godine Rusija i ceo svet slave 65. godišnjicu legendarnog leta Jurija Gagarina. Ovo istorijsko lansiranje postalo je jedan od najmonumentalnijih događaja 20. veka, otvarajući novu eru u istoriji civilizacije”, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin učesnicima ruskog svemirskog foruma.

Let Jurija Gagarina u svemirskoj letelici trajao je 108 minuta, a uspešan povratak označio je početak nove ere u istraživanju svemira i osvajanju kosmosa. I danas postoje brojne zanimljivosti i manje poznati detalji koji i dalje izazivaju interesovanje javnosti.

Dubleri

Prvi čovek u svemiru, Jurij Gagarin, imao je dva dublera – Germana Titova i Grigorija Neljubova. Oba su bila u prvoj grupi sovjetskih kosmonauta. Neljubov se smatrao rezervnim kandidatom, pa za razliku od Gagarina i Titova nije obukao skafander, već je bio spreman da leti ako bude neophodno.

Oproštajno pismo

Dva dana pre leta u kosmos, Gagarin je napisao oproštajno pismo svojoj supruzi Valentini i deci, u slučaju tragičnog ishoda misije.

“Zdravo, moje mile, veoma voljene Valječka, Lenočka i Galočka.

Odlučio sam da vam napišem nekoliko redova kako bih sa vama podelio radost i sreću koja me je danas zadesila. Danas je vladina komisija odlučila da me pošalje u kosmos kao prvog čoveka. Znaš, draga Valjuša, koliko sam srećan i želim da i vi budete srećni zajedno sa mnom. Običnom čoveku poveren je tako veliki državni zadatak da prokrči prvi put u kosmos!

Živeo sam do sada pošteno, iskreno, na korist ljudima, iako je ta korist bila mala. Još kao dete pročitao sam reči V. P. Čkalova: “Ako već treba da budeš nešto – budi prvi”. Eto, ja se trudim da to budem i biću do kraja.

Želim, Valječka, da ovaj let posvetim ljudima novog društva, komunizma u koji već ulazimo, našoj velikoj otadžbini i našoj nauci”.

To pismo je njegova supruga dobila tek sedam godina kasnije, nakon njegove pogibije u avionskoj nesreći 27. marta 1968. godine.

РИА Новости/Игорь Снегирев

Rezervna dugmad

Jurij Gagarin je jednom ispričao kako je, kada je posećivao razne zemlje, nosio rezervnu dugmad sa sobom. To je bilo zato što bi, prilikom susreta sa njim, obožavaoci ne samo pokušavali da ga dodirnu, zagrle ili poljube, već i da uzmu nešto kao suvenir. Dugmad su često kidana sa njegove uniforme.

Ručak sa kraljicom (tri verzije)

Tokom posete Velikoj Britaniji 1961. godine, Gagarin je bio na ručku sa kraljicom Elizabetom. Postoji više verzija kako je taj susret izgledao:

  • u jednoj verziji Gagarin je pojeo limun iz čaja, a kraljica je učinila isto

  • u drugoj je rekao da je iz sela i da jede kašikom, pa je kraljica to prihvatila

  • u trećoj je pojeo kuvano jaje u bujonu, što se smatralo neobičnim za dvorski bonton.

Nepoznata činjenica o letu Gagarina u svemir

Čim se modul za spuštanje odvojio, Gagarin je krenuo munjevitom brzinom da leti ka zemlji, pri čemu se deo u kome se on spuštao zbog velike brzine praktično usijao – toliko da su se kroz prozore mogli jasno videti plamičci. U tim trenucima kosmonaut se u mislima opraštao od života, jer iako je znao da je kapsula predviđena za ove temperature, to u stvarnosti nikada nije bilo testirano.

Jedan od dva padobrana mu se nije otvorio

Već u 10 sati i 41 minut Gagarin se katapultirao iz modula za sletanje, ali tada se dogodila još jedna neprijatnost – osnovni padobran mu se otvorio bez problema, ali je rezervni, samo ispao iz ranca i ostao zatvoren. “Dok sam leteo kroz oblak dunuo je blagi vetar, pa se otvorio i onaj drugi”, rekao je Gagarin po sletanju na zemlju. Bukvalno 3 puta u 20 minuta on je bio na ivici smrti.

Nije uspeo da sleti tamo gde je trebalo

Zbog problema sa odvajanjem modula za sletanje, putanja kojom se Jurij Gagarin kretao ka zemlji se promenila. Zbog toga je omašio mesto na koje je trebalo da sleti, u Hvalinskom reonu Saratovske oblasti i spustio se na zemlju čak 180 kilometara dalje od mete, nedaleko od sela Smelovka. Mesto sletanja nosi jaku simboliku – deo naziva sela -“smelo”, savršeno opisuje podvig Gagarina.

