Delagacija Muzeja Republike Srpske u Luvru, Zmijanjski vez od 23. aprila u Parizu

Viktor

21. april 2026. | 13:34

people gathering near Louvre Museum during daytime

Prvog dana službene posjete Parizu, zajedno sa saradnicima iz Muzeja Republike Srpske, direktor Muzeja Davor Strika održao je sastanak u Muzeju “Luvr” sa šefom sektora za međunarodnu saradnju Sirilom Gujeom i njegovim timom.

Delegacija Muzeja Republike Srpske u muzeju LuvrFoto: Ustupljena fotografija

Na sastanku je razgovarano o mogućnostima i modelima saradnje između naših muzeja, prije svega kroz razmjenu iskustava i stručnjaka, kao i o prilikama za edukaciju naših kustosa i konzervatora u Luvru. Takođe, razmatrane su mogućnosti realizacije zajedničkih izložbi, kao i finansiranja određenih projekata od obostranog značaja.

Posebno raduje činjenica da Muzej Republike Srpske postaje međunarodno vidljiv i prepoznatljiv, o čemu svjedoče i sastanci na ovom nivou sa najprestižnijim svjetskim institucijama kulture.

Delegacija Muzeja Republike Srpske u muzeju Luvr (ustupljena fotografija)

– Želimo da izrazimo zahvalnost Ministarstvu prosvjete i kulture Republike Srpske, Ministarstvu za evropske integracije i međunarodnu saradnju, kao i Danijeli Pejić, te Predstavništvu Republike Srpske u Parizu i Bojani Kondić Panić. Sastanci ovog tipa potvrđuju da je međuinstitucionalna saradnja Srpske na zavidnom nivou. Sve ove aktivnosti su uvod u svečano otvaranje izložbe “Zmijanjski vez – svjetsko nematerijalno nasljeđe” Muzeja Republike Srpske i Etnografskog muzeja u Beogradu koja će francuskoj publici biti dostupna od četvrtka, 23. aprila 2026. u Srpskom kulturnom centru ovdje u Parizu – rekao je direktor Muzeja Srpske u prestonici svjetske kulture.

Izložba “Zmijanjski vez – svjetsko nematerijalno nasljeđe” iz kolekcije Muzeja Republike Srpske i Etnografskog muzeja u Beogradu, autorki Danijele Đukanović muzejskog savjetnika, etnologa iz Muzeja Republike Srpske i Mirjane Kraguljac Ilić, višeg kustosa etnologa iz Etnografskog muzeja u Beogradu, je zajednički projekat dvije centralne institucije iz Republike Srbije i Republike Srpske koje se bave očuvanjem materijalnog i nematerijalnog srpskog kulturnog nasljeđa.

Kroz ovaj projekat obje institucije kulture žele da stručnoj i široj javnosti u Parizu i Francuskoj pokažu značaj očuvanja srpskog nematerijalnog nasljeđa – Zmijanjskog veza koji je upisan na UNESKO listu svjetskog nematerijalnog nasljeđa čovječanstva 2014. godine.

Er Srbija od 22. maja ponovo uvodi direktne letove za Minhen, karte od danas u prodaji

Viktor

21. april 2026. | 13:31

Er Srbija će od 22. maja ponovo upostaviti direktne letove između Beograda i Minhena, nakon pauze od 18 godina, a karte su od danas u prodaji, saopštila je kompanija.

Er Srbija (Foto: TANJUG/ AIR SERBIA/ ANA SPREMO)

Letovi će se obavljati svakodnevno, čime se osigurava kontinuitet i efikasnost u povezivanju ova dva grada.

Na ovaj način, Er Srbija jača svoje prisustvo u Njemačkoj, brojeći ukupno deset gradova do kojih leti iz Beograda i Niša.

Pored Minhena, u mreži destinacija nacionalne avio-kompanije Srbije su i Berlin, Diseldorf, Frankfurt, Frankfurt Han, Hamburg, Hanover, Keln, Nirnberg i Štutgart.

– Uvođenjem direktnih letova između Beograda i Minhena, otvaramo vrata ka srcu Bavarske – jednoj od najdinamičnijih regija Evrope. Ova linija nije samo olakšica za poslovne ljude i turiste, već ključna spona koja putovanje čini bržim, a planiranje jednostavnijim. Bilo da težite globalnim poslovnim prilikama ili kulturnom bogatstvu Minhena, nova ruta vam omogućava da tamo stignete lakše nego ikada, pozicionirajući Srbiju još čvršće na mapi evropskih putovanja – izjavio je generalni direktor Er Srbije Јirži Marek.

Polasci iz Beograda ponedeljkom, utorkom, četvrtkom i subotom planirani su u 07:10 časova, sa povratkom iz Minhena u 09:30 časova.

Srijedom, petkom i nedjeljom, letovi iz Beograda će se realizovati sa polaskom u 17:55 časova, dok su povratni letovi planirani u 20:15 časova.

Zahvaljujući svakodnevnim letovima, omogućena su brza i jednostavna presjedanja preko Beograda ka širokoj mreži destinacija, uključujući: Njujork, Šangaj, Guangdžou, Istanbul, Atinu, Solun, Rodos, Krf, Iraklion, Mikonos, Santorini, Larnaku, Tbilisi, Izmir, Malagu, Napulj, Palermo, Kataniju, Maltu, Varnu, Bukurešt, Sofiju, Budimpeštu, Beč, Ljubljanu, Zagreb, Sarajevo, Skoplje, Tiranu, Podgoricu, Tivat, Mostar, Ohrid, Dubrovnik, Split, Rijeku, Pulu, Zadar i Brač.

Zahvaljujući pažljivo planiranom redu letenja, Beograd se dodatno afirmiše kao ključno tranzitno čvorište koje povezuje Bavarsku sa regionom Balkana, Mediteranom i strateškim destinacijama u Severnoj Americi i Aziji.

Forum o geopolitičkim dešavanjima: Srpska neće dozvoliti da joj Zapad nameće status

Viktor

21. april 2026. | 13:29

Multipolarni svijet je već stvarnost, sada se treba pravilno postaviti u datim okolnostima, kaže zamjenik ministra inostranih poslova Ruske Federacije Aleksandar Gruško.

ForumFoto: ZIPAPHOTO/Borislav Zdrinja

Rusija će se zalagati i da se to preslika u načinu odlučivanja u Ujedinjenim nacijama. Međutim, zamjenik ruskog šefa diplomatije upozorava da Zapad i dalje Balkan smatra svojom zonom uticaja. On djelovanje Kristijana Šmita vidi upravo kao mehanizam Zapada da potkopa međunarodno pravo.

– I, nažalost, ja mogu da konstatujem ovo: Da ova borba Zapada za očuvanje svoje hegemonije destabilizuje položaj na Balkanu, jer države Balkana dovodi u situaciju vještačkog izbora – ako niste sa nama, vi ste naši protivnici. Od država Balkana oduzima se pravo na sprovođenje samostalnih politika, zahtijeva se potpuno potčinjavanje i potpuna kapitulacija, a sprovodi se i demonizacija političara koji smiju da stave nacionalne interese iznad sebe – rekao je Gruško.

