.JPG.webp)
ZVANIČNO: IBON NAVARO VODI CRVENU ZVEZDU!
Španac preuzeo crveno-bele
Ono što je najavljivano prethodnih dana, dobilo je svoj konačan epilog – Ibon Navaro je novi trener Crvene zvezde.
Navaro je prethodne četiri godine proveo u Unikahi i sa španskim klubom prošao kroz najuspešniji period u istoriji, osvojivši sedam trofeja.
U Crvenoj zvezdi se očekuje da pokrene izgradnju novog tima, koji će se još konkurentnije takmičiti u Evroligi.
“Ibon Navaro u Beogradu otvara novo poglavlje u trenerskoj karijeri, koji je do sada krasio stil u kome su ekipe koje je predvodio sa klupe igrale veoma brzu košarku visokog intenziteta, uz korišćenje velikog broja igrača u rotaciji. Crvena zvezda želi puno uspeha, sreće i pobeda našem novom treneru Ibonu Navaru! O svim daljim aktivnostima vezanim za prelazni rok i transfere igrača, klub će informisati javnost isključivo preko zvaničnih naloga kluba“, saopštili su crveno-beli.
Crvena zvezda je za čoveka koji je osvojio dve Lige šampiona, izdvojila obeštećenje od 300.000 evra, što samo govori kakva očekivanja imaju novog šefa struke.
Navaro se pre nekoliko dana na prilično emotivan način oprostio od bivšeg kluba, za koji je bio izuzetno vezan. Tamošnje rukovodstvo je mu je nekoliko nedelja pre kraja sezone nudilo novi dvogodišnji ugovor, bez obzira na prilično loše rezultate, ali je još tada bio svestan da je vreme za novo poglavlje u karijeri, što mu je ponudila Crvena zvezda.
Sstručnjak iz Vitorije je od 2022, kada je preuzeo ekipu, pa do kraja ove sezone Unikahu predvodio do dve titule osvajača FIBA Lige šampiona, isto toliko Kupova kralja, kao i Internacionalnih kupova, dok je 2024. osvojena i pehar u španskom Superkupu. Takođe, Navarno je kao trener promovisao mnoge igrače koji su danas deo Evrolige, a među njima je i prošlosezonska vedeta crveno-belih Tajson Karter.
Španac je klupu Unikahe napustio sa 180 pobeda iz 261 utakmice, a očekuje se da ga u klubu iz Malage nasledi Pablo Laso.
Može li Mataruška banja da se preporodi
Posle višegodišnjih pokušaja bezuspešne prodaje Mataruške i Bogutovačke banje, pre nekoliko godina je privatizovana i time je počelo blago oporavljanje
Nekada je Mataruška banja bila veoma značajna, kako u pogledu balneološkog zdravstva, tako i po broju posetilaca u privatnim i društvenim kapacitetima. Raspadom SFRJ, Vlada tadašnje SRJ, uz saglasnost Opštine Kraljevo i Uprave Mataruške banje, izvršila je prihvat prognanih i izbeglih s Kosova i Metohije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske u periodu oko 1992–2001.
U tim objektima oni proveli su dvadesetak godina, da bi se nakon toga uz pomoć Evropske unije, Opštine Kraljevo, Vlade Srbije, Crvenog krsta Srbije i drugih institucija i pojedinaca iselili iz banjskih objekata i uselili u namenska naselja i stanove, uglavnom u okolini Kraljeva. Takvim načinom iseljenja prognanih lica, Mataruška banja je doživela potpuni banjski fijasko, koji je direktno uticao na urušavanje svih objekata banje, kako zdravstveno-rehabilitacionih, tako i hotela „Žiča” i „Termal”, zatim smeštajnih vila, ugostiteljskih objekata, infrastrukture, parka i drugih objekata.
Posle višegodišnjih pokušaja bezuspešne prodaje Mataruške i Bogutovačke banje, pre nekoliko godina je privatizovana i time je počelo blago oporavljanje. Renoviran je hotel „Mineral” u Bogutovačkoj banji, a potom u Mataruškoj banji, poslastičarnica „Kapica”, kafić „Park”, hotel „Termal”, uređeni su park, obogaćen novim sadnicama i klupama, dečji vrtić, fontana, viseći most na Ibru, obale Ibra…
A da bi Mataruška banja ponovo bila balneološki lider u Srbiji moraju se formirati novi i savremeni zdravstveni centri: kupatilo, uz specijalističke preglede, kadrovske resurse, ambulante, savremenu opremu i još mnogo šta.
