Teško je odoleti brzoj hrani – na svakom koraku su burgeri, pomfrit, sendviči sa majonezom… Međutim, ako stalno prelazimo granicu i svakodnevno posežemo za ovakvom hranom, možemo ozbiljno ugroziti zdravlje.
Šta se dešava ako svakodnevno jedete brzu hranu, objašnjava dijetolog
Stručnjaci upozoravaju: Gedžeti usporavaju razvoj i povećavaju rizik od gojaznosti kod dece
Sve više vremena provodimo uz telefone, tablete i računare, stvarajući neki svoj virtuelni svet koji nas sve više udaljava od stvarnosti. Posebno su tome izložena deca, koja veliki deo dana provode pred ekranima – na društvenim mrežama, igricama ili gledajući različite sadržaje. Ove navike utiču dovodi do niza problema, između ostalog i gojaznosti.
Deca koja provode mnogo vremena uz telefone, tablete i računare uglavnom su u statičnom položaju i gotovo uopšte ne troše energiju, što vremenom dovodi do problema sa viškom kilograma, ističe stručnjak Natalija Mokriševa, a pišu RIA Novosti.
Naglasila da su za pravilan razvoj dece veoma važni uravnotežena ishrana i redovna fizička aktivnost.
“Dete je u statičnom položaju i praktično ne troši energiju koju dobija hranom. Zato je ova povezanost sasvim očigledna. Što više vremena dete provodi pred ekranom, to je veći rizik od hipodinamije, odnosno nedostatka kretanja, kao i problema sa sagorevanjem energije koju unosi ishranom”, rekla je.
Dodala je da ishrana deteta mora biti uravnotežena i da treba da sadrži različite komponente: belančevine, masti, ugljene hidrate, vitamine, mikroelemente, vlakna i drugo.
“Da bi sve to organizam mogao pravilno da iskoristi, a potom i da potroši, dete mora da se kreće. Ako koristi elektronske uređaje, onda u svom dnevnom i nedeljnom rasporedu obavezno mora da ima dovoljno fizičke aktivnosti i trošenja energije”, zaključila je.
Prekomerno vreme uz ekrane ostavlja posledice na razvoj i zdravlje dece
Sve je više saznanja o posledicama prekomernog vremena koje mala deca provode pred ekranima. Jedno istraživanje pokazalo je da su deca koja su dnevno provodila više od 90 minuta pred ekranima imala ispodprosečne rezultate u razvoju rečnika, komunikacijskih veština i matematičkih sposobnosti u uzrastu od četiri i osam godina.
Takođe, utvrđeno je da su posledice bile još izraženije što je vreme pred ekranom bilo duže, navodi Gardijan. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da deca mlađa od dve godine uopšte ne provode vreme pred ekranima, dok bi deca uzrasta od dve do četiri godine trebalo da budu ograničena na najviše sat vremena dnevno. Međutim, u današnjem načinu života i roditeljstva takve preporuke mnogima deluju teško ostvarivo.
Dvogodišnjaci u proseku provode i do dva sata dnevno uz ekrane, zbog čega se sve više ističe potreba da roditelji dobiju jasne i praktične savete o značaju ranog razvoja mozga i važnosti prvih godina života, govore studije. Takođe, sve je prisutniji stav da preporuke moraju biti prilagođene stvarnim okolnostima savremenog života i navika porodice.
Zašto je velika većina ljudi desnoruka
Bez obzira na to odakle ljudi potiču ili kojoj kulturi pripadaju, oko 90 odsto njih koristi desnu ruku kao dominantnu. Zašto je to tako?
Sklonost ka korišćenju desne ruke potiče još od dalekih ljudskih predaka, govore nova istraživanja. Naučnici smatraju da su uspravan hod i razvoj mozga tokom evolucije doveli do toga da većina ljudi danas bude dešnjaci. Takođe, nisu samo pripadnici vrste Homo sapiens imali ovu osobinu. Procenjuje se da su i neandertalci uglavnom koristili desnu ruku, dok je kod udaljenijih ljudskih predaka ta podela bila mnogo manje izražena.
“Ovo je prva studija koja u jedinstvenom okviru testira nekoliko glavnih hipoteza o ljudskoj dominaciji jedne ruke. Posmatrajući veliki broj vrsta primata, možemo da razumemo koji su aspekti ove osobine drevni i zajednički, a koji su jedinstveni za ljude”, ističu antropolozi.