Najveća opasnost za srpski narod iz Evrope je rastući uticaj i militarizacija Njemačke, kaže lider SNSD-a Milorad Dodik.

– Kada se Njemačka militarizuje, naša istorijska iskustva govore da se narodi oko nas spremaju za rat, oštreći svoje kame i noževe. A nedavni vojni savez između Hrvatske, Albanije i Šiptara, u suštini, nije ništa drugo nego isturena ruka – rekao je Dodik.

Uporedo s tim, mijenjaju se i odnosi snaga i ravnopravnost članica Evropske unije, kaže Dodik.

– Mijenja se način odlučivanja u Evropskoj Uniji. Biće tako što će šest zemalja koji su oni izabrali, takozvana koalicija voljnjih, odlučivati o svemu, donositi odlogu. A vi ostali? Izvolite da nas pratite. Ako ste u Evropskoj Uniji, onda morate bezuslovno da prati. A šta ako napravime mobilizaciju da rati vam protiv Rusije? Šta ćemo onda? – pita Dodik.

Upravo zbog toga su važni odnosti sa Ruskom Fedreracijom, kaže predsjednik Republike Siniša Karan. Rukovodstvo Srpske sarađuje sa svima koji uvažavanju njen međuanrodni subjektivitet.

– Više nismo na stolu kao predmet i problem, mi smo za stolom i to na najvažnijim mjestima, gdje iznosimo i objašnjavamo svoj stav, koji je već prepoznat. U tom smislu, već smo i u tom narativu promijenili sliku o Republici Srpskoj – naglašava Karan.

Na forumu o geopolitičkim dešavanjima u Evropi govorio je i ambasador Rusije u BiH Igor Kalabuhov, a prisutni su bili i ministri u Vladi Srpske, poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srpske, poslanici u Predstavničkom domu i srpski delegati u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH, privrednici, kao i druge brojne ličnosti iz političkog i društvenog života Srpske.

Karlos Alkaraz dobitnik nagrade “Laureus” za najboljeg sportistu svijeta

Viktor

21. april 2026. | 13:26

person wearing pair of white low-top sneakers while holding Wilson tennis racket

Španski teniser Karlos Alkaraz dobitnik je prestižne nagrade “Laureus” za najboljeg sportistu svijeta u 2025. godini.

Karlos Alkaraz (foto: EPA/J.J. Guillen)

Svečana ceremonija proglašenja pobjednika održava se večeras u Madridu.
Alkaraz je postao tek četvrti teniser u istoriji koji je dobio ovo priznanje poslije Novaka Đokovića, Rodžera Federera i Rafaela Nadala.

Pored Alkaraza, u najužem izboru za najboljeg sportistu svijeta u 2025. godini bili su još švedski atletičar Armand Duplantis, italijanski teniser Јanik Siner, slovenački biciklista Tadej Pogačar, fudbaler Pari Sen Žermena i reprezentativac Francuske Usman Debele i svjetski prvak u Moto GP šampionatu Španac Mark Markez.

Za najboljeg mladog sportistu proglašen je fudbaler Barselone Lamin Јamal.

Nagradu “Povratak godine” dobio je britanski golfer Rori Meklroj. U najužoj konkurenciji za nagradu za “povratak godine” bili su američka teniserka Amanda Anisimova, kolumbijski biciklista Egan Bernal, britanski biciklista Simon Јets, atletičarka iz Јamajke Јulimar Rohas i engleska fudbalerka Lija Vilijamson.

Nagradu “Laureus” za tim godine dobio je fudbalski klub Pari Sen Žermen.

U konkurenciji za tim godine bili su i ženska fudbalska reprezentacija Engleske, ženska reprezentacija Indije u kriketu, ekipa Meklaren u šampionatu Formule 1, košarkaški klub Oklahoma i golf reprezentacija Evrope.

Specijalno priznanje za inspiraciju u sportu pripalo je nekadašnjem njemačkom fudbaleru Toniju Krosu.

Nagradu “Sport za dobro” ponijela je nevladina organizacija za razvoj sporta “Futbol Mas” iz Čilea.

Јedan od domaćina svečane ceremonije je i najbolji srpski teniser Novak Đoković, koji je pet puta u karijeri dobio nagradu “Laureus” za najboljeg sportistu svijeta.

Od Šumadije do Harvarda – put srpske slikarke do jednog od najprestižnijih svetskih univerziteta

Viktor

20. april 2026. | 11:42

Marija Draškić Brankacio je napustila Srbiju kako bi se u SAD i Sent Luisu bavila arhitekturom, ali nije dugo ostala u svetu betonskih konstrukcija. Umesto toga, slobodu je našla u Bostonu, slikarstvu i muzici – koji su joj ponudili bolje platno za izražavanje. Danas, na Harvardu proučava religiju, a inspiraciju crpi i iz rodne Šumadije.

Od Šumadije do Harvarda – put srpske slikarke do jednog od najprestižnijih svetskih univerziteta

Nekadašnja učenica Šeste beogradske gimnazije, Marija Draškić Brankacio, napustila je arhitekturu kako bi se posvetila slikarstvu i umetnosti snova. U razgovoru za Prvi program Radio Beograda, u emisiji Magazin na Prvom, otkriva kako je “sahranila” svoju inženjersku karijeru da bi pronašla slobodu u Sent Luisu.

“Shvatila sam da je ta sredina mnogo sličnija Srbiji na razne načine i da ja mogu otprilike negde u svetu da nađem još neki dom”, objašnjava Draškić Brankacio svoje početke u Sent Luisu, gde je zahvaljujući stipendiji i podršci jedne američke porodice završila arhitekturu.

Nakon završenog fakulteta, Marija je počela da radi u struci, ali je ubrzo osetila da je arhitektura profesija koja ne ostavlja prostora za druge ljubavi.

Univerzitet Harvard u Kembridžu

“Postoji izreka da je arhitektura kao ljubomorna žena – ne da ti da imaš nikakve ljubavnice. A ja sam neko ko ima mnogo ljubavi. Volela sam da slikam, da pevam, a arhitektura mi nije davala dovoljno prostora. Shvatila sam da nemam vremena ni za svog supruga”, iskrena je umetnica.

Iako joj nedostaje rad u kolektivu i timska energija koju nose veliki arhitektonski projekti, Marija ističe da je najveća dobit ovog prelaska saznanje da je promena smera legitiman životni izbor.

“Dugo sam verovala da je guranje jedne iste priče do kraja pravi način života. Moja velika lekcija je da je, ako nešto ne ide ili postoji otpor, u redu uzeti korak nazad i predomisliti se. Shvatila sam da je odustajanje sasvim jedna pobednička mogućnost”, objašnjava sagovornica.

Danas je njena glavna profesija slikarstvo, a proces stvaranja usko je povezan sa dnevnikom snova koji vodi. Njena slika “Susret u šumi” direktan je prenos vizije iz sna na platno, ali taj proces nije trenutan. Njen umetnički izraz specifičan je po upotrebi fluorescentnih boja i tehnici koja omogućava postojanje “dve slike u jednoj”.

