Astronauti Bob Benken (50) i Dag Harli (53) opisali su tutnjavu, vrućinu i udare koje su u nedelju iskusili na povratku iz svemira u letelici „Crew Dragon“, istakavši da je sve prošlo prema očekivanjima.
Benken je slikovito opisao kako su oblaci leteli pokraj njihovog prozora, a osećao se kao da je neko udarao „naslon njegovog sedišta palicom za bejzbol“.
Astronauti NASA Harli i Benken kazali su da je letelica ispunila sva očekivanja.
U more su se padobranima spustili u Meksičkom zalivu, čime je završen prvi komercijalni let s posadom za Međunarodnu svemirsku stanicu (ISS).
„Dok smo se spuštali kroz atmosferu lično sam bio iznenađen kako se sve odvijalo. Činilo se da je prošlo nekoliko minuta do kraja izgaranja, a već smo mogli pogledati kroz prozore i videti kako jurimo pokraj oblaka“, kazao je Benken na konferenciji za novinare u svemirskom centru Džonson u Hjustonu.
„Kad smo se još malo spustili u atmosferu „Dragon“ je stvarno oživeo. Pokrenuli su se potisnici i usmerio nas je na pravi put. Atmosfera je počela da proizvodi zvukove, mogli ste čuti napolju tutnjavu i dok je letelica uspostavljala kontrolu mogli ste to da osetite na vlastitom telu. Mogli smo da osetimo kotrljanje i udarce, sve te male pokrete smo osetili u letelici“, rekao je Benken.
Tokom povratka na Zemlju kapsula je morala da se odvoji od trupa koji sadrži solarne panele i uređaje za toplinu.
S prolaskom kapsule kroz atmosferu trenje je palilo zaštitni omotač, razvijajući temperaturu od gotovo 2000 stepeni Celzijusovih, dok je letelica usporavala na brzinu od 563 kilomatara na sat.
Na toj brzini otvoreni su prvi padobrani što je naglo usporilo letelicu, koja je na kraju sletela u more brzinom od 20-ak kilometara na sat.
NASA je prepustila prevoz astronauta na i iz ISS-a privatnim firmama Space X i Boing.
Od penzionisanja spejs šatla 2011. SAD nema letelicu koja ih može lansirati s vlastitog tla, pa je od tada plaćala milione dolara Rusiji za prevoz raketama Sojuz.
Na posljednjoj misiji šatla 2011. američki astronauti ostavili su na ISS-u američku zastavu s namerom da je vrati posada koja to prva učini na američkoj letelici.
Devet godina kasnije to su učinili Harli i Benken.