U sadašnjim uslovima nije realno očekivati tako nešto, barem u bližoj budućnosti, s obzirom na to da u banji postoji višedecenijski veoma uspešni Republički rehabilitacioni centar „Agens”, poznat po lečenju neuroloških, reumatskih, degenerativnih, posttraumatskih, ginekoloških i drugih bolesti.
Bez obzira na to što bi prioritet trebalo da bude zdravstveni turizam koji bi se odvijao u prirodnim lečilištima i objektima koji bi koristili prirodne lekovite resurse i zdravstvene ustanove, trebalo bi imati u vidu trend globalnog turizma u vidu putovanja radi zdravlja i očuvanja kvaliteta života.
Uzimajući u obzir nepovoljne okolnosti koje znatno utiču na postizanje liderstva u balneološkom lečenju, možda je prilika da se Mataruška banja više okrene turistima koji ne traže isključivo lečenje, već odmor i aktivnosti koje doprinose fizičkom i mentalnom zdravlju u vidu boravka u prirodi, termalnih izvora, spa i velnesa, zdrave hrane, tišine i čistog vazduha uz cvrkut ptica, pešačke i biciklističke staze, sportske objekte, u letnjem periodu kupanje u reci Ibar, lov i ribolov, planinarenje (Oštra glavica, Stolovi, Čemerno, Kotlenik…), obilazak manastira Žiče i Studenice, kao i Magliča, Krstov grada i drugih znamenitosti. Sve to Mataruška banja može da ponudi domaćim i stranim turistima.
Takav vid turizma ne samo da je razvojna šansa Mataruške banje, već i Srbije, koja na relativnom maloj geografskoj površini poseduje veliki broj banja, termomineralnih izvora, planina, čistog vazduha, bogatu gastronomiju, uz tradicionalno gostoprimstvo, pristupačne cene i mnoge druge pogodnosti.
Da bi se takvi potencijali što brže i realnije ostvarili, možda je rešenje intenzivnija primena javno-privatnog partnerstva, uz više ulaganja u infrastrukturu, modernizaciju banjskih resursa, edukaciju.
Dr Predrag Petrović,
naučni saradnik, Beograd
Odnos ljudi prema relikvijama i svetinjama
Na pitanje da li veruje u Boga, Jung je odgovorio: „Ne moram da verujem. Ja znam.”
Poklonjenje vernika pojasu Presvete Bogorodice, jednoj od najvećih i najpoštovanijih svetinja u pravoslavnom svetu, otvorilo je pitanje kako razumeti odnos ljudi prema relikvijama i svetim predmetima. Činjenica da je ova svetinja privukla ogroman broj vernika svedoči da ona za mnoge ljude, uključujući i mene, ima dubok duhovni i simbolički značaj.
Posebno je zanimljivo ovo pitanje posmatrati iz perspektive Karla Gustava Junga, jednog od najznačajnijih psihologa 20. veka i mislioca koji je, verovatno više od bilo kog drugog psihologa svoga doba, nastojao da razume religijsku dimenziju ljudske ličnosti. Iako nije pripadao pravoslavnoj tradiciji, niti je bio branilac bilo koje pojedinačne vere, Jung je čitavog života proučavao mitove, simbole, rituale i religijska iskustva različitih naroda, smatrajući da oni otkrivaju nešto suštinsko o samom čoveku.
Zato je posebno značajna njegova čuvena izjava u intervjuu za Bi-Bi-Si iz 1959. godine. Na pitanje da li veruje u Boga, Jung je odgovorio: „Ne moram da verujem. Ja znam.” Ova rečenica često je pogrešno tumačena kao tvrdnja da poseduje racionalni dokaz Božjeg postojanja. U stvari, Jung je govorio kao psiholog koji je tokom decenija rada zaključio da je religijsko iskustvo jedna od najdubljih i najstvarnijih činjenica ljudske psihe. Za njega pitanje Boga nije bilo puka intelektualna pretpostavka, niti ostatak primitivnog mišljenja, već stvarnost s kojom se čovek neprestano susreće kroz simbole, mitove, snove i unutrašnje iskustvo.