“Slika u šumi”

“Postoji jedna slika koja se vidi na dnevnoj svetlosti, a onda potpuno druga ili skrivena slika kada se uključi posebno osvetljenje. Tim metodom mogu da prikažem magiju života, jer je za mene to glavna tema. Sve što vidimo je samo jedan način gledanja na svet, a on nosi toliko skrivenih poruka i mitskih slika”, objašnjava umetnica.

Pored likovne umetnosti, Marija je duboko posvećena muzici. Sa suprugom Nikolasom, koga je upoznala na svirci, osnovala je bend “Sapatnik”. Njihova muzika je neobičan spoj balkanskog folklora, ritma i bluza, fanka i džeza.

Марија Драшкић Бранкацио и њен супруг Николас

Marija Draškić Brankacio i njen suprug Nikolas

“Naš put je počeo tako što sam ja donela srpsku muziku svojim prijateljima Amerikancima. Oni su to interpretirali na svoj način, donoseći prizvuk fanka i džeza. Naučila sam da sviram gitaru i sintesajzer, i počela da pišem svoje pesme na srpskom jeziku”, kaže Draškić Brankacio.

Njena akademska radoznalost odvela ju je na Harvard, gde je upisala master studije iz proučavanja religije. Uprkos uspesima u Americi, Draškić Brankacio naglašava da je sva magija koju stvara potekla sa porodične dedovine u Šumadiji.

Na pitanje ko je Marija, kaže: “Ja sam i taj arhitekta koji je napustio arhitekturu, i slikar koji je to kasno otkrio, i muzičar, i dete Srbije, iz sela i grada – sve to zajedno. Nadam se da sam neko ko doprinosi većoj ljubavi u ovom svetu”, zaključuje Marija Draškić Brankacio u razgovoru za Magazin na Prvom.

Između „magle“ i nauke – šta zaista deluje u trci za dugovečnošću i mladolikim izgledom

Viktor

20. april 2026. | 11:39

woman lying on blue towel with white cream on face

U moru proizvoda i saveta koji obećavaju večnu mladost, stručnjaci upozoravaju na dezinformacije i lažna obećanja, ali ukazuju i na metode koje imaju naučno utemeljenje poput terapije crvenim svetlom i redovnog boravka u sauni. Stručnjaci ipak naglašavaju da su kvalitetan san, ishrana bogata voćem i povrćem i fizička aktivnost ključni i za dugovečnost i za mladoliki izgled.

Između „magle“ i nauke – šta zaista deluje u trci za dugovečnošću i mladolikim izgledom

Imate problem? Verovatno postoji proizvod koji tvrdi da ga rešava, posebno u oblasti dugovečnosti i mladolikog izgleda.

Društvene mreže, prodavnice i onlajn oglasi bruje od različitih režima, proizvoda, suplemenata i strategija koje obećavaju duži život i večnu lepotu. Lako je zaneti se stvarima za koje se na kraju ispostavi da su samo „magla“.

„Na mreži ima toliko dezinformacija o svemu. Postoje svi ti, u suštini, prevaranti koji ljudima nude zdravstvena rešenja predstavljajući ih uz pogrešne informacije i hvaleći prečice koje zapravo ne funkcionišu“, upozorava novinarka Kara Svišer.

Nije tako strašno ako su proizvodi ili predlozi koji ne rešavaju problem bezopasni, kao što je to užasan recept za hleb od karfiola, navodi Svišerova. „Mnogo toga su prave medicinske procedure ili uređaji koji nisu dobri za vas ili su skupi i to smatram zaista uvredljivim“, istakla je novinarka.

U epizodi Si-En-Enovog serijala Kara Svišer želi da živi večno, koja istražuje trendove dugovečnosti i nauku, autorka analizira prevare i stvarne puteve do dugovečnosti.

Neke od stvari koje se reklamiraju ljudima koji traže duži i zdraviji život su štetne, druge su jednostavno skupe, ali nisu efikasne, navodi Svišerova. Takođe, postoje i one koje, čak i ako su im neophodna dodatna istraživanja, zaista imaju šta da ponude.

Terapija crvenim svetlom

Jedan od najnovijih trendova u lepoti i dugovečnosti je terapija crvenim svetlom, ali njeni efekti nisu samo reklama, ističe dr Zakija Rahman, profesorka dermatologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Stanford i predavač u Stanfordovom Centru za dugovečnost. Crveno svetlo i nešto manje popularno infracrveno svetlo su specifične talasne dužine svetlosti, koje mogu slati različite signale telu.

Ideja je da se crveno svetlo pretvara u energiju u mitohondrijama, koje su, ako se prisetimo časova biologije, pokretačka snaga ćelije. Iako se to ne zna sa sigurnošću, istraživači veruju da izlaganje ćelija talasnim dužinama crvenog svetla pomaže u poboljšanju performansi i otpornosti ćelija i smanjuje upalu, kaže dr Pravin Arani, vanredni profesor oralne biologije na Stomatološkom fakultetu Univerziteta u Bafalu u Njujorku.

Naučni dokazi sve više podržavaju tvrdnju da terapija crvenim svetlom može pomoći teksturi kože i rastu dlaka, što je izazvalo bum u ponudi uređaja za kućnu upotrebu u kozmetičke svrhe, dodala je profesorka Rahman.

Sprovode se studije kako bi se ispitao niz drugih potencijalnih koristi kao što su lečenje hroničnog bola, Parkinsonove bolesti i Alchajmerove bolesti, precizirao je profesor Arani.

Terapija crvenim svetlom ima efekta

Međutim, za lečenje dubljih delova tela i dalje je potrebno više podataka. Protokoli poput načina primene svetlosti, tačno koje talasne dužine koristiti i koliko dugo još uvek nisu utvrđeni, ukazao je profesor Arani.

Postoje dva načina primene terapije crvenim svetlom: laseri, koji se obično nalaze u lekarskim ordinacijama, i LED paneli, koje mnogi ljudi kupuju za korišćenje kod kuće. LED opcija ima manji potencijal za oštećenja ako se nepravilno koristi, ali potencijalni problem je slabija kontrola kvaliteta na tržištu, rekao je Arani.

Ako želite da isprobate terapiju crvenim svetlom i da ste sigurni u uređaj koji kupujete, profesorka dermatologije Zakija Rahman preporučuje da potragu započnete tražeći uređaje koji imaju odobrenje Američke agencije za hranu i lekove.

Ali zapamtite, poručuje profesorka, terapija crvenim svetlom nije magični eliksir i nećete jednom upotrebiti uređaj i probuditi se sledećeg dana sa licem koje je 10 godina mlađe ili sa gustom kosom. Uređaji poput ovih zahtevaju doslednu upotrebu tokom perioda od nekoliko meseci da bi se videli rezultati, objasnila je dr Rahman.

Znojenje u sauni

Znojenje u sauni je još jedna velnes strategija koja nije prodaja „magle“, kaže Kara Svišer.

„Ako ne preterujete, dobićete dosta vode. Odlično je. To je zapravo jedna od boljih stvari koje možete učiniti za sebe“, navodi novinarka. Pored svih potencijalnih fizioloških koristi, 20 minuta u sauni omogućava i opuštanje bez telefona.

