Oštriji vid, bolja koncentracija: Kako kafa utiče na vaš mozak iz minuta u minut
Ljudi iz celog sveta ukupno popiju oko 1.4 milijarde šoljica kafe dnevno, prema podacima Međunarodne organizacije za kafu (ICO). Ona je sjajan pomoćnik kada nam treba koncentracija, što bi moglo objasniti zašto se toliko oslanjamo na ovaj napitak da bismo završili određen zadatak. Ali kako jutarnja kafa zaista utiče na vaš mozak od kada završite šoljicu i da li postoje određena doba dana kada je konzumiranje kafe bolje za vaše zdravlje?
Kofein, glavni stimulans u kafi, deluje na hemijskom nivou da bi vam dao energiju. Međutim, kofein je strukturno sličan drugoj hemikaliji prirodno stvorenoj u telu, zvanoj adenozin, koja nas čini umornim – ali kofein mu „zauzima mesto“, postepeno gradi vaš adrenalin i uzrokuje da se dopamin duže zadržava.
Kofein takođe stvara zalihe adrenalina koji povećava broj otkucaja srca i omogućava brže pumpanje krvi. U isto vreme, kofein sprečava da se dopamin ponovo apsorbuje u vaš sistem, što mu omogućava da se zadrži u mozgu duže vreme, što dovodi do toga da osećate njegove pozitivne efekte (kao što je dobro raspoloženje) satima nakon kozumiranja.
Ovo zadržavanje dopamina je ono što često pokreće mozak da žudi za više kofeina. Što više kafe pijete, formira se više adenozinskih receptora, što znači da može biti potrebno više kafe da biste bili budni sada, nego kada ste počeli da pijete kafu (na primer, kao mlada odrasla osoba). Drugim rečima, razvija se tolerancija.
Kako kofein „putuje“ kroz telo iz minuta u minut
U prvih 10 minuta, kofein ulazi u vaš krvotok i „pumpa“ se kroz vaše telo, izazivajući povećanje krvnog pritiska i otkucaja srca.
Do 20 minuta nakon uzimanja, kofein se vezuje za adenozinske receptore, neutrališući umor. Nivoi dopamina se povećavaju i zadržavaju, što pruža budnost i koncentraciju.
U roku od 30 minuta, vaše nadbubrežne žlezde kreću više da rade i proizvode više hormona. Za to vreme šire se i zenice pa vaš vid može postati oštriji.
Nakon 40 minuta, vaše telo počinje da proizvodi više serotonina, koji poboljšava funkciju neurona unutar kičmene moždine – to dovodi do poboljšane koordinacije i snage mišića.
Posle 4 sata vaš metabolizam se ubrzava, zbog čega brže sagorevate energiju. Vaše telo počinje da razlaže uskladištene masti za to vreme.
Posle 6 sati, tečna kafa je prošla kroz vaš sistem i verovatno ćete osetiti potrebu za mokrenjem, a za to vreme se izbacuje otprilike polovina kofeina koji ste konzumirali.
Zdravstvene prednosti kafe
Ukoliko pijete umerene količine (najviše 400 miligrama dnevno, to jest četiri šoljice), kafa može da ima niz zdravstvenih dobrobiti, kao što su:
Ubrzavanje metabolizma
Poboljšanje fizičkih performansi
Pomaže vam u unosu hranljivih materija (vitamini B2, B3, B5, mangan i kalijum se nalaze u kafi)
Smanjenje rizika od razvoja dijabetesa tipa 2
Pomaže u borbi protiv simptoma depresije i čini vas srećnijim
Obezbeđivanje izvora antioksidanata
Kada je najbolje vreme za ispijanje kafe
Nivo kortizola u vašem telu je na prirodnom vrhuncu tri puta dnevno, od kojih je jedan rano ujutro. Prema tome, najbolje vreme za ispijanje kafe (ili unos kofeina kroz druga pića) je između 10 i 12 ujutru, a zatim ponovo između 2 i 5 popodne. Ovo će omogućiti vašem mozgu da maksimalno iskoristi vaš porast kofeina u telu, jer ne zamenjuje nijednu drugu važnu funkciju, kao što je oslobađanje kortizola, koje se prirodno dešava nekoliko puta dnevno.