Nije imao šta da obuče kada je sleteo

Oko 5 sati popodne Gagarin je konačno krenuo put smeštaja, ali kada je ušao unutra i hteo da se raskomoti i presvuče, shvatio je da nema ništa od obične, civilne garderobe – sve što je imao ostalo je na kosmodromu Bajkonur, odakle je i poleteo. I, šta da radi – ostatak tog dana je proveo u onome što je imao, u plavom kostimu u kome se i nalazio na Zemljinoj orbiti.

Na kraju mu se i pertla odvezala

Kada je 14. aprila Gagarin stigao u Moskvu, dočekala ga je gomila ljudi. Tog dana je on trebalo da se sastane i sa Nikitom Hruščovim i izvesti ga o svom letu. U trenutku kada je izlazio iz aviona, Gagarinu se odvezala pertla (a neki kažu i da je to bila kopča kojom je fiksirao čarape). Sve u svemu, on je nekako sišao, vodeći računa da se ne saplete, a taj komičan trenutak bio je poslednji u nizu neplaniranih.

Spomenici Gagarinu širom sveta

Ukupno, širom sveta postoji više od 250 zvaničnih spomenika i bisti Jurija Gagarina, a najverovatnije i desetine “nezvaničnih”.

Veliki uspeh naših lekara: Obavljena prva transplatacija pluća u Srbiji

Od
Viktor
-
0
a group of doctors performing surgery on a patient

Čitav poduhvat je trajao dva do tri dana, a četrdesetdvogodišnji pacijent se dobro oporavlja

Veliki uspeh naših lekara: Obavljena prva transplatacija pluća u SrbijiGetty © Paul Harizan
Ilustracija

Hirurzi Klinike za grudnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije napravili su veliki poduhvat prvom transplantacijom pluća u našoj zemlji. Četrdesetdvogodišnji pacijent se dobro oporavlja.

“Sa velikim zadovoljstvom mogu da kažem da je uspešno obavljena prva transplantacija pluća u Srbiji, u saradnji sa timom Medicinskog univerziteta u Beču. Iako dug put predstoji, pacijent se dobro oporavlja. Ovaj zahvat je plod dugog rada i sistematskih priprema”, kaže za RTS profesorka Maja Ercegovac, direktorka Klinike za grudnu hirurgiju.

Zbog saradnje sa kolegama u Beču, čitav protokol – priprema, procena, hirurški rad, postoperativni tok – izgrađen je po uzoru na transplantacioni program u Beču.

Saradnja sa austrijskim hirurzima daje priliku našim pacijentima, kako navodi, da budu operisani po vodećim svetskim protokolima.

Dr Slaviša Baščarević, koji je boravio šest meseci na usavršavanju u Beču, opisuje poduhvat kao veliki iskorak srpskog zdravstva.

“Čitav tim je radio kao celina. Ovo je veoma komplikovana, višečasovna operacija. Svako je znao svoju ulogu, na čelu sa vrhunskim stručnjacima grudne hirurgije, anesteziologije, pulmologije i ostatkom medicinskog osoblja. Ključ svega je koordinacija, posvećenost i preciznost”, istakao je Baščarević.

Operacija je počela oko 18 časova, a završena je u ranim jutarnjim časovima, ali dr Baščarević kaže da niko nije osećao umor.

Dr Marko Popović, koji je uzimao pluća od donora, naveo je da iako sama operacija traje više sati, njoj prethodi višednevna priprema – od momenta kada se sazna da postoji donor do samog momenta vađenja pluća.

“Pozitivna trema je bila ogromna kada smo prihvatili organ i kada smo shvatili da ćemo spasiti jedan život”, rekao je Popović.

Koordinacija eksplantacionih timova je izuzetno složena, jer moraju da se usklade timovi koji vade srce, pluća, bubrege, da se nakon toga koordiniše dolazak ostatka ekipe i nastavak procedure.

Čitav poduhvat trajao je dva do tri dana.

Vaskrs – praznik nad praznicima | Dan uveče

Od
Viktor
-
0

Suština Uskrsa nije simbolična, već suštinska: ljubav, žrtva i pobeda nad smrću

Vaskrs - praznik nad praznicima | Dan uveče© РТ Балкан

Svake godine, u jednom trenutku, ceo svet stane. Sveće se pale. Zvona odzvanjaju. I usred noći, usred tame koja je gusta i stvarna, čuje se jedan jedini glas: “Hristos vaskrse”. I svetlost u čoveku, poveruje da smrt nije poslednja reč.

