„Kanađani su sve manje spremni da odu u penziju zbog COVID-19 i pandemije.“
To je mračna procena studije sprovedene za kanadski institut profesionalnih standarda, koja je otkrila da gotovo svaki četvrti kanadski stanovnik koji nije u penziji, izveštava da je pandemija uticala na njegov ili plan njegovog supružnika, za odlazak u penziju.
Od toga, njih 69% kaže da će morati raditi duže od planiranog, pred odlazak u penziju, jer im je potreban prihod.
Još 18% njih je reklo, da će oni ili supružnik raditi duže nego što su planirali, jer je barem jedan od njih radio od kuće i kako bi izbegao zdravstvene rizike, zbog rada u kancelarijama.
Ali njih 8% je reklo, da će otići ranije u penziju, jer su zabrinuti zbog zdravstvenih rizika, ako bi se vratili na posao.
Njih 7% je reklo da su otišli u penziju ranije, jer su oni ili njihov suprug izgubili posao ili su dobili otkaz.
Pandemija koja je započela u martu 2020. „iz temelja je promenila način na koji Kanađani razmišljaju i pripremaju se za penziju“, kaže kanadski institiut za profesionalno standardizovanje ( CIA ).
Prema statistici Kanade, prosečna starosna granica za odlazak u penziju u 2019. godini bila je 64. U istraživanju CIA -e 14% Kanađana je reklo, da ne misle da će ikada otići u penziju. Dvadeset posto je reklo da očekuje penziju između 65. i 69. godine, a 40% je reklo da ne znaju.
Prema istraživanju, mnogi Kanađani nemaju velika očekivanja od svojih penzionerskih dana. Gotovo polovina kanadskih radnika koji nisu u penziji ne razmišljaju ili ne znaju hoće li moći normalno živeti po odlasku u penziju.
To bi mogao biti odraz druge činjenice:- Više od polovine Kanađana nema finansijski plan za penziju.
Izgledi su bolji među Kanađanima koji su već u penziji, jer 84% njih kaže da žive udobno. Međutim, 27% penzionisanih Kanađana kaže da žive skromno, kako bi svojim naslednicima i bližnjima ostavili što više.
No, istraživanje takođe otkriva zabrinjavajući nedostatak štednje i ulaganja među nekim penzionerima. „Ankete pokazuju da mnogi penzionisani Kanađani nemaju dovoljno ušteđevine da bi udobno živeli tokom svog odlaska u penziju“, navodi se u studiji. Skoro 20% kanadskih penzionera navodi da ima manje od $ 25.000 uštede, a 34% izveštava da ima manje od 100.000 dolara uštede.
Pa koliko penzionerima treba? Institut procenjuje da će nekome ko ode u penziju sa 65 godina, biti potrebno 900.000 dolara uštede, da bi ostvarivao prihod od penzije u visini od 50.000 dolara godišnje sa 2% inflacije i 3,5% nakon penzionisanja, sledećih 20 godina.
Dve trećine onih koji nisu penzioneri nisu bili sigurni koliko će prihoda imati u penziji, dok penzionisani Kanađani prijavljuju prosečan prihod od 4.320 dolara mesečno. Skoro svaki treći penzioner, međutim, nije znao koliki prihod ima.
Ako ostanu bez ušteđevine, 44% Kanađana kaže da će živeti od kanadskog ( CPP ) ili kvebečkog penzijskog plana ( QPP ) i starosnog osiguranja ( OAS ).
Čini se da je i COVID-19 promenio naša očekivanja o tome koliko ćemo živeti. U istraživanju se očekivalo da će oni koji nisu imali rokove odlaska u penziju pod uticajem pandemije živeti duže (83 godine) od onih koji su imali (81 godina).
„Stvarni uticaj COVID-19 na mortalitet, kratkoročno i dugoročno, biće izvor naučne i statističke analize u godinama koje dolaze“, navodi se u studiji. “ Kanadski Institut takođe proučava i uticaj korona virusa na smrtnost u Kanadi.“
SERBIANNEWS/CANADA