Upotreba saune je popularna u kulturama širom sveta, a postoje i neka istraživanja koja potkrepljuju njihovu upotrebu. Studije su dovele u vezu redovnu upotrebu saune sa poboljšanim kardiovaskularnim zdravljem, koristima po kognitivno zdravlje i održavanje mišićne mase, navodi se u pregledu istraživanja iz 2021. godine.

Mehanizmi efikasnosti saune nisu u potpunosti utvrđeni, ali dr Dejvid Berk preporučuje da njegovi pacijenti koji žele da isprobaju saunu ciljaju na 20 minuta četiri do pet dana u nedelji.

„To je tako jednostavno, ali je zapanjujuće koliko je dobro i koliko koristi donosi za tako kratak vremenski period“, rekao je Burk, koji je i počasni predsednik Odeljenja za rehabilitacionu medicinu na Medicinskom fakultetu Univerziteta Emori u Atlanti.

Saune su mnogima lako dostupne, ima ih u velnes centrima pa čak i ponekoj teretani. Takođe, postoje opcije za kupovinu manjih sauna za vaš dom ili vikendicu.

Šta stvarno ima efekta

Koliko god nova tehnologija bila uzbudljiva i koliko god se uklapala u ideju luksuza, kupovina čudotvornog proizvoda koji će vam poboljšati život, čak ni istraženi alati poput sauna i terapije crvenim svetlom nisu faktori koji će imati najviše efekta.

Ako se ne hranite dobro, ne spavate dovoljno, ne vežbate i nemate zdrav društveni život, terapija crvenim svetlom i saune ne mogu učiniti mnogo.

Ljudi koji imaju najviše koristi od uređaja sa crvenim svetlom koje koriste u kućnim uslovima su „često ljudi koji već rade druge stvari i žele da dodaju uređaj svom režimu“, naglasila je dr Rahman.

Здрава исхрана уз довољно сна и физичке активности је кључ дуговечности и младоликог изгледа

Zdrava ishrana uz dovoljno sna i fizičke aktivnosti je ključ dugovečnosti i mladolikog izgleda

Ishrana bogata voćem i povrćem, odnosno plodovima i biljkama, dovoljno sna i vežbanje trebalo bi da nam bude prioritet, poručuje Venkatraman Ramakrišnan, naučnik u MRC laboratoriji za molekularnu biologiju u Kembridžu, u Engleskoj, i autor knjige Why We Die: The New Science of Aging and the Quest for Immortality (Zašto umiremo: Nova nauka o starenju i potraga za besmrtnošću).

„Ljudi kažu da su ove tri stvari besplatne, ali su besplatne samo ako imate slobodnog vremena i mogućnost da ih radite. Teško je, ali s druge strane, potpuno izvodljivo“, zaključio je Ramakrišnan.

Šta se to dešava tokom noći – pa nam prekida san

Viktor

20. april 2026. | 11:36

Buđenje usred noći nije slučajno – iza toga stoje biološki ritmovi, hormoni i način na koji mozak obrađuje misli.

Šta se to dešava tokom noći – pa nam prekida san

Buđenje „u dubokoj noći” jedno je od najčešćih iskustava kada je san u pitanju. Iako mnogi to doživljavaju kao znak problema, nauka pokazuje da je u većini slučajeva reč o prirodnom delu ciklusa spavanja.

Prema rečima Talar Moktarijan, asistentkinje na katedri za mentalno zdravlje na Univerzitetu Vorvik, naš san nije podjednakog kvaliteta tokom noći. „Ljudi često misle da treba da spavaju neprekidno, ali u stvarnosti se san odvija u ciklusima koji se menjaju“, rekla je Moktarijan.

Tokom prve polovine noći dominira dubok san, dok se u kasnijim satima sve više javljaju lakše faze sna. Upravo u tim fazama organizam je podložniji buđenju, pa nije neobično što se mnogi ljudi bude upravo u ranim jutarnjim satima.

Pored toga, značajnu ulogu imaju i hormoni. Nivo melatonina, koji podstiče san, tokom noći dostiže vrhunac i zatim počinje da opada.

Istovremeno, kortizol – hormon koji priprema telo za buđenje, počinje da raste. Ovaj hormonski „prelaz“ dodatno povećava verovatnoću da se osoba probudi.

Stres i noćne misli

Još jedan važan faktor jeste način na koji mozak funkcioniše u tim satima. U toku noći, kada nema spoljašnjih distrakcija, misli postaju intenzivnije i često negativnije.

„U ranim jutarnjim satima ljudi su skloniji da se fokusiraju na brige i probleme, jer nema drugih stimulusa koji bi im odvukli pažnju“, kaže sagovornica portala Science Alert.

To znači da kratko, prirodno buđenje može lako da se pretvori u duže ležanje u budnom stanju, praćeno razmišljanjem o stresnim situacijama, poslu ili ličnim odnosima. Upravo ta kombinacija bioloških i psiholoških faktora često dovodi do osećaja da je buđenje u 3 ujutru „problem“, iako je samo po sebi normalno.

Pored hormonskih promena, u tom periodu noći dolazi i do blagog porasta telesne temperature, kao i smanjenja takozvanog „pritiska (potrebe) za spavanjem“, jer je deo sna već ostvaren. Sve to doprinosi lakšem buđenju.

Ipak, stručnjaci naglašavaju da samo buđenje nije razlog za zabrinutost. Većina ljudi se više puta probudi tokom noći, ali se toga ne seća jer brzo ponovo zaspi.

Problem nastaje tek ako se buđenja ponavljaju često i ako osoba ne može da se vrati u san, što može dovesti do umora i pada koncentracije tokom dana.

Zaključak naučnika je da je buđenje u ranim jutarnjim satima rezultat prirodne kombinacije ciklusa sna, hormonskih promena i mentalnih procesa – a ne nužno znak poremećaja.

Potvrđeno da Srbijom trčkara nova vrsta insekta: veliki ljubičasti trčuljak uočen kraj Nišave

Viktor

20. april 2026. | 11:33

U naučnom radu nedavno objavljenom u vodećem nacionalnom naučnom časopisu Acta Entomologica Serbica prvi put je za teritoriju Srbije potvrđeno prisustvo vrste Carabus scabrosus, poznate pod nazivom „veliki ljubičasti trčuljak”. Ova vrsta pripada porodici trčuljaka (Carabidae) i redu tvrdokrilaca (Coleoptera).

Potvrđeno da Srbijom trčkara nova vrsta insekta: veliki ljubičasti trčuljak uočen kraj Nišave

Autori rada su dr Nikola Vesović, viši naučni saradnik, dr Srećko Ćurčić, redovni profesor i dr Katarina Stojanović, docent, svi iz Instituta za zoologiju Univerziteta u Beogradu – Biološkog fakulteta, kao i dr Boris Novaković iz Agencije za zaštitu životne sredine Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije. Sakupljena je svega jedna odrasla jedinka ove izuzetno atraktivne vrste u jesen 2015. godine na levoj obali reke Nišave, kod sela Gradinje kod Dimitrovgrada, svega 1,5 km od bugarske granice, što ukazuje na to da je vrsta prisutna u Srbiji više od jedne decenije.

