Klimatske promene nisu samo stvar ekologije. One su tema koja je usko povezana i sa bolestima i ljudskim organizmom. Naime, više od 50 odsto poznatih bolesti intenzivnije su i opasnije kao rezultat klimatskih promena.
Naučnici su proučavali na koji način promene klime utiču na ljudske bolesti, a uzimali su u obzir sve toplije vreme, sušu, šumske požare, ekstremne padavine, poplave, oluje, porast nivoa mora, geološke promene i prekomerno korišćenje zemlje. Analizirajući ove pojave i tražeći direktnu povezanost s bolestima, došli su do zaključka da ekstremne klimatske pojave poput navedenih imaju veliki uticaj na bolesti koje uzrokuju virusi i bakterije.
Tako je otkriveno da zbog klimatskih promena čovečanstvo češće dolazi u kontakt s patogenima, prenosi T portal. Sve veće temperature i vlažnost vazduha pogoduju populaciji komaraca, krpelja, buva i ostalih životinja koje su poznati prenosnici opasnih virusa i bakterija poput denga virusa, lajmske bolesti i malarije. Posebno je primećen rast populacije komaraca što je zabrinjavajuće jer ti insekti prenose virus Zapadnog Nila i žutu groznicu. Istovremeno, pojave ekstremnih vremenskih uslova uzrokuje i veće migracije ljudi, što takođe utiče na razvoj patogena.
Istraživanja pokazuju i da toplotni talasi povećavaju stepen širenja bolesti koje se prenose pijaćom vodom, pa je tako zabeležn sve veći broj slučajeva gastroenteritisa. Porast nivoa mora i poplave, tvrde naučnici, povećava širenje kolere, hepatitisa i tifusa. Ono što stručnjake posebno zabrinjava je što istovremeno sa jačanjem patogena, slabi ljudski imunitet.
Jer, patogeni postaju izdržljiviji i jači kako bi se prilagodili novonastalim uslovima, a čovek je sve manje sposoban da se bori s njima.