Prethodna istraživanja pokazala su da je dominacija leve ili desne ruke uglavnom određeno genetikom, a fetusi pokazuju sklonost ka jednoj ruci već u osmoj nedelji trudnoće.
Međutim, ova pojava je mnogo starija od porodičnog nasleđa. Arheološki dokazi, prvi put objavljeni 2016. godine, ukazuju da su hominini favorizovali desnu ruku još pre 1,8 miliona godina.
U novom istraživanju, naučnici su pokušali da otkriju kako, kada i zašto je nastala ova sklonost. Jedna od hipoteza je da su ljudi počeli više da koriste desnu ruku onda kada su njihovi preci počeli da prave alate, silaze sa drveća, hodaju uspravno i razvijaju veći mozak i telesnu masu.
Naučnici su najpre analizirali podatke više od 2.000 jedinki od 41 vrste majmuna i čovekolikih majmuna, uključujući i ljude. Potom su korišćeni modeli koji uzimaju u obzir evolutivne veze među vrstama.
Istraživači su tražili dokaze o tome da li postoji sklonost ka jednoj ruci i koliko je ona izražena. Kod većine vrsta nije pronađena jasna dominacija jedne ruke, ali su ljudi predstavljali izuzetak, sa snažnom sklonošću ka desnoj ruci.
Samo jedna vrsta, istočni javanski langur, pokazala je još izraženiju sklonost ka desnoj ruci, dok su orangutani i majmuni tupog nosa blago favorizovali levu.
Kada su istraživači analizirali koji faktori najviše utiču na ovu pojavu, pokazalo se da su najjače veze postojale sa veličinom mozga i odnosom dužine ruku i nogu.
Na osnovu toga naučnici su zatim procenili kakva je verovatno bila dominacija ruku kod izumrlih srodnika ljudi, poput neandertalaca. Podaci su pokazali zanimljiv obrazac u kome se Homo sapiens savršeno uklapa u evolutivni trend. Stariji preci, pokazivali su samo blagu sklonost ka desnoj ruci. Međutim, sa pojavom roda Homo ta dominacija je postajala sve izraženija.
Homo ergaster i Homo erectus pokazivali su sve jaču sklonost ka desnoj ruci, dok su neandertalci, najbliži rođaci savremenog čoveka, imali još snažniju dominaciju, odmah iza Homo sapiensa.
Mogući izuzetak bio je Homo floresiensis, takozvani “hobit” iz Indonezije, koji je pokazivao tek neznatnu sklonost ka jednoj ruci, slično današnjim šimpanzama.
To bi moglo da podrži hipotezu da su veliki mozak i uspravan hod bili ključni za razvoj jer su “hobiti” i dalje imali relativno mali mozak i nisu u potpunosti odustali od penjanja po drveću.
Prema rezultatima studije, ova snažna dominacija jedne ruke razvijala se u dve faze.
Najpre su preci ljudi počeli uspravno da hodaju, što je oslobodilo prednje udove za druge aktivnosti i omogućilo da se šake razviju u precizne alate za finu motoriku.
I druge životinje ponekad favorizuju na primer, jedno oko, a istraživanja pokazuju da takve životinje često bolje obavljaju zadatke važne za preživljavanje. Moguće je da su i rani ljudski preci na taj način stekli određenu prednost.
Ali, zašto je čak 90 odsto ljudi “izabralo” baš desnu ruku, iako bi to teoretski trebalo da bude podjednako?
Odgovor bi mogao da leži u načinu na koji je organizovan ljudski mozak, jer je svaka moždana hemisfera vremenom postala specijalizovana za različite zadatke. Kako su mozgovi postajali veći i efikasniji, sklonost ka desnoj ruci mogla je da postane sve čvršće “ugrađena”.
“Promena načina kretanja usled uspravnog hoda stvorila je ekološke i anatomske uslove za specijalizaciju ruku, dok je kasnije povećanje mozga dodatno učvrstilo ovaj obrazac”, naveli su istraživači.
Oni dodaju i da je kultura verovatno dodatno pojačala razvoj dominacije desne ruke kod ljudi. Ističu da i dalje postoje brojna otvorena pitanja, poput toga zašto levoruki ljudi i dalje postoje i da li se slični evolutivni obrasci mogu uočiti i kod drugih životinja koje favorizuju jedan ud, poput papagaja ili kengura.