Tokom rutinskog godišnjeg monitoringa kvaliteta vode Nišave kod Dimitrovgrada, dr Boris Novaković primetio je na svoje veliko iznenađenje jednog mužjaka „velikog ljubičastog trčuljka” u priobalnoj vegetaciji na ivici reke, blizu vode, a potom ga je i sakupio.

Uprkos brojnim ciljanim naporima tokom protekle decenije, uključujući ručnu pretragu i postavljanje klopki u dolini Nišave od Dimitrovgrada do Pirota, autori naučnog rada nisu uspeli da sakupe dodatne primerke ove vrste, što govori u prilog tome da se vrsta za sada može smatrati retkom u Srbiji.

„Veliki ljubičasti trčuljak” pripada rodu Carabus, koji predstavlja jedan od vrstama najbogatijih rodova tvrdokrilaca i insekata uopšte, sa skoro 1.000 prepoznatih vrsta. Samo na Balkanu su poznate 44 vrste iz ovog roda, od kojih je skoro jedna petina endemična. Podrod Procerus, kome pripada C. scabrosus, predstavlja jasno definisanu grupu krupnih, neletećih i robustnih vrsta, koje karakterišu duge, zakrivljene mandibule, dvorežnjevita gornja usna, grubo naborana leđna površina glave i vratnog štita i kvrgasta pokrilca, što ih čini posebno vizuelno prepoznatljivim među trčuljcima.

Grupa najkrupnijih evropskih tvrdokrilaca

Podrod obuhvata pet vrsta i veći broj podvrsta rasprostranjenih od Italije na zapadu do Irana na istoku, često sa veoma lokalizovanim rasprostranjenjem. U Srbiji je do sada bila zabeležena samo jedna vrsta ovog podroda – Carabus gigas („džinovski ili gigantski trčuljak”). Kod nas je široko rasprostranjena, od Fruške gore na severu do šumovitih područja širom ostatka zemlje, a najčešće naseljava listopadne šume na većim nadmorskim visinama.

Велики љубичасти трчуљак лево и џиновски трчуљак десно

Veliki ljubičasti trčuljak levo i džinovski trčuljak desno

Sa dužinom tela odraslih jedinki većom od 50 milimetara, C. scabrosus spada među najkrupnije evropske tvrdokrilce i insekte. Vrstu karakterišu ispupčena, grubo kvrgasta pokrilca i metalnoplav ili ljubičast odsjaj površine tela, za razliku od „džinovskog trčuljka”, koji je potpuno crn.

Glava i mandibule su izduženi i služe za uvlačenje u ljušturu kopnenih puževa, jer su i odrasle jedinke i larve malakofagne, odnosno hrane se puževima. U poređenju sa „džinovskim trčuljkom”, „veliki ljubičasti trčuljak” poseduje i nešto manje ispupčena pokrilca, a razlikuje se od njega i po obliku vratnog štita i edeagusa (kopulatornog organa mužjaka).

Osim na Balkanu, C. scabrosus živi i u Maloj Aziji, na Kavkazu i severnoj obali Crnog mora, uključujući Krim. Vrsta se prevashodno javlja u listopadnim šumama (posebno bukovim i hrastovim) sa dubokim slojem stelje, na kamenitim padinama planina, obično od nizija do približno 1.500 metara nadmorske visine.

Dve podvrste „velikog ljubičastog trčuljka” se javljaju na području Balkana: Carabus scabrosus bureschianus („Burešov veliki ljubičasti trčuljak”) – naseljava južne Rodope severoistočne Grčke i centralne i zapadne Rodope južne Bugarske; i C. scabrosus scabrosus („veliki ljubičasti trčuljak” u užem smislu) – javlja se u južno-centralnoj Bugarskoj oko Stare Zagore, istočnim Rodopima južne Bugarske i na planini Strandža u jugoistočnoj Bugarskoj i evropskom delu Turske.

Iako oblik edeagusa „srpskog” primerka nije identičan obliku kod bliskih podvrsta, autori rada su ga ipak svrstali u podvrstu C. scabrosus bureschianus, uz napomenu da su potrebni dodatni primerci, posebno mužjaci, da bi se procenila njegova morfološka varijabilnost i potvrdio njegov definitivni taksonomski status.

Distribucija C. scabrosus u Srbiji

Prisustvo C. scabrosus u jugoistočnoj Srbiji ukazuje na postojanje odgovarajućih mikrostaništa i adekvatnih izvora hrane za održavanje populacije ovog krupnog predatorskog tvrdokrilca. U okolini lokaliteta gde je „veliki ljubičasti trčuljak” pronađen zabeležen je i kopneni puž Helix lucorum („šumski ili turski puž”), kojim se trčuljak najverovatnije hrani.

Autori u radu razmatraju i moguće puteve dolaska ove vrste trčuljka u Srbiju. Glavnu dilemu je predstavljalo pitanje kako je vrsta uopšte dospela u Srbiju, s obzirom na to da su najbliži poznati lokaliteti C. scabrosus udaljeni gotovo 200 kilometara istočno od Dimitrovgrada, na teritoriji Bugarske.

Intriga o migraciji

Posebno je intrigantno kako je prešla tako značajnu udaljenost imajući u vidu da nema sposobnost letenja i da je isključivo vezana za tlo, a postavlja se i pitanje da li je uopšte migrirala. Nakon detaljnih razmatranja, tri potencijalna scenarija mogu da pojasne pojavu ove vrste kod nas: prirodno širenje njenog areala prema zapadu; slučajni antropogeni transport; i postojanje autohtone lokalne populacije u pograničnom području sa Bugarskom.

Место где је први пут уочен велики љубичати трчуљак код Нишаве

Mesto gde je prvi put uočen veliki ljubičati trčuljak kod Nišave

Dostupnost plena i pogodna klima verovatno su olakšali uspostavljanje populacije C. Scabrosus u Srbiji. Na pitanje koji scenario se desio u slučaju pojave „velikog ljubičastog trčuljka” u Srbiji daće definitivan odgovor nova istraživanja u pograničnom području Srbije i Bugarske i eventualni novi nalazi ove vrste, koji bi popunili praznine u dosadašnjem rasprostranjenju ove vrste.

Ovo otkriće predstavlja važan doprinos poznavanju faune insekata Srbije i regiona i ukazuje na značajno proširenje poznatog areala vrste ka zapadu, koja je do sada na Balkanu bila beležena jedino u Bugarskoj, Grčkoj i Turskoj. Iako nalaz C. scabrosus iz 2015. godine predstavlja najraniji potvrđeni dokaz o postojanju ove vrste u Srbiji, naknadna zapažanja na platformama za građansku nauku (nalaz iz Dimitrovgrada 2018. godine i nalaz iz Pirota 2020. godine) ukazuju na to da je ova vrsta već šire rasprostranjena u jugoistočnoj Srbiji. S obzirom na geografski položaj navedenih lokaliteta i datume evidentiranja vrste, ovi nalazi podržavaju scenario postepenog širenja areala vrste ka zapadu.

