Ubrzanje koje zabrinjava – nivo mora i okeana sve je viši
Međunarodni tim naučnika uspeo je da precizno uskladi posmatrani porast nivoa svetskih okeana sa njegovim uzrocima, rešavajući višedecenijsku nepoznanicu i potvrđujući da se tempo podizanja mora udvostručio u poslednjih nekoliko decenija.
Nova studija, objavljena u časopisu Science Advances, konačno je uskladila sve delove slagalice. Podaci pokazuju da je prosečna stopa rasta globalnog nivoa mora od 1960. godine iznosila 2,06 milimetara na godišnjem nivou. Taj tempo se drastično ubrzao i u periodu od 1993. do 2023. godine, porast je iznosio 3,41 milimetara na godišnjem nivou, da bi u periodu od 2005. do 2023. dostigao čak 3,94 milimetara na godišnjem nivou.
Ubrzanje koje zabrinjava – ko su glavni krivci
Izmerena vrednost je skoro dvostruko brža od proseka zabeleženog u poslednjih šest decenija. Podizanje nivoa mora je direktna posledica klimatskih promena i predstavlja jedan od najvidljivijih pokazatelja zagrevanja planete. Istraživači upozoravaju da je reč o procesu sa ogromnom inercijom koji je veoma teško zaustaviti.
Da bi razumeli porast nivoa mora, naučnici koriste koncept „budžeta nivoa mora”, gde zbir svih rezultata mora da odgovara ukupnom izmerenom porastu. Zahvaljujući novim podacima, taj budžet je sada „zatvoren”, sa neslaganjem manjim od 0,18 milimetara godišnje.
Analiza je kvantifikovala glavne pokretače od 1960. godine. Najveći doprinos dolazi od termičkog širenja okeana – kako se voda zagreva, ona se širi i zauzima više prostora. Ovaj proces odgovoran je za 43 odsto ukupnog porasta. Otapanje leda i glečera čini ostatak: planinski glečeri doprinose sa 27 odsto, ledeni pokrivač Grenlanda sa 15, a Antarktika sa 12 odsto.
Preostala tri odsto odnose se na promene u skladištenju vode na kopnu. Studija je objasnila i uzroke ubrzanja. Od šezdesetih godina, ubrzanom porastu najviše su doprineli zagrevanje okeana (41 odsto) i smanjeno skladištenje vode na kopnu (21 odsto). Međutim, od devedesetih godina, sve dominantniju ulogu preuzima ubrzano otapanje leda sa Grenlanda i Antarktika.
Kako je zatvoren „budžetski jaz“
Decenijama je postojao takozvani „budžetski jaz” – razlika između izmerenog porasta nivoa mora i zbira poznatih uzroka. Rešenje ovog problema leži u napretku tehnologije osmatranja. Ključnu ulogu odigrali su satelitski podaci koji precizno mere visinu morske površine.
Misije GRACE i GRACE-FO, mereći promene u gravitaciji, prate promene u masi okeana, dok globalna mreža Argo plovaka pruža podatke o temperaturama ključnim za proračun termičkog širenja. Džon Abraham, profesor sa Univerziteta Sent Tomas i koautor studije, izneo je rezultate dosadašnjih dostignuća.
„Godinama je postojao frustrirajući jaz između toga koliko smo beležili da okeani rastu i koliko smo mogli da objasnimo pojedinačnim uzrocima.Ovaj rad pokazuje da se, sa boljim instrumentima, procesima i pametnijom analizom, ta rupa u znanju može zatvoriti. Sada sa većom sigurnošću možemo objasniti porast nivoa mora“, naveo je profesor Abraham.
Ovi trendovi koji zabrinjavaju istraživače verovatno će se nastaviti i u narednim decenijama. Čak i ako se emisije gasova staklene bašte stabilizuju, ogromna inercija okeana i svetskog leda podići će nivo mora u godinama koje dolaze.
Precizno razumevanje pokretača ovog procesa ključno je za izradu pouzdanih projekcija i planiranje strategija za zaštitu priobalnih područja.