U tom kontekstu, svesti poklonjenje relikvijama na pojam fetišizma znači zanemariti čitav sloj značenja koji religijski simboli imaju u ljudskom životu. Fetiš je predmet kojem se pripisuje samostalna magijska moć, dok je simbol nosilac značenja koje prevazilazi sam predmet i upućuje na dublju stvarnost. Za Junga je čovek biće koje ne može živeti samo od racionalnih činjenica i materijalnih interesa. Potrebni su mu smisao, simboli i osećaj povezanosti s nečim što prevazilazi njegovo pojedinačno postojanje.
Slično tome, i pravoslavno shvatanje relikvija suštinski se razlikuje od ideje fetišizma. U pravoslavnoj tradiciji relikvija nije predmet koji poseduje sopstvenu magijsku moć niti deluje nezavisno od Boga. Nije slučajno što Hristos nakon mnogih isceljenja izgovara reči: „Vera tvoja spasla te je.” Težište je, dakle, na veri, ličnom odnosu čoveka i Boga i delovanju Božje blagodati, a ne na samoj materiji. Zbog toga se značaj relikvije ne nalazi u predmetu kao takvom, već u onome na šta on upućuje. Ona predstavlja vidljivi izraz nevidljive duhovne stvarnosti i simbol živog odnosa čoveka sa svetim.
Jung je smatrao da moderni čovek često potcenjuje značaj religijskih simbola i duhovne dimenzije života, verujući da se čovek može u potpunosti razumeti kroz razum, nauku i materijalne činjenice. U dubinama psihe deluju arhetipovi – univerzalni obrasci i simboličke strukture koje oblikuju ljudsko iskustvo i prisutni su u svim kulturama i epohama.
Problem nastaje kada čovek pokuša da tu dublju duhovnu i simboličku dimenziju u potpunosti odbaci ili proglasi beznačajnom. Religijski simboli, prema Jungu, predstavljaju jedan od načina na koji čovek uspostavlja odnos s najdubljim slojevima sopstvene psihe i s pitanjima koja prevazilaze svakodnevno postojanje: pitanjima smisla, stradanja, smrti, nade i celovitosti ličnosti.
Upravo zato Jung nije posmatrao religijske simbole kao ostatke primitivnog mišljenja koje treba jednostavno odbaciti. Čovek koji izgubi sposobnost da razume i živi simbolički rizikuje da izgubi i deo sopstvene ljudskosti.
Zbog svega toga, fenomen poklonjenja relikvijama teško je razumeti ako ga svedemo na jedan pojam ili jednu teoriju. Bez obzira na različite stavove koje ljudi mogu imati o religiji, veoma je važno razumeti zašto religijski simboli opstaju kroz vekove i zašto i dan-danas imaju veliku snagu da dubinski pokrenu čoveka. I pravoslavna teologija i Jungova psihologija, svaka iz svog ugla, ukazuju da je reč o mnogo složenijem fenomenu od onoga što može da obuhvati pojam fetišizma.
Nataša Milić,
psiholog
Festival francuskog filma u Beogradu otvoriće film „Električni poljubac”
Projekcija će biti održana u Botaničkoj bašti „Jevremovac” od 23. do 28. juna
Festival francuskog filma biće održan od 23. do 28. juna u Beogradu, a potom od 2. do 5. jula u još pet gradova Srbije, najavljeno je danas na konferenciji za medije u Francuskoj ambasadi.
Festival organizuju Francuski institut u Srbiji i MTS dvorana, a publici će ponuditi besplatne projekcije na otvorenom, kao i izbor najnovijih ostvarenja francuske kinematografije, među kojima su i filmovi prikazani na ovogodišnjem Kanskom festivalu.
Manifestaciju će otvoriti film „Električni poljubac” reditelja Pjera Salvadorija, prikazan ove godine u Kanu, a projekcija će biti održana u Botaničkoj bašti „Jevremovac”.
Ambasadorka Francuske u Srbiji Florans Ferari istakla je da festival iz godine u godinu privlači novu publiku i dobija na značaju.