Istraživanje je objavljeno u časopisu PLOS Biology, a piše Science alert.
Čuveni italijanski slikar prvi put izlaže u Beogradu
Posle brojnih samostalnih i grupnih izložbi u prestižnim galerijama širom sveta, beogradska publika dobija priliku da po prvi put uživo vidi dela čuvenog italijanskog slikara, bosanskog porekla, Tarika Berbera.
Izložba pod nazivom “Slika slikar slikarstvo” biće otvorena u sredu 20. maja u 19 časova u beogradskoj galeriji Sanjaj, Dositejeva 11. Preplitanje različitih kulturnih uticaja u Berberovom delu predstavlja upečatljiv odraz složenog kulturnog nasleđa, s jedne strane njegovog zavičaja, a sa druge klasičnog italijanskog slikarstva. Slikarska tehnika nastala na temeljima toskanskih renesansnih majstora, uvažavanje i poznavanje tradicije obogaćene savremenim izrazom čini njegovo stvaralaštvo potpuno autentičnim.
Tarik Berber, jedan o značajnijih svetskih savremenih slikara, potiče iz čuvene umetničke porodice Berber, pa je svoj jedinstveni slikarski jezik razvijao pod uticajem oca Omera, arhitekte i slikara i strica, čuvenog Mersada Berbera.
Školovao se u prestižnoj Accademia delle belle arti u Firenci, gde je još kao student je izabran da 2002. učestvuje na izložbi u Iserniji u MACI muzeju, a zatim je dobio priliku da svoje radove predstavlja u najznačajnijim institucijama u Italiji i širom Evrope. Izlagao je u prestižnim galerijama u Firenci, Rimu, Istanbulu, Milanu, Berlinu, Londonu gde je živeo i radio 7 godina. Danas živi i radi u Milanu.
Pre 153 godine rođene su FARMERKE: Radnička uniforma koja je postala modna ikona
Na današnji dan, 20. maja 1873. godine, biznismen iz San Franciska Levi Strauss i krojač iz Rina u Nevadi Jacob Davis dobili su patent za radne pantalone ojačane metalnim nitnama, čime je rođen jedan od najpoznatijih komada garderobe na svetu – plavi džins.
U San Francisku, Štraus je osnovao veleprodaju tekstila i robe široke potrošnje pod svojim imenom i radio kao predstavnik porodične firme na Zapadnoj obali SAD. Njegova kompanija uvozila je odeću, tkanine i drugu robu koju je prodavala malim prodavnicama širom Kalifornije i drugih zapadnih država, snabdevajući brzo rastuće zajednice rudara zlata i doseljenika. Do 1866. godine, Štraus je preselio firmu u veće sedište i postao poznati biznismen, ali i značajan podržavalac jevrejske zajednice u San Francisku.
Od radničkih pantalona…
Krojač Džejkob Dejvis iz Rina bio je jedan od Štrausovih redovnih mušterija. Godine 1872. poslao je pismo Štrausu u kojem mu je objasnio svoju metodu pravljenja radnih pantalona sa metalnim nitnama na mestima najvećeg opterećenja – na uglovima džepova i pri dnu kopčanja – kako bi bile izdržljivije.
Pošto Dejvis nije imao novca za podnošenje patentne prijave, predložio je da Štraus finansira proces i da zajedno dobiju patent. Štraus je odmah pristao, pa je patent za „Poboljšanje učvršćivanja otvora džepova“ – inovaciju koja je dovela do farmerki kakve danas poznajemo – zvanično odobren 20. maja 1873. godine.
Štraus je potom doveo Dejvisa u San Francisko da nadgleda prvu fabriku za proizvodnju takozvanih „waist overalls“, kako su se prve farmerke tada nazivale. U početku su zapošljavali krojačice koje su radile od kuće, ali je već tokom 1880-ih Štraus otvorio sopstvenu fabriku.
…do globalnog hita
Čuveni model 501, koji je do 1890. godine nosio oznaku „XX“, ubrzo je postao veliki hit, a kompanija je rapidno rasla. Do 1920-ih, Levi’s teksas pantalone bile su najprodavanije radne pantalone za muškarce u Sjedinjenim Američkim Državama.