Na kraju, kao zaključak, autori naglašavaju potrebu za daljim terenskim istraživanjima radi procene stanja populacije ove vrste u Srbiji i razmatranja njene zaštite u okviru nacionalne legislative.

Najveće preduzeće u SFRJ – Železara Zenica obustavlja proizvodnju

Viktor

20. april 2026. | 11:28

Nova Željezara Zenica obavestila je zaposlene da obustavlja rad pogona i postrojenja integralne proizvodnje čelika. Time će biti okončana proizvodnja čelika u nekadašnjem regionalnom gigantu, osnovanom 1892. godine.

Rukovodstvo Nove Željezare Zenica saopštilo je da će u sredu uslediti plansko gašenje visoke peći, a dan kasnije i pogona čeličane.

Mediji u BiH navode da to neće imati uticaj samo na radnike preduzeća, već i na poslovanje železnica Republike Srpske i Federacije BiH, ali i drugih dobavljača.

Iz Uprave su neveli da su proteklih šest meseci upućivali zahteve za zaštitu domaće proizvodnje čelika, ali da je Vijeće ministara Bosne i Hercegovine u martu u dva navrata odbilo predloženu uredbu.

“S obzirom na izraženu nekonkurentnost na tržištu, kompanija više ne može ulaziti u dodatne finansijske gubitke, te Uprava zaključuje da je nastavak integralne proizvodnje neodrživ i da je njeno gašenje postalo neminovno”, navodi se u saopštenju.

Ipak, iz kompanije poručuju da fabrika neće biti u potpunosti zatvorena. Naglašavaju da će se u narednom periodu raditi na uspostavi novog modela poslovanja, uz pokušaj očuvanja radnih mesta u skladu s finansijskim mogućnostima i zakonskim okvirima.

Pojasnili su kako ne planiraju u potpunosti da zatvore železaru, odnosno da će pokušati s prenamenom njenog proizvodnog programa. Međutim, otpuštanje dela od oko 1.900 radnika opisali su neizbežnim.

Da podsetimo, Gordan Pavlović Goci, biznismen iz Foče, kupio je “ArcelorMittal” u Zenici preko svoje firme “H&P” iz Zvornika, za 10,7 miliona evra.

Ipak, najveći i najznačajniji privredni poduhvat koji je ostvaren u Zenici za vreme austro-ugarske uprave, bilo je podizanje železare 1892. godine, koja će dati pečat daljem industrijskom i urbanom razvoju grada.

Железара - Зеница - постројења, радници 1951.

Železara – Zenica – postrojenja, radnici 1951.

Železara je osnovana 1892. godine tokom austro-ugarske vladavine i njeno pokretanje je dalo pečat kako industrijskom, tako i urbanom razvoju grada.

Pred početak Drugog svetskog rata železara postaje najveće preduzeće u kraljevini, sa više od 4.000 radnika. Tokom SFRJ bila je i jedno od najvećih preduzeća u celoj Evropi.

Otvoren novi železnički most na Tamišu – Vučić: Srpske firme ga samostalno izgradile

Viktor

20. april 2026. | 11:27

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je otvaranju novog železničkog mosta na reci Tamiš kod Tomaševca. Predsednik je poručio da je izgradnja mosta koštala 12,5 miliona evra i da je reč, posle mnogo godina, o mostu koji su samostalno izgradile srpske firme.

Otvoren novi železnički most na Tamišu – Vučić: Srpske firme ga samostalno izgradile

Kod Tomaševca je otvoren novi železnički most preko Tamiša. Otvaranju je, između ostalih, prisustvovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Predsednik je naveo da su na tom zahtevnom projektu prvi put posle mnogo godina samostalno radile domaće firme i naveo da je vrednost projekta 12,5 miliona evra.

“Posle mnogo godina ovo je prvi put da su naše kompanije radile samostalno bilo gde ovako zahtevan objekat. Da se vratimo onome što smo nekad znali. Čestitam na dobro izvedenom poslu”, rekao je Vučić u obilasku novog železničkog mosta.

Predsednik je istakao da će se raditi na obnove kompletne železničke infrastrukture u Srbiji i graditi moderne železničke stanice i najavio da će u narednih 15 dana obići železničku stanicu u Orlovatu.

“Železnica skoro da nije postojala, sad ćemo polako sve da obnavljamo”

Vučić je rekao da skoro 40 godina nije ulagano u železnicu u Srbiji.

“Skoro da nije postojala. I sad ćemo polako sve da obnavljamo, polako da gradimo moderne železnice i da gradimo moderne železničke stanice”, rekao je Vučić.

Vučić je rekao da će novi železnički most preko Tamiša omogućiti da vozovi između Orlovata i Tomaševca, na čitavom pravcu Pančevo–Zrenjanin–Kikinda, saobraćaju brže, bezbednije, pouzdanije, brzinom do 100 kilometara na čas.

“Uveren sam da ćemo nastaviti da gradimo i da razgovaramo i sa našim drugim i stranim partnerima, a ponosan sam na činjenicu što su ovo izgradile sve srpske kompanije. Sve firme koje su učestvovale u izgradnji ovog mosta su iz Srbije”, rekao je Vučić.

Pozvao je da, kada je već izgrađen železnički most, na Tamišu bude napravljen i drumski most, i ocenio da bi on zahtevao nešto manja ulaganja.

Novi most izgrađen od oko 500 tona čelika i 2.600 kubika betona

Železnički most preko Tamiša je dužine 120 metara, ima četiri stubna mesta, od kojih su dva u reci, a raspon između stubova je 40 metara. Osim mosta urađeno je još oko 1.200 metara pruge, odnosno koloseka, gde je ugrađeno 25.000 kubika nasipa, oko 170 tona šina i između 1.700 i 1.800 pragova.

Отворен нови железнички мост на Тамишу – Вучић: Српске фирме га самостално изградиле

Otvoren novi železnički most na Tamišu – Vučić: Srpske firme ga samostalno izgradile

Most je urađen od oko 500 tona konstruktivnog čelika i 2.600 kubika betona.

Ministarka građevine Aleksandra Sofornijević je rekla da je od Grada Zrenjanina potekla ideja da se stari železnički most sačuva i promeni namenu, odnosno da postane pešačko-biciklistički most.

1...121314...1.499 Stranica 13 od ukupno 1.499

NewsWeekPRO

Posebno raduje činjenica da Muzej Republike Srpske postaje međunarodno vidljiv i prepoznatljiv, o čemu svjedoče i sastanci na ovom nivou sa najprestižnijim svjetskim institucijama kulture.

Kroz ovaj projekat obje institucije kulture žele da stručnoj i široj javnosti u Parizu i Francuskoj pokažu značaj očuvanja srpskog nematerijalnog nasljeđa – Zmijanjskog veza koji je upisan na UNESKO listu svjetskog nematerijalnog nasljeđa čovječanstva 2014. godine.

Letovi će se obavljati svakodnevno, čime se osigurava kontinuitet i efikasnost u povezivanju ova dva grada.

Na ovaj način, Er Srbija jača svoje prisustvo u Njemačkoj, brojeći ukupno deset gradova do kojih leti iz Beograda i Niša.

