Posle promene regulative EU, koja je kočila izvoz srpskih jabuka u EU, može se očekivati da se ovo voće na jesen ponovo nađe na tržištu Unije, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede Holandije.
Kako se ističe, pre dve godine je doneta, a prošle godine stupila na snagu evropska regulativa koja je zabranjivala uvoz “biljaka visokog rizika” iz trećih zemalja, što se odnosilo i na Srbiju.
“Samo jedan dokument doveo je u rizik celu proizvodnju mladica u Srbiji. Izvozno tržište, vredno više od 20 miliona dolara prosto je zbrisano, što je imalo posledice i po holandske investicije”, navodi se u saopštenju.
Udružile su se strane iz poslovnog sektora, javne uprave i međunarodne sfere, formirana je krovna organizacija, angažovan je ekspert za pomoć srpskim vlastima u sastavljanju tehničke dokumentacije.
Srpska uprava za zaštitu bilja pružila je naučne garancije da Srbija ima kapacitet i sposobnost da umanji rizik od određenih štetočina na svojoj teritoriji.
Prikupljeni su svi potrebni podaci, a tehnička dokumentacija je prosleđena Evropskoj agenciji za bezbednost hrane (EFSA), koja ju je predstavila Evropskoj komisiji, i najzad, nedavno, izvoz srpskih jabuka na tržište EU je odobren.
Može se očekivati da se srpske jabuke od ove jeseni ponovo nađu na tržištu EU.
Kako se ukazuje u saopštenju, srpski rasadnici proizvode mladice koje se prodaju u mnogim istočnoevropskim zemljama.
Mnoge holandske kompanije su, takođe, prebacile veliki deo svoje proizvodnje u Srbiju, jer Srbija ima dugu tradiciju proizvodnje mladica za kalemljenje, a njeni voćari su poznati, upravo po toj veštini.
Glavno tržište za srpske kalemljene biljke do sada su bila tržišta istočnoevropskih zemalja, ali i zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, poput Gruzije i Azerbejdžana.
Poslednjih nekoliko godina ovaj sektor se znatno proširio. Brojni su razlozi za to. Srpske kompanije počele su da izvoze u zapadnoevropske zemlje, lokalna proizvodnja voća je postala profesionalnija, a strane kompanije počele su da u Srbiji otvaraju svoje podružnice, kako bi iskoristili stručnost lokalne radne snage, ali i povoljne trgovinske sporazume koje Srbija ima sa trećim zemljama, naročito Rusijom i Azijom.
Nekoliko holandskih rasadnika voća prepoznalo je tu prednost, te je delimično prebacilo svoju proizvodnju u Srbiju.
Ogromno poljoprivredno zemljište, na kojem može da se proizvodi seme bez virusa, uticalo je na neke holandske kompanije da kompletnu proizvodnju prebace u Srbiju, ostavljajući u Holandiji samo istraživanje i razvoj.
Sve to je obustavljeno kada je prošle godine stupio na snagu sporni evropski propis. No uspešnim angažovanjem domaćih i međunarodnih aktera, to je sad promenjeno.
“Ovo je lep primer timskog rada i međusobnog poverenja svih relevantnih aktera iz diplomatskog, administrativnog i poslovnog sektora”, ističe se u saopštenju.
Holandsko ministarstvo poljoprivrede će, kako bi dodatno ispitalo potencijale i poslovanje rasadnika voćaka u Srbiji, u narednim mesecima ispitati tržište ovog unosnog sektora, kako bi podigao svest holandskih preduzetnika o skrivenim potencijalima tog sektora.