Živimo u vremenu koje nas uči da budemo jaki, da ne plačemo, da idemo dalje. Algoritmi nam nude sreću na rate, a mi – iscrpljeni, usamljeni, izgubljeni u buci sopstvenih života – sve češće ne znamo ni ko smo, ni zašto smo ovde. A onda dođe Uskrs.

I kaže: postoji izlaz iz svakog groba. Jer Vaskrsenje nije samo događaj od pre dve hiljade godina, ono je obećanje. Dato svakom čoveku koji je ikada izgubio nekoga koga voli. Svakom ko je sedeo sam u mraku i pitao se da li je vredelo. Svakom ko je ponovio sebi – ja više ne mogu. Hristos nije vaskrsao samo iz kamenog groba – vaskrsao je iz svega što čoveka ubija iznutra.

Vaskrs nije samo praznik radosti, već i središnja tačka hrišćanske vere, jer bez tajne krsta nema ni tajne vaskrsenja. Govoreći o smislu najvećeg pravoslavnog praznika, prezviter i dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, dr Srboljub Ubiparipović u emisiji “Dan uveče” ističe da je reč o događaju koji temeljno određuje identitet svakog hrišćanina: Hristos strada, umire i vaskrsava ne kao simbol, već kao Bogočovek koji na sebe uzima ljudsku prirodu da bi čoveku otvorio put u večni život.

“Reč je o najvažnijem događaju u istoriji spasenja ljudskog roda, odnosno o najveličanstvenijem prazniku koji proslavljamo svečano u pravoslavnoj crkvi. Ako bismo pokušali na najsažetiji način da objasnimo šta prethodi tajni vaskrsenja Hristovog, jeste tajna krsta. To definiše identitet svakog pravoslavnog hrišćana i hrišćanke, odnosno da bez krsta nema ni vaskrsenja. Bogočovek, gospod naš Isus Hristos koji se ovaplotio od Duha svetoga i Marije Djeve dolazi na ovaj svet radi ljubavi. On dolazi istinski stvarno da umre radi nas ljudi, našeg spasenja, dolazi kao nevino jagnje koje nema greha, ali koje na sebe uzima celokupnu ljudsku prirodu u svojoj ličnosti i uspinje se ka gradu Jerusalimu, ka krstu kao znaku božanske ljubavi prema rodu ljudskom, celokupnoj tvorevini”, ističe gost televizije RT Balkan.

Ubiparipović naglašava da se upravo u Hristovom stradanju i smrti otkriva suština vaskršnje poruke. Krst, kaže, nije znak poraza, već mesto pobede nad smrću, grehom i propadljivošću. Vaskrsenje, u tom smislu, nije samo događaj iz sveštene istorije, nego temelj vere bez koga bi, kako podseća, sve ostalo bilo lišeno smisla.

“Bivajući razapet na krst, kao jagnje nevino, bez greha i mrlje, šireći ruke grli ceo svet i vasceli ljudski rod. I pošto istinski stvarno umire, ali smrću koja nije bila ispunjena truležnošću kao plod te smrti, dolazi vaskrsenje. To je pobeda nad smrću, nad grehom, nad đavolom, nad propadljivošću. Hristos je pokidao okove smrti, sišao krstom u had i proputio nam put u život večni. To je suštinska poruka vaskrsenja, temelj naše vere bez čega ništa ne bi imalo smisla i bez čega bi naša vera bila uzaludna”, objašnjava Ubiparipović.

Govoreći o odnosu Boga i čoveka, podseća da hrišćanstvo donosi radikalnu novinu: Bog ne ostaje daleki sudija kome se prinose žrtve, već sam dolazi među ljude i žrtvuje sebe radi njihovog spasenja. Ta promena, kako ističe, ne tiče se samo verskog obreda, već samog načina postojanja čoveka u zajednici sa Bogom.

“Bog je došao među ljude, postao jedan od nas, postao savremen čoveku da bi čovek postao savečan Bogu. Dolazi da izmeni i unapredi odnos ljudskog roda sa trojičnim Bogom, ali ne ovoga puta kao što je to bilo u Starom zavetu, odnosu koji je bio zasnovan na prinošenju žrtava biljnog ili životinjskog porekla, nego dolazi sam da žrtvuje sebe radi nas ljudi i našeg spasenja, kako bi odnos između Boga i ljudskoga roda koji je bio narušen praroditeljskim grehom Adama i Eve. Dolazi da istinski strada, da bude razapet i da vaskrsne iz mrtvih i da ljudsku prirodu uzvede na tron nebeskog oca i na taj način nam podari jedan apsolutno drugačiji nivo postojanja u zajednici sa trojičnim Bogom”, dodaje.