Pored Minhena, u mreži destinacija nacionalne avio-kompanije Srbije su i Berlin, Diseldorf, Frankfurt, Frankfurt Han, Hamburg, Hanover, Keln, Nirnberg i Štutgart.

Polasci iz Beograda ponedeljkom, utorkom, četvrtkom i subotom planirani su u 07:10 časova, sa povratkom iz Minhena u 09:30 časova.

Srijedom, petkom i nedjeljom, letovi iz Beograda će se realizovati sa polaskom u 17:55 časova, dok su povratni letovi planirani u 20:15 časova.

Zahvaljujući pažljivo planiranom redu letenja, Beograd se dodatno afirmiše kao ključno tranzitno čvorište koje povezuje Bavarsku sa regionom Balkana, Mediteranom i strateškim destinacijama u Severnoj Americi i Aziji.

Svečana ceremonija proglašenja pobjednika održava se večeras u Madridu. Alkaraz je postao tek četvrti teniser u istoriji koji je dobio ovo priznanje poslije Novaka Đokovića, Rodžera Federera i Rafaela Nadala.

Za najboljeg mladog sportistu proglašen je fudbaler Barselone Lamin Јamal.

Nagradu “Laureus” za tim godine dobio je fudbalski klub Pari Sen Žermen.

U konkurenciji za tim godine bili su i ženska fudbalska reprezentacija Engleske, ženska reprezentacija Indije u kriketu, ekipa Meklaren u šampionatu Formule 1, košarkaški klub Oklahoma i golf reprezentacija Evrope.

Specijalno priznanje za inspiraciju u sportu pripalo je nekadašnjem njemačkom fudbaleru Toniju Krosu.

Nagradu “Sport za dobro” ponijela je nevladina organizacija za razvoj sporta “Futbol Mas” iz Čilea.

Јedan od domaćina svečane ceremonije je i najbolji srpski teniser Novak Đoković, koji je pet puta u karijeri dobio nagradu “Laureus” za najboljeg sportistu svijeta.

Od Šumadije do Harvarda – put srpske slikarke do jednog od najprestižnijih svetskih univerziteta

“Shvatila sam da je ta sredina mnogo sličnija Srbiji na razne načine i da ja mogu otprilike negde u svetu da nađem još neki dom”, objašnjava Draškić Brankacio svoje početke u Sent Luisu, gde je zahvaljujući stipendiji i podršci jedne američke porodice završila arhitekturu.

Nakon završenog fakulteta, Marija je počela da radi u struci, ali je ubrzo osetila da je arhitektura profesija koja ne ostavlja prostora za druge ljubavi.

Univerzitet Harvard u Kembridžu

“Postoji izreka da je arhitektura kao ljubomorna žena – ne da ti da imaš nikakve ljubavnice. A ja sam neko ko ima mnogo ljubavi. Volela sam da slikam, da pevam, a arhitektura mi nije davala dovoljno prostora. Shvatila sam da nemam vremena ni za svog supruga”, iskrena je umetnica.

Iako joj nedostaje rad u kolektivu i timska energija koju nose veliki arhitektonski projekti, Marija ističe da je najveća dobit ovog prelaska saznanje da je promena smera legitiman životni izbor.

“Dugo sam verovala da je guranje jedne iste priče do kraja pravi način života. Moja velika lekcija je da je, ako nešto ne ide ili postoji otpor, u redu uzeti korak nazad i predomisliti se. Shvatila sam da je odustajanje sasvim jedna pobednička mogućnost”, objašnjava sagovornica.

“Slika u šumi”

Pored likovne umetnosti, Marija je duboko posvećena muzici. Sa suprugom Nikolasom, koga je upoznala na svirci, osnovala je bend “Sapatnik”. Njihova muzika je neobičan spoj balkanskog folklora, ritma i bluza, fanka i džeza.

Marija Draškić Brankacio i njen suprug Nikolas

“Naš put je počeo tako što sam ja donela srpsku muziku svojim prijateljima Amerikancima. Oni su to interpretirali na svoj način, donoseći prizvuk fanka i džeza. Naučila sam da sviram gitaru i sintesajzer, i počela da pišem svoje pesme na srpskom jeziku”, kaže Draškić Brankacio.

Njena akademska radoznalost odvela ju je na Harvard, gde je upisala master studije iz proučavanja religije. Uprkos uspesima u Americi, Draškić Brankacio naglašava da je sva magija koju stvara potekla sa porodične dedovine u Šumadiji.

Između „magle“ i nauke – šta zaista deluje u trci za dugovečnošću i mladolikim izgledom

Imate problem? Verovatno postoji proizvod koji tvrdi da ga rešava, posebno u oblasti dugovečnosti i mladolikog izgleda.

Društvene mreže, prodavnice i onlajn oglasi bruje od različitih režima, proizvoda, suplemenata i strategija koje obećavaju duži život i večnu lepotu. Lako je zaneti se stvarima za koje se na kraju ispostavi da su samo „magla“.

„Na mreži ima toliko dezinformacija o svemu. Postoje svi ti, u suštini, prevaranti koji ljudima nude zdravstvena rešenja predstavljajući ih uz pogrešne informacije i hvaleći prečice koje zapravo ne funkcionišu“, upozorava novinarka Kara Svišer.

U epizodi Si-En-Enovog serijala Kara Svišer želi da živi večno, koja istražuje trendove dugovečnosti i nauku, autorka analizira prevare i stvarne puteve do dugovečnosti.

Neke od stvari koje se reklamiraju ljudima koji traže duži i zdraviji život su štetne, druge su jednostavno skupe, ali nisu efikasne, navodi Svišerova. Takođe, postoje i one koje, čak i ako su im neophodna dodatna istraživanja, zaista imaju šta da ponude.

Terapija crvenim svetlom

Naučni dokazi sve više podržavaju tvrdnju da terapija crvenim svetlom može pomoći teksturi kože i rastu dlaka, što je izazvalo bum u ponudi uređaja za kućnu upotrebu u kozmetičke svrhe, dodala je profesorka Rahman.

Sprovode se studije kako bi se ispitao niz drugih potencijalnih koristi kao što su lečenje hroničnog bola, Parkinsonove bolesti i Alchajmerove bolesti, precizirao je profesor Arani.

Terapija crvenim svetlom ima efekta

Međutim, za lečenje dubljih delova tela i dalje je potrebno više podataka. Protokoli poput načina primene svetlosti, tačno koje talasne dužine koristiti i koliko dugo još uvek nisu utvrđeni, ukazao je profesor Arani.

Ako želite da isprobate terapiju crvenim svetlom i da ste sigurni u uređaj koji kupujete, profesorka dermatologije Zakija Rahman preporučuje da potragu započnete tražeći uređaje koji imaju odobrenje Američke agencije za hranu i lekove.

Znojenje u sauni

Znojenje u sauni je još jedna velnes strategija koja nije prodaja „magle“, kaže Kara Svišer.

„Ako ne preterujete, dobićete dosta vode. Odlično je. To je zapravo jedna od boljih stvari koje možete učiniti za sebe“, navodi novinarka. Pored svih potencijalnih fizioloških koristi, 20 minuta u sauni omogućava i opuštanje bez telefona.

