Vlada Srbije će do kraja februara obezbediti uslove za subvencionisanu kupovinu električkih i hibridnih vozila, dok je plan da Beograd za sedam godina izbaci dizelaše iz javnog prevoza.
Radna grupa za zaštitu vazduha u Srbiji predložila je niz mera, među kojima su i izgradnja zvučnog zida sa mahovinom, umanjenje poreza na imovinu za građane koji žive u energetski efikasnim zgradama, ugradnja još tri punjača za električna vozila.U planu je da Beograd za sedam godina u gradskom prevozu više nema nijedan autobus na dizel gorivo, jer bi u tom periodu trebalo da svi budu zamenjeni električnim ili autobusima sa hibridnim motorima, rečeno je na sastanku Radne grupe kojom je predsedavala predsednica Vlade Ana Brnabić.
Kada je reč o putničkim automobilima, Vlada Srbije će do kraja februara obezbediti uslove za subvencionisanu kupovinu električkih i hibridnih vozila.
Takođe, planira se izgradnja još jednog zvučnog zida sa mahovinom, pored postojeća dva, i to na potezu od Studentskog grada ka Centru Sava.
Razmatra se umanjenje poreza na imovinu za građane koji žive u energetski efikasnim zgradama i umanjenje doprinosa onima koji planiraju da grade takvu vrstu objekata.
Na sastanku je rečeno i da se očekuje da Beograd bude lider ostalim gradovima Srbije na tom polju.
U planu je i raspisivanje tendera za uspostavljanje prevoza rekama, tendera za nabavku 520 autobusa na gas u narednih pet godina, da se na 190 hektara gradske površine zasadi milion stabala, a u okviru projekta Pametni gradovi na više od 300 raskrsnica u Beogradu ugradi adaptivni svetlosni sistem koji sam reguliše dužinu zelenog svetla u zavisnosti od gustine saobraćaja.
Prva takva raskrnica, od ukupno 98 koliko se planira u ovoj godini, trebalo bi da bude na potezu Ulice Dimitrija Tucovića.
Na auto-putevima planira se ugradnja, po svetskim standardima, dodatna tri punjača za električna vozila i širenje elektronske naplate putarine, što značajno smanjuje vreme zadržavanja na naplatnim rampama.
Kada je reč o individualnim ložištima, kotlarnicama i toplanama na mazut i ugalj, koje domaćinstva i gradovi u zemlji koriste za grejanje, premijerka Brnabić je rekla da bi bila izuzetno zadovoljna ukoliko ih do 2025. godine više ne bi bilo, jer bi to značilo, kaže, da su i građani i privreda prešli na druge vrste goriva, koja su ekološki prihvatljivija.
IZVOR:BIZLIFE.RS
