Vest da se stara tvrđava Arza na ulasku u Boku kotorsku prodaje putem oglasa okačenog na samu tvrđavu uzburkala je crnogorsku javnost.
Na samom ulazu u Boku kotorsku nalaze se dvije austrougarske tvrđave. Jednima su prelijepe, drugima jezive. „Nevjestu Jadrana” i njena vrata nekada su čuvale tvrđave Arza i Mamula, tako da bez dozvole nije mogla ni ptica da proleti. Nenajavljenim brodovima je usko bilo.
Vremena se mijenjaju, koliko god otrcano to zvučalo. Ko se danas zaputi s otvorenog mora u Bokokotorski zaliv, bez obzira da li je krenuo iz pravca Albanije ili Evropske unije, naići će na čudo! Proći će pored tvrđava slobodno ali će vidjeti nešto nesvakidašnje. Nije to čudo prirode, već čudo bahaćenja investitora i svega što se trpa u definiciju valorizacije.
Na zidinama tvrđave Arza nalaze se ispisani neki brojevi, a prethodi im plus. Da, to je broj telefona. Ništa drugo ne piše na ceradi koju je neko metnuo na ovu austrougarsku građevinu. Samo broj i sve je jasno. Kakav advertajzing! Broj kao da je logotip, sam sebi dovoljan.
Jer, kad se kakav šeik zaputi jahtom ka Tivtu i Porto Montenegru, ili kad sa kruzera pogled baci novopečeni magnat, biće mu jasno da se tvrđava prodaje. Poruka je jasna svima iako ne piše ni „Prodaje se” ni „FOR SALE” ni „Nedvižimostь”. Neko je riješio da unovči Arzu! Direktno, bez pardona. Žuri mu se.
