Zaboravni ste? Evo kako da poboljšate svoje pamćenje

Sigurno vam se nekada desilo da nikako ne možete da se setite šta se dogodilo prošle nedelje, koje su vam lozinke za onlajn naloge, koje namirnice treba da kupite kada uđete u prodavnicu, gde ste parkirali automobil, ime nekoga koga ste nedavno upoznali…

Kako godine prolaze, pristupanje sećanjima svakome može teže pasti. To je sasvim normalno i ne mora da bude razlog za brigu, ali i dalje može biti zbunjujuće, uznemirujuće, kao i da ometa vašu svakodnevnicu.

Srećom, postoji nekoliko stvari koje možete učiniti da biste bili otporniji na zaboravljanje ovakvih detalja, koje za Si-En-Bi-Si preporučuje neuronaučnik sa Harvarda:

Vizuelni podsetnik

Kada stvorite jasnu mentalnu sliku onoga što pokušavate da zapamtite, stvarate više neuronskih veza. Produbljujete asocijacije, tako da formiranje tog pamćenja postaje snažnije.

Na primer, ako zapisujete nešto što želite da zapamtite, napišite to velikim slovima, označite ružičastim, žutim ili bilo kojim flomasterom jake boje, zaokružite ga, dodajte grafikon ili čak nacrtajte sliku koja asocira na to što treba da zapamtite.

Koristite svoju maštu

Ljudi koji imaju dobro pamćenje takođe moraju da imaju i dobru maštu. Da biste uspomenu učinili nezaboravnom, smišljajte kreativne scenarije. Mogu biti bizarni, iznenađujući, živopisni, smešni, fizički nemogući, mogu da sadrže i interaktivne elemente.

Na primer, ako treba da se setite da uzmete mleko, zamislite da vam se krava nalazi u sred dnevne sobe. „Zadržite“ se na toj sceni nekoliko sekundi, pa kada kasnije u toku dana odete u samoposlugu, verovatno će vam se ista, neobična krava „javiti“ u glavi kao podsetnik.

Tražite uzbuđenje

Događaji koji prouzrokuju intenzivne emocije se lako pamte: Uspeh, poniženje, neuspeh, rođenje, venčanja, razvodi, sahrane… To je zato što se uzbuđenje i jaka osećanja aktiviraju u amigdali u mozgu, u kome odzvanjaju reči: „Hej! Ovo je važno, moraš ovo da zapamtiš!“

Zato je dobro da stvari koje morate da zapamtite asocirate sa intezivnim emocijama. Na primer, recite sebi da, ako zaboravite da napunite automobil gorivom, sigurno ćete biti razočarani i isfrustrirani. Takođe, ako sebi kažete da ćete biti ushićeni kada završite poslednju obavezu sa „dnevnog reda“, verovatno će bas to „pogurati“, pa će to postati prioritet u toku dana koji nećete tako lako zaboraviti.

Igra asocijacije

Asocijacije su ključ za vraćanje i beleženje uspomena. Dobra asocijacija može pokrenuti sećanje na nešto o čemu niste razmišljali decenijama.

To može biti bilo šta povezano sa onim što pokušavate da zapamtite: određeno doba dana, kutija za tablete, karte za koncert pored ulaznih vrata, pesma omiljenog benda, miris deterdženta ili parfema…

Mirisi su posebno moćne alatke za pamćenja, jer vaša olfaktorna „sijalica“, gde se mirisi percipiraju (jer zapravo mirišete u mozgu, a ne u nosu), šalje snažne neuronske signale u amigdalu i hipokampus, glavne delove vašeg mozga za sećanja.

Pomoć je uvek dobrodošla

Ljudi sa dobrim pamćenjem se ne oslanjaju isključivo na svoj um, već koriste brojna pomagala, kao što su liste, kalendari, lepljivi papirići i slični podsetnici. Ovo nije „varanje“, posebno jer savremen čovek upija toliko informacija svakoga dana, te nije neobično da ne možete zapamtiti mnogo stvari odjednom.

Pored toga, još jedna važna stavka je stres. Kada je čovek pod stresom (čak i kada to možda ne primećuje), njegov mozak ne može da radi besprekorno, zbog čega sposobnost pamćenja postaje slabija. Zato je preporučljivo da umanjite izlaganje stresnim situacijama, da dopustite mozgu da ima dovoljno vremena da se odmara i osveži (ali i da se slobodno oslanjate na sve podsetnike koje imate na raspolaganju).