Završava se popis u Crnoj Gori: Kome danas nije u interesu „preteran“ rast srpskog faktora?

Dugo očekivani, od nekih veoma priželjkivan, drugima veoma stresan proces, mnogi će reći i prvi slobodan u poslednjih nekoliko decenija, popis stanovništva u Crnoj Gori koji je počeo 3. decembra završava se danas. Uprava za statistiku Crne Gore, Monstat, sada ima zakonski rok od 30 dana da objavi prve, preliminarne rezultate.

U Crnoj Gori danas je poslednji dan popisa stanovništva, a prema
rečima direktora Uprave za statistiku (Monstat) Miroslava Pejovića do sada je popisano 627.340 osoba, 201.935 domaćinstava i 365.139 stanova.

Prethodni popis u ovoj državi održan je od 1. do 15. aprila 2011. godine i tada je popisano 620.029 stanovnika. U međuvremenu, popis je više puta odlagan najpre zbog pandemije korone, u poslednjih nekoliko meseci još dva puta zbog zahteva opozicije koji su u međuvremenu, sve do poslednjeg ispunjeni od nove crnogorske vlade Milojka Spajića.

Boško Vukićević, politički analitičar iz Podgorice  uz konstataciju da se sadašnji popis održava „u ambijentu post-diktatorske Crne Gore“, podseća da su za „vreme režima Mila Đukanovića autokratske vlasti bile u situaciji da krivotvore, u sopstvenu korist, rezultate svih izbornih izjašnjavanja, kao i popisa stanovništva“.

„To se činilo putem raznih ucena, pretnji, pritisaka na određeni deo stanovništva kako bi se oni izjasnili drugačije nego što u stvarnosti osećaju. Osim toga, nova izvršna vlast je, što se održavanja novog popisa tiče i u svrhu sprečavanja njegovog bojkota, izašla u susret svim zahtevima DPS-a i satelita. Između svega ostalog, predviđena je i izrada softvera za naknadno proveravanje unetih podataka, pa su i u tom smislu uslovi za održavanje novog popisa neuporedivo povoljniji u odnosu na ranije prilike“, kaže Vukićević za RT Balkan.

Sam proces popisa protekao je, ako se izuzme par incidenata oko objavljivanja popisnica i „piši-briši“ olovaka čiji se trag kada se izloži blagom izvoru toplote izgubi, i zbog kojih je desetak popisivača i instruktora dobilo otkaze a kako je najavljeno verovatno će se suočiti i sa policijom i istražnim sudijama, protekao je mirno, bez većih trzavica.

Zvaničnih procena onoga što Crnu Goru u ovom trenutnu najviše interesuje, a to su odgovori na pitanja koliko je u državi Crnogoraca a koliko Srba i koliko naroda u Crnoj Gori govori crnogorski a koliko srpski, za sada nema. Podaci koji su do sada objavljeni samo su potvrdili ono što je u Crnoj Gori vidljivo golim okom, a to je da je od ukupno 25 crnogorskih opština, u 13, uglavnom sa severa, popisano manje stanovnika nego u 2011. godine.

„Što se samih rezultata popisa tiče, imajući u vidu pre svega izjašnjavanje o nacionalnoj, verskoj i jezičkoj pripadnosti, neophodno je primeti nekoliko stvari. Pre svega, nakon epohalnog trijumfa litijskog pokreta i poraza antisrpskog režima Mila Đukanovića na svim narednim izborima, bio je očekivan značajan porast udela srpskog stanovništva u ukupnoj populaciji Crne Gore. Takav porast srpskog faktora, u odnosu na prethodni popis stanovništva, deo je istorijskog procesa vraćanja naše zemlje njenom stvarnom identitetu“, reči su Vukićevića.

Naš sagovornik primećuje, međutim, da „određenim inostranim adresama, koje su svesne izvesnosti rasta srpskog faktora, nije u interesu da to povećanje bude preterano“.

On dodaje da „nije zgoreg ponoviti da je među tim spoljnopolitičkim koordinatama neupitno članstvo u NATO -u, kao i bespogovorno sledovanje svih direktiva EU, pa i onih koje su u očiglednoj koliziji sa nacionalnim interesima države (kao što je uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji, koje nanosi nemjerljivu štetu domaćoj privredi)“.

„Na taj način, dolazimo do naizgled paradoksalnog zaključka: nekim pripadnicima nove političke klase, koji su trenutno u poziciji vlasti, a nacionalno se izjašnjavaju kao Srbi – ne odgovara veliki rast udela srpskog stanovništva. Očigledno, od povratka Crne Gore sebi, njima je preča fotelja“, uveren je Vukićević.

On primećuje i da su „umanjeni rast srpskog faktora na upravo završenom popisu zapadne adrese mogle pokušati da ostvare na više načina“.

„Pristizale su informacije sa terena da mnogi popisivači (izabrani od strane raznih partija) sprovode suptilne metode ubjeđivanja kako bi članove nekih domaćinstava natjerali da se izjasne drukčije nego što su mislili. Osim toga, odluka da popis bude vremenski produžen, kako bi bilo omogućeno izjašnjavanje „podobnoj dijaspori“ (koja je tradicionalni glasački bastion prethodnog režima) – takođe je indikativna. Neki cilj bi bio da udio srpskog stanovništva ne pređe 35 posto, kao i da srpski jezik ipak ne osvoji apsolutnu većinu. Da li će se te želje zapadnih centara moći i njihovih domaćih izvođača radova i ostvariti – ostaje da vidimo“, zaključuje Vukičević.

Poslednji objavljeni podatak, onaj od pre dva dana, 26. decembra, potvrđuje da je u Crnoj Gori do tog datuma popisani 618.351 lice, nešto manje nego nego 2011, dok je u tek 69 slučajeva potvrđeno odbijanje popisa. Popisano je i 199.081 domaćinstvo i 356.464 stana.

Inače, na poslednjem popisu, održanom u vreme kada su temelji vlasti Mila Đukanovića bili nedodirljivi, čvrsti kao stenje na Lovćenu, i za koji danas mnogi kažu da je održan u atmosferi pritisaka, ucena, popisnog inžinjeringa u korist vladajuće strukture, 278.865 popisanih ili 44,98 posto izjasnili su se kao Crnogorci, 178.110, ili 28,73 posto kao Srbi. Istovremeno, taj popis pokazao je da 265.895 stanovnika ili 42,88 posto govori srpski a 229.251 ili 36,97 posto crnogrski.