Kako su decenije prolazile, popularnost farmerki samo je rasla, pa danas plavi džins nose i vole ljudi svih generacija širom sveta.
Dečija soba – savršena prostorija za učenje, igranje i stvaranje
Dečija soba je prostor u kojem se igra, uči i razvija mašta, zbog čega je važno da bude funkcionalno i prijatno uređena. Edukativne igračke koje podstiču razvoj motorike, koordinacije i kreativnog razmišljanja imaju važnu ulogu u svakodnevnim aktivnostima deteta, dok pažljivo organizovan prostor olakšava igru i učenje. Uz praktična rešenja za odlaganje i detalje prilagođene najmlađima, soba postaje inspirativno mesto za razvoj i zabavu.
Funkcionalna i zabavna penjalica u obliku polukruga sa praktičnim prečkama za penjanje idealna je za razvoj motorike, ravnoteže i koordinacije kod dece. Izrađena od kombinacije drveta, sa čeličnim okovima, pruža stabilnost i sigurnost tokom igre, dok njen prirodan, minimalistički dizajn lako pronalazi mesto u svakom enterijeru.
Deca poseduju urođenu potrebu za kretanjem, pa tako nameštaj u sobi može biti njihov pomoćnik pri razvoju. Dečija penjalica ATMOSPHERA podstiče slobodno kretanje i razvoj krupne motorike kod najmlađih. Ono što ovu igračku čini posebnom jeste upravo njena višestruka namena:
-
Penjalica – može služiti kao stabilan most za penjanje i spuštanje;
-
Ljuljaška – okrenite je naopako i ona postaje udobna ljuljaška ili gnezdo u kom dete može da se odmara;
-
Most ili tunel – deca je često koriste kao prolaz za puzanje ili deo maštovitog poligona za igru.
Drveni nameštaj izrađen od bukve ili breze predstavlja dugoročniji i ekološki prihvatljiv element, pružajući kontakt sa prirodnom teksturom drveta koja je izuzetno važna za mališane. Zidovi i veći komadi nameštaja u svetlim tonovima čine prostor umirujućim, dok šarene igračke i teksil u vidu tepiha i jastuka unose potrebnu dinamiku i toplinu.
Odličan dodatak za dečiju sobu je i zidna polica za knjige i slikovnice, a može biti sjajno mesto i za odlaganje omiljenih igračaka, poput plišanih lutkica. Takođe, ukoliko je soba prepuna igračaka, ubacite u sobu dečiji stalak sa devet kutija ATMOSPHERA gde se mogu smestiti sve igračke za razvoj mašte, motorike, logičnih zaključaka. Uz sve to, obavezno obezbedite svom detetu mekan pod uz tepih iz Forma Ideale kolekciju za decu.
Dečiji edukativni toranj ATMOSPHERA predstavlja stabilan i siguran oslonac za penjanje koji omogućava detetu da aktivno učestvuje u svakodnevnim aktivnostima poput kuvanja, pranja ruku ili igre. Izrađen od kvalitetnih materijala u prirodnim tonovima, podstiče samostalnost, razvoj motorike i učenje kroz igru, uz moderan dizajn koji se lako uklapa u svaki enterijer. Svetli i prirodni tonovi drveta slažu se sa modernim kuhinjama bez narušavanja estetike prostora. Većina ovakvih modela ima platformu koja se može pomerati na različite nivoe, pa tako ovakav toranj dete može da koristi tokom više godina odrastanja.
Takođe, ovaj toranj ima i velike dodatne prednosti:
-
otvorena zadnja strana omogućava detetu da se samostalno popne i siđe, dok gornja prečka služi kao oslonac za ruke tokom rada;
-
poseduje produžene stabilizatore na dnu nogara koji su ključni jer sprečavaju prevrtanje tornja u stranu ukoliko se dete naglo nagne;
-
četiri čvrsta stuba i poprečne letve formiraju siguran kavez koji drži dete unutar platforme, eliminišući rizik od pada koji bi postojao kod obične stolice ili merdevina;
-
pažljiva obrada ivica sprečava povrede i udarce, što je neophodno kod nameštaja namenjenog najmlađima.
Ovaj toranj transformiše dete iz posmatrača u aktivnog učesnika. Dok pere voće, mesi testo ili samo posmatra kako spremate ručak, dete razvija finu motoriku, uči nove reči i izgrađuje osećaj korisnosti i pripadnosti porodici.