„Raduje me što festival uspeva da dopre do nove publike. Naš festival neprestano raste i dobija sve veći značaj upravo zahvaljujući publici”, rekla je Ferari.
Ona je zahvalila direktoru festivala Igoru Stankoviću i produkcijskoj kući MCF na dugogodišnjoj saradnji koja, kako je navela, doprinosi promociji francuske kinematografije u Srbiji.
„Imamo čast da ove godine kum festivala bude talentovani srpski glumac Andrija Kuzmanović”, rekla je Ferari i zahvalila Francuskom institutu na angažovanju u promociji francuskog filma.
Direktor Francuskog instituta u Srbiji Amos Rajhman ocenio je da je festival postao važan kulturni događaj koji publici predstavlja najnovije filmove iz Francuske.
„Pored izuzetnog programa, festival predstavlja jedinstven susret francuskog filmskog stvaralaštva i domaće publike”, rekao je Rajhman.
Prema njegovim rečima, jedna od najvećih prednosti festivala jeste njegova rasprostranjenost van Beograda.
„Festival će, osim u Beogradu, biti održan u još pet gradova Srbije, uglavnom na otvorenom i u prijatnom ambijentu”, najavio je Rajhman.
On je posebno istakao vezu festivala sa Kanskim festivalom, podsetivši da upravo Salvadorijev film „Električni poljubac” otvara ovogodišnje izdanje.
Kum festivala, glumac Andrija Kuzmanović, rekao je da mu predstavlja zadovoljstvo što je prihvatio tu ulogu.
„Drago mi je što sam ove godine kum festivala. Uvek ću se odazvati ovakvim događajima i nadam se da će sve više ljudi učestvovati. Živelo srpsko-francusko prijateljstvo”, poručio je Kuzmanović.
Direktor festivala Igor Stanković najavio je više značajnih ostvarenja u ovogodišnjoj selekciji.
Pored filma „Električni poljubac”, publika će imati priliku da vidi i istorijsku dramu „Zraci i senke” Gzavijea Đanolija, film „Igo”, koji je ostvario zapažen uspeh u Francuskoj, kao i komediju „Američki san”.
„Posebna ekskluziva je film ‘Komedi fransez’, predivna komedija koja govori o glumcima i svemu što prolaze u pozorištu”, rekao je Stanković.
Prvi deo festivala biće održan na više lokacija u Beogradu, nakon čega se manifestacija seli u Novi Sad, Zrenjanin, Gornji Milanovac, Užice i Niš.
Ulaz na sve projekcije je besplatan, prenosi Tanjug
Ruski hirurzi implantirali sistem za dugotrajnu srčanu podršku
U Nacionalnom medicinskom centru „E. N. Mešalkin” prvi put u Rusiji implantiran sistem zasnovan na kineskoj tehnologiji magnetne levitacije
Kardiohirurzi Nacionalnog medicinskog istraživačkog centra “E.N. Mešalkina” ruskog Ministarstva zdravlja postali su prvi u Rusiji koji su predstavili novi uređaj za dugotrajnu mehaničku srčanu podršku, saopštila je danas pres služba centra.
Kako je navedeno, reč je o kineskom uređaju koji koristi tehnologiju dinamičke magnetne levitacije, pri kojoj je rotor pumpe “obešen” u magnetnom polju i istovremeno se kreće rotaciono i vertikalno, čime se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka, preneo je Interfaks.
Prema podacima centra, operacije su obavljene uz nadzor stručnjaka iz jednog od najvećih kineskih kardioloških centara, koji imaju najviše iskustva u primeni ove tehnologije.
Kongres stručnjaka za lečenje hroničnih rana
Treba standardizovati lečenje ovih rana zbog vena ili dijabetesa u čitavoj Srbiji, a ujedno raditi na tome da sve što može da se leči – da se to učini ambulantno
Osmi kongres Srpskog udruženja za lečenje rana biće održan u petak i subotu u hotelu „Hilton” u Beogradu. Na skupu će biti obrađeno mnoštvo tema iz medicine koje su sveobuhvatne i fokusirane na hronične rane, od kojih boluje veliki broj svetske, pa i naše populacije.
Kako je istakao primarijus dr Srećko Bosić, predsednik Srpskog udruženja za lečenje rana, poslednjih decenija je evidentan porast broja hroničnih rana, posebno zbog produženja života, ali i poboljšanja dijagnostike i terapije hroničnih bolesti.
– Koncept većine naših kongresa je po uzoru na svetske i evropske kongrese udruženja i asocijacija za lečenje rana. U redovnom smo kontaktu sa Evropskom asocijacijom za lečenje rana (EWMA) i naši predstavnici iz upravnog odbora su u rukovodećim strukturama ove asocijacije. Održali smo 11 škola za lečenje rana, na kojima su učestvovali predstavnici sestrinstva i lekarstva iz Srbije i susednih zemalja. U školama su pored uvodnog teorijskog znanja medicinari imali prilike da se upoznaju sa primenom sredstava i opreme za tretman rana – naglasio je dr Bosić.
Naš sagovornik naglašava da treba standardizovati lečenje hronične rane zbog vena ili dijabetesa ili bilo kog drugog porekla, u čitavoj Srbiji, a ujedno raditi na tome da sve što može da se leči – da se to učini ambulantno. U slučaju potrebe za bolničkim lečenjima treba ujednačiti kriterijume za prijem takvih bolesnika i svesti ih na stručni i humani konsenzus. To su bolesnici sa mnogim pratećim i teškim bolestima i lečenje rane je na poslednjem mestu kao razlog njihovog stanja.
– Uporno pokušavamo da preko naših nastupa na predavanjima i u direktnim kontaktima sa zdravstvenim radnicima prenesemo znanja i umeće tretmana hroničnih rana razne etiologije. Naše udruženje pored dobre saradnje sa evropskom grupom za lečenje rana ima saradnju i sa udruženjima u okruženju – iz Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore. Kongresu prisustvuju predstavnici skoro svih specijalnosti iz oblasti medicine i bazičnih nauka. Od početka smo se trudili da održimo visoki naučni nivo na predavanjima. Jedan od osnivača i prvi predsednik udruženja je bio Saša Borović, kardiohirurg, pored koga su prisutni u odboru udruženja hirurzi plastičari, vaskularni hirurzi, dermatolozi, a na drugom kongresu predavač je bio i naš poznati genetičar dr Miodrag Stojković – objasnio je dr Bosić.
Zašto ne treba kombinovati energetska pića i lekove
Jedna studija je pokazala da ovi napici mogu značajno da povećaju broj otkucaja srca i da izazovu skokove krvnog pritiska, što može da dovede do srčanih aritmija, koje su potencijalno opasne po život
Energetska pića postala su deo svakodnevice, jer se piju u pokretu, na poslu, u teretani ili tokom noćnih smena, često bez razmišljanja o tome šta zapravo sadrže. Iako se reklamiraju kao brz izvor energije i koncentracije, njihova kombinacija stimulansa može imati ozbiljan efekat na organizam, naročito kod osoba koje istovremeno koriste terapiju za pritisak, srce, anksioznost, nesanicu ili druge hronične bolesti.
Stručnjaci upozoravaju da energetska pića nisu bezazlen napitak, niti „obična kafa u limenci”. Ona sadrže farmakološki aktivne supstance, pre svega velike količine kofeina, ali i druge stimulanse čije se dejstvo međusobno pojačava. Upravo zato njihova upotreba može da utiče na efikasnost lekova, da pojača neželjene efekte terapije ili da dovede do ozbiljnih zdravstvenih tegoba poput ubrzanog rada srca, skoka krvnog pritiska, nesanice, nervoze i poremećaja srčanog ritma.
U apotekama i ordinacijama sve češće se čuje rečenica: „Popio sam samo jedno energetsko piće, to nije lek.” Međutim, problem je upravo u tome što se dejstvo energetskih pića često potcenjuje, iako njihov sastav može značajno da utiče na organizam, posebno kod ljudi koji svakodnevno uzimaju terapiju.
– Najčešći sastojci energetskih pića su kofein, često prisutan u količinama koje premašuju preporučeni dnevni unos, zatim guarana kao dodatni „skriveni” izvor kofeina, taurin koji učestvuje u regulaciji brojnih fizioloških procesa u organizmu, biljni ekstrakti poput ginsenga i yerba mate, velike količine šećera ili veštačkih zaslađivača, kao i visoke doze vitamina Be i L-karnitina. Ali problem nije u jednom sastojku pojedinačno, već u njihovoj kombinaciji. Organizam ovakve napitke ne doživljava kao hranu ili osveženje, već kao snažan stimulans. Iz ugla farmaceuta, najveći rizik predstavljaju upravo interakcije – situacije u kojima energetska pića mogu da promene dejstvo leka, pojačaju neželjene efekte terapije ili utiču na njenu bezbednost i efikasnost – objašnjava Emilija Trbović, farmaceutkinja Farmaceutske komore Srbije.
Energetska pića često sadrže visok nivo kofeina, šećera i raznih drugih stimulansa i aditiva. Iako mogu da pruže privremeni podsticaj energije, redovna ili prekomerna konzumacija može da predstavlja nekoliko zdravstvenih rizika, posebno za adolescente, sportiste i osobe sa postojećim zdravstvenim stanjima.
– Sa visokim nivoom kofeina i šećera, zajedno sa drugim sastojcima, postoje neki potencijalni neželjeni efekti od pijenja energetskih pića, uključujući nesanicu, dijareju, kardiovaskularne bolesti, bolesti bubrega, hipertenziju, depresiju, tahikardiju, razdražljivost i anksioznost. Jedan od najzabrinjavajućih efekata je njihov potencijalni uticaj na srce. Jedna studija je pokazala da energetska pića mogu značajno da povećaju broj otkucaja srca i da izazovu skokove krvnog pritiska, što može da dovede do srčanih aritmija, koje su potencijalno opasne po život. Dugotrajna upotreba je takođe povezana sa kardiomiopatijom, stanjem u kojem srce postaje abnormalno uvećano i oslabljeno, što narušava njegovu sposobnost da efikasno pumpa krv. Članak u časopisu „The Journal of Pediatrics” istakao je zabrinutost zbog kardiovaskularne toksičnosti kod adolescenata koji redovno konzumiraju energetska pića – kaže Trbovićeva.
Mnoga energetska pića sadrže do trećine šolje šećera po porciji. Ovaj visok sadržaj šećera može da doprinese gojaznosti, dijabetesu tipa 2, zavisnosti od šećera i želji za njim. Preporučeni bezbedan dnevni unos kofeina je oko 400 mg za zdrave odrasle osobe i efekti zavise od doze i individualne osetljivosti.
– Važno je upozoriti i na rizike kombinovanja alkohola i energetskih pića. Alkohol deluje kao depresor centralnog nervnog sistema, usporava reakcije, smanjuje budnost i utiče na koordinaciju. S druge strane, energetska pića, zahvaljujući kofeinu i drugim stimulansima, povećavaju budnost i prikrivaju osećaj umora. Kada se ove supstance kombinuju, kofein može da „maskira” osećaj pijanstva, pa osoba ima utisak da je manje pod dejstvom alkohola nego što zaista jeste. Upravo zato ljudi često unesu veće količine alkohola, jer ne prepoznaju realan nivo opijenosti. Iako se osećaju budnije, njihove kognitivne i motoričke sposobnosti ostaju oslabljene, što značajno povećava rizik od saobraćajnih nesreća, povreda i drugih oblika rizičnog ponašanja. Zbog ovih efekata, zdravstveni stručnjaci i međunarodne zdravstvene organizacije godinama upozoravaju da kombinacija alkohola i energetskih pića nije bezazlena, posebno kod mladih, osoba sa kardiovaskularnim problemima i svih koji već koriste određenu terapiju – precizira Trbovićeva.
Farmaceuti su često prva linija kontakta sa pacijentima. Za razliku od lekara, koji pacijenta vide periodično, farmaceut ga vidi redovno. Vidimo navike koje pacijenti često ne pominju lekaru, a energetska pića su jedna od tih navika. Problem je što se energetska pića ne doživljavaju kao nešto što treba prijaviti uz terapiju. Energetska pića ne leče umor, ona ga prikrivaju. Umor je signal organizma, a kada ga stalno potiskujemo, telo plaća cenu.
– Najčešći primeri iz prakse odnose se na kombinaciju energetskih pića sa lekovima za lečenje povišenog krvnog pritiska. Kofein može da dovede do porasta krvnog pritiska i ubrzanog rada srca, čime privremeno umanjuje efekat terapije. Pacijenti tada često imaju utisak da lek „ne deluje”, iako je pravi problem u istovremenom unosu energetskih pića. Poseban oprez potreban je i kod lekova za smirenje i spavanje, jer oni imaju potpuno suprotno dejstvo u odnosu na energetska pića. Dok terapija deluje umirujuće i usporava nervni sistem, stimulansi iz energetskih pića pojačavaju budnost i napetost, što može da smanji efikasnost terapije i da dodatno optereti organizam. Kod pojedinih grupa antidepresiva, visok unos kofeina može da pojača neželjene efekte poput nervoze, ubrzanog rada srca, osećaja unutrašnjeg nemira i nesanice. Takođe, kombinacija energetskih pića sa analgeticima i antiinflamatornim lekovima može da poveća rizik od opterećenja jetre i bubrega, naročito kod dugotrajne upotrebe ili primene visokih doza terapije. Važno je naglasiti da interakcije između energetskih pića i lekova ne moraju da izazovu trenutne i dramatične simptome. Njihove posledice često nastaju postepeno i mogu postati vidljive tek nakon dužeg perioda redovne upotrebe – upozorava Trbovićeva.
Kod mladih tolerancija na kofein brzo raste
Farmaceuti upozoravaju da kod mladih tolerancija na kofein brzo raste, javlja se psihološka zavisnost, poremećaj sna postaje hroničan. Energetska pića nisu sportski napici i nisu napici za hidrataciju jer tokom napora dodatno opterećuju srce. Međunarodno društvo za sportsku ishranu (ISSN) u svojim izveštajima je otkrilo da konzumiranje energetskih napitaka 10 do 60 minuta pre vežbanja može poboljšati mentalnu koncentraciju, budnost, anaerobne performanse i izdržljivost kod odraslih, pretežno putem kofeina. ISSN je zatim upozorio da energetska pića sa visokim sadržajem kalorija mogu dovesti i do povećanja telesne težine i negativno uticati na nivo glukoze u krvi i insulina.
Partizan na sve ili ništa
„Crno-beli” večeras od 19 časova u trećem duelu protiv Dubaija spasavaju sezonu pred svojim navijačima. – Penjaroja: Ništa još nije gotovo
Košarkaši Partizana su na tankom ledu kada je u pitanju finalna serija plej-ofa ABA lige. Njihova poslednja prepreka na putu ka odbrani titule, Dubai, u svom posedu ima 2-0 prednost, i samo ih jedna pobeda deli od izvanrednog uspeha. Priliku da „produže život” u ovom finalu imaju već večeras, od 19 časova, kada dočekuju klub iz Emirata na trećoj utakmici.
Ovaj okršaj održaće se u Beogradskoj areni, gde će „parni valjak” gledati da nastavi tradiciju koja im je u ovom trenutku neophodna. Naime, nijedna ekipa u ovom rivalstvu nije ostvarila trijumf na gostujućem parketu. Svaki put je slavio domaćin, pred svojom publikom, a u ovom slučaju izabranici trenera Đoana Penjaroje će dati sve od sebe da se taj niz zadrži, inače je za njih sezona zvanično gotova.
Pritisak i te kako postoji u taboru „crno-belih”, a samo je pitanje kako će se celokupna ekipa izboriti sa time. U jednu ruku to im može biti gorivo koje će ih „lansirati” u preokret, a ujedno i boljka koja će ih koštati titule. Titula u ABA ligi bi im pokazala da je sva muka iz sredine sezone vredela nečemu, da se njihov trud pri povratku iz zaista teških rezultata i pada forme isplatio, te da nije bio „za džabe”.
Partizan još nije osvojio trofej u ovoj sezoni, a za to će morati da „zasuku rukave” i „pokažu zube”, jer je u pitanju zaista veliki breg koji trebaju da pređu.
Na vrhu tog brega nalazi se izuzetno talentovan roster Dubaija, koji je na korak od najvećeg uspeha u zaista kratkoj klupskoj istoriji. Već polako mogu da osete ukus slavlja povodom prvog trofeja koji je organizacija ikada osvojila, a to može biti put na kojem se veoma lako mogu okliznuti.
