“Fič” u izveštaju navodi da je potvrdu kreditnog rejtinga, pre svega, podržao dobar ekonomski rezultat Srbije, kako pre početka pandemije, tako i u toku krize izazvane pandemijom koronavirusa, kao i da se očekuje brz oporavak od šoka izazvanog krizom, zahvaljujući odgovarajućim ekonomskim i fiskalnim merama podrške privredi i građanima Srbije.
“Ovo je još jedna potvrda da smo se na pravi način izborili sa krizom koja je izazvana pandemijom koronavirusa. Ekonomskim paketom od 5,8 milijardu evra, što je 12,5 odsto našeg BDP-a, nalazimo se među zemljama u Evropi, ali i svetu, koje su bile najizdašnije prema privredi u odnosu na veličinu svoje ekonomije”, rekao je ministar finansija Siniša Mali.
U izveštaju se navodi da je usled uspešne makroekonomske politike, koja se sprovodila tokom poslednjih godina, uz podršku saradnje sa MMF-om kroz Instrument za koordinaciju politike, fiskalne konsolidacije, niske inflacije, visokih deviznih rezervi i likvidnosti budžeta, Srbija u krizu ušla znatno spremnija i sa dobro uravnoteženim finansijama, te da je uprkos krizi stvoren dobar osnov za održiv privredni rast.
Prema oceni te agencije, Srbija će već u 2021. godini ostvariti značajan privredni rast od čak 5,2 odsto.
Rejting agencija “Fič” navodi da je dug opšte države na kraju 2019. značajno opao na 52,9 odsto BDP-a u odnosu na kraj 2016. godine, kada je iznosio 68,8 odsto BDP-a.
U izveštaju se navodi da se očekuje privremeni blagi porast javnog duga u 2020. godini, dok se u narednim godinama očekuje da se javni dug vrati na prethodni opadajući trend i dostigne 51 odsto BDP-a krajem 2024. godine.
Novim emisijama obveznica na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu, prosečna ročnost duga se produžila na 6,5 godina sa 5,1 godine, koliko je iznosila na kraju 2016. godine.
“Za Srbiju važno da drži javni dug pod kontrolom”
Ministar Mali je rekao da je za Srbiju veoma važno da drži javni dug pod kontrolom i da to vide i priznaju drugi.
“Zadržaćemo nivo javnog duga ispod 60 odsto BDP-a, a ispunjenje tog odgovornog zadataka daje nam kredibilitet pred drugim finansijskim institucijama. Ako se uzme u obzir neizvesnost u pogledu ekonomske krize, moguća neopohodnost daljih fiskalnih stimulansa i direktnih davanja, i to u slučaju da pandemija potraje, zatim stalne promene vrednosti valuta kao što su evro i dolar i brojne druge nepoznate u ovoj jednačini, jasno je koliko će vladama biti potrebna vizija i predviđanje u vođenju odgovorne ekonomske poliike”, naveo je ministar.
Agencija procenjuje da će strane direktne investicije u prethodnom periodu, uprkos blagom padu u prvih sedam meseci ove godine, biti dovoljne da u potpunosti pokriju deficit tekućeg računa i predviđa da će da dostignu prosečni nivo od 6,1 odsto BDP-a u periodu od 2021- 2022.
Takođe, “Fič” u svom izveštaju naglašava da je zdrav i očuvan bankarski sektor značajno pomogao da se apsorbuju šokovi izazvani pandemijom koronavirusa – održana je niska inflacija i stabilnost kursa kao i nivo deviznih rezervi.
Zajedničkim naporima Vlade Srbije i Narodne banke Srbije, kao i donetim sveobuhvatnim paketom mera monetarne i fiskalne politike, koji između ostalih uključuje niz mera za podršku domaćinstvima, subvencije za plate, moratorijum na otplatu kredita, smanjenje kamatnih stopa kao i mere za podršku likvidnosti u korporativnom sektoru, efekti krize u Srbiji su znatno ublaženi.
Ministar Mali je zaključio da je dolazak američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC) izvanredna vest koju će u budućem ocenjivanju, pa i približavanju investicinom rejtingu, uvažiti sve tri rejting agencije.
“Mi postajemo interesantni za američko tržište kapitala i za njihove biznismene. Tamo gde dolazi američki kapital, dolaze i standardi. DFC je zainteresovan da sa nama sarađuje na razvoju finansijskog tržišta i finansijskih instrumenata da bismo omogućili dodatne izvore finansiranja za srpske kompanije”.
Siguran sam da ćemo zajedno sa njima kreirati još stimulativnije poslovno okruženje i povoljnije finansijske uslove, zaključio je Mali.
IZVOR:RTS.RS