Uz ideje dizajnera enterijera Forma Ideale, kuhinjske elemente možete prilagoditi svom detetu, dok će pod biti mekan kao da se hoda po oblacima uz BELLA tepih. Dekorativna biljka ATMOSPHERA će uneti dodatni osećaj ugodnosti.
Dečija soba predstavlja carstvo mašte, igre, učenja, odmora, stvaranja. Zato je veoma važno da bude prilagođena dečijim potrebama i željama, kako bi im na najjednostavniji način bile dostupne sve potrebne stvari – od knjiga do igračaka. Takav ambijent pruža detetu osećaj sigurnosti, komfora i slobode u svakodnevnom boravku.
Putnici biraju doživljaj umesto luksuza: Evropa i dalje broj jedan za turiste
Mastercard Ekonomski institut (MEI) objavio je svoj godišnji izveštaj „Trendovi putovanja 2026“ o globalnim potrošačkim navikama kad je reč o putovanjima. Na osnovu jedinstvene analize podataka o transakcijama, kao i podataka nezavisnih izvora, izveštaj otkriva šta danas utiče na izbore putnika u uslovima trenutne ekonomske i geopolitičke neizvesnosti. Globalni obrasci jasno se odražavaju i u evropskoj turističkoj slici koja pokazuje kako se način putovanja prilagođava novim okolnostima: putnici menjaju izbor destinacija, način na koji putuju i prioritete.
Rezultati pokazuju da je evropsko tržište putovanja zrelo i otporno, uz prelazak u stabilniju fazu rasta fokusiranu na vrednost. Uprkos globalnim izazovima, Evropa ostaje globalno središte putovanja usmerenih na kulturu, gastronomiju i iskustva. Među ključnim uvidima izdvaja se:
Evropa je i dalje globalni centar za kulturni i iskustveni turizam
Kontinuirani izazovi u lancima snabdevanja energijom i u vazdušnom saobraćaju uticali su na smanjenje kapaciteta na odabranim rutama, što je dovelo do preusmeravanja letova i pojave alternativnih tranzitnih tačaka širom Evrope. Ipak, analiza rezervisanih avionskih sedišta za period od juna do septembra pokazuje da evropske destinacije i dalje beleže snažan rast u odnosu na prethodnu godinu. Čak šest od 10 globalnih destinacija nalaze se u Evropi. Očekuje se da će Pariz zabeležiti najveći rast, čime dodatno potvrđuje svoju poziciju jednog od najvažnijih međunarodnih turističkih centara. Slede Amsterdam i Brisel, dok Barselona, Madrid i Frankfurt takođe beleže snažan rast dolazaka.
Veliki gradovi ostaju u fokusu
Različiti obrasci potrošnje naglašavaju ulogu Evrope kao raznolike i iskustveno bogate destinacije. Švajcarski turisti u Francuskoj svoju potrošnju najčešće usmeravaju na maloprodaju, pri čemu je Pariz jedinstvena i prepoznatljiva destinacija. Posetioci iz Velike Britanije i Holandije prioritet daju gastronomiji i kulinarskim iskustvima, dok nemački putnici više troše na prehrambene proizvode. U Španiji je noćni život i dalje ključni segment potrošnje, posebno među britanskim turistima koji u barovima troše 32% više od proseka međunarodnih posetilaca.
Magnific/Freepik
Pristupačnost ostaje ključni pokretač ekonomije putovanja
Ovo je posebno izraženo u uslovima rasta cena goriva i energije, što dodatno povećava troškove prevoza i smeštaja. Istovremeno, promene u kretanju deviznih kurseva i neujednačen rast primanja utiču na izbor destinacija i učestalost putovanja. Ovi pritisci uticali su na selektivnije ponašanje putnika i slabije potražnje u pojedinim delovima sveta, ali ukupna potražnja za putovanjima ostaje otporna zbog snažnog tržišta rada i kontinuirane potrošnje na iskustva. Evropljani takođe i dalje daju prioritet putovanjima, uz veći fokus na vrednost, tajming i kvalitet.
