Rak se često smatra bolešću modernog doba. Međutim, medicinski tekstovi iz drevnog Egipta ukazuju na to da su iscelitelji tog vremena bili svesni tog stanja. Novi dokazi iz lobanje stare više od 4.000 godina otkrili su da su drevni egipatski lekari možda pokušali da leče određene vrste raka operacijom.
Lobanja je pripadala čoveku koji je imao oko 30 do 35 godina kada je umro, a nalazi se u kolekciji Laboratorije Dakvort na Univerzitetu Kembridž u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Od sredine 19. veka, naučnici su proučavali ožiljke na površini lobanje, uključujući višestruke lezije za koje se smatra da predstavljaju oštećenje kostiju od malignih tumora.
Arheolozi smatraju da je lobanja, označena sa 236 u kolekciji, jedan od najstarijih primera maligniteta u antičkom svetu, koji datira između 2686. pre nove ere i 2345. pre nove ere. Ali kada su istraživači nedavno pažljivije pogledali ožiljke tumora pomoću digitalnog mikroskopa i skeniranja mikro-kompjuterizovanom tomografijom (CT), otkrili su znake posekotina oko tumora, što sugeriše da su za uklanjanje izraslina korišćeni oštri metalni instrumenti, pokazuje studija objavljena u časopisu “Frontirs in Medisin”.
“To je bio prvi put da se čovečanstvo hirurški bavilo onim što danas nazivamo rakom”, rekao je viši autor studije dr Edgard Kamaros, profesor na odeljenju za istoriju na Univerzitetu Santjago de Kompostela u Korunji, u Španiji.
Međutim, nije poznato da li su iscelitelji pokušali da uklone tumore dok je pacijent još bio živ ili su tumori uklonjeni nakon smrti, radi analize, rekao je Kamaros za Si-En-En.
“Ako su te posekotine urađene na osobi dok je bila živa, govorimo o nekoj vrsti lečenja direktno povezanom sa rakom. Ali ako su posekotine napravljene posthumno, to znači da je ovo istraživanje medicinske autopsije u vezi sa tim rakom”, naveo je on.
Medicina u starom Egiptu, koja je opširno dokumentovana u medicinskim tekstovima kao što su Ebersov papirus i Kahun papirus, bila je nesumnjivo sofisticirana, a nova otkrića nude važne, direktne dokaze o ovom znanju, rekao je dr Ibrahem Badr, vanredni profesor na odseku za restauraciju i konzervaciju antikviteta na Univerzitetu za nauku i tehnologiju Misr u Gizi, Egipat.
“Vidimo da se drevna egipatska medicina nije zasnivala samo na biljnim lekovima kao što je to bila medicina u drugim drevnim civilizacijama, već se direktno oslanjala na hirurške prakse”, rekao je Badr, koji nije bio uključen u novo istraživanje.
