Izložba „Dinastija Obrenović – nasleđe koje govori“, autora prof. dr Suzane Rajić i prof. dr Danka Leovca, otvorena je danas u Biblioteci grada Beograda (BGB), povodom 150 godina od početka ratova za oslobođenje, nakon kojih je izvojevano međunarodno priznanje i nezavisnost Srbije.
U svom obraćanju, u prisustvu brojnih zvanica, Nenad Milenović, direktor BGB, rekao je da je „izložba skroman doprinos da se osvetli istorija dinastije koja je ostavila izuzetan trag“.
Milenović je rekao da je „Dinastija Obrenović – nasleđe koje govori“ još jedna u nizu izložbi kojima nastoje da, baveći se bitnim istorijskim temama, biblioteku učine vidljivijom i pristupačnijom.
„Uveren sam da moramo da damo sve od sebe da se, ne samo ljudi koji se bave istorijom i naukom, nego i mlađe generacije više i bolje upoznaju sa nacionalnom istorijom“, rekao je Milenović.
Profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Suzana Rajić, je podsetila da je prethodna izložba o dinastiji Obrenović održana pre 30 godina u Istorijskom muzeju Srbije, ali da je u međuvremenu nauka iznedrila hiljade strana rezultata posvećenih srpskom 19. veku.
Upozorivši da moramo pokazati da danas umemo da budemo zahvalni, jer nema ništa gore od zaborava, Rajić je dodala da je obaveza da budućnost stvaramo sa osvrtom na iskustva koja smo imali. Rajić je podsetila da su Obrenovići zaslužni za celokupni koncept savremene nacionalne kulture i prosvete.
Profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Danko Leovac je istakao da izložba „nije omaž dinastiji Obrenović, nego je jedan čas razumevanja naše prošlosti“.
„Sve što danas imamo, imamo zahvaljujući precima iz 19 stoleća. Dužni smo da čuvamo sve institucije, državu i nasleđe. Narod koji to ne čini gubi svoju istoriju i naciju”, rekao je Leovac.
Naglasivši da su Obrenovići bili dinastija koja je utkala sebe u srpsku državu 19. veka, Leovac je podsetio koliko im je bilo teško izvojevati autonomiju, pa nezavisnost, što danas malo razumemo.
Dinastija Obrenović je vladala Kneževinom i Kraljevinom Srbijom od 1815. do 1842. i od 1858. do 1903. godine, počev od kneza Miloša, a zaključno sa kraljem Aleksandrom Obrenovićem.
Izložbu čini 35 panoa velikog formata i deset okruglih u galeriji BGB Atrijum, kao i 17 velikih panoa na perforiranim folijama, na staklenim površinama u Atrijumu i izlozima biblioteke.
Sastavni deo postavke su i eksponati izloženi u vitrinama, koji na neposredan način dočaravaju istorijski, kulturni i porodični kontekst dinastije Obrenović.
Tu su i muzički segmenti, kao i digitalizovani vizuelni i drugi materijali, uz obiman, bogato ilustrovani katalog. Dizajnerka izložbe je Amalija Vitezović. Izložba traje do 9. juna 2026. godine.
