Lako je steći utisak da je karcinom bolest nad kojom pojedinac nema gotovo nikakvu kontrolu. Ipak, savremena istraživanja poslednjih godina uporno pokazuju suprotno: veliki broj slučajeva mogao bi da bude sprečen promenama životnih navika i javnozdravstvenim merama koje su već poznate, ali se i dalje nedovoljno primenjuju.
Nova analiza Svetske zdravstvene organizacije pokazala je da je više od trećine svih slučajeva karcinoma u svetu povezano sa faktorima rizika koji mogu da se promene ili uklone. Još upečatljiviji je podatak da gotovo polovina preventabilnih slučajeva raka ima veze sa samo dve navike — pušenjem i konzumiranjem alkohola.
Prema podacima koje prenosi magazin Science Alert, tokom 2022. godine registrovano je gotovo 19 miliona novih dijagnoza raka širom sveta. Oko 38 odsto tih slučajeva povezano je sa faktorima rizika na koje ljudi, zdravstveni sistemi i države mogu da utiču.
Među njima su pušenje, alkohol, gojaznost, fizička neaktivnost, zagađenje vazduha, ultravioletno zračenje, određene infekcije i profesionalna izloženost štetnim materijama.
Najveći pojedinačni faktor rizika ostaje duvan. Pušenje je povezano sa oko 15 odsto svih slučajeva raka zabeleženih te godine, dok je kod muškaraca taj procenat bio još veći — gotovo svaki četvrti novi slučaj karcinoma mogao se dovesti u vezu sa cigaretama, piše N1 Zagreb.
Ali studija pokazuje da problem nije samo u duvanu. Naučnici upozoravaju da i zagađenje vazduha ima ozbiljan uticaj, posebno kada je reč o raku pluća. U istočnoj Aziji, na primer, oko 15 odsto slučajeva raka pluća kod žena povezano je upravo sa zagađenjem vazduha, dok je u severnoj Africi i zapadnoj Aziji taj procenat među muškarcima još viši.
Odmah iza pušenja nalazi se alkohol. Istraživači procenjuju da je konzumiranje alkohola povezano sa više od 700.000 novih slučajeva raka godišnje, odnosno sa 3,2 odsto svih dijagnoza.
Kada se spoje efekti pušenja i alkohola, dolazi se do podatka koji posebno zabrinjava: ove dve navike zajedno povezane su sa gotovo 48 odsto svih slučajeva raka koji bi mogli da budu sprečeni.
Analiza je obuhvatila i infekcije koje mogu da povećaju rizik od razvoja karcinoma. Oko deset odsto novih slučajeva povezano je sa virusima i bakterijama, uključujući humani papiloma virus (HPV), koji je jedan od glavnih uzroka raka grlića materice.
Iako danas postoji vakcina koja može značajno da smanji rizik od HPV infekcija i povezanih bolesti, obuhvat vakcinacijom u mnogim zemljama i dalje ostaje nizak.
Naučnici posebno naglašavaju da se rizici razlikuju od regiona do regiona, što znači da prevencija ne može biti univerzalna, već mora da prati specifične probleme pojedinih društava — od zagađenja i siromaštva do dostupnosti zdravstvene zaštite i obrazovanja.
„Ovo je prva globalna analiza koja pokazuje koliki deo rizika od raka dolazi od uzroka koje možemo sprečiti“, rekao je Andre Ilbavi iz Svetske zdravstvene organizacije.
Istraživači zaključuju da bi gotovo četiri od deset slučajeva raka širom sveta moglo biti izbegnuto kada bi se sistematski smanjila izloženost poznatim faktorima rizika.
Poruka studije nije dramatična, već gotovo jednostavna: rak se ne može uvek sprečiti, ali veliki broj slučajeva nije pitanje sudbine, već načina života, javnih politika i odluka koje se donose mnogo pre prve dijagnoze.