Putovanja vozom sve su popularnija širom Evrope
Potrošnja turista na železnički prevoz porasla je u periodu od 2022. do 2025. godine. Ovo ukazuje na postepeni, ali značajan pomak ka putovanjima u kojim je put sastavni deo iskustva. Među Evropljanima, Španci prednjače u korišćenju železnice sa udelom od 2,7% u odnosu na 1,8% 2022. godine. Slede Holanđani sa 2,2% u poređenju sa 2022. godinom kad je taj procenat iznosio 1,3, a potom belgijski i britanski putnici sa po 2,1%. Evropa je središte rasta železničkog turizma, delom zahvaljujući Strategiji za održivu i pametnu mobilnost Evropske unije, čiji je cilj da se do 2030. godine udvostruči obim brzih železničkih linija, čineći voz sve dostupnijim i ekološki prihvatljivim izborom. Istovremeno, luksuzna putovanja vozom beleže snažan rast i trenutno čine oko 20% globalne potrošnje na železnički turizam. Najveća potražnja u Evropi dolazi iz Italije, Španije i Velike Britanije, pri čemu italijanski putnici više od polovine ukupne potrošnje na vozove usmeravaju na luksuzna železnička iskustva.
Natalia Lechmanova, glavna ekonomistkinja za Evropu u okviru Mastercard Ekonomskog instituta izjavila je: „Uprkos kontinuiranoj geopolitičkoj neizvesnosti, evropska ekonomija putovanja je do sada pokazala otpornost. Kako se obrasci putovanja normalizuju, Evropljani stavljaju veći naglasak na vrednost, pristupačnost i putovanja usmerena na iskustvo. Naši podaci pokazuju da trajna privlačnost Evrope i dalje predstavlja oslonac globalne turističke potražnje, iako geopolitičko okruženje, promene kurseva valuta i širi ekonomski uslovi sve više utiču na to kako i gde ljudi biraju da putuju“.
Da li otpad može da ima novi život?
Mladi umetnici skulpturama od Nestlé pakovanja poslali snažnu poruku o značaju cirkularne ekonomije.
Apel na to koliko je važno da se okrenemo cirkularnosti, na simboličan način poslala su tri mlada umetnika stvorivši skulpture velikih formata napravljene od ambalaže Nestlé proizvoda i pokazala da ambalaža može da nastavi da živi čak i kroz umetnost. Poziv na angažovanje izražen je kroz dela „Plastično doba”, „Breme sveta na mojoj glavi” i „Bez glasa”, inspirisanim problemom otpada sa kojim se afrički kontinent suočava, a u ovoj ideji na početku njihove karijere podržala ih je kompanija Nestlé Srbija koja posluje sa nultim odlaganjem otpada na komunalne deponije.
Skulpture su izložene u bašti Muzeja afričke umetnosti u okviru programa „Reci: SkulptUra”, koji predstavlja prateći segment tekuće izložbe „Reci: Art – Otpad kao resurs”, autorke i kustoskinje Ivane Vojt i biće otvorena za javnost do 15. septembra.
„Kroz podršku mladim umetnicima i saradnju sa Muzejom afričke umetnosti pokrećemo važno pitanje: kako materijal koji se najčešće posmatra kao otpad može da dobije novu vrednost, često i na neočekivan način. Nestlé veruje da cirkularnost nije samo industrijski princip, već i društvena tema o kojoj treba da se razgovara na različite načine I upravo zato nam je važno da podržimo program koji povezuje održivost, kreativnost i edukaciju“, izjavila je Marjana Davidović, generalna direktorka Nestlé Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija.
Kroz umetnička dela nastala od ambalaže proizvoda brendova C, THOMY i Garden Gourmet, autori su dali sopstveni umetnički osvrt na pitanje otpada, njegove transformacije i odgovornosti savremenog čoveka prema prostoru koji deli sa drugima. Prikazujući kako skulpturalni izraz može da otvori pitanja o cirkularnosti i ekologiji, njihovi radovi posmatraju otpad istovremeno kao teret čovečanstva i kao materijal koji dobija novu formu, značenje i društvenu vrednost.
“Izložba otvara pitanje otpada kao jednog od ključnih globalnih izazova, ali i njegovog potencijala da bude transformisan u novi, vredan materijal i značenje. Umetnici ukazuju na to da proces gomilanja koji nije samo fizički čin, već i simbolički znak vremena u kom živimo i podsećaju da taj teret moramo nositi svesno, razumejući sopstvenu odgovornost prema budućnosti i prostoru koji delimo”, navela je Ivana Vojt , kustoskinja i autorka izložbe Reci: Art – Otpad kao resurs.
