Senat je usvojio zakon o proširenju pristupa medicinskoj pomoći pri umiranju, uključujući i ljude koji pate od mentalnih bolesti.
Glasanjem 60-25 za, uz pet suzdržanih, senatori su u sredu prihvatili revidiranu verziju zakona C-7, iako je vlada odbila ili izmenila neke amandmane koje je izneo Senat.
Očekuje se da će kraljevsku saglasnost dobiti vrlo brzo, nešto više od sedmicu dana pre roka koji je odredio sud.
Vlada je tražila i dobila četiri produženja roka. Najnovije, i vrlo verovatno poslednje produženje, upozorio je sud – trebalo je da istekne 26. marta.
Kada zakon počne da važi, Kanađani koji se nepodnošljivo pate a koji nisu pred prirodnim krajem svog života, odmah će steći pravo da zatraže medicinsku pomoć u umiranju, u skladu sa presudom Višeg suda u Quebec-u 2019. godine.
Ljudi koji pate isključivo od teških i neotklonjivih mentalnih bolesti moraće pričekati dve godine da steknu isto pravo. Vlada je prvobitno nameravala uvesti opštu zabranu osobama koje pate isključivo od mentalnih bolesti.
Ali, pod pritiskom senatora koji veruju da je izuzeće neustavno, naknadno je na to postavilo dvogodišnje vremensko ograničenje.
U međuvremenu, vlada se obavezala da će uspostaviti stručnu komisiju koja će savetovati o zaštitnim mjerama i protokolima koji bi se trebali primjenjivati na ljude sa mentalnim bolestima.
Zabrinutost zbog prava invalida
Vlada je odbila amandman Senata kojim se ljudima koji se plaše gubitka mentalne sposobnosti, omogućava da unapred podnose zahteve za asistiranu smrt.
Ali obavezala se da će u roku od 30 dana pokrenuti zajednički parlamentarni odbor koji će razmotriti to pitanje i druge nerešene stvari.
„Čekanje je gotovo za Kanađane koji trpe nesnosno i žele tražiti pomoćnike prema novim pravilima,“ tweet-ovao je ministar pravosuđa David Lametti ubrzo nakon glasanja u Senatu. „Ovaj zakon poštovaće autonomiju Kanađana, a istovremeno štititi ranjive.“
Račun su pokrenula dvoje ljudi iz Quebeca s teškim invaliditetom koji su se obratili sudu kako bi se uspešno izborili za svoje pravo na odabir asistirane smrti jer, njihova prirodna smrt nije bila „razumno predvidljiva“.
Ali grupe za prava osoba sa invaliditetom žestoko su se usprotivile zakonu, tvrdeći da on obezvređuje živote ljudi sa invaliditetom i suočavaju se s diskriminacijom u zdravstvenom sistemu.
Oni se plaše da će na takve ranjive ljude vršiti pritisak, bilo direktno ili indirektno kroz društvene stavove i nedostatak usluga podrške, da prerano okončaju svoj život.
Mnogi zagovornici mentalnog zdravlja takođe su odbacili mogućnost eventualnog uključivanja ljudi koji pate isključivo od mentalnih bolesti.
Oni tvrde da je teže predvidjeti ishode mentalnih bolesti, od kojih se mnoge mogu lečiti, i ističu da je želja za umiranjem često simptom ovih bolesti.
Ali senator Stan Kutcher, psihijatar i član nezavisne grupe senatora koji je prvi predložio vremensko ograničenje za isključenje mentalnih bolesti, tvrdio je da svi Kanađani koji pate od neizlečivih i teških bolesti, fizičkih ili mentalnih, zaslužuju pravo na vlastiti izbor .
„Nije na nama da odlučujemo je li je patnja osobe nepodnošljiva“, rekao je Senatu malo pre glasanja.
Otpao je zahtev za konačnu saglasnost
Umirući dostojanstveno u Kanadi, pozdravio je potpisivanje zakona od strane Senata, nazivajući ga „važnim danom za prava na kraju života u Kanadi“.
Svih 20 konzervativnih senatora glasalo je protiv zakona, nekoliko njih jer su verovali da on ne ide dovoljno daleko, ali u osnovi se protive širenju režima umiranja uz pomoć asistencija, posebno na one sa mentalnim bolestima.
U emotivnom govoru neposredno pre glasanja, lider konzervativaca u Senatu Don Plett molio je svoje kolege da odbiju zakon.
„Ako je ikad bilo vreme za trezveno razmišljanje, sada je“, rekao je Senatu.
„Neretko možemo zaista reći da ovim glasanjem imamo priliku spasiti živote, spriečiti nepotrebnu prevremenu smrt ranjivih, pružiti nadu onima koji su je izgubili. Ali danas to činimo.“
Ukida se zahtev da osoba mora biti u stanju, dati konačni pristanak, neposredno pre izvođenja postupka.To ima za cilj da osigura da neko kome je odobren postupak, neće biti uskraćen ako izgubi mentalnu sposobnost, pre nego što se može sprovesti zahtev.
Takođe se odbacuje zahtev da osoba mora sačekati 10 dana, nakon odobrenja za pomoć prilikom umiranja, pre nego što započne postupak. I smanjuje se broj potrebnih svedoka na jednog sa dva. Ljudi koji nisu blizu prirodne smrti suočiće se sa većim preprekama.
Između ostalog, suočiće se sa najmanje 90 dana za procenu njihovih zahteva za pomoć pri umiranju.
Moraće biti upoznati sa svim alternativama, uključujući savetovanje, i moraće biti u mogućnosti dati konačni pristanak neposredno pre samog postupka.
SERBIANNEWS/CANADA
