Megalodon je bila najmasivnija ajkula koja je ikada živela, a njen „gigantizam“ bio je veoma neobičan čak i među ajkulama. Zapravo, odrasle ženke, bile su i 15 metara dugačke.
Dokazi o izumrlim i živim vrstama ajkula iz reda lamniform, kojem pripada i megalodon, otkrili su da je kralj ajkula bio ne samo mnogo krupniji od današnjih vrsta, već i da je bio za najmanje 7 metara veći i od sledećog po veličini izumrlog člana tog reda.
Fosilizovani zub megaolodona
Današnje ajkule su svakako patuljaste u poređenju sa megalodonom (otodus megalodon). Najveća živa vrsta mesožderskih ajkula, velika bela ajkula (carcharodon carcharias), raste do šest metara dužine, dok najveća riba danas – kit-ajkula (rhincodon typus) može da naraste od 6 do 10 metara.
Većina fosila megalodona potiče iz perioda od pre 15 miliona godina, a pripadnici ovog reda bili su veoma rasprostranjeni krajem mezozoika (252 do 66 miliona godina) i kenozoika (65 miliona do danas).
Malo se, međutim, zna o anatomiji izumrlih vrsta, jer kosturi ajkula su sačinjeni od hrskavica a ne kostiju, pa su fosilne ostaci izuzetno retki, izuzev zuba, objašnjava Kenšu Šimada, profesor paleobiologije na Univerzitetu „DePol“ u Čikagu.
Veličina zuba može da se koristi da bi se procenila veličina tela, jer ajkule tokom čitavog života menjaju zube, dobijajući nove i veće tokom vremena.
Veća i od najvećih
U novoj studiji, Šimada i njegove kolege napravile su model po kojem su kvantifikovali odnos između dužine tela i veličine zuba, uzimajući u obzir i dužine i brzinu rasta živih pripadnika reda lamniform.
Upoređivanje najvećih mogućih veličina predatorskih ajkula iz reda lamniform tokom mezozoika i kenozoika (sivom bojom označene su današnje)
Utvrdili su da su mnoge izumrle vrste bile prilično velike – četiri iz perioda mezozoika i četiri iz perioda kenozoika bile su duže od šest metara.
Zbog čega ovaj red ima toliko krupne ajkule, naučnici kažu da potencijalno objašnjenje ležu u reproduktivnoj strategiji. Jedinstveno kanibalno ponašanje nagrađuje embrione koji se rano izlegnu i omogućava im da prilično narastu u bezbednim majčinskim utrobama dok se hrane svojom braćom i sestrama.
Ali čak imajući ove nalaze u vidu, megalodon ih i dalje nadmašuje mnogo i u dužini i veličini.
„Očekivali smo da megalodoni budu veliki”, kaže Šimada. Ono što nisu očekivali jeste da utvrde razliku od sedam metara između megalodona i sledeće po veličini izumrle predatorne vrste ajkula.