Ubiparipović ukazuje i da Hristova misija nije bila politička niti usmerena na ovozemaljsku vlast, već na suštinsku promenu ljudskog postojanja. Upravo zato, Hristos ruši društvene i moralne barijere svog vremena: prilazi onima koje je društvo odbacilo, razgovara sa grešnicima i pokazuje da Božja ljubav ne pravi razlike među ljudima.

“Nije reč o dolasku vladara koji u ovozemaljskom smislu želi da promeni situaciju u državnom, političkom planu, kulturološkom, ovde je reč o suštinskim, korenitim promenama na polju postojanja ljudskog roda. I spasitelj dolazi i na svakom koraku pokazuje da se menja odnos između Boga i ljudskog roda. U više navrata čini ono što je za judejsko društvo bilo neprihvatljivo – provodi vreme sa onima koji su bili prokaženi, koji nisu bili dostojni života – sa grešnicima, sa carinicima, sa bludnicima i za to biva optuživan. Ali on na to odgovara da je Bog došao među grešnike, a ne radi pravednika, odnosno radi svakog čoveka”, ukazuje gost “Dana uveče”.

Ubiparipović posebno podvlači univerzalnost te poruke.

Božja ljubav, kaže, ne meri ljudskim aršinima, ne deli na dostojne i nedostojne, već poziva sve u zajednicu. Zato je i Hristovo delo, iako istorijski vezano za jedan narod i jedno vreme, u suštini upućeno svakom čoveku.

“Logika ljubavi Božje i ljubavi ljudske je drugačija, postoje razlike. Kao što znamo, Bog jednako voli i one koji su dobri i one koji su rđavi, i kišu šalje i jednima i drugima. Dok bismo mi, shodno ljudskim slabostima i razumevanjima, pravili određene razlike. Ali upravo zbog toga što Bog bezrezervno ljubi, ljubavlju koja nije nama razumljiva, ali je sveobuhvatajuća, tom ljubavlju ljubi čoveka koji je kruna tvorevine, on dolazi radi svih. Zato poziva sve u zajednicu i zato je spasitelj svih, provodi vreme sa svim slojevima društvenim. Njegova poruka je univerzalna i ne tiče se samo judejskog roda, jer je iz tog roda i potekao, već se tiče celokupnog ljudskog roda i Bog ne pravi razlike među ljudima”, pojašnjava Ubiparipović.

Kao snažan primer pokajanja i pada, izdvaja događaje Velike srede. Sa jedne strane, tu je žena grešnica koja svojim pokajanjem i ljubavlju pokazuje da niko nije unapred izgubljen. Sa druge, tu je Juda, koji i pored bliskosti sa Hristom pada u izdaju. Tako se, kaže, pred čovekom otkriva i nada i opomena.

“Tokom prethodne sedmice, na Veliku sredu smo imali dva interesantna primera koja govore o tome kako neko ko je neprihvatljiv u društvu može, prinoseći pokajanje Bogu, da zadobije carstvo nebesko. Istovremeno da onaj ko je u najbližem mučeničkom krugu može otpasti od spasitelja. Tu na prvom mestu mislim na ženu bludnicu koja prinosi skupoceno miro i mirom omiva noge Spasitelja i, svojom kosom i svojim suzama, zapravo priprema Spasitelja za pogreb. Spasitelj tada, želeći da pojasni zašto prihvata pokajanje jedne takve ličnosti, kaže da je ona veliku ljubav imala. Svako ko pristupa pokajanju, ko je spreman da otvori srce za Gospoda biva mu umnogome oprošteno. Nikada nije kasno za pokajanje, Jevanđelje je ispunjeno različitim primerima koji govore da je svaki čovek vredan spasenja i ljubavi Božje”, podseća Ubiparipović.

Na istoj liniji, primer Jude i Petra pokazuje da ni blizina Bogu sama po sebi nije dovoljna ako nema duhovne budnosti. Čovek može da posustane, da se pokoleba i padne, ali i da kroz veru i pokajanje ponovo traži put ka istini.

“Na Veliku sredu se opominjemo i Jude Iskariotskog, koji je pripadao krugu dvanaestorice učenika, ali koji je, zato što je bio u neposrednoj blizini Spasitelja, odlučio da ga izda. Time pokazuje da oni koji smatraju da su u neposrednoj blizini, u zajednici sa Bogom, i da sve razumeju, ako ne vode računa i nisu duhovno budni nad sobom i te kako su skloni padu i grehu. Primer Svetog apostola Petra ilustruje svakoga od nas koji je spreman da prihvati dar vere, a opet da usled ovozemaljskih okolnosti, iskušenja i izazova pokoleba i posumnja u odnos sa Bogom”, upozorava Ubiparipović.

1...171819...1.499Stranica 18 od ukupno 1.499

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković