Ministar odbrane Bratislav Gašić uručio odlikovanja
Za zasluge i revnosnu službu pripadnicima Vojske Srbije i Ministarstva odbrane
Izaslanik predsednika Republike i vrhovnog komandanta Vojske Srbije Aleksandra Vučića, ministar odbrane Bratislav Gašić uručio je danas odlikovanja pripadnicima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, povodom uspešno realizovane vojne parade „Snaga jedinstva 2025”, Dana državnosti Srbije – Sretenja i Dana Vojske Srbije.
Gašić je odlikovanja uručio u prisustvu načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Milana Mojsilovića, a ukazima predsednika Vučića, zlatnim i srebrnim medaljama za zasluge i revnosnu službu, odlikovano je 228 pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane.
Gašić je istakao da odlikovanja koja je danas uručio, kao izaslanik predsednika Republike, predstavljaju izraz zahvalnosti otadžbine i sistema odbrane za iskazanu hrabrost kada je bilo teško, istrajnost kada je bilo neizvesno i celokupan odnos prema dužnostima, koje gotovo nikada nisu lake.
Gašić je istakao da odlikovanja koja je danas uručio, kao izaslanik predsednika Republike, predstavljaju izraz zahvalnosti otadžbine i sistema odbrane za iskazanu hrabrost kada je bilo teško, istrajnost kada je bilo neizvesno i celokupan odnos prema dužnostima, koje gotovo nikada nisu lake.
„Ta odluka živi i danas. U vama.
Zato danas ne ističemo samo zasluge i odlikovanja već ljude koji stoje iza njih – službu koja ne poznaje radno vreme, umor i izazove, već samo odgovornost prema državi i prema narodu. Poštujući tradiciju i slavnu istoriju naše vojske ističemo ljude koji tu tradiciju svakodnevno potvrđuju svojim radom, hrabrošću i posvećenošću”, rekao je Gašić.
Time se, kako je rekao Gašić, još jednom potvrđuje odlučnost da čuvamo i unapređujemo naše slavno i nimalo lako stečeno časno vojničko nasleđe u vremenima koja pred nas stavljaju brojne izazove, prenosi Tanjug.
„Ta odluka živi i danas. U vama.
Zato danas ne ističemo samo zasluge i odlikovanja već ljude koji stoje iza njih – službu koja ne poznaje radno vreme, umor i izazove, već samo odgovornost prema državi i prema narodu. Poštujući tradiciju i slavnu istoriju naše vojske ističemo ljude koji tu tradiciju svakodnevno potvrđuju svojim radom, hrabrošću i posvećenošću”, rekao je Gašić.
Time se, kako je rekao Gašić, još jednom potvrđuje odlučnost da čuvamo i unapređujemo naše slavno i nimalo lako stečeno časno vojničko nasleđe u vremenima koja pred nas stavljaju brojne izazove, prenosi Tanjug.
Srpski atletičari bruse formu u Baru i Ulcinju
Savezne pripreme okupile 90 sportista, uz treninge, edukaciju i psihološku pripremu za sezone 2026. i 2027.
Srpski atletski savez (SAS) tradicionalno organizuje savezne pripreme u Baru i Ulcinju, koje su počele 15. aprila, a trajaće do 29. aprila, saopšteno je danas.
U saopštenju SAS se navodi da je ove godine akcenat stavljen na sportiste, koji su evidentni i potencijalni kandidati za međunarodna takmičenja u 2026. i 2027. godini sa ciljem povezivanja generacija – od mlađih juniora do seniora.
„U Baru boravi 70 atletičara koji rade po grupama. Treneri sarađuju u planiranju i realizaciji programa rada, uz konsultacije sa pomoćnicom selektora Ivanom Petković, koja tehnički rukovodi kampom i brine o tome da se sve planirano realizuje. Osim trenažnog procesa, obavezna je i edukacija sportista – planirano je psihološko testiranje, kao i predavanje na temu psihološke pripreme pred takmičenja”, navode iz SAS.
„U Ulcinju boravi 20 atletičara koji se takmiče u srednjim i dugim stazama. Glavna vedeta je Aldin Ćatović, koji predvodi grupu koja se priprema za izazove u 2026. i 2027. godini. Osim reprezentativnih priprema, naši sportisti obavljaju i individualne pripreme u raznim atletskim centrima širom Evrope – u Izmiru, na Tenerifima, kao i u našem atletskom centru na Banjici. Ovaj period je najvažniji za pripremu atletičara pred sezonu na stazi, te je od velikog značaja što su vremenski uslovi ove godine izuzetno povoljni, uz dosta sunčanih dana i odlične uslove na obnovljenoj stazi u Baru”, saopšteno je iz SAS, prenosi Tanjug.
„Draga Tereza, želim ti prepunu salu, voli te tvoja Seka Sablić“: Oproštajni koncert Tereze Kesovije u Splitu, 3. maja, a podrška joj stiže od naše glumice
Jugoslovenska i hrvatska muzička diva Tereza Kesovija, koja je i danas jedna od najvoljenijih i najpoštovanijih zvezda ovdašnje kulture, održaće Oproštajni koncert 3. maja na Starom placu u Splitu, objavili su hrvatski mediji.
Kao razlog povlačenja navela je zdravstvene razloge:
„Ja sam u bolnici bila puno puta i vrlo ozbiljno bolesna, i bila sam u dva, tri navrata baš između života i smrti. I onda se čovjek pita kako bi bilo da ja sad podvučem crtu i kažem: Ljudi, dosta je bilo. Dala sam sve što sam imala. Možda je ostalo još to nešto malo, ali dozvolite mi da to nešto malo ostavim iza sebe..
.Ja ne mogu stajati bez štapa, to sigurno, ali to meni ne smeta da pjevam, želja mi je da ljudi uživaju u ovom koncertu, da zapamte“, izjavila je za Net.HR.
A naša legendarna glumica Jelisaveta Seka Sablić, na stranicama Danasa, upućuje pismo podrške svojoj višedecenijskoj bliskoj prijateljici:
„Draga Tereza, ko bi rekao da je to tvoj oproštajni koncert?! Koja je to umetnička radost u tebi, tvoja ljubav da zagrliš celi svet, koja je to umetnička moć, da plačemo i smejemo se, radujemo se i kad smo tužni kad ti pevas?! Želim ti prepunu salu, obožavanje koje si zaslužila, i koje traje tolike godine, više od šezdeset! A tvoje reči posle koncerta će biti: „Jel bilo dobro? Da, Tereza, bilo je neponovljivo ludilo, voli te tvoja Seka Sablić.
Podsećanja radi, poslednji put Tereza Kesovija je bila u Beogradu 1. decembra 2023, privatno, kada se u Jugoslovenskom dramskom pozorištu dirljivo oprostila od svog prijatelja, reditelja Jagoša Markovića koji je iznenada preminuo mesec dana ranije, 22. septembra.
Program „Jagoševa nedelja“ koji je tada priredio JDP, završen je emotivnim omažom, a Tereza je tada izjavila:
– Dragi moj Jagoše, divni moj prijatelju, dobri čovječe. Svi te volimo, evo tu je tvoja porodica sa tobom večeras, svi smo tu, i sve je u redu. Iz naših srca nikada nećeš izaći. Iz mojeg srca sigurno nikada nećeš.
Tereza je tada u pratnji muzičara izvela njegove omiljene pesme, „Prijatelji stari, gdje ste?“ i „Moja posljednja i prva ljubavi“.
Kako o njenom Oproštajnom koncertu u Splitu izveštavaju hrvatski mediji, gradonačelnik Splita Tomislav Šuta objavio je snimak probe za koncert na društvenim mrežama, na kojem Tereza, uz pratnju gitare, peva svoju omiljenu pesmu “Gdje ima srca, tu sam i ja”, sa stihom “Kad pjesma stane i ja ću poći”.
„Koncert hrvatske dive Tereze Kesovije na Starom placu sada je i zvanično rasprodat. Raduje me što ćemo 3. maja, u okviru programa Sudamje, imati čast da prisustvujemo njenom oproštajnom koncertu u Splitu”, napisao je Šuta na Fejsbuku.
Najlepša živa ograda bez mnogo truda? Rešenje je ova biljka
Ako ste nekada prošli pored dvorišta okruženog gustom, tamnozelenom živom ogradom koja zadržava svoj uredan izgled tokom cele godine, velike su šanse da ste videli lovor višnju.
Ova biljka je poslednjih godina postala jedan od najpoželjnijih izbora za uređenje pejzaža, i to sa dobrim razlogom, piše Zadovoljna.hr.
O kakvoj je biljci reč?
Lovor višnja (latinski Prunus laurocerasus) je zimzeleni žbun iz porodice ruža, poznat po svojim sjajnim, kožastim listovima koji podsećaju na lovor, dok cvetovi i plodovi podsećaju na višnju, po čemu je i dobio ime.
To je izuzetno prilagodljiva biljka koja može da izraste do nekoliko metara u visinu, a krasi je gusta, kompaktna kruna koja joj daje dekorativni izgled tokom cele godine. Upravo ta kombinacija estetike i otpornosti čini je jednim od najpopularnijih izbora u hortikulturi.
Zašto je idealna kao živa ograda?
Lovor višnja je gotovo sinonim za živu ogradu – i to ne bez razloga.
Pre svega, to je biljka koja brzo raste i već posle nekoliko godina stvara gustu, neprozirnu zelenu barijeru koja štiti od pogleda, vetra, pa čak i buke. Pored toga, zimzelena je, što znači da zadržava lišće tokom cele godine, pa bašta nikada ne izgleda „prazno“.
Dodatna prednost je njena izdržljivost. Lovor višnja podnosi sunce, polusenku, pa čak i hlad, kao i urbane uslove i zagađenje vazduha. Lako se oblikuje orezivanjem, što omogućava stvaranje urednih, pravih linija koje se najčešće traže kod živih ograda.
Na šta treba obratiti pažnju ako želite da uspe?
Iako se lovor višnja smatra zahvalnom biljkom, postoje ključne stvari koje će napraviti razliku između prosečnog i bujnog izgleda:
1. Zemljište i drenaža
Najbolje joj odgovara plodno, dobro drenirano zemljište. Previše vlage može izazvati truljenje korena, pa je važno izbegavati preplavljivanje.
2. Zalivanje
Nakon sadnje, redovno zalivanje je neophodno dok se biljka ne ukoreni. Kasnije postaje otpornija na sušu, ali najbolje uspeva u umereno vlažnom zemljištu.
3. Svetlost
Može da raste skoro svuda, ali svoj najgušći i najlepši oblik razvija na sunčanom ili polusenovitom mestu.
4. Redovno orezivanje
Da bi živa ograda ostala gusta i uredna, potrebno ju je povremeno orezivati. Lovor višnja to veoma dobro podnosi i brzo se regeneriše.
5. Oprez zbog toksičnosti
Važno je znati da su delovi biljke, posebno listovi i seme, otrovni, pa treba biti oprezan ako u bašti ima dece ili kućnih ljubimaca.
Lovor višnja je savršen izbor za svakoga ko želi uredan, elegantan i dugotrajan zeleni okvir za svoju baštu, bez previše komplikovane nege. Upravo je ta kombinacija estetike i praktičnosti učinila ovu biljku neizbežnim favoritom modernih bašta.
Pčele imaju skrivenu „supermoć“: Evo koliko mogu preživeti pod vodom
Poznato je da ribe dišu pod vodom, ali postoje i druge životinje koje mogu kratko da opstanu u takvim uslovima – ili zadržavajući dah ili razmenom gasova preko kože.
Naučnici su sasvim slučajno otkrili da matice mogu da prežive pod vodom. Kako su napisali u studiji objavljenoj u časopisu Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences, koautorka Sabin Rondo je slučajno otkrila ovu sposobnost pčela dok je proučavala efekte pesticida na bumbare, piše tportal.
Stavila ih je u epruvete napunjene zemljom u frižideru, ali kada je izvadila epruvete, otkrila je da se voda u nekim od njih kondenzovala i udavila četiri bumbara. Uprkos tome što su bili potpuno potopljeni, bili su živi. Kada je ponovila eksperiment u studiji 2024. godine, potvrdila je da matice mogu da prežive pod vodom do nedelju dana.
Novo istraživanje se fokusiralo na sam mehanizam kojim pčele preživljavaju pod vodom. Naučnici su uzeli zdrave matice i izazvali ih u dijapauzu stavljajući ih u zimske uslove (hladan, tamni frižider). Posle nekoliko nedelja, prebačene su u komore napunjene vodom, a neke od pčela su provele samo nekoliko sati pod vodom, dok su druge provele i do nedelju dana.
Tokom eksperimenta, naučnici su pažljivo pratili njihovo metaboličko stanje i beležili fiziološke promene. Otkrili su da pčele nastavljaju da proizvode ugljen-dioksid, što je dokaz da su disale pod vodom. Pored toga, oslanjale su se na anaerobni energetski sistem, što je dovelo do akumulacije laktata u njihovim telima.
Zanimljivo je da su, kada su pčele uklonjene iz poplavljenih komora, odmah počele da se oporavljaju. Njihov metabolizam je postao izuzetno aktivan, a počelo je i uklanjanje laktata iz njihovih tela.
„Takav fiziološki kapacitet podržava otpornost pčela na ekstremne uslove okoline i može biti od ključnog značaja, posebno zbog promenljivih obrazaca prolećnih poplava“, napisali su u radu. S obzirom na to da su izuzetno osetljive na klimatske promene, ova sposobnost pokazuje kako se one i dalje mogu prilagoditi ekstremnim uslovima i preživeti.
Lufthanza smanjuje broj letnjih letova za 20.000 zbog cene goriva
Nemačka avio-kompanija Lufthanza će tokom leta smanjiti broj kratkih letova za 20.000, navodeći da su vrtoglave cene goriva učinile mnoga putovanja „neprofitabilnim“.
Cena mlaznog goriva udvostručila se od početka rata SAD-Izrael sa Iranom, jer je sukob usporio njegovu proizvodnju i transport širom Bliskog istoka.
Nekoliko avio-kompanija, među kojima su KLM-France i Delta, takođe su privremeno smanjili neke letove, dok su druge podigle cene karata.
Analitičari su upozorili da putnici treba da očekuju dalji rast cena karata i više otkazanih letova jer sukob traje.
Zaliv je glavni izvor avionskog goriva koje pokriva oko 50 odsto evropskog uvoza.
Najveći deo dolazi kroz Ormuski moreuz, koji je Iran efikasno zatvorio kao odgovor na napade SAD i Izraela.
Povećanje cena mlaznog goriva pokazuje ulogu bliskoistočnih rafinerija u snabdevanju.
Samo rafinerija Al-Zur u Kuvajtu obezbeđuje otprilike 10 odsto evropskog uvoza mlaznog goriva, prema podacima Enerdži Intelidžensa.
Međunarodna agencija za energiju upozorila je prošle nedelje da bi Evropa mogla da ostane bez kerozina za nekoliko nedelja, iako vlada Velike Britanije i avio-kompanije kažu da ne primećuju poremećaje u snabdevanju.
Lufthanza je u utorak saopštila da smanjuje evropsku mrežu, ali da će putnici „nastaviti da imaju pristup globalnoj mreži ruta, posebno vezama na dugim relacijama“.
„Međutim, zbog povećanja cena mlaznog goriva, ovo će se postići znatno efikasnije nego ranije“, navode.
Rečeno je da bi se time uštedelo „približno 40.000 metričkih tona mlaznog goriva“.
Kompanija je prošle nedelje saopštila da ubrzava trajno zatvaranje evropske ponude letova CityLine.
Tada je saopšteno da penzioniše 27 aviona iz programa, delimično zbog „značajno povećanih cena kerozina“, ali i „dodatnih opterećenja zbog radnih sporova“.
Lufthanza je saopštila da je „prvih 120“ ovih letova smanjeno u utorak.
Među pogođenim rutama su one od Frankfurta do Poljske i Norveške.
„Postao sam Srbin za pet minuta“: Danac oduševljen Nišom i kafanskom atmosferom koja ga je „preobratila“
Jedan mladi muzičar i putnik iz Danske, Frederik Kornelius, već mesecima obilazi Srbiju i svoje utiske redovno deli na društvenim mrežama, ali je poslednja objava iz Niša privukla posebnu pažnju.
Ovaj skandinavski nomad, koji sebe opisuje kao muzičara i zaljubljenika u putovanja, tvrdi da je upravo u Nišu doživeo nešto što ga je potpuno promenilo – toliko da je u šali napisao da je „postao Srbin“.
Za njega, Niš je mnogo više od još jedne stanice na mapi. Naziva ga „skrivenim draguljem Balkana“, gradom u kojem je, kako kaže, pronašao sve: autentičnu hranu, živu lokalnu kulturu i opušten ritam života uz reku Nišavu.
U svojim objavama posebno ističe istorijski sloj grada – od činjenice da je Niš rodno mesto rimskog cara Konstantina Velikog, preko impresivne Tvrđave, do Spomenika oslobodiocima i prepoznatljive arhitekture koja, po njegovom mišljenju, daje gradu karakter.
Ipak, ono što ga je najviše osvojilo nije istorija, već svakodnevica. Ljudi koji sede u kafanama, razgovaraju na ulici i žive grad bez žurbe ostavili su na njega, kaže, najjači utisak.
A onda je usledio i trenutak koji je njegova publika najviše delila.
Tokom jedne „mirne“ večere u lokalnoj kafani, naručio je salatu i meso, ali atmosfera se brzo promenila. Muzika je krenula, društvo se opustilo, a on se, kako opisuje, potpuno stopio sa okruženjem.
„Odjednom više nisam bio momak iz Danske u Srbiji. Ja sam igrao, pevao, vikao. Osetio sam ritam kao nikada u životu. Mislim da sam dobio srpsko državljanstvo za pet minuta“, napisao je kroz šalu.
Njegova objava izazvala je brojne reakcije, a Niš je, makar na trenutak kroz njegove oči, ponovo dobio status grada koji ne ostavlja nikoga ravnodušnim.
Balkanska “država” za koju verovatno nikada niste čuli: Ima pasoš, valutu, zakone i najluđi karneval
Na Balkanu postoji jedna „država“ koju niko zvanično ne priznaje — ali ona i dalje živi, i to zahvaljujući vodi koja je svojevremeno pokrenula pravu malu pobunu.
Reč je o selu Vevčani u Severna Makedonija, smeštenom na oko 30 kilometara od Ohrid.
Iako na prvi pogled deluje kao još jedno mirno planinsko mesto, njegova priča je sve samo ne obična.
Početkom devedesetih, u vreme raspada SFR Jugoslavija, meštani Vevčana našli su se u sukobu sa vlastima zbog — vode.
Država je planirala da preusmeri njihove poznate izvore pitke vode, što je izazvalo ogroman revolt. Vevčanci su reagovali odlučno i bez kompromisa — fizički su branili svoje izvore, ne želeći da se odreknu prirodnog bogatstva koje ih je vekovima održavalo.
Iz tog prkosa i otpora, 1993. godine nastaje Republika Vevčani. Iako nikada nije imala stvarni politički legitimitet, ova „država“ je bila snažan simbol bunta, nezavisnosti i lokalnog identiteta — ali i doza balkanskog humora.
Meštani su otišli korak dalje pa su osmislili i sopstvene „državne“ elemente: pasoš (koji danas funkcioniše kao suvenir), novac, zastavu, pa čak i „vladu“ i simbolične zakone.
Danas je ova neobična priča deo turističkog šarma mesta, a posebno dolazi do izražaja tokom čuvenog Vevčanski karneval, koji se održava svake godine 13. i 14. januara. Karneval se poklapa sa proslavom pravoslavne Nove godine po julijanskom kalendaru i predstavlja jedinstvenu kombinaciju tradicije, satire i potpune slobode izražavanja.
Foto: Tomislav Georgiev / Xinhua News / Profimedia
Maskirani učesnici bez zadrške ismevaju političare i društvene pojave, humor je često sirov i „bez kočnica“, a atmosfera nabijena energijom — uz muziku, rakiju i slavlje koje traje do kasno u noć. Upravo taj spoj prkosa, tradicije i zabave čini Vevčane jednim od najneobičnijih mesta na Balkanu.
Humanitarne projekcije filma “Svi za Kosmet, ma gde bili” u Srpskoj
Humanitarna organizacija “Svi za Kosmet” iz Beograda organizovaće od 23. do 26. aprila humanitarne projekcije filma “Svi za Kosmet, ma gde bili” u Čajniču, Foči, Gacku i Višegradu, a dobrovoljni prihod od ulaznica biće usmjeren za potrebe srpskog naroda i svetinja u južnoj srpskoj pokrajini.
Srbija – Republika Srpska, Svi za KosmetFoto: SRNA