Povodom otvaranja programa organizovana je i Nestlé panel diskusija „Otpad kao resurs u cirkularnoj ekonomiji“, na kojoj su učestvovali vodeći stručnjaci iz kompanija Tetra Pak, Sekopak, CirEkon, kao i Privredne komore Beograda/Privredne komore Srbije. Panel je dodatno otvorio razgovor o važnosti saradnje industrije, institucija i zajednice u razvoju održivijih modela upravljanje otpadom.
Ovaj projekat reflektuje globalne napore kompanije Nestlé, koja je kao najveći svetski proizvođač hrane i pića posvećena principima cirkularne ekonomije. Fabrika u Surčinu, prva je prehrambena fabrika u Srbiji koja je dostigla cilj Zero Waste to Landfill, što znaći da se sav otpad iz proizvodnje odvaja, reciklira ili konvertuje u energiju. Na globalnom nivou blizu 90 odsto Nestlé ambalaže već je dizajnirano za reciklažu.
Autori jedinstvenih eksponata su Marko Blanuša, Petar Božović i Damjan Božović, mladi umetnici koji su diplomirali primenjeno vajarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, dok je kustoskinja izložbe i pratećeg programa je Ivana Vojt.
SPEKTAKL U NAJAVI – SRBIJA PROTIV FRANCUSKE DVA PUTA U ČETIRI DANA
Orlovi će u avgustu odigrati dve prijateljske utakmice protiv osvajača srebrne medalje sa prethodnih Olimpijskih Igara, prvo u Beogradu, a zatim i u Orleanu
Košarkašku reprezentaciju Srbije očekuju dve utakmice kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u julu, u gostima sa Švajcarskom drugog u mesecu, a tri dana kasnije kod kuće sa Bosnom i Hercegovinom. Time će biti okončana prva faza kvalifikacija, a pre početka druge očekuje nas pravi spektakl – dve prijateljske utakmice sa Francuzima u roku od svega tri dana!
Naime, kako je objavio Košarkaški savez Francuske na svojoj zvaničnoj stranici, prva utakmica će se odigrati u Beogradu 20. avgusta, a druga u Orleanu tri dana kasnije. Isti izvor je objavio da će karte biti dostupne od četvrtka, 21. maja, na zvaničnom “ticketing” sajtu saveza, sa početnom cenom od 30 evra.
Pomenute prijateljske utakmice planirane su između dva prozora kvalifikacija. Da napomenemo, Francuzi su već obezbedili plasman u narednu fazu, te će im ove utakmice poslužiti kao dodatna priprema, svojevrsna audicija za pojedine košarkaše, te nagrada za navijače koji će biti u prilici da gledaju dve reprezentacije sa podijuma poslednjih Olimpijskih Igara. Što se ekipe Dušana Alimpijevića tiče, nastavak kvalifikacija još nije matematički osiguran ali se očekuje da isti bude ostvaren nakon pomenutog duela sa Švajcarcima.
Podsećamo, po tri najboljeplasirane reprezentacije iz prve faze će proći dalje, a u nastavku će doći do formiranja novih grupa od šest nacionalnih selekcija. Grupa C u kojoj je Srbija ukršta se sa grupom D u kojoj se nalaze Italija, Litvanija, Island i Velika Britanija. Po tri najbolje selekcije iz novoformiranih grupa obezmediće plasman na Svetsko prvenstvo. Sa druge strane, Francuzi će u nastavku ukrstiti koplja sa reprezentacijama iz grupe H, u kojoj su Slovenija, Češka, Estonija i Švedska.
Druga faza kvalifikacija počinje 27. avgusta, a biće interesantno videti koje košarkaše ćemo gledati u pomenutim prozorima, obzirom da su u prošlosti, tokom utakmica u letnjem periodu, nacionalnim timovima znali da se priključe i neki NBA košarkaši obzirom da je u najjačoj ligi na svetu, kao i u Evropi – pauza. Tako se prisećamo utakmica između Srbije i Grčke, kada smo gledali Nikolu Jokića protiv Janisa Adetokumba, a da li će spektakl sličnih razmera biti aktuelan i ovaj put, ostaje da vidimo kada selektori plasiraju konačne spiskove.
Više od 2.000 posetilaca u Etnografskom muzeju: oživljena srpska mitologija i tradicija
