Proizvođačke cene povrća od marta 2021. uvećane su za rekordnih 59,7 odsto, a na drugom mestu je mleko s rastom od 57,7 procenata
Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku proizvođačke cene poljoprivrednih i ribarskih proizvoda su u martu ove godine, u odnosu na isti mesec 2022. poskupeli u proseku za 20,4 odsto. Najveći rast zabeležen je kod industrijskog bilja gde su cene povećane za 39,5 procenata, a veliko poskupljenje primećeno je i kod stoke i živine 20,8 odsto i stočnih proizvoda 53 procenta. Kada se cene poljoprivrednih i ribarskih proizvoda u martu uporede sa onima iz februara, vidi se da su one u proseku smanjene za 0,4 odsto, pri čemu je najveći pad zabeležen kod žita, 12,8 i stočnih proizvoda, 2,6 procenata.
Međutim, iz detaljnijeg statističkog izveštaja ipak se može uočiti da rekord ne drže stočni proizvodi i industrijsko bilje. Za nekoliko procenata više u sam vrh liste izbilo je povrće. Kako su ranije ukazali povrtari iz Vojvodine, na ovo su uticale veće cene semena i opreme, a najviše povećanje ulaganja u đubrivo i naftu.
U isto vreme proizvođačke cene voća su znatno manje rasle i to za 22,6 odsto. Sve ovo uticalo je na rast inflacije u protekloj godini jer se ona meri prema indeksu potrošačkih cena (koje su delom rezultat proizvođačkih). U indeks ulaze cene 662 proizvoda – 10 odsto indeksa odnosi se na cene neprerađene hrane, 21 procenat na cene prerađene hrane, 29 odsto strukture indeksa odnosi se na industrijske proizvode, 16 procenata na energente i 24 odsto na usluge, prema objašnjenju Narodne banke Srbije (NBS).
Još u avgustu 2021. zabeleženo je jedno od najvećih poskupljenja voća i povrća za poslednjih desetak godina u našoj zemlji.
Slična situacija je i u Evropi gde su mediji nedavno objavili da je porast cena mleka, voća i povrća u zemljama Evropske unije rezultat više povezanih faktora. Španski „El Pais” naglašava da je proizvodnja krastavaca i paprike pala, dok su cene poslednjih mesec dana porasle 120 odsto za krastavce, 104 odsto za paprike, i 60 odsto za paradajz. Navode i da postoje izgledi da se situacija normalizuje u narednom periodu, preneo je Tanjug.
U istraživanju Univerziteta Ahrus iz Danske napominje se da i pored pada cena električne energije, poskupljenje hrane u Evropi se nastavlja, tako da sada 52 odsto potrošača više obraća pažnju na cene nego pre pandemije, a 31 procenat više nego 2020. godine. Više od polovine kupaca (54 odsto) smatra da je rat glavni uzrok skoka cena, a 48 procenata da se povećanje troškova loše raspoređuje i da je sukob omogućio distributerima i proizvođačima da ostvare veći profit, preneo je „El Pais”.
