Nešto se čudno događa sa Suncem. Do sada je gotovo svaki dan u 2022. izbacivalo baklje i koronalne izbačaje mase, od kojih su neke bile najmoćnije erupcije koje se mogu dogoditi na našoj zvezdi.
Erupcije na Suncu nisu same po sebi čudne. Do njih dolazi redovno dok prolazi kroz razdoblja visoke i niske aktivnosti, u ciklusima koji traju otprilike 11 godina. Ali, trenutna aktivnost znatno je veća od zvaničnih predviđanja NASA i NOAA za sadašnji solarni ciklus, a solarna aktivnost je konstantno premašivala predviđanja još u septembru 2020.
“Ne možemo pouzdano predvideti solarne cikluse. Ne razumemo u potpunosti solarni dinamo, koji generiše magnetna polja koja se vide na površini kao sunčeve pege i koja proizvode baklje. Ovo je jedan od izvanrednih problema u astrofizici, stoga nije iznenađujuće da ne možemo imati tačna predviđanja”, rekao je za Science Alert solarni astrofizičar Majkl Vitlend sa Univerziteta Sidnej u Australiji, prenosi Index.
No ako ne možemo imati tačna predviđanja, dolazi do problema. Šta ako svoja predviđanja temeljimo na pogrešnoj metrici? Možda moramo promeniti način na koji posmatramo našu zvezdu.
Solarni ciklusi
Solarni ciklusi imaju ogroman uticaj na Sunčev sistem, ali ih relativno slabo razumemo. Naučnici smatraju da su verovatno povezani sa solarnim magnetnim poljem. Otprilike svakih 11 godina Sunčevi magnetni polovi se okreću, severni postaje južni i obrnuto. Ta situacija se podudara sa onim što je poznato kao solarni maksimum, kada Sunce izbacuje najviše baklji i koronalne mase (CME), te ima najviše pega.
Nakon toga dolazi razdoblje smirivanja aktivnosti, a posle opet kreće razdoblje solarnog maksimuma. Sada je naša zvezda upravo u toj fazi, 25-oj, otkako smo počeli da beležimo.
Ciklusi aktivnosti karakterišu se i predviđaju na osnovu jednog faktora: broja sunčevih pega. To su privremena područja u kojima su magnetna polja posebno jaka, što podstiče erupciju baklji i CME-a. Mi pege vidimo kao tamne mrlje jer magnetno polje inhibira protok vruće plazme, a regioni su kasnije hladniji i tamniji od okoline.
Solarni fizičar Skot Mekintoš iz američke Nacionalne agencije za istraživanje okeana i atmosfere (NOAA), smatra da predviđanje solarnih ciklusa na osnovu broja sunčevih pega nije najbolji model.
“Ciklus sunčevih pega nije primarna stvar. A u udžbenicima i naučnoj zajednici se to predstavlja kao glavni pokazatelj. Ali, to je sekundarno”, rekao je Mekintoš.
“Primaran je Haleov ciklus, 22-godišnji magnetski ciklus. A ciklus sunčevih pega je samo delić te veće slike”, dodao je.
Haleov ciklus otkrio je početkom 20. veka američki astronom Džordž Ileri Hale. Sastoji se od dva ciklusa sunčevih pega u trajanju od 11 godina – vreme koje je potrebno da se polovi dvaput zamene i vrate u svoje prvobitne položaje.