Mehanizmi efikasnosti saune nisu u potpunosti utvrđeni, ali dr Dejvid Berk preporučuje da njegovi pacijenti koji žele da isprobaju saunu ciljaju na 20 minuta četiri do pet dana u nedelji.

„To je tako jednostavno, ali je zapanjujuće koliko je dobro i koliko koristi donosi za tako kratak vremenski period“, rekao je Burk, koji je i počasni predsednik Odeljenja za rehabilitacionu medicinu na Medicinskom fakultetu Univerziteta Emori u Atlanti.

Saune su mnogima lako dostupne, ima ih u velnes centrima pa čak i ponekoj teretani. Takođe, postoje opcije za kupovinu manjih sauna za vaš dom ili vikendicu.

Šta stvarno ima efekta

Koliko god nova tehnologija bila uzbudljiva i koliko god se uklapala u ideju luksuza, kupovina čudotvornog proizvoda koji će vam poboljšati život, čak ni istraženi alati poput sauna i terapije crvenim svetlom nisu faktori koji će imati najviše efekta.

Ako se ne hranite dobro, ne spavate dovoljno, ne vežbate i nemate zdrav društveni život, terapija crvenim svetlom i saune ne mogu učiniti mnogo.

Ljudi koji imaju najviše koristi od uređaja sa crvenim svetlom koje koriste u kućnim uslovima su „često ljudi koji već rade druge stvari i žele da dodaju uređaj svom režimu“, naglasila je dr Rahman.

Zdrava ishrana uz dovoljno sna i fizičke aktivnosti je ključ dugovečnosti i mladolikog izgleda

„Ljudi kažu da su ove tri stvari besplatne, ali su besplatne samo ako imate slobodnog vremena i mogućnost da ih radite. Teško je, ali s druge strane, potpuno izvodljivo“, zaključio je Ramakrišnan.

Buđenje usred noći nije slučajno – iza toga stoje biološki ritmovi, hormoni i način na koji mozak obrađuje misli.

Šta se to dešava tokom noći – pa nam prekida san

Buđenje „u dubokoj noći” jedno je od najčešćih iskustava kada je san u pitanju. Iako mnogi to doživljavaju kao znak problema, nauka pokazuje da je u većini slučajeva reč o prirodnom delu ciklusa spavanja.

Prema rečima Talar Moktarijan, asistentkinje na katedri za mentalno zdravlje na Univerzitetu Vorvik, naš san nije podjednakog kvaliteta tokom noći. „Ljudi često misle da treba da spavaju neprekidno, ali u stvarnosti se san odvija u ciklusima koji se menjaju“, rekla je Moktarijan.

Tokom prve polovine noći dominira dubok san, dok se u kasnijim satima sve više javljaju lakše faze sna. Upravo u tim fazama organizam je podložniji buđenju, pa nije neobično što se mnogi ljudi bude upravo u ranim jutarnjim satima.

Pored toga, značajnu ulogu imaju i hormoni. Nivo melatonina, koji podstiče san, tokom noći dostiže vrhunac i zatim počinje da opada.

Istovremeno, kortizol – hormon koji priprema telo za buđenje, počinje da raste. Ovaj hormonski „prelaz“ dodatno povećava verovatnoću da se osoba probudi.

Stres i noćne misli

Još jedan važan faktor jeste način na koji mozak funkcioniše u tim satima. U toku noći, kada nema spoljašnjih distrakcija, misli postaju intenzivnije i često negativnije.

„U ranim jutarnjim satima ljudi su skloniji da se fokusiraju na brige i probleme, jer nema drugih stimulusa koji bi im odvukli pažnju“, kaže sagovornica portala Science Alert.

Pored hormonskih promena, u tom periodu noći dolazi i do blagog porasta telesne temperature, kao i smanjenja takozvanog „pritiska (potrebe) za spavanjem“, jer je deo sna već ostvaren. Sve to doprinosi lakšem buđenju.

Ipak, stručnjaci naglašavaju da samo buđenje nije razlog za zabrinutost. Većina ljudi se više puta probudi tokom noći, ali se toga ne seća jer brzo ponovo zaspi.

Problem nastaje tek ako se buđenja ponavljaju često i ako osoba ne može da se vrati u san, što može dovesti do umora i pada koncentracije tokom dana.

Zaključak naučnika je da je buđenje u ranim jutarnjim satima rezultat prirodne kombinacije ciklusa sna, hormonskih promena i mentalnih procesa – a ne nužno znak poremećaja.

Potvrđeno da Srbijom trčkara nova vrsta insekta: veliki ljubičasti trčuljak uočen kraj Nišave

Tokom rutinskog godišnjeg monitoringa kvaliteta vode Nišave kod Dimitrovgrada, dr Boris Novaković primetio je na svoje veliko iznenađenje jednog mužjaka „velikog ljubičastog trčuljka” u priobalnoj vegetaciji na ivici reke, blizu vode, a potom ga je i sakupio.

Grupa najkrupnijih evropskih tvrdokrilaca

Veliki ljubičasti trčuljak levo i džinovski trčuljak desno

Sa dužinom tela odraslih jedinki većom od 50 milimetara, C. scabrosus spada među najkrupnije evropske tvrdokrilce i insekte. Vrstu karakterišu ispupčena, grubo kvrgasta pokrilca i metalnoplav ili ljubičast odsjaj površine tela, za razliku od „džinovskog trčuljka”, koji je potpuno crn.

Distribucija C. scabrosus u Srbiji

Intriga o migraciji

Mesto gde je prvi put uočen veliki ljubičati trčuljak kod Nišave

Na kraju, kao zaključak, autori naglašavaju potrebu za daljim terenskim istraživanjima radi procene stanja populacije ove vrste u Srbiji i razmatranja njene zaštite u okviru nacionalne legislative.

Nova Željezara Zenica obavestila je zaposlene da obustavlja rad pogona i postrojenja integralne proizvodnje čelika. Time će biti okončana proizvodnja čelika u nekadašnjem regionalnom gigantu, osnovanom 1892. godine.

Rukovodstvo Nove Željezare Zenica saopštilo je da će u sredu uslediti plansko gašenje visoke peći, a dan kasnije i pogona čeličane.

Mediji u BiH navode da to neće imati uticaj samo na radnike preduzeća, već i na poslovanje železnica Republike Srpske i Federacije BiH, ali i drugih dobavljača.

Iz Uprave su neveli da su proteklih šest meseci upućivali zahteve za zaštitu domaće proizvodnje čelika, ali da je Vijeće ministara Bosne i Hercegovine u martu u dva navrata odbilo predloženu uredbu.

“S obzirom na izraženu nekonkurentnost na tržištu, kompanija više ne može ulaziti u dodatne finansijske gubitke, te Uprava zaključuje da je nastavak integralne proizvodnje neodrživ i da je njeno gašenje postalo neminovno”, navodi se u saopštenju.

Svečana ceremonija proglašenja pobjednika održava se večeras u Madridu.
Alkaraz je postao tek četvrti teniser u istoriji koji je dobio ovo priznanje poslije Novaka Đokovića, Rodžera Federera i Rafaela Nadala.