Oba tima imaju za šta da igraju, ali i pritisak koji moraju da prevaziđu. Veliko je pitanje ko će od njih biti bolji u rešavanju svojih problema, jer ovakve utakmice i plej-of serije se dobijaju iznutra, svojom sjajnom igrom – a ne čekanjem na greške protivnika.
Partizan ima stvari na kojima mora da poradi za nastavak ove serije. U „Koka-Kola areni” su nailazili na velike probleme u koncentraciji. Bilo da je u pitanju veliki zaostatak ili povratak u meč, ekipi je falilo mentalne čvrstine u drugom poluvremenu na obe utakmice dosadašnjeg finala.
Ali, ako su nešto pokazali tokom ova dva meča, to je mogućnost da nauče iz svojih grešaka. Na otvaranju serije imali su veliki problem sa odbranom obruča, što je dozvolilo Dubaiju da hvata preveliki broj ofanzivnih skokova. To nije bilo toliko primetno na sledećem susretu, koji je samim tim bio i neizvesniji.
Ipak, i tu su pravili greške, ali su svakako u najgorem mogućem trenutku dozvolili protivniku da se domogne dvocifrene razlike. Veliko je pitanje da li će ekipa iz Emirata ponovo dobiti taj luksuz.
Trener Đoan Penjaroja govorio je o mentalitetu koji igrači trebaju da zauzmu pred treću utakmicu finalne plej-of serije ABA lige sa Dubaijem:
„Očekivanja su da pobedimo utakmicu, tako da još ništa nije gotovo. Verujem da smo spremni da odigramo dobar meč. Radili smo na detaljima koje moramo da poboljšamo. Što se tiče navijača, nadam se da će nam pomoći da ostvarimo važan trijumf, a igrači će dati sve od sebe, u to verujem”, istakao je španski stručnjak za klupski sajt.
Svoje utiske pred duel sa ekipom iz Emirata istakao je i Aleksej Pokuševski:
„Odigrali smo dve utakmice kod njih ova druga je bila mnogo bolja, ali nažalost nismo uspeli da pobedimo. Imali smo par lošijih minuta u drugom poluvremenu i mislim da je to presudilo. Sada kod nas imamo, nadam se, još dve utakmice koje verujem da možemo da pobedimo, uz pomoć publike, dosta sigurnije i da ćemo izboriti taj peti meč i na kraju osvojimo titulu. Kada igramo kod kuće pred našim navijačima, uglavnom dolazimo do pobeda, tako da, još jednom, pozivam sve navijače da dođu sutra, mislim da će nam biti od velike pomoći”, podvukao je reprezentativac Srbije.
U slučaju da Partizan izbori trijumf i „upiše se” u ovo finale, četvrta utakmica zakazana je za 12. Jun. Tada će, u Beogradskoj areni, izabranici Đoana Penjaroje imati priliku da izbore majstoricu koja bi se onda igrala 16. Juna u Dubaiju.
Veliki je izazov pred „crno-belima”, koji sada imaju pravu priliku da pokažu pobednički, a i šampionski, mentalitet u trenutku kada im sezona „visi o koncu”.
Partizan i Džekiri blizu produžetka saradnje
Dok se košarkaši bore za titulu prvaka ABA lige, uprava kluba iz Humske marljivo radi na formiranju ekipe za narednu sezonu. Prema izveštaju domaćih medija, centar Partizana Tonje Džekiri nalazi se u završnoj fazi pregovora o produžetku saradnje sa „crno-belima”. Nigerijski košarkaš zadužio je dres beogradskog tima u sred sezone, a do sada je u ABA ligi beležio prosek od 9.5 poena, 5.6 skokova i 1.6 asistenciju.
Hju Džekmen igraće pirata Long Džona Silvera u filmu „Ostrvo s blagom“ koji režira Ridli Skot
Nakon što je igrao Vulverina, P. T. Barnuma, Van Helsinga, Žana Valžana i, najskorije, Robina Huda, Hju Džekmen svojoj filmografiji dodaje još jedan klasični lik — pirata Long Džona Silvera.